ЗАПЛЕТ У ПАТРИЈАРШИЈИ
Ко је старији у СПЦ: владика или Синод Да ли је коначно стављена тачка на „случај” патријарховог потписа, на седници Синода 24. марта иза затворених врата, а онда у наредна два дана и повученог и враћеног уз велику пажњу јавности? Најављена конференција за медије митрополита Амфилохија јуче је отказана без објашњења, преко Интернета, како је и најављена. Разлоге тог отказивања није било могуће сазнати ни у Информативној служби СПЦ, ни од митрополита Амфилохија, који је на поменутом разговору са новинарима требало да се појави у улози члана Одбора за Косово и Метохију Светог архијерејског сабора. У међувремену су се саопштењима огласиле многе институције и стручне службе, а нека од тих саопштења у Патријаршији су доведена у сумњу јер су се, наводно, појавила без печата и заглавља институција. Да би неспоразуми око валидности оспорених саопштења били разрешени, Министарство културе је, на документу са заглављем ове институције, са печатом и потписом министра Којадиновића, поново јавно протестовало због брзоплетог поступка Синода којим се српска баштина препушта косметским привременим институцијама. Оспорена је чак и веродостојност саопштења, које је објављено на званичном сајту СПЦ, о патријарховој одлуци да повуче потпис, уз објашњење да „они који су у суботу били код патријарха са намером да га убеде да повуче потпис са меморандума немају о томе никакав писани доказ, већ се једноставно позивају да им је он то рекао да ће учинити”. При том нико у Српској патријаршији не налази за сходно да објасни ко су „они који су у суботу били код патријарха”. И неупућенима у протокол Српске патријаршије јасно је да није реч о патријарху непознатим особама, чим их је примио у време патријаршијске службе и кад нема званичних аудијенција које се заказују посредством кабинета, као и да им не мањка ни ауторитет у Српској патријаршији чим су могли да, према Информативној служби, објаве да је патријарх Павле, упознавши се са чињеницама које није знао у време потписивања меморандума, одлучио да повуче потпис са тог документа и огласи га ништавним за Српску православну цркву. Одлука Синода и реаговање владике Артемија још једном отвара питање ко је важнији: Синод или епархијски архијереј, односно има ли црквена влада право да се меша у послове једне епархије, не поштујући при том став надлежног владике? Црквени канони, који важе још од апостолских времена и кажу да је „епископ неприкосновени управитељ поверене му црквене области”, подсећају да је „виша власт од епископа сабор епископа дотичне аутокефалне цркве, а највиша власт је Васељенски сабор, или сабор свих епископа целог православног света”. Може ли, сходно поменутом правилу, Синод СПЦ – који, према уставу СПЦ, чине четворица епископа и патријарх који има улогу председника Синода – да намеће одлуке епископу, у овом случају рашко-призренском Артемију за које он тврди да су на штету народа и светиња у његовој епархији и да представљају „грубо мешање појединих моћника у крилу Српске православне цркве у послове његове епархије”? На питање: мора ли владика да слуша став „црквене владе” и да ли је свака „непослушност” тема за расправу на највишем црквено-законодавном телу, Светом архијерејском сабору који чине сви архијереји, владика Артемије је казао: „Епископ није чиновник Светог синода, чак ни Светог архијерејског сабора, он је самосталан у својој епархији да по власти коју је добио по апостолском призвању или обавезама чини оно што је најбоље за саму Цркву. Није, дакле, у питању никакав догматски проблем о којем би требало да одлучује Сабор, то је једноставно ствар односа епископа према потреби његове епархије и верника”. У Уставу СПЦ, у делу у којем се говори о надлежностима Синода, стоји да је он „највиша извршна (управа и надзорна) као и судска власт у свом делокругу у Српској православној цркви”. У то спада „одлучивање о редовном и ванредном сазиву Светог архијерејског сабора; одржавање односа између цркве и државе и интерконфесионалних (међуверских) односа у смислу закона; надзор над радом епархијских архијереја и црквеним добротворним и васпитним заводима и установама...”. Синод је надлежан и да суди владикама за „канонске кривице”, то јест ако се огреше о учење Цркве, али, како каже епископ Артемије, у случају који је управо у жижи интересовања јавности не ради се „о догматском проблему о којима би требало да одлучује Сабор”. Ако се у међувремену ова „невиђена брука” не разреши попуштањем једне од супротстављених страна, Синода против владике Артемија на чијој су страни и српске стручне службе заштите споменика културе, неће бити друге него да се тражи решење на заседању Светог архијерејског сабора, црквене скупштине коју, уз патријарха Павла, у овом часу чини још 39 архијереја из земље и света: четири митрополита, 31 епархијски епископ и четири викарна епископа. Мајско заседање Сабора је близу. М. Кубуровић ----------------------------------------------------------- МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ О МЕМОРАНДУМУ Амфилохије: Документ о обнови цркава добар За Меморандум о обнови српских цркава на Косову и Метохији, који је изазвао полемику, митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао је синоћ да је тај документ за нас добар и демантовао да у Српској православној цркви постоји раскол. „Наша црква није тоталитарна партија религиозног типа, она васпитава људе да имају личну одговорност”, рекао је Амфилохије РТС-у. Он је истакао да му није јасно због чега је настао проблем око потписивања Меморандума, имајући у виду да ово стање траје више од годину дана и да је документ много бољи од првобитног који је потписао владика рашко-призренски Артемије који је касније повукао потпис. Он је за Меморандум рекао да је договор који у сваком тренутку може да се откаже. „Бесмислено је тврдити да се тиме признаје не знам какав статус власти на Косову и Метохији. Управо се Меморандумом признаје ингеренција центра Српске православне цркве на Косову и Метохији и ингеренције Владе Србије”, истакао је Амфилохије. Он је нагласио да је основни поредак цркве да је мудрост у савету многих, а не у глави појединца. „Одлука Светог архијерејског синода обавезна је за све епископе, јер Синод има ингеренцију над њима. Нарочито има своје ингеренције над питањем црквене имовине и ја као митрополит не могу да продајем земљу без одобрења Синода. Канонски и уставни поредак наше цркве је потпуно јасан и није од јуче”, истакао је Амфилохије. Изразивши бојазан да неко из политичких разлога „пребија” своје интересе преко цркве и владике Артемија, митрополит Амфилохије је констатовао да је судбина Косова и Метохије питање наших народа и државе, народа и цркве и да се сва спорна питања могу решити на Архијерејском сабору који ће бити одржан у мају. (Танјуг) http://www.politika.co.yu/ .................................... Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
