Glas javnosti
5. decembar
Kosovski presedan probudiće separatističke zahteve u svetu
Moguć domino efekat s epicentrom u Prištini
Oko 500 različitih etničkih grupa u 200 zemalja traže autonomiju ili
posebnu državu
Kosovski presedan mogao bi da otvori Pandorinu kutiju i na dnevni red
postavi sve separatističke zahteve i otvori nova krizna žarišta u svetu.
Zbog toga su oči svetske javnosti, naročito pripadnika oko 500, od ukupno
5.000 različitih etničkih grupa u 200 zemalja širom sveta koje traže
autonomiju ili posebnu državu, uprte su u rešenje problema Kosova i
Metohije.
Poput domino efekta, kriza bi se prenela prvo na prostore u kojima
žive Albanci. Prvi na udaru bio bi, sigurno, jug Srbije, gde bi Albanci iz
Bujanovca, Preševa i Medveđe za početak tražili autonomiju, a potom i pravo
na prisajedinjenje s Kosovom. Ovaj deo Srbije Albanci već nazivaju "istočno
Kosovo". Ne bi bio pošteđen ni zapadni deo Makedonije, koju Albanci zovu
Ilirida, a nije isključeno da "virus prisajedinjenja Kosovu" inficira i
Albance u Crnoj Gori. U tom slučaju ne bi bila pošteđena ni Grčka, koja s
vremena na vreme ima problema sa svojom albanskom nacionalnom manjinom.
Grčkoj bi to bio dodatni problem, s obzirom na višegodišnju kiparsku
krizu i probleme sa susednom Turskom zbog ovog podeljenog ostrva.
Ukoliko Albanci izdejstvuju nezavisnost, Republika Srpska bi, takođe,
mogla da se pozove na ovaj presedan i podseti na činjenicu da 90 odsto
stanovništva želi da se otcepi.
TERORISTIČKI POKRETI IZUMIRU
Regionalni separatistički pokreti u Evropi, mada naizgled umiru,
samo menjaju oblike delovanja, pa su sve manje šanse da pribegavaju
terorizmu. Čak i ETA polako ustupa mesto političkim metodama borbe. Razne
terorističke grupe u Britaniji, Italiji, Nemačkoj i na Korzici polako
nestaju.
Dezmond Kliford, direktor velškog odeljenja u sedištu Evropske
unije u Briselu, nedavno je rekao da u "današnjoj Evropi borbe za
nezavisnost nemaju više smisla" i da se ljudi pitaju "šta bi nezavisnost
mogla da znači u današnje doba". Kliford podseća na članstvo u EU i NATO,
koji se brinu o strateškoj odbrani.
Kosovizacija bi mogla da zahvati i one zemlje koje Albanci smatraju
svojim saveznicima. Presedan vezan za južnu srpsku pokrajinu mogao bi da
"zakuca" i na vrata Velike Britanije, sa zahtevima za Ujedinjenom Irskom,
ili odvajanjem Škotske i Velsa.
Virus separatizma ne bi mimoišao ni Francusku i njenu oblast Bretanju.
Galicija je, takođe, potencijalno žarište, kao i Korzika. Slede Sardinija,
Flandrija, Valonija, Trentino i Alto Adiđe.
Ono što se može dogoditi Francuskoj i Italiji, neće zaobići ni
Španiju, koja već ima probleme u Baskiji, Kataloniji i Andaluziji. Prošlog
marta, španska vlada je donela plan prema kojem se Kataloniji daju veća
ovlašćenja u oblasti sudstva i poreza, što je naišlo na različita
reagovanja. Dok su jedni smatrali da je odluka razvodnjena, drugi su tvrdili
da Španiji preti opasnost od rascepkavanja.
Rusi su prvi upozorili na opasnost od kosovskog presedana, jer bi oni
bili direktno pogođeni. Kosovski presedan mogao bi da se primeni i na
Pridnjestrovlje u Moldaviji, Abhaziju i Južnu Osetiju u Gruziji, koje žele
da se pridruže, ali i na Čečeniju, koja želi da se odvoji.
Problem bi se tako preselio i na azijski kontinent i direktno pogodio
Kinu. Pomenućemo samo Tibet ili kinesku provinciju Ksionđijang, čije
stanovništvo ima separatističke ambicije.
Mada se čini da separatistički pokreti u svetu, naročito u Evropi,
nisu izraženi kao nekad, činjenica je da mnoge oblasti, regioni ili
provincije, odnosno njihovo stanovništvo, želi nezavisnost. Pitanje je samo
na koji način će se ona tražiti.
LJ. Staletović
[Non-text portions of this message have been removed]
