Kosovo i Metohija iz aspekta političke autonomije EU Pitanje statusa Kosova i Metohije se ne može tumačiti otporom samo ruske principijelnosti (poštovanjem međunarodnog prava) na izazove angloameričkog pritiska za nezavisnošću, već i pitanjem nastanka definisanja autonomne politike EU.
Nije tajna, da su danas najveći pritisci za usvajanje šeste ispravljene verzije Ahtisarijevog procesa u SB UN, ne samo na Rusiju, već i na skeptične i autonomne stavove u EU. Zato su u ovom procesu važni i Brisel i Berlin. Kosovo i Metohija kroz pitanje statusa govori i o kraju dominacije Evroameričkog koncepta u EU. Neprimetno i sporo Nemačka je predvodnik takve izbalansirane i principijelne politike prema daljoj autonomiji EU u odnosu na angloamerički koncept EU (recimo dominantan u V. Britaniji, novom otvorenom sanitarnom kordonu između Nemačke i Rusije - Poljskoj i Češkoj). Tako u Poljskoj i Češkoj imamo jasne angloameričke stavove u politici desnice braće Kačinski (Poljska) i Vondre (Češka). Stav Rusije je očigledno da se ne prave nove geopolitičke barijere u EU (pre svega kroz politiku antiraketnog štita). Rusija očigledno ne želi novu Istočnu Evropu pod svojom dominacijom ali želi zbog zajedničkih interesa sa EU (pre svega Nemačkom), autonomnu politiku EU pre svega u spoljnoj politici, bezbednosti i energetici. Žele da Evropljani direktno pregovaraju sa Rusijom, a ne da se okreću ka SAD. Tako se pored koncepta Evroamerike i Istočne Evrope javlja i koncept Nove centralne Evrope koji u prvi plan ističe usku saradnju i zbližavanje zemalja bivšeg istočnog bloka (u jugoistočnoj i centralnoj Evropi) kroz bolje prilagođavanje globalizaciji. Na nivou EU je potrebno definisanje autonomne spoljne, bezbednosne i energetske politike i veći značaj koncepta saradnje pre svega kroz evropu regiona, održiv razvoj i liberalniju i funkcionalniju zajedničku organizaciju. Naravno ovakav proces bi tekao sporo ali postojano. Pritisak iz Vašingtona po pitanju statusa Kosova i Metohije će biti jak i na predstojećem sastanku baš u Vašingtonu 23. jula. Međutim, izvesno je da će glavno "bojno polje" biti budući sastanak Kontakt grupe u Berlinu. Svakako mesto sastanka nije slučajno, u smislu pojačane lobističke aktivnosti ka Nemačkoj u poslednje vreme. Unilateralno priznanje Kosova i Metohije od strane V. Britanije i SAD ne znači ništa bez jedinstvenog stava EU. Možda Španija, Slovačka, Kipar, Grčka ili Rumunija nisu toliko tvrd orah (rezerve zbog Baskije, Katalonije, Severnog Kipra, pitanja Mađara i Moldavije), ali očigledno je da pre svega u Nemačkoj, a delimično i u Francuskoj (manje posle pobede Sarkozija) - postoji interes direktne saradnje sa Rusijom i veće autonomije u političkom definisanju EU. Takođe Rumunija, Slovačka, Grčka, Kipar i Španija ne prihvataju nijedno rešenje bez odluke SB UN. Svakako nisu slučajne ni izjave Valtera Štanmajera i kasnije Havijera Solane da treba otvoriti mogućnost novih pregovora o statusu Kosova i Metohije i bez donošenja nove rezolucije. Što se tiče daljeg toka ovog procesa dominantna su tri pravca: - izglasavanje ponuđene rezolucije u SB UN pristankom Rusije i skeptičnih zemalja na Ahtisarijev proces; - prebacivanje procesa iz SB UN u okvire Kontakt grupe gde bi se rešenje direktno primenilo u SB UN (igra neutralisanja veta); - nastavak pregovora bez donošenja nove rezolucije (u tom slučaju bi se verovatno čekali izbori na jesen na Kosovu i Metohiji). Tada bi se otvorila šansa i za raspravu o različitim konceptima budućeg statusa. Nenad Ilić, Grupa za Kosovo, Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/
