Da li je vreme za državničku penziju premijera koji je Crnu Goru, prvi put od kada postoji, preusmerio na Ameriku
Montgomeri: I posle Mila - Milo; Grahovac: Završio američke poslove Marija Kordić Nemojte pasti u zamku i poverovati kako je „Vašington navodno poručio Milu Đukanoviću da mu je ovo poslednji mandat“. Apsolutno nema šanse da mu mi to kažemo. Možda se to njegovim neprijateljima u Crnoj Gori ne sviđa, ali većina na Zapadu Crnu Goru i dalje gleda u pozitivnom svetlu. Ona se kreće ka Evropskoj uniji i NATO, i uživa dobre odnose i sa SAD i sa EU. Sa njom nema nekog naročitog problema, za razliku od drugih susednih zemalja. Ja stvarno ne znam da li će Đukanović tražiti još jedan mandat ili ne. Ali sam siguran da će, bez obzira šta uradi, on biti ubedljivo najznačajnija politička figura u Crnoj Gori u doglednoj budućnosti. Ovako je za NT bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri prokomentarisao najavu crnogorskog premijera Mila Đukanovića da će se, nakon punih 20 godina na čelu države, definitivno povući iz politike. Ako njegovo povlačenje zaista nisu tražile SAD (mada, čak i da jesu, teško da bi jedan američki ambasador, pa bio on i bivši, to potvrdio), zbog čega se „jedini preživeli lider devedesetih“ odlučio na ovakav potez? Blagoje Grahovac, nekada Đukanovićev savetnik, tvrdi da za to postoji više razloga. Jedan je privatni - to što je punih 20 godina proveo pod stalnim fizičkim obezbeđenjem i prirodno je da se od toga umorio - a drugi su geopolitički: - Dobri odnosi vladajućeg DPS i Đukanovića sa Amerikom datiraju od sredine devedesetih, kada je zvanična Podgorica počela da pravi otklon od Slobodana Miloševića. Od tada, DPS i Đukanović imali su tri veoma važna geopolitička zadatka. Prvi je bio borba protiv Miloševićeve politike, i da nije bilo te borbe on bi još dugo stolovao na beogradskom prestolu. Drugi zadatak je bio građenje samostalne države Crne Gore, jer Zapad je dobro uočio da kada su Srbija i Crna Gora zajedno, predstavljaju daleko veći remetilački faktor na Balkanu nego kad su odvojene. - Treći geostrategijski zadatak je strategijsko i državno političko preusmerenje Crne Gore. Ona je celokupnu svoju političku prošlost gradila prema Istoku i Moskvi. Sada, sa Đukanovićem, prvi put je preusmerena tamo gde pripada i civilizacijski i geografski - Evropi. Bez obzira što su ta tri krupna zadatka pozitivan rezultat Đukanovićeve politike, ona imaju svoje trajanje. Svi ti zadaci su vremenski oročeni - Miloševića više nema, država Crna Gora je stvarnost i put Crne Gore prema Evorpi je nepovratan - objašnjava Grahovac. U crnogorskoj opoziciji slažu se sa ovom tezom da je „Đukanović ispunio svoje zadatke pa da Zapadu više nije potreban“, ali tvrde da je pravi razlog njegovog povlačenja mnogo ozbiljniji. - Prema našim informacijama iz Vašingtona, predstavnici američke administracije poručili su mu da ove godine raspiše vanredne izbore i da na njima ne može da se kandiduje. Amerikanci su ogromne pare potrošili na vladavinu prava u Crnoj Gori, i baš taj termin je u izjavi nakon susreta sa Đukanovićem apostrofirala i državna sekretarka Hilari Klinton. Ali, umesto da se stanje sredi, Americi ispred nosa desila se afera sa trgovinom kokainom čiji su glavni akteri braća Šarić, koji su zahvaljujući naklonosti crnogorskih vlasti napravili pravu imperiju. Podsetiću vas da nisu ni crnogorska ni srpska policija počele akciju „Balkanski ratnik“, nego američka DEA, agencija za borbu protiv trgovine narkoticima, jer su Šarićevim poslovima najdirektnije bili ugroženi američki interesi - tvrdi za NT Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene. Pre nego što je o svojoj nameri o povlačenju obavestio crnogorsku javnost, Đukanović je, dodaje Medojević, to prvo saopštio Vašingtonu - tokom posete u oktobru prošle godine, pomoćniku državnog sekretara Džonu Stejbergu. Slučajno ili ne, dva dana pre njegovog dolaska američka DEA je zajedno sa srpskom BIA u međunarodnim vodama zaplenila neverovatnih 2,8 tona kokaina, što će se kasnije dovesti u vezu upravo sa Šarićima. Mnogo toga, kaže Grahovac, međunarodna zajednica stavlja Đukanoviću na dušu. Crnogorski premijer, koji je zajedno sa Miloševićem delio vlast devedesetih godina i pod čijom je vladavinom Crna Gora učestvovala u tri rata (u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni) ima i nekoliko neprijatnih „ratnih faktura“ - tri ratna zločina koji su se desili na teritoriji Crne Gore - deportacija muslimana, koncentracioni logor Morinj, etničko čišćenje muslimana iz Bukovice. - U međunarodnoj zajednici procenjuju da su sva ta opterećenja krupan problem i hipoteka za jedan narod i jednu državu. Jer, suština evropske politike je da se u Evropu mora ući čistih ruku, da se locira problem i odredi njegov nosilac, čija je to odgovornost. Veliku hipoteku u očima međunarodne zajednice predstavlja i šverc cigareta kao državni projekat koji je prerastao u nekontrolisani projekat pojedinaca - kaže Grahovac. U tom kontekstu, nije zgoreg podsetiti na nedavni misteriozni odlazak iz politike bivšeg hrvatskog premijera Ive Sanadera, o čijim se motivima u susednoj Hrvatskoj još ispredaju najraznovrsnije priče. Jedna od uverljivijih verzija koje je objavio nedeljnik „Nacional“ jeste da su Sanaderovu ostavku tražili zvaničnici EU i SAD „zbog duboke umešanosti u korupciju“, odnosno zato što Hrvatska sa njim na čelu ne može da se izbori sa korupcijom, pa prema tome ni dalje da napreduje na putu ka članstvu u EU. Ako je zaista evropsko-američka metla u Hrvatskoj radila zbog „povezanosti političkog vrha sa sumnjivim poslovima“, ne bi bilo nelogično da se isti princip primeni i u susednoj Crnoj Gori. Ono što, u poređenju sa Sanaderom, Đukanoviću predstavlja dodatnu otežavajuću okolnost jeste i veza sa ruskim kapitalom. Prljavi ruski kapital, kaže Grahovac, za međunarodnu zajednicu predstavlja veliki problem, iako to nije vidljivo na prvi pogled. - Ruski kapital nikada se ne zadržava samo na ekonomskim ciljevima, već u svakoj zemlji ima prvenstveno političke namere, a upravo mu je Đukanovićeva vlast otvorila vrata u Crnoj Gori. To je takođe jedan aspekt priče ko će prostor zapadnog Balkana dominantno preuzeti - Istok ili Zapad - dodaje Grahovac. Šta god da su razlozi, Đukanovićev odlazak iz politike neće biti nimalo jednostavan. Politički analitičar iz Podgorice Dragan Rosandić kaže da Đukanović, sada u fazi pripremanja odlaska - pokušava da se nagodi pod kojim uslovima da ode. - Važno mu je da odabere svog naslednika da bi bio bezbedan po odlasku sa vlasti - kaže Rosandić. Po jednom mogućem scenariju, koji je predvideo i Montgomeri, Đukanović bi odabrao naslednika preko kojeg bi i dalje zadržao uticaj na sva politička dešavanja u Cnroj Gori. Za tu svrhu, kažu dobro obavešteni izvori u Podgorici, odabrao je Igora Lukšića (aktuelnog ministra finansija), kome bi već na jesen ustupio premijersku stolicu. Međutim, za ovakav potez on nema podršku najbližih saradnika (Svetozara Marovića, Filipa Vujanovića i Željka Šturanovića). Osim toga, dodaje Medojević, detalje povlačenja Đukanović mora da utanači i sa međunarodnom zajednicom, ali i sa svojim poslovnim saradnicima. Dobro obavešteni izvori NT kažu da je upravo to bio glavni razlog njegove nedavne posete Italiji. Navodno, Đukanović je od svog italijanskog kolege tražio da sud u Bariju „zaboravi na njegov slučaj“, na šta mu je Silvio Berluskoni kratko odgovorio: „Gospodine Đukanoviću, i ja imam problem sa italijanskim sudijama, ali naši sudovi su zaista nezavisni. Nažalost, ne mogu vam pomoći“. Istu molbu, tvrdi Medojević, Đukanović je izložio i 20. januara u Vašingtonu. - Tražio je da mu garantuju da ga neće krivično goniti zbog trgovine cigaretama, kao i da ga neće povezivati sa ubistvom hrvatskog novinara Ive Pukanića. Ukratko, tražio je „doživotni imunitet“, kao što je imao Jeljcin nakon napuštanja vlasti. Ne znamo da li je dobio takve garancije, ali čak i da jeste, teško da i njegovi poslovni saradnici to mogu da očekuju. Njegov „doživotni imunitet“ može kratko da traje ako se i sa njima ne dogovori kako će izgledati njegov odlazak iz politike - tvrdi Medojević. Drugi mogući razvoj događaja je da nakon Đukanovićevog povlačenja vlast nastavlja da obavlja njegova DPS, koja bi se vremenom pročistila do „zdravog jezgra“, uz pomoć aktuelnog koalicionog partnera SDP. Socijaldemokrate Ranka Krivokapića, kaže Grahovac, na Zapadu se percipiraju kao mogući naslednici vlasti jer su dovoljno evropski orjentisani, a svakako ne treba očekivati da će njihovu podršku dobiti „prosrpska opozicija“. Konačno, treći mogući scenario je da nakon Đukanovićevog odlaska, posle 20 godina, u Crnoj Gori konačno dođe do smene vlasti. Po Rosandićevom mišljenju, to je najmanje verovatna od svih opcija, jer je, kako kaže, „crnogorska opozicija jako slaba, ne utiče na procese u zemlji i teško da može da se ujedini“. - Medojević se zalaže za ujedinjenje opozicije, ali to će biti moguće jedino ako im neko spolja naredi - objašnjava Rosandić. Upravo zato se Medojević za koji dan sprema na put u Vašington, gde će američkoj administracjii predstaviti svoj plan za preuzimanje vlasti: - Imaću sastanke u Stejt departmentu, Kongresu i Senatu, a verovatno i u ministarstvima odbrane i pravde. Izložiću im plan da se nakon Đukanovićeve ostavke na mesto premijera formira prelazna vlada čiji bi rok trajanja bio oročen na šest meseci, a da zatim organizujemo prve slobodne demokratske izbore. Postigli smo dogovor i sa Novom srpskom demokratijom Andrije Mandića, kao i sa „narodnjačkim blokom“, a jedini problem nam predstavlja SNP, jer verovatno su se nagodili sa Đukanovićevim DPS-om. Odnosi sa Srbijom biće bolji Nakon Đukanovićevog odlaska, odnosi Srbije i Crne Gore svakako će postati bolji, tvrdi Blagoje Grahovac: - Odnosi političkih elita dve zemlje dugo su neiskreni i loši. Zapravo, odnosi između naroda u Srbiji i Crnoj Gori skoro da nikad nisu bili bolji. Ali, čak i ako dođe do promene vlasti u Crnoj Gori, nije realno očekivati drastične „prosrpske“ poteze nove vladajuće garniture. Iako je Mandićeva NSD obećavala da će nakon osvajanja vlasti povući crnogorsko priznanje Kosova, teško da bi za takav potez imali dozvolu međunarodne zajednice. Razvojni put Mila Đukanovića Od komunističkog omladinca do najbogatijeg predsednika - 1988. Tokom Antibirokratske revolucije, kao komunistički omladinac, uz pomoć Slobodana Miloševića, postaje republički partijski funkcioner. - 1991. Sa 29 godina postaje najmlađi premijer u Evropi. - 1995. Odlazi u prvu zvaničnu posetu Vašingtonu. - 1996. Počinje sukob sa Slobodanom Miloševićem. - 2006. 21. maja raspisuje referendum o samostalnosti na kojem se 55 odsto građana izjasnilo za nezavisnu Crnu Goru. - 2006. U oktobru se povlači iz politike. - 2007. Italijanska agencija ANSA objavljuje detalje istrage tužilaštva grada Barija, koji optužuje Đukanovića da je bio na čelu grupe za šverc cigareta. - 2008. 29. februara vraća se u politiku na mesto premijera. - 2008. 9. oktobra Crna Gora priznaje nezavisno Kosovo. - 2009. Magazin „Forbs“ objavljuje da se sa 14,8 miliona dolara lične imovine Đukanović nalazi na 22. mestu liste najbogatijih državnika. http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/186/
