Potrošnja
Autor Branko Dragaš
Monday, 09 February 2009
Britanski list "Gardijan" traži glavne krivce za ekonomsku krizu koja drma
planetu. Glavnooptuženi su bivši guverner Alan Grispen, predsednici Klinton i
Buš i engleski premijer Gordon Braun. Uprkos pokajanju Grinspena, on i dalje
ostaje optužen kao arhitekta katastrofe. Na kraju toga spiska nalaze se oni
koji su predvideli nastanak krize, poput njujorškog profesora Nurijela Rubina,
nazvan doktor sudnjeg dana, i milijarderi Soroš i Bafet. Milijarderi su se
suprotstavljali monetarnoj politici guvernera Grinspena, Soroš tvrdeći da ne
razume kako ona funkcioniše, dok je Bafet monetarne mere Grinspena nazvao
finansijsko oružje za masovno uništenje. Monetarni prorok Grinspen, koji je od
1987. do 2006. bio neprikosnoveni guru neoliberalizma, zalagao se za politiku
niskih kamatnih stopa, iznalaženju novih finansijskih instrumenata i potpunoj
deregulaciji tržišta.
Suština te neoliberalne politike je bila da se uzmu krediti preko svake
mogućnosti, da se pojedinci i kompanije zaduže i da potroše više nego što su
mogli da vrate. Banke su davale kredite na osnovu vozačke dozvole i svako je
mogao da se zaduži, a najveći neprijatelji banaka su bili oni koji su odbijali
bankarske kredite. Tako se balon naduvavao. Sve dok nije pukao. Kada je prošlo
vreme obilja i kada su veliki giganti bankrotrali, postalo je jasno da je ovo
ozbiljna svetska ekonomska kriza i da će njene posledice biti katastrofalne.
Profesor Rubin iznosi svoju procenu da je bankarski sistem u Sjedinjenim
Državama u dubiozi 3.600 milijardi dolara. To praktično znači da je bankarski
sistem Amerike bankrotirao, ali da niko nema smelosti to građanima da saopšti.
Državne pozajmice Bank of Amerika u iznosu dva puta po 20 milijardi dolara u
poslednjih nekoliko nedelja je suludo bacanje štampanih dolara u bunar.
Požar koji je izbio u finansijskom sistemu SAD, moćnici FED-a i politička
oligarhija pokušavaju da ugase polivajući šmrkom benzina iz podzemnih cisterni.
To će samo još više ubrzati ekonomsku katastrofu i dovesti do socijalne
revolucije. Prosto je neverovatno da to upravljači sveta ne vide. Ili ne žele
da vide. Ili namerno sve ovo rade da bi ispitali svoju moć. Teško je danas
razaznati o čemu se radi. Treba samo biti strpljiv i saznaćemo vrlo brzo šta je
po sredi. Ovo je najveća kriza u istoriji čovečanstva. Najveća je upravo zbog
toga što će pogoditi čitavu planetu. U globalnom selu niko ne može da ostane
izolovan. Svi smo pupčanom vrpcom interneta vezani. U davna vremena, raspadale
su se imperije, ali to nije potresalo čitavu planetu. Neki drugi na planeti
nisu marili za raspad imperija, nego su živeli svojim ustaljenim ritmom života.
Danas to više nije moguće. Veliki brat nadgleda sve nas. Veliki brat potpaljuje
veliki požar. Ali nisu za to krivi samo ovi manipulatori i špekulanti koje
Gardijan navodi. Bilo bi to najlakše rešenje za krizu. Dovoljno bi bilo da te
nekadašnje moćnike kaznite i da osudite njihove ekonomske recepte. Međutim,
kriza se neće rešiti. Kriza je produkt sistema. I kriza je sistemska. Kog
sistema? Naravno, kapitalističkog sistema. Tačnije, neoliberalnog kapitalizma.
Ovo je kriza potrošačke civilizacije. Kriza komercijalne civilizacije bez
duhovnog smisla i svrhe. Ona nije nastala 9. avgusta 2008., kada se desio
hipotekarni krah, nego mnogo ranije. Ona je nastavak Velike ekonomske krize iz
1929-1933, jer se tada nije našao pravi recept za ozdravljenje kapitalizma.
Naime, Kejns je, izučavajući Marksa, posebno dinamičan rast prvog
odeljka-sredstava za proizvodnju, nad drugim odeljkom-sredstvima za potrošnju,
shvatio da mora da se usklade ta dva odeljka, ako se hoće ravnomeran razvoj
privrede i društva. Tako je promovisan - kult potrošnje! Kult potrošnje koji je
spasio kapitalizam od propasti. Kapitalizam se vešto transformisao. Od fašizma
i nacizma, preko državnog intervencionizma do neoliberalizma i novog sloma.
Hitler nije došao na vlast, kako se to obično misli, 1933., nego jedne jesenje
večeri 1928. kada su industrijalci, poput Krupa i Tisena, neznajući kako da
izbegnu narastajuću krizu, prihvatili da podrže njegov politički program o
pokretanju proizvodnje. Nažalost, ta proizvodnja je bila - vojna industrija.
Rat je spasio kapitalizam od komunističke revolucije. Ali je odneo 60 miliona
žrtava. Istovremeno, dva svetska rata, koja se nisu vodila na teritoriji SAD,
omogućili su američkom kapitalizmu da postane nova Imperija. Neprestani rast
potrošnje i stvaranje potrošačke civilizacije razvilo je savremeni svet do
neslućenih granica.
Narkotizovano holivudskim kičem čovečanstvo je stvaralo iluziju da je dostiglo
savršenstvo u privrednom razvoju i društvenom skladu kakvog nije bilo nikad u
istoriji. Kada je komunizam propao 1989. i kada je srušen Berlinski zid, to je
bio najbolji opijum za političku oligarhiju i tajkune neoliberalizma. To je bio
opijat koji im je rasplamsao pohlepu. I oni su potpuno poludeli. Imao sam
priliku 1991. da vidim to japijevsko ludilo gangstera sa Vol Strita. Imao sam
priliku da vidim na delu svu njihovu bolesnu gramzivost i špekulativnu
proždrljivost. Stvarala se virtuelna ekonomija. Ekonomija bez pokrića. Kult
potrošnje je komercijalna civilizacija razvila do savršene prevare. Najveća
istorijska prevara je nastala 1971. kada je dolar izgubio zlatno pokriće.
Mera svih vrednosti u svetu je postao dolar. Štampani papir bez pokrića.
Fantastična prevara. Privatna banka 13 porodica štampala je dolar i prodavala
ga celom svetu. Nobelovci monetaristi to veličaju kao najveću ekonomsku
mudrost. Dolar postaje univerzalno sredstvo plaćanja. Amerika živi na štampanju
dolara. Sjedinjene Države žive na račun ostatka sveta. Mali Amerikanac živi
preko svojih mogućnosti. Mali Amerikanac postaje prezadužen. Troši ono što nije
proizveo. Kada mu ponestane novca, kada kreditne omče počnu da ga stežu, država
mu odobrava nove kredite. Savremeni čovek postaje zavisnik od potrošnje.
Konzumen komercijalne civilizacije. Kejns je izumeo savršeni sistem. Samo se
treba opustiti i trošiti. Trošiti nezarađeno. Trošiti na kredit. Sećam se na
drugoj godini studija, kada smo učili ekonomske doktrine, profesori i njihovi
čankolizi su veličali kult potrošnje i veličali genijalnost ove Kejnsove ideje.
Potrošnjom se sve pokreće. Potrošnja rešava sve probleme .Potrošnja će rešiti i
ovu krizu. Samo treba pospešiti potrošnju.To nam danas poručuje Sarkozi.
Skorojević i neznalica spasava čovečanstvo u krizi. Kakva sramota, kakva
zabluda! Sarkozi sa naslovnih stranica poručuje - trošenjem protiv krize! Obama
misli da zaposli novih četiri miliona radnika tako što će ih zaposliti da
farbaju domove zdravlja, mostove i prave puteve. Zar vam ovo ne deluje već
viđeno? Zar ekspert bez radnog iskustva Dinkić nije smislio NIP kao nacionalnu
investicionu prevaru? U čemu je problem? Kakav je to nedostatak ljudske pameti?
Ljudska glupost je svemirska pojava, pisao je Krleža... Ljudske gluposti ima u
svim sistemima.
Tako me je nakon petooktobarske kontrarevolucije jedan novopečeni ministar,
koji je došao sa fakulteta i nijedan radni dan nije proveo na tržištu, ubeđivao
kako je spoljnotrgovinski deficit dobar za državu. Ako je dobar, pitao sam ga,
zašto se zove deficit? Zar deficit ne znači manjak? Otkad su minusi dobri za
državu? Da li je dobro da on ima minuse na svom tekućem računu? Zar banke ne
naplaćuju zelenaške kamate na minuse? Razuman čovek dobro zna da može da
potroši samo ono što proizvede i zaradi. Svaki seljak zna da prvo mora da
proizvede hranu da bi mogao da je troši. Ne može se trošiti ono što nije
stvoreno: Ne može se trošiti ono što nije zarađeno. Dakle, stvari stoje upravo
obrnuto od onoga što je ideologija neoliberalizma. Prvo morate osmisliti šta
ćete proizvoditi, da organizujete proizvodnju, zaposlite radnike, napravite
proizvod, prodate robu, naplatite, isplatite sve troškove i ostvarite profit.
Deo profita možete da štedite, a deo možete da trošite. Nema potrošnje bez
štednje. Možete i čitav profit da štedite i da iz akumulirane štednje
investirate u novu proizvodnju koja će vam doneti uvećani profit, a samim tim i
uvećanu potrošnju. Tako se na tržištu postaje kapitalista. Strpljivo i polako.
Kapital se stvara generacijama. Ali postoje i prečice u stvaranju bogatstva.
Recimo, kada jedno pleme porobi drugo. Ili kada Egipat pokori Nubijce. Ili kada
krstaši krenu da osvete Hristov grob, Pizaro civilizuje Inke, Mleci vizantijske
despote, Englezi indijske bramane, kauboji Indijance ili japijevci sa Vol
Strita prodaju šuplje hipotekarne kredite ostatku čovečanstva. Isti je slučaj i
kada Glembaj ubija u šumi i otima novac. Ili kada tajkun dobija primarnu
emisiju i kupuje devize po zvaničnom kursu, a preprodaju po uličnom. Ili dobije
u depozit njegove banke sredstva zdravstvenog fonda bez kamate. Ili dobije
privilegije da uvozi akciznu robu i podmićuje političke stranke. Ili kada kupi
nekoliko hiljada hektara zemlje u Vojvodini po 200 evra, a preproda po 5.000
evra po hektaru. Ruski oligarsi su krali naftu, gas, minerale i ostala
nacionalna bogatstva. Kriza im je odnela najveći deo olako otetog kapitala. Ni
američki Kenedijevi, Rotšildovi, Morganovi ili Rokfelerovi nisu ništa bolji
bili. Razlika je samo u tome što su se oni brzo bogatili u vreme kada se
Amerika bogatila, dok su tranzicioni tajkuni postajali novobogataši u vreme
državne propasti.
Svetska ekonomska kriza je sve to sada ogolila. Svetska ekonomska kriza je
pokazala svu promašenost potrošačke civilizacije. Ona je došla kao kazna na
pogrešan smer kretanja komercijalne civilizacije. Novac nije suština
života.Novac je sredstvo ka osmišljenijem i boljem životu. Globalizacija nije
donela spas čovečanstvu. Ona je samo produbila nevolju. Kapitalizam neće
nestati. Potresi će biti veliki, ali će kapitalizam opstati. Zapravo,
kapitalizam će se transformisati. Kako? Ostaje da se vidi. Ništa se još ne
nazire. Sve opcije su u igri. Nalazimo se ponovo na istorijskoj raskrsnici. Ne
smemo ponoviti iste greške. Zato, gospodo građani, pamet u glavu. Ako hoćete da
pobedite krizu, obuzdajte potrošnju. Setite se svojih starih. Štedite.Trošite
samo ono što ste zaradili. I ne uzimajte kredite. Opstaće samo oni koji ne budu
korumpirani potrošačkom civilizacijom. Oni koji budu gradili zajednicu dobrih
ljudi.
Tabloid <http://www.magazin-tabloid.com> broj 173, 2009-02-07
