http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/U-BiH-je-moguc-dzihad.lt.html


U BiH je moguć džihad
Vehabije u BiH nemaju mnogo sledbenika

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka, 21. januara – Bosna i Hercegovina bi se u dogledno vreme 
mogla naći na meti dve vrste džihada – svetog rata – odbrambenog ili 
oslobodilačkog i ofanzivnog, upozorio je u razgovoru za naš list autor 
knjige „Terorizam na jugu Evrope” i član ekspertskog tima za borbu 
protiv terorizma jugoistočne Evrope Domagoj Margetić.

Ističući da je u BiH, na Kosovu, u Makedoniji, Raškoj oblasti u Srbiji i 
severoistočnim delovima Crne Gore islamizam u usponu, Margetić ukazuje i 
na njegovu „unutrašnju fragmentaciju”. „Primetna je podela na dve 
frakcije. Jednu čine reformisti, koji smatraju da se do cilja – 
islamizacije društva – može doći nenasilnim sredstvima, odnosno 
reformama obrazovanja, vaspitavanjem mladih, aktivnim učešćem u 
političkim procesima... A druga frakcija mogla bi se nazvati 
neotekfirskom. Njene pristalice optužuju reformiste da su odustali od 
osnovnih islamskih principa i proglašavaju ih otpadnicima od vere”, 
objašnjava Margetić.

Nit koja spaja obe frakcije jeste džihad i stav da je BiH bila žrtva 
agresije, da su pojedini njeni delovi pod okupacijom i da ih treba 
osloboditi. „Razlika je u tome što reformisti džihad definišu kao 
oslobodilački rat. Ako bi došlo do zaoštravanja političkih odnosa, 
pristalice ove frakcije bi mogle krenuti u oružanu borbu s ciljem 
’oslobađanja’ BiH i afirmacije izvornog islama”, naglašava naš sagovornik.

Neotekfirsku frakciju, dodaje Margetić, „predvode vehabije ili vahabiti 
Muhamed Porča, Nedžad Balkan i Adnan Buzar. Ona je, tvrdi, povezana sa 
Ajmanom el Zavahirijem, Omerom el Bagdadije, Hasanom Šukrijem... a njeni 
sledbenici su, uglavnom, okupljeni oko udruženja „Ensarija šerijata”. 
„Ova grupacija zagovara ’ofanzivni džihad’, što će reći primenu nasilnih 
sredstava i metoda u ostvarivanju svojih ideološko-političkih ciljeva. 
Ona je težište svog delovanja usmerila na BiH, Kosovo i Rašku oblast”, 
navodi Margetić.

On posebno podvlači da se „ofanzivni džihad individualizuje. To je 
davanje prava pojedincu da donese odluku o izvođenju ’džihadskih 
operacija’ – samoubilačkih i drugih vrsta napada, kakav je svojevremeno 
izveo Muamer Topalović, koji je u decembru 2002. godine u selu 
Jablanica, kod Konjica, ubio Anđelka Anđelića i njegove ćerke Maru i 
Zorku. Topalović je priznao da je Anđeliće u njihovoj kući ubio „iz 
verskog fanatizma”. „Istina, vehabije ili vahabiti u BiH nemaju previše 
sledbenika među Bošnjacima. Ali opasnost od njih ne treba meriti 
njihovim brojem već spremnošću za izvođenje terorističkih udara”, ocenio 
je Domagoj Margetić.

On je podsetio da je pre nešto više od tri godine na opasnost od širenja 
vahabizma upozorio profesor Fakulteta islamskih nauka u Sarajevu dr 
Rešid Hafizović. „U tekstu koji je krajem 2006. objavio u sarajevskom 
’Oslobođenju’ Hafizović je sledbenike Muhameda Ibn al Vahaba nazvao 
’falangom ljudi željnih plena, krvi i ubijanja’. Banjalučki „Novi 
reporter” je u decembru iste godine preneo Hafizovićev stav: „To je do 
te mere ozbiljan problem da smo ga do sada trebali rešiti i preduprediti 
da Bosnom ne poteknu nove reke krvi...Ono što je Rijaset Islamske 
zajednice BiHdo sada uradio, nažalost, oni su (vahabiti) shvatili kao 
zeleno svetlo za svoju misiju. Nažalost, ni ova upozorenja nisu naišla 
na odgovarajuću reakciju nadležnih organa u BiH”, konstatovao je Domagoj 
Margetić.

Boro Marić
[objavljeno: 22/01/2010]
stampanje  posalji prijatelju

Одговори путем е-поште