05.09.2006. SLOBODAN SAMARD¾IÆ, DANAS
UMNIK OD POÈETKA STVARA ATRIBUTE DR®AVNOSTI NA KOSOVU Na¹e neprihvatanje raznih izve¹taja meðunarodnih predstavnika ne proizlazi iz neke politièke tvrdoglavosti ili, kako se to rado komentari¹e, radi unutra¹nje upotrebe, nego naprosto stoga ¹to su oni najèe¹æe èinjenièno frizirani. Prema najavama Kancelarije Specijalnog izaslanika UN za pregovore o buduæem statusu Kosova, nastavak beèkih pregovora Beograda i Pri¹tine odr¾aæe se 7. i 8. septembra. Prvog dana razgovaraæe se o decentralizaciji, drugog dana odvojeno o pravima zajednica i za¹titi crkvene i kulturne ba¹tine na Kosovu i Metohiji. Nastavku pregovora prethodile su posete Specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija KIM i eksperata Unoseka Beogradu. Prema reèima èlana beogradskog pregovaraèkog tima i savetnika premijera Srbije Slobodana Samard¾iæa, novi Unosekovi predlozi nisu doneli nikakav pomak u pitanjima o kojima æe se krajem nedelje razgovarati u Beèu. - ©to se decentralizacije tièe, poslednji Unosekov predlog je koncepcijski manje jasan od prethodnih, jer ovog puta uop¹te ne spominje srpske veæinske op¹tine. To je predlog koji naèelno va¾i za sve op¹tine u Pokrajini, ali uop¹te nije jasno na koje bi se taèno primenjivao. Ovakvim stavom Unoseka ne samo da smo se vratili na poèetak pregovora o decentralizaciji, nego i na stepen maglovitosti koji je postojao pro¹le godine kada su predlagali neke pilot op¹tine. To pokazuje dve stvari: da Albanci ni¹ta nisu prihvatili i da Unosek slepo sledi njihov stav totalnog odbijanja. Dalje se nije odmaklo ni u za¹titi crkvene i kulturne ba¹tine. U predlogu koji nam je do¹ao via Pri¹tina nema nièeg novog u odnosu na poslednji sastanak u Beèu 18. juna. O pravima zajednica mo¾emo raspravljati samo kao deo ustavnog pitanja KIM, a to znaèi kao aspekt razgovora o statusu. Trenutno nije jasno ¹ta je uop¹te sa statusnim razgovorima. To je pitanje za Ahtisarija i njegove saradnike - ka¾e Samard¾iæ za Danas. Kako komentari¹ete spekulacije pojedinih politièkih krugova da je Pri¹tina, mada zvanièno tvrdi suprotno, prihvatila sve Unosekove predloge za tehnièka pitanja, ukljujuæi i 10 veæinskih srpskih op¹tina i 15 za¹titnih zona za crkvenu i kulturnu ba¹tinu, ali da æe to popu¹tanje naplatiti nepopustljivo¹æu oko kontrole sprovoðenja eventualnih sporazuma i u statusnom delu pregovora? - Mi æemo u Beèu 7. i 8. septembra razgovarati i o broju i o granicama novih srpskih op¹tina, kao i o broju za¹titnih zona. Tu se jo¹ uvek nismo slo¾ili, buduæi da mi zahtevamo, na osnovu vrlo preciznih kriterijuma, 12 novih op¹tina, znaèi ukupno 17 i 40 crkvenih i kulturnih objekata pod posebnim re¾imom za¹tite. Jasno smo svima stavili do znanja da nema dogovora o broju sve dok ne utvrdimo nadle¾nosti u sluèaju op¹tina, kao i precizan re¾im za¹tite za manastire, crkve i spomenike kulture. Sve to, razume se, ne mo¾e biti deo bilo kakve pogodbe o statusu, jer ovde je reè o standardima, koji se moraju ispuniti bez obzira na status. To je bar zvanièan stav i UN i Kontakt grupe. Zbog èega Beograd nije diplomatski reagovao pre Ahtisarijevog imenovanja, jer je u njegovom ranijem politièkom delovanju, prema mnogim mi¹ljenjima, bilo dovoljno razloga za to i koliko su taène ocene da je sada¹nji spor s Ahtsarijem neka vrsta najave Beograda da neæe prihvatiti izve¹taj specijalnog izaslanika, kao i da je koristan za domaæu politièku upotrebu? - Zar bilo ko ozbiljan misli da smo imali ¹anse da spreèimo Ahtisarijevo imenovanje. Iz tada¹nje perspektive, a bojim se i iz sada¹nje, samo bismo sebi dodatno ote¾ali posao. Na¹a ukupna pozicija povodom KIM nalazi se u spletu veoma tvrdih determinanti. Iako je u tom spletu to najmanje va¾no, pogledajte samo koliko na¹ih politièara i raznih javnih aktivista navodno pouzdano tvrdi, i to mesecima i godinama unazad, da je Kosovo izgubljeno. Dana¹nje vlasti u Srbiji, opet, èvrsto veruju da ne mora tako biti i pored jezive inercije pro¹losti. Na¹e neprihvatanje raznih izve¹taja meðunarodnih predstavnika ne proizlazi iz neke politièke tvrdoglavosti ili, kako se to rado komentari¹e, radi unutra¹nje upotrebe, veæ naprosto stoga ¹to su oni najèe¹æe èinjenièno frizirani. Obrnuti dokaz ove teze je èinjenica da smo prihvatili izve¹taj specijalnog izvestioca za standarde Kaia Eidea, iako nam ni ovde neke stvari nisu i¹le naruku. Ali, taj izve¹taj bio je u osnovi istinoljubiv. Kako komentari¹ete poziv Kontakt grupe premijeru Kosova Agimu Èekuu da zajedno sa ¹efom Unmika 11. i 12. septembra u Sofiji podnese izve¹taj o ostvarivanju standarda na KIM? - Kao prvo, time bi se prekr¹ila Rezolucija 1244 koja ne dopu¹ta meðunarodno predstavljanje èlanovima privremenih institucija. Njihovi predstavnici mogu samo da budu u delegaciji specijalnog predstavnika, ali ne i da nastupaju u predstavljaèkom kapacitetu koji pripada samo specijalnom predstavniku. Veæ du¾e vreme na delu je strategija tihog ¹verca albanskih lidera na meðunarodnoj sceni od strane meðunarodnih zvaniènika u Pokrajini. Kada to imamo u vidu, sve je moguæe. Dok se javnost bavila prièama o buduæoj vojsci Kosova, gotovo nezapa¾eno pro¹la je naèelna dozvola Unmika Vladi Kosova da zapoène pripreme za formiranje okvira za buduæu obave¹tajnu slu¾bu u Pokrajini. Da li je ovaj potez Unmika u skladu s mandatom Misije UN, a ako nije ¹ta je Beograd preduzeo i kako ocenjuje ovu odluku? - To bi bilo jo¹ jedno kr¹enje Rezolucije 1244 i Ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu. Beograd je ovde nemoæan, jer se proces odvija prema liènom nahoðenju Specijalnog predstavnika, a on ima preæutnu podr¹ku jakih meðunarodnih uèesnika. Uz njihovo odobrenje, pa i direktno uèe¹æe, Unmik je od poèetka svoje misije stvarao atribute dr¾avnosti na KIM, ¹to nema nikakve veze s njegovim pisanim mandatom. ©to se Srbije tièe, d¾aba su kreèili. U javnosti je malo poznato da li se Beograd u proteklih sedam godina meðunarodnog protektorata na KIM zvanièno obraæao UN zbog bilo koje od odluka Unmika kojom je prekr¹ena Rezolucija 1244 SB? - Svaki put prilikom izno¹enja izve¹taja Specijalnog predstavnika na Savetu bezbednosti na¹a strana je argumentovano i èinjenièno ukazivala na kr¹enje Rezolucije 1244 SB, a i drugih dokumenata svetske organizacije. To se do danas dogodilo bar deset puta. Koliko je nedovoljno brzo i jasno reagovanje Beograda na, kako se tvrdi, pogre¹no prenete izjave srpskih zvaniènika o eventualnoj podeli KIM, pogor¹alo polo¾aj Srba na severu Pokrajine, gde i Unmik i Kontakt grupa usred pregovora najavljuju posebne mere koje vode u "integraciju u ustavno-pravni sistem Kosova"? - Neozbiljno je potezati Beograd zbog poneke uzjave o podeli u situaciji kada albanski lideri svakog dana po deset puta ponavljaju prièu o nezavisnosti. Naèelno gledano, bez obzira na to ¹to to nije na¹a zvanièna platforma, zbog èega bi teza o podeli bila gora ili opasnija od teze o otcepljenju. Samo je jedno taèno - podjednako odbacujemo obe zamisli. Biæe pre taèno da meðunarodne bezbednosne snage u Pokrajini sprovode neèiji svojevoljni naum, bez obzira na tokove u pregovorima. Za to, uvek mogu naæi neki izgovor. ©ta oèekujete od nove, duple - civilne i vojne nemaèke uprave na KIM pod okriljem UN - neki u tome vide "reprizu 1941", drugi "jaèanje uloge EU"? - Ovde nema mesta spekulacijama. Bitno je kako ljudi rade, a ne odakle su. Na¹e strahovanje je zasnovano na èinjenicama. O glavnokomandujuæem Kfora ne mogu jo¹ ni¹ta da ka¾em. Ali, Joahim Riker se veæ pokazao veæim katolikom od pape. Da li Brisel radi na dva koloseka, imajuæi u vidu da su Vlada Kosova i Unmik ponudili Evropskoj komisiji Akcioni plan Kosova za evropsku integraciju koji navodno ne prejuducira status, ali je primenljiv za svako re¹enje? Koliko se Beograd pita u vezi s takvim aran¾manima, ili je saglasan s tim? - Ovo je malo slo¾enije pitanje. Prihvatili smo da EU zasnuje tzv. posebnu trasu za razgovore s Unmikom i privremenim institucijama u okviru procesa stabilizacije i pridru¾ivanja, jer nemamo nikakav interes da Pokrajina u ovom pogledu zaostaje, kada veæ objektivno zaostaje u svakom drugom pogledu. U ovom momentu, za nas je dovoljno da se proces odvija u okviru definicije KIM u Rezoluciji 1244, ¹to se za sada zaista i dogaða. Jedan od èlanova pregovaraèkog tima pregovaraèku poziciju Beograda u Beèu opisuje kao politièki realistiènu, jer "ne tra¾i vi¹e od minimuma". ©ta od pregovora mo¾e da oèekuje onaj ko u startu tra¾i minimum? - Ako je tako reèeno, onda je to neprihvatljivo i ni izbliza ne odra¾ava na¹u platformu i na¹u poziciju. Drugo je pitanje ¹to na¹a platforma predstavlja minimum ispod kojeg neæemo iæi. Osim definicije ¹iroke autonomije KIM, utisak je da se Platforma Beograda iskljuèivo bavi polo¾ajem kosovskih Srba, dok se kosovski Albanci, koji su i prema Rezoluciji 1244 SB graðani Srbije, gotovo ne spominju. Da li je to stvar metodologije pregovora, ili neèeg drugog? Mnogi tvrde da je Beograd nespreman da brine o, kako se tvrdi, dva miliona Albanaca na KIM. - Kosovski Albanci se u na¹oj platformi tretiraju kao ¾itelji KIM koji æe imati su¹tinsku autonomiju u Pokrajini u kojoj èine veæinu graðana. Ako je utisak da o Srbima u Pokrajini vi¹e vodimo raèuna, to je posledica na¹e poveæane brige za egzistencijalno ugro¾eno stanovni¹tvo i srpsku versku i kulturnu ba¹tinu. To je legitimno stoga ¹to je stvarnost takva, kao ¹to je tokom devedesetih bilo legitimno da se vi¹e govori o ugro¾enim interesima Albanaca. Pregovaraèki tim 12. septembra podnosi izve¹taj Skup¹tini Srbije. ©ta se dogaða u sluèaju da parlament ne usvoji izve¹taj, ukoliko takva moguænost postoji, i da li je izmeðu kabineta Predsednika i Premijera Srbije bilo dogovora da DS prisustvuje toj skup¹tinskoj sednici? - Ovaj posao se suvi¹e ozbiljno priprema da bi do¹lo do takve situacije. Moje je oèekivanje da æe Skup¹tina postupiti slièno raspravi o prethodnom izve¹taju. Kada je sluèaj Ahtisari prvi put dospeo u javnost, izjavili ste da Beograd ne namerava da tra¾i njegovu smenu i da treba saèekati reagovanja Kontakt grupe i drugih istanci. Kontat grupa je podr¾ala Ahtisarijeve pregovaraèke napore, kao ¹to je to uèinio i portparol Kofija Anana. ©ta sada, po¹to Ahtisari, koji je ove godine i jedan od kandidata za Nobelovu nagradu za mir, ne pokazuje nameru da se izvini? - Niko nije verovao da æe bilo Kontakt grupa, bilo generalni sekretar UN ¾rtvovati Ahtisarija na kraju njegovog mandata, bez obzira na njegove neshvatljive izjave. Ali, isto je tako jasno da ih je sve zajedno specijalni izaslanik doveo u veliku neprijatnost i to u veoma delikatnoj fazi razgovora o buduæem statusu KIM. Ahtisarijeve nepromi¹ljene i rigidne izjave ne pripadaju nikakvom i nièijem planu, veæ su izraz njegove liène arogancije i vrlo specifiènog stava prema srpskoj strani, generalno posmatrano. To da su Srbi krivi kao nacija, kako doslovno glasi iskaz koji je pokrenuo lavinu, on je izrekao sasvim iskreno i u uverenju da je su¹tinski u pravu bez obzira na diskriminativni karakter izjave. Sada, kada je "vaza razbijena", niko nema nameru da je ponovo spaja i lepi. Najmanje mi u Beèu, ili bilo gde drugde. Na¹e je da stalno ukazujemo na komadiæe slomljene vaze, a neka se svi drugi prave kao da je ona u punom sjaju. Ako je to nekome va¾no, od Nobelove nagrade nema ni¹ta. Novinar: Jelena Tasiæ [Non-text portions of this message have been removed] =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
