Kertes: Novac carine 49 puta iznošen na Kipar
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=24>
http://www.dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload32/admin_365.gifBIVŠI
DIREKTOR SAVEZNE UPRAVE CARINA I JUCE IZNOSIO ODBRANU PRED SPECIJALNIM SUDOM
Optuženi u aferi „kiparske pare“, bivši direktor Savezne uprave carina
Mihalj Kertes, izjavio je juce pred Specijalnim sudom u Beogradu da je tokom
citavog njegovog rukovodenja SUC-om, od 1994. do 2000. godine, rad carine
bio strogo kontrolisan od svih nadležnih kontrolnih organa države, medu
kojima i tadašnjeg ZOP-a, te da nikada nisu utvrdene nikakve nepravilnosti.
On je podvukao da je Savezna uprava carine postupala iskljucivo po politici
koju su zbog tada opštih medunarodnih sankcija uvedenih SRJ, utvrdili
najviši savezni i republicki organi radi elementarnog funkcionisanja države,
koji su dobijali detaljne dnevne izveštaje o poslovanju carine. Kazao je da
ništa nije radeno nezakonito.
Kertes je ustvrdio da je pod strogom kontrolom države bilo i tom politikom
utvrdeno prebacivanje dela novca od carine društvenim preduzecima, organima
i ustanovama ili trezoru Beogradske banke, preko koje je na Kipru jedino
bilo moguce obavljati placanje u inostranstvu, pri cemu je svako poslovanje
sa SRJ nosilo rizik po druge zemlje da budu prozvane za kršenje sankcija.
U nastavku izlaganja svoje odbrane, Kertes je juce u potpunosti odbacio i
sve navode optužnice koji ga terete za iznošenje novca iz zemlje na Kipar i
da je izdavao naloge za placanje s racuna u tamošnjim bankama preko racuna
nekoliko of-šor kompanija.
– Nisam ja davao naloge i odlucivao. Nisam ja otvorio racun na Kipru, vec je
on bio državni i njim je raspolagala država, tako što su nadlženi organi
preko njega placali nabavku nafte, opreme i slicno. I NBJ je radio preko
Cobu banke i of-šor komapanija, koje nisam ja formirao. Znaci, država je
funkcionisala tako jer nije mogla drugacije. Znam za podatak kad je Narodna
banka imala 20 miliona maraka, a za nabavku lekova bilo je potrebno 26
miliona, te je placanje obavljeno preko racuna na Kipru. Nikad nisam iznosio
novac na Kipar. Nisam ja covek opšte prakse. Novac od carine koji je
prebacivan trezoru Beogradske banke bio je državni i ja sam s tim u vezi
postupao po uputstvima koja sam dobijao od najviših državnih organa.
Nakon što bi pare, uz kontrolu i dokumentaciju, bile prosledene u trezor
Beogradske banke, carina s tim više nije imala veze. S obzirom na to da je
tu rec o proboju sankcija radi nabavke nafte, opreme i lekova u
inostranstvu, sve se vodilo kao službena, državna ili vojna tajna. Cak se u
izveštaju Haškog tužilaštva navodi da su to bila vanbudžetska sredstva za
koja ne mora svako da zna. Samo jednom kad je za potrebe carine, po
odobrenju najviših nadležnih organa, kupovana najmodernija rendgenska oprema
sa sondama za pregled šlepera, potpisao sam da se taj racun plati. Moguce je
da sam jednom, po zahtevu pretpostavljenih, potpisao i racun za kupovinu
opreme za VMA – kazao je Kertes.
On je precizirao da se u sudskim spisima navodi podatak da je od 1994. do
2000. godine bilo 49 iznošenja novca na Kipar, te da je ukupno izneto
508.559.000 nemackih maraka, od cega je petina, 100.354.985 maraka bio novac
s carine. Kertes je istakao da nije SUC iznosio pare, te da o tome ima samo
površna i delimicna saznanja. Ponovio je da je licno samo dva puta bio u
avionu kad su lica s državnim ovlašcenjima prenosila pare na Kipar.
Kako je Madar voleo Srbe
– Istorija je surova i sve ce pokazati, pa i pravu istinu o tom teškom
vremenu sankcija o kojem sam ponešto beležio. To sam zakopao kod jednog
manastira i zakleo se da se otkopa nakon 60 godina, ali ne pre, da vide kako
je jedan Madar voleo i video Srbe. Ja sam u tom vremenu bio maltene sve osim
patrijarha – rekao je juce Mihalj Kertes pred Specijalanim sudom.
– To nisu bili privatni letovi, vec službeni, odbreni od nadležnih organa i
medunarodne kontrole letenja. Ja sam iz Backe Planke i do tada nisam ni znao
kakva je gužva na nebu. Oba puta išao sam svojim službenim poslovima, a ta
lica svojim. Ne znam koliko je novca bilo. Nisam ucestvovao u primopredaji
koja je obavljena po propsima sa službenim licima na Kipru. Koliko se secam
iz sudskih spisa, direktor trezora Beogradske banke, koji je jednom od ta
dva puta prenosio novac, izjavio je da je bilo oko 30 miliona maraka, radi
placanja dugova za naftu – rekao je Kertes u odbrani.
On je odbacio i optužbe koje tadašnjeg saveznog ministra Jovana Zebica,
potpredsednika Savezne vlade Nikolu Šainovica i njega terete za, kako je
kazao, kradu 38 miliona nemackih maraka.
– Nije bilo krade. Sve što sam rekao potvrduju papiri Haškog tužilaštva – da
ja nisam lopov. U to vreme državi su bila potrebna sredstva za vanredne
troškove, o cemu nisam ništa znao, ali sam saznao iz izveštaja Karle del
Ponte. NJena dokumenta su adut za mene, melem na optužnicu.
U izveštajima Haškog tužilaštva stoji da je u SRJ, zbog uvedenih sankcija,
napravljena finansijska konstrukcija koja je imala dva dela: jedan u zemlji,
za finansiranje privrede i raznih potreba, drugi, medunarodni, za uvoz robe,
ukljucujuci opremu za vojsku. Navodi se da su sankcije u velikoj meri
ogranicile mogucnosti Srbije za slobodnu kupovinu, izmedu ostalog, oružja i
opreme, iz cega proistice da su sve te transkacije morale da se karaktrišu
kao državna tajna.
U izveštaju se pominje i kupovina helikoptera i delova za helikopter i vojna
oprema. Nigde se ne pominju Kertes, Zebic i Šainovic. Takode se konstatuje
da je SUC imao jedinstvenu poziciju, jer je jedino on efikasno mogao da
prikupi domacu i stranu valutu – kazao je u svoju odbranu Kertes.
On je Sudu opširno predocio izveštaje o razornom delovanju sankcija na
ukupnu ekonomiju i privredu države, zdravlje stanovništva, pa i ekologiju,
koje je tadašnji diplomata Dragomir Ðokic dostavio Ujedinjenim nacijama.
Citirao je iskaze pojedinih svedoka saslušanih u istrazi, u kojima se, kako
je naveo, ocenjuje da je odobravanjem novca ogromnom broju preduzeca i
institucija u tom periodu „omoguceno da se u uslovima višegodišnjih totalnih
sankcija ipak ocuva celokupni privredni sistem“.
– Kako god, i sacuvalo se, jer da nije, kako bi se sada prodavalo? Neka se
prodaje i za šerpu ribe, ali, prodaje se – kazao je Kertes.
Odbacujuci optužbu da je 1998. godine onemogucio deviznog inspektora da
obavi kontrolu na carini, Kertes je rekao da on nije bio u poziciji da to ne
odobri, jer su i SUC i Devizni inspektorat funkcionisali u okviru Saveznog
ministarstva finansija.
– Zbog viših interesa, da se ne bi otkrio metod probijanja sankcija, najviši
organi savezne države nisu dozvolili deviznom inspektoru da obavi kontrolu
carine. To nije bilo mojom voljom, nemam ja s tim ništa – kazao je Kertes.
Na pitanje prededavajuce veca sudije Nade Zec da li je bilo uništavanja
carinske dokumentracije u periodu od petooktobarskih promena 2000. do 26.
oktobra, kad je smenjen s funkcije direktora SUC-a, te da li je odnošena u
RDB radi uništavanja, Kertes je kazao da nije.
– Ja za tako nešto nisam cuo i ništa o tome ne znam. Nije bilo odnošenja
dokumentacije u RDB radi uništavanja – kazao je Kertes.
J. Jakovljevic
http://www.dnevnik.co.yu/
image001.png
Description: Binary data
image002.png
Description: Binary data
image003.png
Description: Binary data
<<image004.gif>>
