Zaboravljeni vitez rata
Miodrag POPOV, 12. jul 2006
DOK se slavi jedanaesta godišnjica srebreničkih događanja, sme li se
progovoriti o jednoj sudbini koju niko do danas nije hteo, ili smeo da čuje.
Srbi su pogotovo bežali od te teme i panično okretali glavu. Radi se o
srpskom oficiru koji je prvi kročio u Srebrenicu sa svojom vojskom, o onome
koji je, kao komandant Zvorničke brigade, vojnički porazio muslimanske snage
i ušao u taj grad. Dakle, reč je o srpskom generalu, tadašnjem pukovniku
Vinku Pandureviću.
Ostaće večno teorijsko pitanje da li su srpske snage smele da napadnu
Srebrenicu, jer je ona 16. 03. 1993. g. od strane Saveta bezbednosti UN
proglašena "Međunarodno zaštićenom zonom".
U Ženevskoj konvenciji, koja definiše status te zone, piše":
Svi borci, pokretno oružje i pokretna vojna oprema treba da budu evakuisani.
Nikakve nepokretne vojne instalacije, ili ustanove ne smeju se koristiti za
akte neprijateljstva Vlasti ili stanovništvo ne smeju preduzimati nikakav
neprijateljski akt.
Svaka aktivnost vezana za vojne napore mora prestati.
Potom sledi i paragraf koji objašnjava u članu 7. šta se dešava ukoliko se
ove norme ne poštuju:
Ako jedna strana u sukobu učini materijalnu povredu ovih odredaba, druga
strana biće oslobođena svih obaveza iz sporazuma kojom se daje status
demilitarizovane zone. U tom slučaju Zona gubi svoj status.
DOKAZI
DA li je ulazak u Srebrenicu bio legalan, pošto je jasno da je u svim
tačkama prekršena Ženevska konvencija o "zaštićenoj zoni"? Podsetimo, u
samom gradu je bila smeštena 28. divizija Armije BiH. Postoje hiljade
fotografija i video traka gde se vidi prisustvo vojske i njihovog komandanta
Nasera Orića.
Da li je tačno da ni jedno ispravno oružje nije predato međunarodnim
snagama? Sam Sefer Halilović, tadašnji komandant Armije BiH, tvrdio je u
Hagu, na suđenju R. Krstiću, da nije verovao "četnicima" te nije predao
oružje. Njegov naslednik Rasim Delić se nakon pada Srebrenice javno čudio
zašto se ona slabo branila kad su im dopremili najmodernije naoružanje, o
čemu svedoče i pripadnici Holandskog bataljona. Jesu li sve akcije protiv
Srba planirane i otpočinjale upravo iz Srebrenice?!
Može li se nakon svega govoriti o Srebrenici kao "Međunarodno zaštićenoj
zoni"? Ili, da obrnemo pitanje: da li je ulazak Srba u Srebrenicu na isti
način nelegalan kao i boravak 28. divizije Armije BiH u njoj?!
Pažljivi analitičari haških suđenja lako će primetiti da i sami tužioci
zaobilaze ovu temu, već se koncentrišu na zločine koji su kasnije usledili.
Gde je u svemu tome komandant Vinko Pandurević? On je u potpunosti izvršio
vojnički zadatak - naređenje Glavnog štaba Vojske RS koje glasi:
Direktiva br. 7
"Izvršiti potpuno fizičko odvajanje Srebrenice od Žepe i time sprečiti
komunikaciju između ovih enklava", potpisao predsednik Republike i vrhovni
komandant Vojske Radovan Karadžić. Kasnije je tu istu Direktivu potpisao i
general Ratko Mladić.
Borbe su započele elitne jedinice srpske vojske sa jednim ciljem: spašavanje
srpskih teritorija i srpskog naroda na ovom području Istočne Bosne od upada
28. divizije koju je vodio Naser Orić. Već tada je poginulo, procenjuje se,
oko 2.000 Srba na tom području.
Napad je počeo 6. jula `95. oko četiri časa ujutru. Vođene su borbe u kojima
obe strane trpe gubitke. Komandant Pandurević je sa svojim vojnicima slomio
otpor 28. divizije i tako 11. jula izvršio zadatak. Tog dana je na njegovo
komandno mesto stigao načelnik štaba Drinskog korpusa Krstić i izdao nov
vojnički zadatak:
- Idemo na Srebrenicu!
Bilo je to novo naređenje i nov plan u odnosu na Direktivu 7. "Tako je
odlučio "šef", saopštio je Krstić ("Šef" je nadimak generala Mladića).
Pošto je muslimanska vojska već poražena, put do Srebrenice bio je slobodan,
i nije bilo teško ući u prazan grad oko 16 časova. I taj zadatak, po
naređenju Glavnog štaba, ispunio je hrabri srpski komandant Pandurević.
PLAN
PITANjE je zbog čega se iznenada promenio prvobitni plan. Smatralo se da će
se zauzimanjem Srebrenice iskoristiti stečena velika vojnička prednost, a
time zaustaviti teror nad srpskim narodom i da će zauvek prestati borbena
dejstva na ovim prostorima.
Nakon ulaska u Srebrenicu nije zabeležen nijedan zločin Srpske vojske.
Uostalom, Srebrenica je tog dana bila prazan grad. Stanovništvo grada i
okolnih sela sklonilo se u bazu holandskog bataljona u Potočarima i oko nje.
Te večeri na referisanju u Bratuncu, general Mladić je saopštio nov zadatak:
- Idemo na Žepu! Nastavljamo napad na Žepu i tamo usmeravamo sva borbena
dejstva!
Pitao je ima li ko šta da kaže ili komentariše.
Za reč se javio komandant Pandurević i rekao:
- Situacija je na prostoru Sučeske, Šušnjara i Ravnog Buljina (gde je
najviše izbeglica) vrlo ozbiljna. Mi ne znamo ni gde su, ni koliko ih tačno
ima. Oni mogu svakog časa izvesti kontranapad ka naseljenim mestima, pa i na
sam Zvornik, što bi moglo dovesti do njegovog pada i katastrofalnih
posledica.
- Prekinite sa vašim mudrovanjima, pukovniče Pandureviću, i postupite prema
dobijenim zadacima - presekao je njegovu diskusiju general, reagujući
izuzetno oštro i neuobičajeno ljutito.
Pandurević je, ipak nastavio dalje:
- Gospodine generale, situacija u samoj Srebrenici je, takođe, vrlo, vrlo
ozbiljna, i veliki je problem organizacija zbrinjavanja civilnog
stanovništva, te stoga produženje napada na Žepu ne bi trebalo da bude naš
prioritet.
- Ljudi u Srebrenici su naša briga, i za to će se pobrinuti pukovnik Beara!
- odgovorio je Mladić.
Ovaj transkript razgovora, kao tajni dokument do koga je došao, objavio je
bosanski list "Slobodna Bosna".
Već sutradan, general Pandurević je po zadatku krenuo na front ka Žepi, gde
su otpočele borbe. Dakle, u vreme kada je počinjen zločin nad muslimanima,
niti je za njega mogao znati, niti je fizički bio prisutan. U njegovom
odsustvu, komandant Zvorničke brigade bio je tih dana njegov zamenik, major
Dragan Obrenović, koji je nakon nagodbe sa haškim tužiocima i priznanja da
je bilo zločina (u kojima on nije učestvovao) osuđen čak na 17 godina
zatvora.
Kolona muslimana koja je krenula iz Srebrenice ka Tuzli nije bila samo
obična kolona civila koja broji 10-15 hiljada muškaraca. Prema podacima, oko
jedne trećine te kolone činili su vojnici 28. divizije, (dakle oko 5.000).
Na čelu su išli naoružani borci, pa civili pomešani sa naoružanim ljudima i
na začelju samostani bataljon 28. divizije. Za postojanje takve kolone
srpske snage uopšte nisu znale. Uočena je tek kada su pokušali da pređu
dolinu kod Konjević Polja. Tada je došlo do borbe.
"Kolona od oko 15.000 muškaraca razbijena je na dva dela; jedan koji je
prošao, a drugi je ostao i mnogi od njih su zarobljeni," piše Žan Rene Ruez,
vođa tima haških istražitelja.
Taj deo kolone koji je prošao sa preko 5.000 ljudi je u stalnom vatrenom
okršaju sa srpskim snagama. Srpske snage trpe gubitke, i baš kako je ranije
upozoravao Pandurević, preti opasnost da padne Zvornik. Stiže mu depeša da
se hitno sa borcima vrati u jedinicu i spašava grad.
RAZGOVOR
ON prekida akciju na Žepi i tog 15. jula već oko 13 časova je u Zvorniku. Ni
čizme nisu skinuli, borce je morao poslati na liniju sukoba. Tada, u sukobu
sa "nenaoružanom" kolonom muslimana ima 30 do 40 poginulih srpskih vojnika.
Nikad ih toliko nije izginulo u dva dana, od početka rata na ovim
prostorima.
Javljaju da sa njim želi razgovor pomoćnik komandanta muslimanskih snaga
Šemsudin Muminović. Do tada niko sa njim nije hteo ni da se čuje. Pandurević
prihvata razgovor. Muminović predlaže primirje i moli Pandurevića da
propusti njihovu kolonu, jer u njoj ima puno civila. Pandurević pristaje uz
uslov da njihove snage predaju oružje i mogu proći. To Muminović odbija, jer
nema garancija da će tako biti i predlaže obustavu dejstva, i da svi prođu
ka Tuzli.
U zvorničkoj komandi upozoravaju Pandurevića da na to ne sme pristati, jer
su oni konsultovali "višu instancu".
"Pozvao sam Glavni štab i dežurni mi je rekao: upotrebi svu vojnu tehniku
koja ti je na raspolaganju, zustavi i uništi kolonu kao što ti je naređeno"
piše u svom iskazu u Hagu major Dragan Obrenović. Zatim su pozvali MUP na
Palama. Savetnik im je naredio: "Nađi vojsku, pozovi avijaciju i sve ih
pobijte", piše Blagojević.
Kada je sve to čuo, Pandurević je imao samo dva izbora: nastaviti borbu u
kojoj će sigurno biti "krvi do kolena" i neviđen pokolj muslimana ako krene
artiljerijom, tenkovima i ljudstvom u odsudnu bitku, ili miran prolaz. Dalji
rat znači i nove srpske žrtve, naravno daleko manje, ali sve su to njegovi
borci. U potpuno dobijenoj bici, na ivici je strašno krvoproliće na kraju
rata.
SOCIOLOG
VINKO Pandurević je beskrajno hrabar čovek. On je vrhunski školovan oficir
koji se viteški bori sa vojnim neprijateljem, a ne protiv civila. Bio je
jedan od najboljih pitomaca Vojne akademije u Beogradu.
U civilstvu je magistrirao sociologiju dok je službovao u Ljubljani, a onda
postao doktor socioloških nauka u Beogradu. U svoju rodnu Republiku Srpsku
ovaj kršni Romanijac je otišao kao jugoslovenski oficir da brani svoj narod.
I gde god da je bio, odbranio ga je.
Godinu dana pre Srebrenice već je bio samoincijativno otvorio koridor ka
Tuzli za bezbedan prolaz muslimanskih civila. Zamalo je zbog toga zaradio
kaznu. Ali, njegova hrabrost i mudrost u borbi je imponovala starešinama
koje su prelazile preko tih "grehova".
Ovoga pta je bio pred velikom dilemom šta da radi: posluša savest ili
pretpostavljene. Kada se borio na Srebrenici to je činio kao vojnik protiv
vojnika, ali šta sad kada zna da sa druge strane ima hiljade civila.
Nazvao je Muminovića i rekao da pristaje na prekid borbe i da će ih sve
propustiti. Radilo se o cifri oko 5-6.000 muslimana. Sutradan su u brdima
iznad Zvornika stajali i nadzirali prolaz: jedan naspram drugog - Pandurević
i Muminović.
Ni jedan - jedini incident se nije dogodio: niko ubijen, ni povređen. Mnogi
od onih koji su tada prošli možda su i juče bili u komemorativnoj koloni. Da
li su svesni da su mnogi od njih živi voljom srpskog generala Vinka
Pandurevića koji im je poklonio život.
Nakon te odluke, komandanti u Glavnom štabu su "pobesneli/" čim su saznali
šta je njihov oficir uradio. Već sutradan je Glavni štab doneo naredbu:
"Storo pov. br. 4-1678 od 17. 07. 1995. g." kojom je otvorena istraga protiv
Vinka Pandurevića i u Zvorničku brigadu upućena su trojica pukovnika iz
Glavnog štaba da ispitaju ceo slučaj i referišu: zašto je tako postupio i
koji su mu bili motivi da nikog ne konsultuje. Glavu mu je spasla dotadašnja
blistava vojnička karijera i izjave njegovih strešina iz brigade koji su
redom opravdali njegov postupak.
SVEDOCI
O CELOM ovom događaju pisala je kao ekskluzivnom saznanju i bosanska štampa,
prvenstveno "Slobodna Bosna". Srpska nikad!
Mnogi svedoci ovog događaja kada je general Pandurević spasao život 5-6.000
muslimana i danas su živi, posebno Šemsudin Muminović i ostali muslmanski
komandanti i civili koji mogu ceo događaj posvedočiti.
IZBRISAN
KADA je general Pandurević pristao da ode u Hag, tadašnji ministar vojni
Prvoslav Davinić je, na svoju sramotu, izjavio kako je Pandurević "samo
jedan dan bio vojnik Jugoslavenske vojske- na dan kada se penzionisao".
Ta besramna izjava je generala Pandurevića "izbrisala" iz državljana
Jugoslavije, mada mu je generalski čin, gle čuda Davinićevog, potpisao
tadašnji predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica. No, taj Davinić je tada
imao važnija posla, zbog kojih je sada na sudu.
U javnosti se i danas govori kako je država pomagala i evrima "kitila"
porodice haških optuženika, a istina je da supruga generala sa dva mala sina
- blizanca živi u stanu od 32 kvadrata iz kog su Davinićevi satrapi želeli
da ih isele.
Srpski general Vinko Pandurević je već drugu godinu u haškoj ćeliji. Optužen
je za najstrašnija dela koja postoje na ovom svetu da ih je teško nabrojati.
Genocid je najteže. On, koji je spasao hiljade života neprijateljskoj
strani, danas odgovara za genocid.
On, koji je sprečio masovno ubistvo, danas odgovara za masovna ubistva.
On, koga ni njegovi neprijatelji ne optužuju toliko koliko ga je voljena
Srbija odbacila.
On, koji je život stavio na oltar srpstva, danas u svojoj ćeliji sedi
zaboravljen od Srba.
Kada sam ga pre par meseci posetio, rekoh mu:
"Nagodi se, vidiš da su svi digli ruke od vas".
On se našalio i odgovorio:
"Rado, samo mi niko ništa ne nudi, jer ništa nemaju da mi ponude da
priznam".
Na kraju, znate li koja je njegova najveća krivica koju mu pripisuju:
Da je ubio? Ne!
Da je počinio bilo kakav zločin? Ne!
Da je proterivao? Nikako!
Silovao? Daleko bilo!
Pa, šta je uradio?
Neko je prstom pokazao na njega i rekao: "Znao je za zločin koji se na
drugom kraju dešavao, a nije ga sprečio...". Iz toga se izvlači zaključak da
je on u stvari jedan od organizatora zločinačkog udruženja: "Genocid 95", da
je etnički čistio, iako nije i sve živo proterivao. Možda se može dokazati
da on i nije spasao hiljade ljudi iz muslimanske kolone, nego ih počistio sa
njihove teritorije, sa koje oni i nisu išli u koloni. Nenaoružani naravno.
Dakle, 40 srpskih vojnika nije onda ni moglo ginuti od njih, već ih je
pokosila neka retka zaraza, valjda. Sve se može dokazati u Strašnom sudu!
Ali, dosta ironije kad mu život ismejava "pravda".
U tom užasnom ratu ne postoji primer tako viteškog ponašanja kakav je učinio
general Vinko Pandurević. On koji je pokolj sprečiio i poklonio hiljade
života, danas odgovara na temu: zašto je suviše kasno za tuđe zločine
saznao.
To "znao je - nije znao" svrstava ga igrom onih koji mogu da se igraju tuđim
sudbinama u red "genocidnih", "ubica", "tlačitelja", dopišite najstrašnije
čega se setite. Zato je krivica ovog srpskog oficira, mnogo strašnija od
onog kome su ruke do lakata u krvi i koji je lično bio na čelu ubistava
hiljade ljudi. Za takve je i dve godine zatvora mnogo....
http://www.novosti.co.yu/
------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~-->
Something is new at Yahoo! Groups. Check out the enhanced email design.
http://us.click.yahoo.com/SISQkA/gOaOAA/yQLSAA/1dTolB/TM
--------------------------------------------------------------------~->
===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
