Palestina
Izrešetana sudbina http://www.ekonomist.co.yu/img1/_spacer.gif Ako jedan narod može da bude proklet da doživljava samo najgore, onda su to Palestinci. Od kada istorija za njih zna, nikada nisu imali razdoblje mira, uspona i prosperiteta. Uvek su nekome bili na putu, a kada to nisu bili, sami su se delili i ubijali. Kako poznavaoci okolnosti na Bliskom Istoku tvrde, pitanje je samo dana kada će početi građanski rat među Palestincima. Da li je to tempirana bomba koju im je u nasleđe ostavio njihov “ideolog smrti”, šeik Ahmed Jasin, paralisani starac, nakazan i strašan kao iz kakvog horor filma? On je 1987. godine osnovao Hamas, a 1991. godine brigadu Ezedin Al Kasam, sastavljenu od mladih, često maloletnih kamikaza. Obećavao im je “mesto uz Alaha”. Deca su žrtvovana u slavu ludila. On je jedan od onih ideologa pomućenog uma, kakvima, nažalost, nikada nije - a pitanje je da li će ikada biti - suđeno. Lakoća sa kojom je oko sebe gasio tuđe živote, kao pikavce, bila je zastrašujuća. A onda ga je, pre dve godine, kao bič pravde, pogodila raketa i raznela u komade. Zastrašujuće je to što takve ličnosti nemaju problema da sebi obezbede sledbenike i naslednika. Naslednik na kormilu Hamasa (skraćenica za Pokret islamskog otpora) je sadašnji predsednik Pokreta i palestinske vlade Ismail Hanieh, pripadnik generacije rođene u izbegličkim logorima. Ima 43 godine, diplomu ekonomije i - sa večitim osmehom na licu objašnjava kako treba pobiti sve Jevreje. Tvrdo ruralno jezgro organizacije, nemajući potpuno poverenje u njega, za ideologa pokreta nametnulo je Kaleda Mešala, koji živi u Siriji - na sigurnom. http://www.ekonomist.co.yu/magazin11/broj_344/img/kvaka.gif Sedamdesetih godina prošlog veka, Palestinci su bili nacija sa najboljom kvalifikacionom strukturom na svetu. Po logorima, u kojima su živeli, OUN im je organizovala kvalitetno školstvo i otvorila vrata prema fondovima za stipendiranje na visokoškolskim ustanovama. U mnogim arapskim zemljama, pre svega u onim najbogatijim, Palestinci praktično vode javnu upravu i operativni deo biznisa. Glavni politički savetnik palestinskog premijera, Ahmed Jusef, diplomirao je i 20 godina živeo u Americi. Druga važna ličnost je Mohamed Šabir, donedavni rektor univerziteta u Gazi, koji je doktorirao u SAD, što mu ni malo ne smeta da izabere mračni i isključivi Hamas kao političko utočište. Nasuprot Hamasu stoji Fatah. Dok je Hamas skrćenica koja istovremeno znači “žega”, ali i “strast”, dotle Fatah znači samo “sloboda” i toliko je njegov osnivač, Jaser Arafat, smatrao da je dovoljno. Formiran je 1959. godine i na početku obilato naoružavan i finasiran od strane SSSR i njegovih satelita. Neponovljivi politički žongler, Jaser Arafat, uspeo je čak da tu svoju organizaciju uvede u Socijalističku internacionalu; istina, kao posmatrača. Današnji vođa te organizacije i predsednik Palestine je Mahmud Abas, poznatiji pod gerilskim imenom Abu Mazen. Zasićen ratom i ubijanjima, on pokušava da vodi umerenu politiku, koja podrazumeva i sporazumevanje sa vlastima Izraela. Agresivni Hamasovci žele da ga se oslobode, pa, ako bude moralo, i da ga likvidiraju, što je nedvosmisleno poručeno granatiranjem njegove rezidencije. Najžešće zaoštravanje nastalo je, naravno, oko novca. Hamas u svojim rukama drži vladu, koju ne priznaju ni EU, ni SAD, ni Izrael. Štaviše, zbog te isključive organizacije ukinuto je dodatno finasiranje palestinske države izraelskim i američkim parama i uvedena blokada svih finasijskih transakcija. Premijer Hanijeh je zato krenuo u misiju po arapskim zemljama da prikupi koliko-toliko za preživljavanje. Dobio je od predsednika Irana Ahmadinjedžada nešto u gotovu i obećanje za još 250 miliona dolara ukoliko čvrsto ostane rešen da do istrebljenja ratuje sa Izraelom. Sakupio je 35 miliona dolara gotovine, ali je neko od Fatahovih ljudi javio Izraelcima kad će stići na granični prelaz kod Rafaha, gde su mu Izraelci oduzeli novac, stavili ga na poseban račun u Egiptu, odakle novac može podići onaj deo palestinske države koji priznaju - a to je Abu Mazenov. Abu Mazen računa da bi raspisivanjm prevremenih izbora mogao ili da mirnim putem pobedi (ankete pokazuju da Hamas ne bi dobio više od 36 odsto glasova) ili, pak, da iznudi definitivnu konfrontaciju u kojoj takođe ima veće šanse. Evo zašto. U preliminarnim sukobima - u kojima ima mrtvih iako se još puca uglavnom u vis - po prvi put je viđena predsednikova garda, reorganizovana od pripadnika Arafatove specijalne jedninice “Snaga 17”, odlično naoružana i obučena od strane američkih instruktora. Sada je, dakle, sve tu: ekonomska beda, jedan narod zakrvljen i podeljen na dva dela, oružje u neograničenim količinama i dva strana protežera - Ahmadinedžad uz Hamas i Buš uz Fatah. Gospodo, rat može da počne! Podednik će se računati prema broju mrtvih na protivničkoj strani - istoga naroda. http://www.ekonomist.co.yu/magazin11/broj_344/kv/kv1.htm Milutin Mitrović [EMAIL PROTECTED] Komentar <mailto:[EMAIL PROTECTED]:%20Palestina%20-%20Izre%C5%A1etana%20sudbina> na tekst vrh <http://www.ekonomist.co.yu/magazin11/broj_344/kv/kv1.htm#vrh> strane http://www.ekonomist.co.yu/img1/top.gif
image001.gif
Description: GIF image
image002.gif
Description: GIF image
image003.gif
Description: GIF image
