http://www.politika.co.yu/rubrike/Svet/Ratni-brodovi-krstare-Crnim-morem.lt.html
Ratni brodovi krstare Crnim morem Da li SAD traže izmenu Konvencije iz Montrea da bi se olakšao prolaz vojnim brodovima NATO-a kroz Bosfor i Dardanele Brod američke Obalske straže u gruzijskoj luci Batumi (Foto AFP) /Specijalno za „Politiku” /*Istanbul, 27. avgusta* – U Crnom moru počinje da ključa kao u grotlu. U tom do skoro mirnom moru, sada krstare, pored ruskih, ratni brodovi SAD i još nekoliko zemalja članica NATO. Crno more počinje da liči na severni Atlantik, gde se decenijama ukrštaju strateški koridori dve vojno najmoćnije zemlje sveta: Amerike i Rusije. „Turska treba da bude pripremna na američki zahtev da se usvoji amandman za promenu Konvencije iz Montrea, kojim bi se olakšao prolaz kroz Bosfor i Dardanele”, citira državna agencija Anadolija upozorenje Hasana Kanbolata, eksperta grupe za strateške studije ASAM. On otvoreno postavlja pitanje: da li je ratni sukob u Gruziji, u stvari bio deo scenarija da se Crno more, bez ograničenja, otvori i za zemlje NATO-a koje ne izlaze na njegove obale, Ameriku pre svih. Kada je Mihail Sakašvili napao Južnu Osetiju u svetu su se mnogi pitali da li je on normalan čovek. Kanbolat, koga citira Anadolija, misli da je to bio deo smišljenog plana kako bi se Tbilisi po ubrzanom postupku primio u NATO. Drugim rečima, nije Sakašvili „lud čovek”, kako se to u prvom času nekima učinilo. Konvencija iz Montrea, koja je usvojena 1936, daje Turskoj pravo da kontroliše prolaz kroz moreuze koji odvajaju Evropu od Azije. Ograničenja, pre svega, postoje za ratne brodove čija nosivost premašuje 45.000 tona, a plove pod zastavama zemalja koje ne izlaze na obale Crnog mora. U Crnom moru trenutno se nalaze, pored četiri turska i tri američka i po jedan španski, nemački i poljski vojni brod. Ti uljezi, koji su izazvali podozrenje u Moskvi, prošli su kroz Bosfor pod različitim objašnjenjima: ratni brodovi SAD dovezli su humanitarnu pomoć Gruziji, dok španski, nemački i poljski brodovi, na osnovu ranijeg dogovora, učestvuju u vojnoj vežbi u rumunskim i bugarskim vodama. Sve se to dešava u trenutku kada ruska mornarica danonoćno nadzire gruzijsku obalu. U Moskvi se zvanično tvrdi da uskoro u Crno more treba da uplove još četiri broda NATO-a. Amerikanci sada traže, tvrdi Kanbolat, da se kroz Bosfor i Dardanele olakša prolaz ratnim brodovima koji stižu sa strane. Potežu se i argumenti: prvo – to u suštini više nije „neutralno more”, pošto preko njega svakodnevno špartaju desetine tankera, koji plove pod raznim zastavama sveta. Drugo – Konvencija iz Montrea je usvojena davne 1936. godine, što će reći 13 godina pre nego što je stvoren NATO, koji sve do skoro nije dosezao do obala Crnog mora…Strateška mapa sveta se u međuvremenu znatno promenila. U Atlantski savez su primljene Bugarska i Rumunija. Na njegova vrata već kucaju Ukrajina i Gruzija, čemu se Moskva oštro protivi. Tu se sada, možda više nego bilo gde na svetu, ukrštaju strateški interesi Rusije i SAD. Bitka za dominaciju u regionu počela je odmah posle raspada Sovjetskog Saveza, odnosno otkrivanja ogromnih nalazišta nafte i gasa. Turska je u sadašnjim velikim igrama nezaobilazan faktor i zvanično zasad se ne komentarišu ove tvrdnje. Ona se našla između čekića i nakovnja, između obaveza prema saveznicima NATO-a, i nastojanja da se ne poremeti ravnoteža snaga na njenim severnim granicama. Pogotovo što se Bosfor, i bez ratnih brodova, pretvorio u „usko grlo” koje bi svakog časa moglo ozbiljno da ugrozi desetomilionski Istanbul. „Turska i Rusija imaju stopostotno isti pristup konvenciji iz Montrea… Njene odredbe moraju da poštuju i druge zemlje”, izjavio je novinarima ruski ambasador u Ankari Vladimir Ivanovskij i kritikovao SAD što ratnim brodovima transportuju humanitarnu pomoć Gruziji . U Ankari zasad nema zvaničnih reagovanja na odluku Moskve da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju. Suzdržanost je očigledna. To se i moglo očekivati, jer je istovetan potez povukla na severnom Kipru gde je, kao jedina zemlja na svetu, priznala državu tamošnjih Turaka. U takvoj situaciji teško je insistirati na teritorijalnom integritetu Gruzije. Vojislav Lalić [objavljeno: 28/08/2008] stampaj <http://www.politika.co.yu/rubrike/Svet/Ratni-brodovi-krstare-Crnim-morem.lt.html#> posalji <http://www.politika.co.yu/rubrike/Svet/Ratni-brodovi-krstare-Crnim-morem.lt.html#> <http://www.politika.co.yu/rubrike/Svet/Ratni-brodovi-krstare-Crnim-morem.lt.html#>
