Rušenjem bipolarnog sveta međunarodno pravo izgubilo smisao NATO progutao UN
Istorija je spoznala nekoliko međunarodnih univerzalnih organizacija čije je mesto sve prisutnije u savremenom svetu. Liga tj. Društvo naroda između dva svetska rata nije posedovala posebnu vojnu organizaciju, a težilo se izvesnoj kolektivnoj bezbednosti. U Drugom svetskom ratu, kritične 1941. godine, lansirana je Atlantska povelja kao apel čovečanstvu da treba zaustaviti agresivni fašizam. Izražava se težnja za mirom u svetu u kome će svaki narod birati režim pod kojim želi da živi. Govori se o izuzimanju nasilja do stvaranja stalnog, šireg sistema bezbednosti. Ista načela su izražena u Deklaraciji Ujedinjenih nacija za novu 1942. godinu, te u sličnim aktima, kao i u povelji Ujedinjenih nacija, usvojenoj na samom kraju rata. Organizacija Ujedinjenih nacija izrasla je iz antifašističke koalicije. Jedna od uglednih utemeljivača OUN bila je i avnojevska Jugoslavija kao zapaženi pripadnik te koalicije. Međutim, težilo se da OUN bude univerzalna svetska organizacija, kroz postupni prijem novih država, ali i u ratu kompromitovanih država. Da taj proces nije okončan svedoči i činjenica da Nemačka i Japan još uvek nisu u stalnom sastavu Saveta bezbednosti uprkos velikom uticaju i mogućnostima u savremenom svetu i to više od pola veka posle rata. Još u prvim posleratnim godinama formiraju se dva bloka - Severnoatlantski, NATO i Varšavski pakt. Bilo je i nekoliko manjih koji su bili kao i dva velika bloka regionalnog karaktera. O svetskom miru, kolektivnoj bezbednosti, te nužnosti i privremenom karakteru postojećih paktova, saveza govorilo se svuda sve sa pozicija branika svetske demokratije. Mnogi regionalni, a svi do jednoga su bili regionalnog, lokalnog karaktera, savezi blokovi su nestali. Takav je primer Balkanskog saveza (Grčka, Turska i Jugoslavija) koji nije išao u prilog međunarodnoj afirmaciji naše zemlje. On nije formalno ukinut, ali je vremenom izgubio važnost. Blokovi i regionalni savezi Činjenica je da se od Atlantske povelje u najvišim dokumentima OUN nigde ne navodi mogućnost regionalnih saveza. Ima mesta tvrdnji da su vojni savezi suprotni osnovnoj platformi OUN. Dva velika monstrum bloka uglavnom su diktirala uslove života na planeti - sa tužnim epilogom. Sa padom Berlinskog zida raspao se i Varšavski pakt. NATO je pritom nastavio da deluje i to suvereno, dakle, nasilno u čitavom svetu. Ozbiljno su ugrožene progresivne ideje na kojima je antifašistički svet na kraju Drugog svetskog rata sagledavao viziju budućeg sveta bez bede i nasilja. Postojanje i delovanje NATO vojne mašinerije narušava mir u svetu i slobodan razvoj naroda i čovečanstva u celini. Međutim, organizacija regiona severnog Atlantika nema legitimnost delovanja, posebno vojnom intervencijom. NATO objektivno sputava funkcija OUN potiskujući njegove organe u izvesnoj meri. Elastičnost pravnih principa Međunarodno pravo je još u izgradnji. NJegova pravila i norme načelno ili uglavnom nisu obavezne. U skladu sa opštim integracionim tokovima, međunarodno pravo stiče veći autoritet. No, teško je govoriti o normativnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti OUN. Možda će se pojaviti neke nove forme, kvaliteti u globalnoj međunarodnoj zajednici, a možda će se praktikovati i revizija akata čak do same povelje OUN. NATO čak devalvira i sudske funkcije, odnosno delovanje međunarodnih sudova koji imaju svoje legalno polje delovanja uz saradnju s nacionalnim tribunalima. Međutim, u ovom vremenu postojanje vojne organizacija kao što je NATO i koja ispoljava tendenciju širenja vršeći presiju na brojne pogotovu male zemlje, zaista nema praktičnog opravdanja. Pronatovski stav se ne može čak ni teoretski uobličiti. Istorijski razvoj, nažalost, dovodi i do retrogradnih pojava, tvorevina koje će potrajati u nekom izvesnom vremenu. Progresivne snage u svetu teže konstruktivnim, svrsishodnim rešenjima koja se očekuju u novom, 21. veku, na čijem smo početku. Prof. dr Dragoljub S. Petrović, Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/ [Non-text portions of this message have been removed]
