"KNEŽEVA VEČERA" I DANAS POBUĐUJE PAŽNJU ISTORIČARA I GASTRONOMA
Tajna Lazareve trpeze Iako nema pouzdanih podataka o "Kneževoj večeri", većina istoričara je saglasna da je moralo postojati okupljanje i dogovor srpkih velikana uoči odlaska u bitku Prema narodnom predanju, "Kneževa večera" uoči Boja na Kosovu 1389. godine, održana je na Lazarevom dvoru u starom gradu Kruševcu, neki istoričari tvrde da je bila na Babinom Mostu nedaleko od Prištine, blizu poprišta bitke, a ima i onih koji sumnjaju da je Kneževe večere uopšte postojala. Beli mrs i divljač Šta su jeli srpski vitezovi uoči odlaska na Kosovski boj otkriva naš kuvar Toni Radić u televizijskoj emisiji "Tonijeve gozbe". - Za predjelo se posluživao beli mrs, slani ovčji sir, kajmak, skorup i mladi crni. Bungur je bilo glavno jelo koje se priprema od pšenice i različite vrste mesa. Glavna jela bila su rezervisana za razne vrste pečenja, ovčetinu, srnetinu, zečetinu kao i meso od divljeg vepra. Na kraju gozbe, gosti su bili posluživani jabukama, kruškama, crnim i belim grožđem - otkriva Toni Radić tajnu Kneževe večere. - Iako ne možemo da ponudimo pouzdan odgovor, većina istoričara je saglasna da je dogovor srpkih velikana pred odlazak u bitku morao postojati. Kneževa večera vekovima kasnije bila je povod i za mnoga umetnička dela i pozorišne predstave, koje su izvođene još pre Drugog svetskog rata - kaže za Glas Mladen Bosnić, istoričar umetnosti. Razlika između današnjih proslava i srednjovekovnih gozbi, kako tvrdi Bosnić, bila je u tome što su trajale i po više dana. Tadašnje plemstvo imalo je dovoljno vremena i retku priliku da se sretnu. Zato bi u toku višednevnih gozbi uživali u razgovorima i dobroj hrani dok su ih vinima posluživale lepe devojke. - Bez sumnje, tadašnja kuhinja bila je preuzeta iz Vizantije jer su se u 13. veku, u vreme kralja Milutina, uveli vizantijski običaji. Što se tiče začina, u to vreme su se koristile aromatične trave, poput majčine dušice i bosiljka. Divljač je, takođe, bila zastupljena na dvoru plemstva i pripremala se više dana, tako što bi ostajala u pacu sa aromatičnim travama i vinskim sirćetom. Vina su bila vrlo odomaćena na srpskim dvorima u vreme Nemanjića. Pored župskih vina, na Lazarevom dvoru pila su se i čuvena dalmatinaka vina jer su u to vreme postojale trgovinske veze sa Dubrovnikom - kaže na kraju razgovora Mladen Bosnić. http://www.glas-javnosti.rs/clanak/ljudi-i-dogadjaji/glas-javnosti-10-02-2010/tajna-lazareve-trpeze
