Milankovićev kalendar se i dalje ne koristi Nedavne proslave Nove godine i Božića ponovo su izbacile u javnost probleme sa kalendarom. Dvostruka slavlja - po Julijanskom i Gregorijanskom kalendaru - samo su očigledne potvrde da je javnost i dalje podeljena oko " kalendarskog pitanja".
Naučnik Milutin Milanković napravio je najprecizniji kalendar, ali ni nijedna pravoslavna crkva ni država nisu počele da računaju vreme po njemu. Po Milankovićevom kalendaru godina traje 365 dana i 218/900 dana. To je 365,24222 dana, što je veoma blizu prosečne vrednosti trajanja tropske godine, koja iznosi 365,24219 dana, dok godina po gregorijanskom kalendaru traje 365,2425 dana. Neke pravoslavne crkve, uključujući srpsku, i dalje računaju vreme kako je to u prvom veku pre nove ere odredio Julije Cezar. Milankovićev kalendar najprecizniji je ikad napravljen, jer razlika između njegove i tropske godine iznosi svega dve sekunde godišnje. Potrebno je da prođe 43.200 godina da bi razlika iznela jedan dan. On je na kalendaru počeo da radi 1923. godine, kada mu je ministar vera Ljuba Jovanović predočio inicijativu za promenu kalendara, poteklu od vaseljenskog patrijarha Meletija IV. Julijanski kalendar reformisao je 1582. godine papa Grgrur XIII, čime je tad postignuto maksimalno približavanje dužina kalendarske godine prirodnoj, tropskoj. Te godine je papa svojom odredbom, bulom, uredio da posle četvrtka 4. oktobra sutradan osvane petak 15. oktobar. Time je iz julijanskog kalendara izbrisana razlika koja je u tom trenutku iznosila 10 dana. Neke katoličke zemlje, kao Italija, Španija, Portugalija i Poljska, odmah su uvele novi, gregorijanski kalendar u svetovnu i građansku upotrebu. Ostale katoličke zemlje zapada uvodile su novi kalendar 100, 200, pa čak i više godina kasnije. Pravoslavna crkva i države, kao Rusija, Jermenija, Grčka, Bugarska, Rumunija, Srbija, Crna Gora i druge, pridržavale su se starog julijanskog kalendara, koji je stalno uvećavao godinu za jedan dan na svakih 128 godina. Predlog reforme julijanskog kalendara, koji je odobrio Sinod Srpske pravoslavne crkve, na pravoslavnom kongresu izložili su Milanković i mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo Dožić. Autor proračuna predloga bio je srednjoškolski profesor matematike Maksim Trpković. Dve osnovne karakteristike reforme julijanskog kalendara je da se izostavljanjem 13 dana u oktobru 1923. godine, julijanski kalendar u potpunosti usaglašava sa gregorijanskim. Tom izmenom, posle nedelje 30. septembra dolazi ponedeljak 14. oktobar. Drugo, odlukom o godinama koje će biti prestupne za period od sledećih 900 godina, izbačeno je sedam godina u veku koje neće biti prestupne. To pravilo u tom 900-godišnjem periodu daje 218 prestupnih godina, umesto 225 koliko ih je bilo po starom, julijanskom kalendaru i 682 proste godine. Kalendar daje potpunu preciznost do 2800. godine, odnosno do tada ne može biti nikakvog razmimoilaženja sa gregorijanskim kalendarom. Ovako koncipiran kalendar bi trebalo korigovati tek posle 28.800 godina, ali ni do danas, iako je prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923. godine u Carigradu, nikada nije ostvaren. Ana Slović novinar Bete http://www.beta.co.yu/default.asp?h=svs,sr&prikaz=1767421 [Non-text portions of this message have been removed]
