UVODNIK O HAGU
UVODNIK O HAGU - ST Aleksandar Solzenjicin svojevremeno je opisao Ceku kao jedinu kaznenu instituciju u istoriji ljudskog roda koja je u istim rukama spojila istragu, optuzbu, hapsenje, saslusavanje, sudenje i izvrsenje kazne. Feliksovi operativci imali su na raspolaganju nicim sputane instrumente prinude, od zatvora neogranicenog trajanja (bez suda, naravno) do metka u potiljak. Wihove optuzbe bile su vazda ideoloski motivisane, inicirane i vodene. Rezultati istrage i presuda bili su unapred zacrtani u zavisnosti od politickog profila optuzenog, a ne od njegovih stvarnih postupaka. U poredenju sa Derzinskim, Torkvemada deluje kao trapavi amater: za puna tri veka svog postojanja, Inkvizicija je obradila dvadesetostruko manje slucajeva nego Ceka za samo tri godine (1918.-1921.). Solzenjicinov citat datira iz vremena kada jos nije bio stvoren Medunarodni sud za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji. Danas bi najveci ruski pisac naseg doba nesumnjivo konstatovao da u istoriji imamo ne jednu vec dve institucije sa navedenim atributima. Posle kraha krvavog cinizma u ime dijalekticki determinisanog progresa covecanstva, dobili smo orgiju liberalnog cinizma u ime univerzalnih ljudskih prava. U Hagu se peva posthumna oda Novog svetskog poretka crveno-crnim totalitaristima 20 veka. Naslednici Ceke odenuli su postmoderno liberalno ruho. Oni cine sve ono sta cine ne snagom zakona vec topuza, pa su im i tragovi shodno tome obelezeni. Tokom napada zapadne alijanse na Srbiju 1999, kada su se culi usamljeni ali ipak nezanemarivi zahtevi da Haski tribunal povede istragu protiv lidera zemalja clanica NATO saveza zbog ilegalnog otpocinjanja rata, potparol Severnoatlanskog saveza ?ejmi Sej odbacio je takve sugestije otvorenim stavom da sam Tribunal postoji politickom voljom NATO sila: Kada tuziteljka Arbur, zapocne svoju istragu, to ce biti zato sto joj mi to omogucavamo. Zemlje NATO obezbeduju finansijska sredstava za Tribunal. Mi takode zelimo da ratni zlocinci budu dovedeni pred lice pravde. Siguran sam da kada tuziteljka Arbur ode na Kosovo i ispita cinjenice, ona ce podici optuznice protiv jugoslovenskih drzavljana; ali ne ocekujem da ce to uciniti ma koga drugog. Tako smo dobili prilicno direktno priznanje zvanicnog predstavnika NATO saveza da postoji organska veza izmedu nosilaca globalne moci i Tribunala, veza kako finansijska tako i politicka. To je doslo do izrazaja jos 9. maja 1996. kada je izmedu NATO i Tribunala potpisan "Memorandum o razumevanju" kojim je NATO ovlascen da preuzme ulogu policije Haskog tribunala sa svim posledicama koje to nosi. Tacka 16. Povelje Tribunala kaze da ce tuzilac postupati nezavisno i bez uputstava ma koje Vlade. Medutim, sami tvorci Tribunala ne pretvaraju se da ta institucija moze biti ista drugo nego orude politicke vode severnoatlanskih sila. Autor Nacrta povelje Tribunala Majkl Sarf tako je istakao da, "u ocima mnogih unutar americke administracije, Tribunal je korisno orude politike i jako propagandno sredstvo": Optuznice ce imati za svrhu da izoluju nepozeljne lidere diplomatski, veli on, i da ucvrste medunarodnu politicku volju da se upotrebe ekonomske sankcije ili sila. U istom duhu "Wujork tajms" je jula 1999. javio da "Vasington preti gospodinu Draskovicu podizanjem tuzbe od strane Haskog tribunala zbog aktivnosti srpske garde, paravojne formacije, u Hrvatskoj 1991". Gospodin Draskovic je u meduvremenu postao, ne po prvi put, moralno-politicki podoban ucenjivacima, pa je i optuzba do daljnjeg kovertirana. Kada sami pobornici haske institucije tako otvoreno govore o njenoj svrsi i karakteru kao orudu politickih interesa, nije za cdo sto citav niz pravnih strucnjaka koji nemaju licnog, emotivnog ili etnickog interesa na Balkanu njega nazivaju kvazi-sudskom farsom (ambasador Xejms Biset), politickim sudom (Edvard Grinspen), bespravnim instrumentom volje razularenih mocnika (ser Alfred Serman), sudom cije su optuznice cisto politicke (Hams Kehler), sredstvom sprovodenja politike (Kristofer Blek), pravosudnim ogrankom NATO saveza (Kirsten Selars), ili pak propagandnim orudem severnoatlanske alijanse (Majkl Mandel). Da su ovi zapadni analiticari u pravu proizilazi iz cinjenice da je Haski tribunal poceo da se bavi Kosovom i Metohijom upravo u vreme priprema bombardovanja, a optuznice u vezi sa Kosovom podudarale su se sa ratom NATO protiv Srbije. Tadasnja tuziteljka Luiz Arbur podigla je optuznicu protiv Milosevica i cetvorice njegovih najblizih saradnika u jeku bombardovanja, da bi potparol americkog Stejt dipertmenta Xejms Rubin brze-bolje iskoristio tu optuznicu kao postfestum opravdanje za samo bombardovanje. Posle njega citav niz zapadnih politickih lidera i medijskih kuca upotrebio je isti argument, koristeci cinjenicu da je Slobodan Milosevic optuzen od strane Tribunala kao opravdanje za pocetak rata - i kao argument za njegovo nastavljanje do pobedonosnog zavrsetka. Povrh svega, tuziteljka Arbur je nagovestila da ni mirovni sporazum ne treba zakljucivati sa tadasnjim rukovodstvom Srbije, jer optuznice protiv vodecih licnosti tog rukovodstva "bude ozbiljnu sumnju u njihovu podobnost da budu garanti ma kakvog sporazuma, a kamo li mirovnog". Time je tadasnja glavna tuziteljka Haskog tribunala prekrsila jedan od osnovnih pravnih principa, da optuzenog treba smatrati nevinim sve dok se ne dokaze njegova krivica. Intervencija tuziteljke sa stavom da tadasnje rukovodstvo Srbije ne moze biti sagovornik u pregovorima nagovestvao je, sta vise, potrebu vodenja rata sve dok samo politicko rukovodstvo ne bude izmenjeno - sto je, u najmanju ruku, inpliciralo potrebu okupacije samog Beograda. Beograd je u meduvremenu de fakto okupiran, pri cemu (ne po prvi put) sami Srbi obavljaju posao okupatora za strane nalogodavce. Namece se sumoran zakljucak da nema legitimnog srpskog glasa koji bi haskom Levijatanu mogao da se suprodstavi; ali on ipak nije tacan. Nade ima, ako se problemu pride ne sa balkanske, vec sa jedne daleko sire i politicki smelije tacke gledista. Institucionalna kultura i modus operandi haskog tribunala zasniva se na negaciji vekovima negovanog koncepta pravde i prava, bilo u rimskoj ili anglosaksonskoj varijanti. Ova cinjenica jeste - i vazda treba da bude - kamen-temeljac svake kritike te monstruozne institucije. To sto je on osnovan da bi verifikovao vec prethodno zacrtanu politiku teznje briselsko-vasingtonske osovine ka vojno-politickom porazu Srba (isticemo: ne Milosevica ili njegovog rezima, vec Srba kao celine) predstavlja za mnoge zrtve tog scenarija, tj. same Srbe, glavni argument protiv valjanosti haskog koncepta tarnsnacionalnog pravosuda. Takva reakcija je ljudski savrseno razumljiva i empirijski bogato potkrepljena. Sa stanovista politickog i medijskog delovanja u zapadnom svetu u cilju gasenja haske farse, medutim, takav je pristup pogresan. Rusenje kredibiliteta haskog tribunala pred odredenim segmentima zapadnog javnog i politickog mnenja jeste moguce, ali ono treba da bude zasnovano na pozivanju na interese onih zemalja cije vlade ga finansijski i politicki podrzavaju, a ne na prepoznatljivo srpskim argumentima. Konkretno, potrebno je predociti konzervativnim krugovima SAD - duboko protivnim Medunarodnom krivicnom sudu ali za sada nedovoljno svesnim paralele te institucije sa Hagom - da haska tvorevina utore put rimskoj. U Americi Srbi imaju mnogo potencijalnih sagovornika na temu opasnosti da podrskom tribunalu u Hagu Stejt Department i Bela kuca legitimizuju koncept MKS-a. Kazemo potencijalnih, jer im se u ovom trenutku sa srpske strane niko ne obraca. . . A argumenata ima u izobilju, pocev od izjave same Karle del Ponte, od pre sest godina, da se prihvata haskog posla jer veruje da se u Tribunalu utire put globalnom sistemu trans-nacionalnog pravosuda koje ce biti iznad svih nacionalnih suvereniteta ili zakonodavstava. Takve su reci prava anatema za americke republikance, da o juznjackim protestantima ne govorimo. Oni nece reagovati na argumente o nepravdi prema Srbima, ali ce se i te kako osetiti pobudenim da deluju kada im se predoce potencijalne posledice usvajanja haskog koncepta za samu Ameriku. Budimo nacisto: kada se Izrael preko svoje mocne i bogate lobisticke masine u Vasingtonu uporno zalaze za americko bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja, on to cini u ime navodno americkih strateskih i geopolitickih interesa, a ne u ime svoje nesumnjive zelje da Ameriku sto dublje uvuce u bliskoistocni glib iz koga je izlaz daleko tezi nego iz Vijetnama. Kada Kina lobira za bestarifni rezim u trgovinskoj razmeni sa SAD, ona to ne cini u ime svoje nesumnjive zelje da ima otvoren pritup americkom trzistu koji joj daje trgovinske suficite merljive nezamislivim stotinama milijardi dolara tokom protekle decenije, vec u ime stare mantre pobornika kapitalisticke utakmice o slobodnim trzistima i nevidljivoj ruci Adama Smita. Haska konstrukcija pociva na labavim nogama. Njihova neizvesna cvrstina do sada nije testirana samo zato sto na Zapadu nije bilo politicke nuzde, a u Beogradu smelosti i pameti, da se to ucini na pravi nacin. Kasno ipak nije. Bez obzira na ishod bitke, treba je voditi ako je vodena za Lepo, Dobro i Istinito. Haski tzv. tribunal je ruzan, zao i lazan. posted by Srda Trifkovic at 2:30 <http://trifkovic.blogspot.com/2006/09/uvodnik-o-hagu.html> PM 0 <http://www.blogger.com/comment.g?blogID=34340690&postID=115818313703706693> comments http://trifkovic.blogspot.com/ [Non-text portions of this message have been removed] =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> Your email settings: Individual Email | Traditional <*> To change settings online go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join (Yahoo! ID required) <*> To change settings via email: mailto:[EMAIL PROTECTED] mailto:[EMAIL PROTECTED] <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
