NATO sekta prisvaja srpske svetinje
Kada bi Srbija, kojim slučajem, preko noći postala teokratska država, patrijarh preuzeo ingerencije predsednika, a članovi sinoda postali ministri, od one „netransparentno“ utrošene 43 milijarde dolara, ubranih od 2000. na ovamo po osnovu privatizacije i inostranih kredita, dao Bog, osvanulo bi u državnoj blagajni bar pola od te sume. Srbija se, u tom slučaju, ne bi zaduživala pod zelenaškim kamatama, njenu spoljnu, unutrašnju, a u poslednje vreme i politiku dalje sudbine pravoslavlja, ne bi vodili poverioci, nego parlament i vlada. A Sinod bi bio imun na prozelitske pritiske Vatikana. Naravno da ova projekcija spada u domen političke fantastike, ali takva razmišljanja, prožeta dozom crnog humora, prosto se nameću dobronamernima posle munjevite akcije crkvene komisije u Eparhiji raško prizrenskoj. Tamo su, dok dlanom o dlan, pripremljene krivične prijave za zloupotrebe, kako se navodi, izvršene od strane bliskih saradnika vladike raško prizrenskog Artemija. Cena doslednosti Procenjuje se da je na „pogrešnu stranu“ otišlo stotine hiljada evra. Baš nekako u isto vreme, dok ova afera dominira naslovnim stranama medija i informativnim emisijama, iz redova demokrata, sa kojima je svojevremeno Artemije rušio Miloševića, čuje se glas bivšeg premijera Zorana Živkovića, takodje na temu para, inače toliko deficitarnih u Srbiji sa 60.000 firmi pod bokadom i milion nezaposlenih. Tvrdi Zoran da je sa bespovratno dobijenih milion i po evra od države (Press), sredio čak 43 hektara sopstvenog mladog vinograda. Doduše, o tome „nema pojma“ (Press), ali vinogradi su tu, u Krčedinu, spremni za orezivanje. Na dan Svetog Trufuna, u pratnji sveštenika, gazda lično je mladim vinom osveštao budući plod sa l67.000 sadnica. Malo li je, čak i za jednog bivšeg premijera, koji je na funkciji svojevremeno, kao siroma’, prijavio u imovinskoj karti deo porodične kuće i sitroen iz l974. godine. I vladika će biti pozvan na „orezivanje“, ali ne manastirske loze nego na „kanonsku odgovornost, zbog davanja preširokih ovlašćenja saradnicima“, saznaje se posle dvodnevnih upornih tvrdnji pojedinih „istraživačkih“ napisa da će zaglaviti bajbok. Ali, i pored sve halabuke, radenici novinarstva, nezavisnog od potrebe da imaju sopstvenu uredjivačku politiku, nisu uspeli da vladici prišiju kako se lično okoristio, ili čak bio upoznat sa spominjanim malverzacijama. I tako, pošto su prošli prvi talasi bučne i sinhronizovane akcije blaćenja, mada dokaza o njegovoj ličnoj umešanosti nema, jasno je makar jedno. Najdosledinji medju vladikama u odbrani Kosova, čelnik raško prizrenske eparhije, sa sedištem u čuvenoj Gračanici, Artemije, bez sumnje na udaru je većine članova Sinoda, uz uzdržan stav nedavno izabranog patrijarha. Upravo ove vladike, donedavni kandidati za tron verskog poglavara, vidjeni su u crkvenim krugovima kao ona grupacija u SPC koja je protiv ključnih Artemijevih kanonskih stavova. Da podsetimo, oklevetani vladika nije za priznaje primata pape, nije za izmene bogosluženja, nije za pripuštanje unijaćenja kroz „ekumeniski dijalog“ sa Vatikanom, nije za to da manastire opravljaju oni koji ih ruše i pogane, Albanci. Ne daje Artemije saglasnost ni dokumentu „memoranduma“ koji sever Kosova na, inicijativu NATO i EU, praktično prepušta Šiptarima, a time i brigu o svim srpskim manastirima. Upravo za taj sporni dokument, koji je uporno naturan pokojnom patrijarhu Pavlu, glasala je većina u Sinodu, pod izgovorom da manastire treba da oprave njihovi rušitelji. A palikuće l50 crkava i manastira, sad priučeni zidari, već posle nešto malo traljavo odrađenih poslova prisvajaju ih kao albansku pravoslavnu baštinu. To Šiptari rade razmahanom političkom i medijskom kampanjom po celom svetu. Ultimatum Upravo ta predaja, koja bi označila i kraj svetsosavlja, zahtev je bez alternative atlantista. Sa tim zahtevom, u ime EU, uz obećanje navodnog puštanja Srba u Evropu 20l8, baronesa Ketrin Ešton, ministar spoljsnih poslova EU, došla je na balkansku turneju u Beogard, Sarajevo i Prištinu. Muslimani će svakako biti oduševljeni ultimatumom atlantista Srbiji da samo bez Kosova sa njegovim definitivno prepuštenim manastirima „Albancima na čuvanje“ kao zajedničku baštinu, može ozbiljno aplicirati za Evropu. Naši saveznici iz dva rata, pritom, upozoravaju nas na „mračne ambicije Rusa, na Balkanu“ a tretiraju nas i dalje kao svoju zablesavljenu i omadjijanu prćiju. Kao narod nesposban da vodi svoju državu i odlučuje o sospstvenoj sudbini. Baronesa je u Beogradu dobila vrlo skroman publicitet sa nekoliko prigodnih uopštavanja u istupu, ali bez objavljivanja zahteva Tadicu o „evropskoj obavezi Srbije da neguje dobrosusedske odonose sa Kosovom“, dakle priznanje. To je jednostavno preskočeno u štampi. Ali objavljeno je da će priznanje Kosova, kao ulaznicu u EU, od šefa države tražiiti Angela Merkel, kada za koji dan sretne Tadića u Berlinu. Sličan utimatum Tadiću je, prilikom prošlogodišnje posete, postavio i američki potpredsednik U znak protesta, prpošni Artemije je odbio da ga primi u manstiru Visoki Dečani tokom te tajanstvene misije u Beogradi i Prištini. To mu, kao i brojne antiamerčke istupe posle proglašenja nezavisnosti Kosova i brojnih osuda agresije na Srbiju, očito nije zaboravljeno medju atlantistima. Lanjski sneg Ono što je zaboravljeno i u ovoj i u američkoj vlasti jeste da je Artemije, za Miloševićevog vremena, bio čest, dobrodošao gost Vašingtona, kada se pripremalo rušenje „balkanskog Sadama“. Očito da brzoreki i obećanoj demokratiji lakoverno naklonjen vladika, kao ni ostali sledbenici strategije SAD, ranije ili kasnije pušteni niz vodu, pošto su odradili svoju misiju, nije verovao da Ameri privremene saveznike redovno tertiraju kao lanjski sneg. Mali rastom, a duhom veliki borac za neodvojivost crkvenih zadužbina otaca srpstva od matice, najupadljivija je meta medija u rukama Tadićeve stranke. Oni su izgleda izbrisali iz svojih dokumentacija da je vladika medju osnivačima DOSA, preko koga i preko stranih mentora je DS uzeo vlast 5. oktobra 2000. I od svoje partije napravio preduzeće za mužu Srbije. Njihova kamarila „demokratskih“ medija, Soroševih spinera, zadužena je da najogavnije satanske intrige i uvrede iz kuhinje Brisela i Vašingtona prenese i lansira u srpsku javnost. Rušeći tako ostatke samopoštovanja crkve i nacije. Sve su to redom novine u vlasništvu Ringijea, Waca, sa domaćim galiotima, beščašćem svojevoljno okovanim na vesla Pošto je u statusu neke vrste zatvorenika u Gračanici, gde sada stoluje, kao privremeni administrator, prinudni organ, Vladika Atanasije, blisko je verovanju da se radi o dugo pripremanoj mreži za Artemija, kako vladajućih političkih krugova, tako i dela podložnog im sveštenstva. Nije isključeno da medju njima ima ubačenih krtica i provokatora, unajmljenih u korist štete Vladike. Ali o tome novine neće pisati. A tih naslednika baštinika boljševizma u okrilju crkve, ima zaostalih iz vremena komunističke anateme pravoslavlja. Niko, naime, još nije utvrdio, posle streljanja 400 sveštenika odmah posle rata i ubacivanja na njihovo mesto u SPC udbaša u mantijama, u kojoj meri je i dalje uticajna ta podzemna, dobro maskirana linija. Ali je izvesno da pomno prati pravac strategije saveza NATO i katoličanstva kao uspon nove, sada zapadne, kominterne, na čemu insistira nemački papa. Takodje, papa Benedikt nastoji da katoličanstvo udje u evropski ustav kao zvanična religija Evrope. Tu, naravno, za pravoslavlje opstanka nema. Čudna koincidencija Čekala se samo smrt patrijarha, koji je čitave dve godinje bio paktično zarobljenik Vojnomedecinske akedemije, o čemu se može podrobije saznati na sajtu „Vidovdan“, nedostupan za bilo koje crkveno lice, osim onih u najužem vrhu Sinoda, koji preko ove kampanje nameravaju da započnu sa menjanjem svetosavskpog bića SPC i ključne uloge Kosova u njemu. Čudnim sticajem okolnosti, da koristimo taj eufemizam, predsednik države, jesenas, našao se u konsultacijama sa papom Benediktom uparavo u vreme kada je na aparatima izdisao patrijarh. Dan kasnije, po objavljivanju smrti Pavla, predsednik je imao konsultacijue sa Angelom Merkel, a bliža odrednica tog novog pravca svetovne vlasti, ali i dela SPC, je i poziv novog srpskog patrjarha Irineja papi da poseti Srbiju.To je, pre njega, neovlašćen od vlade i parlamenta, učinio predsednik. Ovaj novinar, kao dopisnik Tanjuga, imao je maja l992. tu neveselu dužnost da prense u ime pape poruku prenetu od generalnog sekretara Vatikana, Andjela Sodana, da „srpsku agresorsku ruku treba odseći“. Takodje, preneo je agencijsku vest, izjavu pape Vojtile u poseti Skadru, da Kosovo treba da dobije nezavisnost. Da li se ikada prozelitska politika Vatikana menjala? Istorija od gotovo dva milenijuma svedoči da nije. Samo taktika u ostvarivanju pokatoličenja vascelog globusa. Upravo zato je pokojni Pavle, na predlog dolaska Vojtile, odgovrio „dobro nam nedoš’o“. Nešto više od decenije posle razaranja Srbije i otimanja južne pokrajine, suočeni smo sa jasnim manevrima da to bude i sudbina Vojvodine. Događa se to na oči smorene srpske nacije, a posle lansiranja prevare žutih parolom bez alternative „i Kosovo i Srbija“, pučističkog pribavljanja većine u formiranju koalicione vlade sa pokajničkom SPS i uz pomoć stranih ambasada. U medjuvremenu obavljena je demontaža vojske Srbije, koja prestaje da bude narodna i odbrambena, već postaje plaćenička i instument politike svetskih moćnika. Sada, na redu je slamanje stuba nosača srpstva. Pred nama, po cenu crkvenog raskola, je pokušaj preimenovanja SPC Svetoga Save u instrumentarij sekte antisrpstva, antipravoslavlja. Srbi, izolovani u bespomoćne individue, reći će ovih dana, sležući ramenima: “Nema nam spasa, ne može se ništa promeniti. ONI su naša sudbina“. Ergo, pravedna kazna za srpsku neslogu, sklonost prečicama, aljkavost prema istoriji, nedovoljno poštovanje prema žrtvama u oslobodilačkim ratovima. U toku je potpuna dezorijentacija nacije, već pogodjene biološkim opadanjem. Prljava rabota I zato, ko god ponašanje demokratske sekte smatra samo varijantom obične bahatosti, obogaćene nestašnom neoliberalnom pohotom za posedovanjem svega postojećeg , pogrešiće. Radi se o dobro obučenim tvorcima nove Srbije, u kojoj će Srbi biti svedeni na propisane demonstandarde. Ili ih neće biti, ALI NI NJIHOVE CRKVE. Taj oktopod, koji se nadneo nad Srbiju, uvukao svoje pipke u njenu moždinu, u srž, u krvotok, u istoriju, kulturu, nadire u veru, obilato ispušta mastilo metiljavog novogovora. O „benefitima“, o „prepoznavanju vrednosti“ u njihovom novosvetu, o neverovatnim čudesima koja čekaju vernike njihovog učenja. Ta kolona, sa mentalitetom vanzemaljaca, koja je stvorila sopstvenu paradržavu, parainformisanje, parapoliciju, parapravosudje, sada bi i parapravoslavlje, ide ka konačnom cilju svojih nalogodavaca. Stvaranju parateritorije, koja će jednim potezom pera, bez realnog protivljenja u javnom mnenju, biti potopljena u globalno carstvo. I u njemu izgubitti i svoju istoriju i veru i crkvu. Ambijent za taj bezočni plan već je stvoren pretvaranjem manistarira Visoki Dečani u neku vrstu vojne baze NATO, u kojoj proamerički monasi propovedaju da su srpski manastiri nikli na „katolickim temeljima“, a da su „istorijsko dobro koliko Srba toliko i Šiptara“. Radi se o propagandi plaćenika albanskih lobista i katoličkih klerikalaca da izazivanje raskola unutar SPC uključe u instrumentarij razbijanja Srbije. Sve u cilju poništenja njenog verskog i nacioanlnog bića. Jer tamo gde prolaze pape, pronoseći vekovima katolički prozelitizam, pravoslavlje ne niče. Za sećanje nam služe više nego ubedljivi istorijski belezi, srpske kosturnice. Oni ništa ne znače samo pripadnicima ove presvučene kriptokomunističke vlasti, čiji su roditelji već jahali sveštenike i sekli konope pravoslavnih zvona. A to kao da su neki u današnjoj SPC zaboravili. Prljava rabota, to je srpska stvarnost. Za „korene“ – www.koreni.net <http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2000> Dragan Milosavljević.
