Srpsko-crnogorski odnosi: Prvi put iz ugla Srba Kako su Srbi za dvadeset godina u Crnoj Gori postali stranci? Otkud ozbiljan animozitet prema Crnogorcima u Srbiji, izazvan političkim odlukama Podgorice, ali i crnogorskom mafijom?
Odnosi Srbije i Crne Gore odavno su se pretvorili u crnogorsko-crnogorske odnose, tačnije u sukobe Crnogoraca i terazijskih Crnogoraca. Od njihovih prepucavanja, teških reči, pominjanja familije i istorije često se nije ni moglo čuti šta u stvari o svemu misle Srbi... Psiholog Aleksandra Janković, kao i svi naši sagovornici, oduševljeni su ovakvom postavkom teme jer, kako kažu, o tome uglavnom nisu ni razmišljali, „ostavljajući sve Crnogorcima". I zato sada, kad malo razmisli, Jankovićeva kaže da „u Srbiji postoji ozbiljan animozitet prema Crnogorcima, koji je izazvan političkim odlukama Crne Gore, ali i crnogorskom mafijom". „Zemljačke veze" na štetu starosedelaca Takozvani crnogorski lobi formiran je tokom velikih migracija iz Crne Gore u Beograd u proteklih nekoliko decenija, kaže Aleksandra Janković. - Beograd je metropola i po svojoj prirodi mora da prima ljude koji dolaze sa strane. Međutim, metropole se stvaraju tako što primaju ljude koji svojim kvalitetom omogućavaju i poboljšavaju život jednog velikog grada. Kod nas ne dolaze ljudi na osnovu kvaliteta, nego na osnovu para koje donose i veza koje imaju. To je problem nas Srba iz Srbije. Svi drugi su napravili svoj lobi. Gostoljubivost je dobra osobina, ali mi kao da imamo problem da sami stvorimo svoju zajednicu. Ko god dođe, uključi se u mrežu svojih zemljaka, kojima može da se obrati za pomoć. Zanimljivo je da oni koji dođu sa strane nas zovu Srbijanci. Oni su po potrebi Srbi, a kad im ne odgovara poistovećivanje, onda nas oslovljavaju Srbijanci, šta god to značilo - priča Aleksandra Janković. - Kada se raspala zajednica SCG, tu se na neki način završila jedna priča. Sada bi odnose trebalo regulisati na drugi način. Treba se i ponašati kao da smo dve odvojene države, bez obzira na veliki broj ljudi koji zaista jesu naši sunarodnici u Crnoj Gori. Taj odnos je suštinski prerastao u odnos prema Srbima u dijaspori. U Crnoj Gori je veliki broj Srba prepušten vladajućoj većini, ali su oni ostali državljani Crne Gore. S druge strane, niko ne može mirno da prihvati da su tamo neki Šarići dobili srpsko državljanstvo - priča Jankovićeva. Ona tvrdi da se posle priznavanja Kosova probudio animozitet prema Crnogorcima. - Milo Đukanović to sasvim lepo objašnjava, ističući da Crna Gora mora da vodi računa o svojim interesima. Šta je potrebno da mi učinimo kako bismo počeli da vodimo računa o svojim interesima - pita se Aleksandra Janković. U svakom slučaju, Crna Gora je od zemlje u kojoj je 1992. čak 95,96 odsto glasača glasalo za zajedničku državu, posle burnih devedesetih, postala samostalna država u kojoj je Stipe Mesić počasni građanin, a koja priznaje nezavisno Kosovo. Istoričar sa Cetinja Predrag Vukić kaže da odnosi između dve zemlje nikada nisu bili na nižem nivou. On objašnjava da su koreni razdvajanja Crne Gore iz srpskog nacionalnog korpusa bili u dinastičkom separatizmu knjaza Danila i kralja Nikole Petrovića, ali da je to samo prva faza. Druga je, kako ističe, stvaranje crnogorske nacije po komunističkom konceptu, dok je završna etapa rađena po konceptu Sekule Drljevića, koji predviđa, uveren je Vukić, da „srpska Sparta postane druga hrvatska republika na Jadranu". - Kada je 1918. formirana jugoslovenska zajednica, kralj Nikola je pokušao da izazove pobunu kako bi otcepio Crnu Goru. Kralj Nikola se, ipak, osećao Srbinom i stvaranje neke unijatske mitropolije na Cetinju ili crnogorskog jezika nije mu padalo na pamet. Ideologija komunizma je druga etapa koja je otvarala put današnjem sledu događaja. Ne zaboravimo da su u Drugom svetskom ratu likvidirani brojni intelektualci, koji su bili nosioci srpske nacionalne svesti. Tako je nova vlast nametala doktrinu o crnogorskoj naciji, ne sporeći joj srpsko poreklo, ali polazeći od činjenice da su se Crnogorci navodno konstituisali u posebnu naciju. Krajem šezdesetih godina, sa usponom MASPOK-a u Hrvatskoj, rukovodstvo u Crnoj Gori počelo je da forsira upravo teorije koje su danas vladajuće u Crnoj Gori - da su Crnogorci posebna etnička celina koja sa srpskom nema nikakve veze. Ali i to da je Srbija bila najveći neprijatelj Crne Gore i da je najveći interes povezivanje sa Hrvatskom - objašnjava Vukić. b1 Vojislav Koštunica: Nacionalna strategija prema Crnoj Gori Srbija svoj odnos prema Crnoj Gori treba da gradi na osnovu dugoročne nacionalne strategije. To podrazumeva i dublje sagledavanje istorijskih, kulturnih, verskih, jezičkih, političkih i ekonomskih odnosa između Srbije i Crne Gore. Danas postoji snažna potreba da Srbija definiše načela svoje nacionalne politike, a uveren sam da je jedno od najvažnijih načela upravo nacionalna solidarnost sa srpskim narodom koji živi u Crnoj Gori, kao i u drugim državama na Balkanu. Podrška i zaštita legitimnih interesa srpskog naroda moraju biti definisani podjednako kao moralna i državna obaveza Srbije. A to svakako znači da moramo imati državnu strategiju o jačanju nacionalne svesti da je naša obaveza da sistematično uspostavljamo duhovne, kulturne, privredne i političke veze sa srpskim narodom koji živi izvan Srbije. Reč je ključnim ciljevima srpske nacionalne i državne politike i oni moraju važiti i kada su u pitanju odnosi Srbije i Crne Gore. U našoj nacionalnoj politici posebno mesto treba da zauzme i podrška Srpskoj pravoslavnoj crkvi, jer je reč o najstarijoj instituciji srpskog naroda, koja je kroz dugu istoriju čuvala i sačuvala njegov identitet i presudno doprinela samom njegovom opstanku. Dugoročna nacionalna strategija treba da ima u vidu podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi u eparhijama izvan granica zemlje, kako bi se sačuvao nacionalni identitet srpskog naroda, i u Crnoj Gori, i u svim državama na Balkanu. Dakle, daleko važnije od reagovanja na dnevnopolitičke događaje u odnosima između Srbije i Crne Gore jeste neophodnost da se na promišljenim načelima nacionalne politike utvrdi naša dalekosežnija nacionalna strategija, koja će predstavljati osnovu za vođenje celokupne politike Srbije prema zemljama u kojima živi srpski narod. S druge strane, dr Novak Adžić, crnogorski istoričar države i prava, mišljenja je da je „Crna Gora bila žrtva velikosrpske okupacije i da bi Srbija trebalo da se zbog toga izvini". On kaže da su srpske političke elite, „od Stefana Nemanje, do Koštunice i Tadića, demonstirale osvajačko-asimilatorski odnos prema Crnoj Gori". - Voleo bih da mogu da pročitam dokument kojim je SPC priznala postojanje crnogorske nacije ali, nažalost, on ne postoji. Pročitajte samo Amfilohijevu knjigu „Vraćanje duše u čistotu", u kojoj on govori da je „crnogorska nacija izmišljena u Titovoj i Đilasovoj laboratoriji" i da je „crnogorska nacija kopile Milovana Đilasa" - navodi Adžić. Istoričar Predrag Vukić uveren je da u Crnoj Gori postoje potencijali za oživljavanje srpske nacionalne svesti, podsećajući da se oko 32 odsto stanovnika ove republike izjasnilo kao Srbi. b2 Srpsko-crnogorski odnosi Prvi put iz ugla Srba Kneginja Jelisaveta Karađorđević: Svi loši odnosi su uvek nepotrebni, pogotovo oni u porodici. To je onda tužno, infantilno, sramotno. Srbija i Crna Gora treba jedna drugoj da pruže ruku preko svih planina koje ih dele. Otadžbina nas je stvorila i mi njoj sve dugujemo, naročito - budućnost. Mile Isakov, bivši potpredsednik Vlade Srbije: Odnosi su potpuno neopravdano svedeni na odnose vlasti Srbije i Crne Gore. U svetskoj diplomatiji postoji tendencija okretanja prema javnoj diplomatiji koja, za razliku od klasične, podrazumeva komuniciranje države sa građanima druge države. Očigledno da crnogorska vrhuška ima obavezu da provocira Srbiju, a Srbija, kao država, mora više da radi na komunikaciji sa građanima Crne Gore. Dragan Marković Palma, predsednik JS: Zamerao sam Milu Đukanoviću kada je priznao nezavisno Kosovo, ali sam mu oprostio kada sam video da su građani Crne Gore izašli na izbore i glasali za njegov program. Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a: Kosovo je dovoljan razlog da Srbija bude veoma nezadovoljna. Kad je reč o borbi protiv kriminala, u obe zemlje je prisutna povezanost političkih struktura sa mafijom i zato se plašim da je tačno i ono što Srbija na tom planu kaže za Crnu Goru, kao i ono što Crna Gora prigovara Srbiji. Borisav Jović, bivši predsednik Predsedništva SFRJ: Dve zemlje ne mogu nikada biti definitivno razdvojene, pa su i sadašnji odnosi samo jedna faza koja se može okarakterisati kao nesrećna i posledica pritiska međunarodne zajednice. Rajko Đurić, predsednik Unije Roma Srbije: Kao građanin ove zemlje mogu da kažem da je zadatak onih koji vode računa o spoljnoj politici države da imaju u vidu političku realnost. Osnovni kamen spoticanja Srbije i Crne Gore je pitanje Kosova. Kao građanin ove zemlje razumem značaj Kosova za srpski narod i srpsku državu, ali postoji čitav niz dokumenata koji govore da je ta priča završena 1999. godine. Slobodan Reljić, novinar NIN-a: Odnosi Srbije i Crne Gore verovatno nikad nisu bili gori. Jedina ohrabrujuća činjenica je to što je u osnovi ovog raskola „ideologija" Caneta Subotića, braće Šarić, Aca Đukanovića. Pošto ove države nemaju realnu ekonomiju, a kulture im se prožimaju gotovo beskonfliktno, Milo Đukanović bi mogao da produbi pakao ako aktivira konačnu „istragu sledbenika i sveštenika Njegoševe crkve". Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik „Politike": Srbija i Crna Gora su dve nove države kojima je potrebno da svoj identitet dokazuju tako što će se razlikovati. Svako gleda svoju korist i to je sasvim normalno. Zato ne razumem zašto se čudimo što ti odnosi nisu kao što su nekada bili. Oni nikada više i neće biti kao nekada. Srđan Milivojević, poslanik DS-a: Ako treba da biramo da li ćemo da živimo kao zla braća ili dobre komšije, bolje je da živimo kao dobre komšije. To su dva bratska naroda u okviru zajedničkog istorijskog projekta, u borbi protiv turske imperije. Sada dve države imaju odvojene puteve, a zadatak svih nas je da ostvarimo najbolje moguće odnose. Goran Nikolić, ekonomski analitičar: Odnose Srbije i Crne Gore u budućnosti će da određuje broj ljudi koji se budu izjašnjavali kao etnički Srbi. Prema nezvaničnim rezultatima neformalnog popisa, čiji su rezultati procurili u javnost, Srba je u Crnoj Gori 33,4 odsto, što govori da je broj Srba u Crnoj Gori „zacementiran". Branko Ružić, predsednik IO SPS: Evidentno je da se saradnja od referenduma, naročito na ekonomskom planu, odvija u normalnom maniru, ali je politički odnos obremenjen stavom prema nezavisnosti Kosova. Vladan Batić, predsednik DHSS-a, bivši ministar pravde: Odnosi očito nisu dobri, ali se često bez potrebe kvare i više nego što bi trebalo. Vlajko Senić, funkcioner G17 Plus: Bez obzira na sve nesporazume koje smo imali sa Crnom Gorom, ti odnosi bi trebalo da budu najbolji mogući i iskreno očekujem da će se oni u budućnosti samo popravljati. Velimir Bata Živojinović, glumac: Ne mogu da verujem šta se događa. Istorijski i dojučerašnji odnosi su duboko u nama i mislim da i u Crnoj Gori tako razmišljaju, samo to neće da kažu. Vladimir Arsenijević, pisac: Kakve države, takvi i odnosi. Obe ove zemljice svojski koriste jedna drugu za patetično oštrenje sopstvenih patetičnih mlečnih zuba, pri čemu Crna Gora prednjači u promociji svoje nabusite državotvorne samodovoljnosti, te u moralizmu i čistunstvu, koji su pompezni koliko i nadmeni govor tela njihovih vodećih političara Đukanovića i Marovića, a Srbija, oličena blesavim, neuverljivim likovima svojih lidera, poput Tadića ili Jeremića, i dan-danas sve uporno meri krajnje neupotrebljivim aršinom: Kosovom. Dragan Todorović, potpredsednik SRS: Samo pitanje srpsko-crnogorskih odnosa znači da je to katastrofa, jer bi to trebalo da bude srpsko-srpsko pitanje. Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a: Srbe i građane ne delim na osnovu njihovog porekla i geografske pripadnosti. Odnose Srbije i Crne Gore i sve svađe koje nastaju kroz probleme dnevne politike ne treba posmatrati kroz pitanje ko je Srbijanac, ko Crnogorac, a ko terazijski Crnogorac. Lično mi je teško kada Crna Gora prizna nezavisno Kosovo, ali nadam se da odnosi Srbije i Crne Gore nikada neće biti ovako loši kao što su sad. Miroslav Ilić, pevač: I nekada smo živeli u dve države, pa smo bili braća. Setite se samo Mojkovca, kada su nam Crnogorci muški pomogli. Teško je progutati to što je Crna Gora priznala Kosovo, ali visoka politika je nešto drugo. Tamo nisi načisto zašto neko mora nešto da uradi. Miroslav Markićević, potpredsednik Nove Srbije: Srbi i Crnogorci su jedan isti narod, bez obzira na to da li smo Šumadinci, Ličani ili Crnogorci. Srbin može da kaže i da je iz Papue Nove Gvineje, ali je nemoguće da se za jedan vek toliko promeni „etnički sastav" Crne Gore. Najveći dželat srpstva u Crnoj Gori je komunizam. SINIŠA DEDEIĆ, VELJKO MILADINOVIĆ http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/100959/Srpsko-crnogorski+odnosi%3A+Prvi+put+iz+ugla+Srba.html
