ROSLAVA 800 GODINA MANASTIRA ŽIČE ZAPOČELA PROŠLONEDELJNOM SVETOM ARHIJEREJSKOM LITURGIJOM - piše Slobodan Rajić Stara priča o sudbini srpskog naroda i crkve
• Vladika Hrizostom: „Istorija Žiče je identična sa istorijom srpskog naroda, jer kad se radovao srpski narod, radovala se i Žiča, a kad je srpski narod plakao i stradao, plakala je i stradala i Žiča” • Episkop Jovan: „Proslava velikog jubileja treba pre svega da bude podstrek srpskim porodicama da se u njima čuje dečji glas, jer, bez mladog naraštaja, kome ćemo predati svetinje i duhovno i kulturno nasleđe?” • Proslava jubileja trajaće dve godine, uz brojne naučne, kulturne i duhovne skupove i nastavak obnove i izgradnje manastirskog kompleksa <http://www.kraljevo.com/ibarskenovosti/2006/slike/zica-manastir02.jpg> Svenoćnim bdenjem i svetom arhijerejskom liturgijom, prošlog petka i subote u manastiru Žiči započela je dvogodišnja proslava jubilarnih 800 godina postojanja ne samo ovog manastira, već i srpskog naroda i autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Svetu arhijerejsku liturgiju, u subotu, 7. oktobra, na Kraljevdan, i dan svetog monaha prepodobnog Simona, umesto obolelog srpskog patrijarha Pavla, služio je njegov izaslanik, mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan, uz sasluženje velikog broja arhijereja i sveštenika Srpske pravoslavne crkve. Svetoj liturgiji i svečanom početku obeležavanja žičkog jubileja prisustvovao je veći broj gostiju, vernika i građana iz Kraljeva i okoline i iz čitave Srbije. Bila je to prilika za podsećanje na istorijat ove srpske pravoslavne svetinje jer je manastir Žiča, tačnije crkva Vaznesenja Gospodnjeg ili Spasova crkva, građena između 1206. i 1215. godine, i u njoj je za prvog srpskog kralja krunisan Stefan Nemanjić Prvovenčani, brat Svetog Save. Na taj način su postavljeni temelji srpske duhovnosti i državnosti na ovim prostorima. - Burna je istorija Žiče. Njena je istorija identična sa istorijom srpskog naroda. Kada je srpski narod imao radost, i Žiča je iskazivala radost, kada je srpski narod plakao, i Žiča je plakala, kada je srpski narod stradao, i Žiča je stradala. Jednom rečju, kako je kazao sveti vladika Nikolaj i episkop žički, „Žiča je stara srpska priča”. Dvojica velikih svetaca, Sveti Sava i prepodobni Simon monah, Stefan Prvovenčani, moleći se Bogu, podigli su i očuvali ovo svetilište i njegov narod punih osam vekova. Ono je u svojoj prošlosti, pored srećnih dana, mnogo puta razarano i obesvećivano i još mnogo zla i nesreća doživljavalo. Nasuprot mnogim teškoćama, ovo svetilište je ostalo verno svojoj istorijskoj liniji. To dokazuje i ovaj radosni dan koji pokazuje istinu sadržanu u rečima svetog apostola Pavla „Ako li ko razori hram Božji, razoriće i njega Bog!?” Vaše visoko preosveštenstvo, slaveći danas početak jubileja osamstogodišnjice postojanja Žiče, a jubilej će se slaviti dve naredne godine, molimo se zato da iz riznice Vaše vere, iz kandila Vaše duše izlijete u naša srca deo Vaše vere, nade i ljubavi. Dobro nam došli - rekao je pored ostalog domaćin proslave eposkop žički gospodin Hrizostom, obraćajući se izaslaniku patrijarha Pavla i okupljenim vernicima i gostima u domu Spasovu, posle svete arhijerejske liturgije. O značaju liturgije za očuvanje pravoslavne vere i crkve zatim je govorio episkop braničevski Ignjatije, a okupljenima se zatim obratio mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan, prenevši okupljenima srdačne pozdrave i čestitke patrijarha Pavla za jubilej Žiče i tom prilikom, pred ostalog, rekao: - Sveti Sava je bio toliko mudar da je mnogo toga prvi u srpskom narodu učinio. Odobrovoljio je carigradskog patrijarha i vizantijskog cara da bude prvi srpski arhiepiskop i da ostane tradicija u SPC da srpski arhijereji biraju svoga arhiepiskopa. Svetog Simona monaha krunisao je po pravoslavnom obredu i uspostavio tradiciju da srpski arhiepiskopi krunišu srpske vladare, što je u ono vreme značilo suverenitet za srpsku državu. Da bi to postigao, Sveti Sava je napisao kanon, zakonopravilo, koje je kao najveća diploma poslužilo za osnivanje srpske crkve i utemeljenje srpske države, uspostavio tu simfoniju i saglasnost između duhovne i svetovne vlasti, koja može u najvećoj meri i današnje naše političare da inspiriše da tako uspostave harmoniju u našoj državi i našem društvu. To je veliki dug, velika mudrost Svetog Save koju nam je ostavio u amenet. Slaveći danas ovaj veliki jubilej, on treba da bude veliki podstrek pre svega srpskim porodicama da se u njima čuje dečji glas, da bude budućnost naše države i crkve, jer bez mladih, bez podmlatka, kome ćemo predati ove svetinje i ovo veliko kulturno i duhovno bogatstvo, veliko nasleđe koje je ostalo od Svetog Save i nastavljača njegovog svetog dela!? Žiča, to je toliko sadržajno i veliko ime koje, kad izgovorimo, u njemu se kondenzuje čitava naša istorija i duhovnost, da naše monaštvo tako dalje revnosno neguje svoj podvig, našu pravoslavnu veru i da naše svetinje budu duhovne kule koje će nas hrabriti i održavati u svim našim nastojanjima za dobro naše crkve, našeg naroda, pogotovo u onim krajevima gde stradaju i gde je naše srce i duša srpskog naroda - upozorio je i zaključio mitropolit Jovan. Inače, dvogodišnja proslava jubileja osam vekova Žiče biće obeležena brojnim naučnim i duhovnim skupovima i svečanostima, kao i izgradnjom crkava i čitavog manastirskog kompleksa. VISOKE DRŽAVNE ZVANICE Svetoj arhijerejskoj liturgiji u manastiru Žiči, pored najvećih crkvenih velikodostojnika, vernika i lokalnog rukovodstva, sa dr Milošem Babićem, predsednikom opštine Kraljevo, na čelu, prisustvovali su Milan Radulović, ministar vera, Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike, i princ prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. BDENIJE Proslava osam vekova Žiče započela je svenoćnim bdenijem između petka i subote, 6. i 7. oktobra, uz službu episkopa i sveštenstva, u kojoj su učestvovali i vizantijski hor „Mojsije Petrović” iz Beograda i monasi manastira Kovilja. Bdenju je prisustvovao i ministar Radomir Naumov. http://www.kraljevo.com/ibarskenovosti/ [Non-text portions of this message have been removed] =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> Your email settings: Individual Email | Traditional <*> To change settings online go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join (Yahoo! ID required) <*> To change settings via email: mailto:[EMAIL PROTECTED] mailto:[EMAIL PROTECTED] <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
