| ï
Knjiga "Atentat na Zorana" MiloÅa Vasica
izazvala je marketinÅku histeriju, ali ce knjiga "IZNEVERENA REVOLUCIJA" Milana St. Protica
izazvati, najverovatnije, politicki zemljotres
ZORAN ÄINÄIC: "MA KAKVI OPASAN, KOÅTUNICA NEMA STRANKU I NEMA NOVAC, A
JEDINI MOÅE DA UZME DEO MILOÅEVICEVIH GLASOVA. SVE CE BITI U
REDU
.......................
Te veceri Vojislav KoÅtunica je
zaustavio preuzimanje sve vlasti u drÅavi, mada je vecina bila za
to.
U svom prvom javnom nastupu rekao
je: "Saradnja s HaÅkim tribunalom za mene je deveta rupa na
svirali".
Sutradan je otiÅao
MiloÅevicu na noge, u pratnji generala Pavkovica. Nije poznato o cemu su
razgovarali i kakav su dogovor
napravili.
Uporno je Åtitio zloglasnog
Åefa drÅavne bezbednosti Radomira Markovica i nacelnika MiloÅevicevog
generalÅtaba NebojÅu Pavkovica. Nije dozvoljavao njihovu smenu ni po koju
cenu.
Za jednog od svojih najprisnijih
saradnika imenovao je prvog coveka vojne bezbednosti, vernog MiloÅevicevog
uhodu, generala Acu Tomica.
Posle
nekoliko dana primio je MiloÅevica u svojstvu predsednika najjace opozicione
partije s punim uvaÅavanjem. Ostavio ga je i dalje da stanuje u predsednickoj
rezidenciji i da ga vojska cuva, iako mu od toga niÅta nije
pripadalo.
Åestoko se protivio svakom
predlogu da nosioci MiloÅevicevog reÅima odgovaraju za posledice politike koju
su vodili prethodnih godina.
Opirao se
susretu s Karlom del Ponte, ali je rado pruÅio ruku Havijeru Solani. Smetala mu
je glavna tuÅiteljka HaÅkog tribunala, ali mu nije smetao generalni sekretar
NATO koji je odobrio bombardovanje Srbije
1999.
Nikog od njegovih stranackih
drugova nije bilo u njegovoj blizini. Rec je preuzela Ljiljana Nedeljkovic,
dotad sporedna i nevaÅna clanica DSS-a. Medu njegovim novim savetnicima naÅli su
se tipovi zamagljene proÅlosti i nedokazanih sposobnosti. Njegov kabinet se
pretvorio u vladu u senci. Odatle su se vukli konci i u Srbiji i u Jugoslaviji,
kontrolisali svi ministri i mediji i kovale opasne
zavere.
Bio je protivan MiloÅevicevom
hapÅenju 31. marta 2001. Nije se suprotstavio. Bio je protivan MiloÅevicevom
isporucenju 28. juna 2001. I suprotstavio se. Sva sreca, nije uspeo nijedno da
spreci. Ali je zato upropastio veliku priliku za ostvarenje velikog
plana.
Od pocetka je istakao
"legalizam", tj. "vladavinu zakona" kao svoj najviÅi cilj. U stvari, pod tim se
krila njegova namera da ocuva postojeci poredak i zaÅtiti njegove
nosioce.
KoÅtunica jeste porazio
MiloÅevica, ali nije promenio njegov sistem vladanja. Jedan nabedeni demokrata
pobedio je jednog pravog komunistu, ali je prihvatio njegove mehanizme
vlasti.
KoÅtunica je u svemu nasledio
MiloÅevica.
KOÅTUNICA
NIJE POHLEPAN
KoÅtunica nije pohlepan na
novac. Nikad nije ni bio. On ne cezne za raskoÅnim palatama, crnim
limuzinama, skupim hotelima i privatnim avionima. Njega ne prati svita
posluge i ulizica. Skroman, on je nastavio da Åivi u istom stanu u kojem
je Åiveo i pre nego Åto je postao
vlast.
KoÅtunica nije ona vrsta
ljudi koja voli da ostavlja utisak na druge razmetanjem u luksuzom. Posle
Broza i MiloÅevica koji su sebi uzimali sve Åto im se prohtelo, ponaÅali
se poput nekrunisanih kraljeva, KoÅtunica uistinu deluje kao jedan sasvim
obican covek na celu drÅave.
Mada
Åtedljiv Vojislav nije tvrdica. On ume da pomogne onom ko nema. Ume i da
plati tud racun. Zna da podeli svoje s drugima i da bude pravi
drugar.
On nije od onih kojima sve
mora da se udesi najbolje. Naprotiv. Njemu je uvek potaman. On je
zadovoljan minimalnim.
Istina je da
ne pravi razliku izmedu sebe i drugih, bez obzira na kom se poloÅaju
nalazi. Istina da on nema onog gospodskog drÅanja koje bi ga prirodno
izdvojilo od ostalih. On nije vod, nije ni predvodnik. On zavisi od
savetnika zato Åto teÅko donosi odluke sam. Oni mu ne sluÅe da bi mu
pomogli u odlucivanju, vec da s njima podeli
odgovornost.
Vojislav ne uÅiva u
druÅtvu imucnih ljudi. DrÅi se protokola onoliko koliko mora. Kad god moÅe
izbegne velike priredbe i
svetkovine.
KoÅtuinica nema Åelje
za materijalnim dobrima. Nezainteresovan za skupe stvari, on vrlo odudara
od svoje okoline. U poredenju s drugima, on izgleda kao pravi
asketa.
Vojislav nema posebnih
zanimanja van politike. Njega spoljaÅni svet malo interesuje. On nije
sabesednik za svaku vrstu razgovora. S njim vredi govoriti samo o
politici.
Na jednom predizbornom
skupu u Beogradu 2000. rekao
je:
"Åelim da Åivim u dosadnoj
zemlji."
Za one koji ga znaju
izbliza, bila je to uistinu iskrena
izjava.
U pogledu nacina Åivota i
licnog imanja, KoÅtunicu vlast nije promenila. On nije podlegao onom
iskuÅenju kojem su podlegli skoro svi prvaci DOS-a posle 5.
oktobra.
U svemu ostalom, naÅalost,
promenio se iz korena.
|
LEGALISTA
KOJI KRÅI ZAKON
On je monarhista koji bi
hteo da bude predsednik Srbije. On je nekomunista koji Åtiti komunizam. On
je demokrata koji vreda ideju tude slobode. On je Srbin koji obmanjuje
Srbe. On je Evropljanin koji ne poznaje Evropu. On je legalista koji gazi
zakon. On je ustavni strucnjak koji ne zna Åta je
ustav.
Vojislav KoÅtunica je sve
suprotno od onog Åto srpska javnost misli o
njemu.
|
SIMBOL
SRPSKE OSREDNJOSTI
Kako je onda mogao da jedan
takav prosecan covek postane predvodnik srpske
nacije?
Ni tu nema tajni. Posle
MiloÅeviceve katastrofe i Äindiceve brzine, Srbima je bio potreban spokoj.
KoÅtunica olicava jalovu mirnocu koja odrÅava postojece i ne pokrece
niÅta. On je simbol srpske osrednjosti. To njegovo svojstvo, nenametljivo
i nezahtevno danas, izgleda, najviÅe odgovara Srbiji. On je bezopasan i
trpeljiv. On moÅe sa svakim i ne mora ni s kim. On nikome nije pretnja. On
prima sve i popuÅta svakom. Njegova slabost je opravdanje za slabost
naroda. Njegovo sivilo je preslikano sivilo srpske svakodnevnice. On je
Srbin bez hrabrosti i bez volje. On je odraz svih naÅih strahova i sveg
naÅeg neznanja.
Vojislav KoÅtunica
je, naÅalost, prava mera danaÅnjeg
srpstva.
|
|
