*UPOZORENjE: Ovaj e-mail ne sadrži slike ili fajlove kao Attachment. Ako e-mail sadrži attachment ili neki .exe fajl, obavezno ga odmah obrišite, bez otvaranja,*
*jer je verovatno zaražen nekim virusom. Hvala* * * *06.02.2006.* KONFERENCIJA ZA NOVINARE *LEGITIMNO JE PRAVO SRBIJE DA IMA STAV O REFERENDUMU* *Rezultati jučerašnjih izbora za predsednike opština u Bečeju i Kraljevu pokazali su da građani imaju poverenja u Vladu Srbije* Portparol DSS Andreja Mladenović rekao je da nema nikakvih pregovora te stranke sa radikalima o podršci Vladi Srbije. Mladenović je dodao da se ta priča javlja u medijima kao tema političara iz nekih manjih stranaka i pojedinih analitičara. "Dve godine traje jaka kampanja, posebno od strane DS, povodom manjinske podrške SPS aktuelnoj vladi", kazao je Mladenović i dodao da je očigledno da ta kampanja nije dala nikakve rezultate, niti je imala ikakvog efekta. On je objasnio da građani ne vide da je bilo šta u Srbiji poremećeno, posebno odnos sa međunarodnom zajednicom i da se sada priča o novoj koaliciji, a to je koalicija sa SRS. Mladenović je kazao da nema nikakve potrebe za nekom novom koalicijom, jer vladajuća ima većinu u skupštini Srbije. "Zato nema ni razloga da se pregovara sa SRS, niti sa bilo kojom drugom opozicionom strankom u parlamentu jer vlada ima potrebnu većinu i nema razloga da se sa opozicijom pregovara o bilo kakvim promenama ili restruktuiranjem ove vladajuće većine", rekao je Mladenović. Portparol DSS je dodao da će vladajuće stranke sa opozicijom razgovarati o ključnim državnim pitanjima, pre svega o usvajanju novog republičkog ustava. On je ocenio da je pokretanje inicijatitive za donošenje rezolucije u Evropskom parlamentu o tome da se Srbija ne meša u unutrašnje stvari Crne Gore o pitanju referenduma, nepotrebno jer niko u Srbiji nema nameru da to radi, osim da kaže šta misli o svemu tome i na koji način vidi dalju budućnost i zajedničke države i odnosa dve republike. "Tu nema nikakvog mešanja, legitimno je pravo da se kaže kako Srbija vidi dalji tok stvari oko referenduma u Crnoj Gori. Šta je strašno da se kaže koja je legitimna većina za odluku na referendumu, šta je strašno da se kaže da treba da počne pravi dijalog vlasti i opozicije. Uostalom, to se ne razlikuje od stavova Venecijanske komisije i stavova Brisela", rekao je Mladenović. Portparol DSS je, odgovarajući na pitanja, kazao da ne postoji nikakav dogovor sa predsednikom Pokreta snaga Srbije Bogoljubom Karićem, da policija radi krajnje profesionalno i da svaki građanin, kada mu nadležni organ zakaže razgovor, mora da se na tom razgovoru pojavi. Mladenović je kazao da je DSS izuzetno zadovoljna rezultatima izbora za predsednike opština u Kraljevu i Bečeju, u kojima su kandidati te stranke, u koaliciji sa drugim partijama, ušli u drugi izborni krug. Prema njegovim rečima, i rezultati jučerašnjih izbora za predsednike opština u Bečeju i Kraljevu pokazali su da građani imaju poverenja u Vladu Srbije. Mladenović je kazao da, iako je reč samo o lokalnim izborima, uspesi kandidata vladajućih stranaka svedoče da je politika vlade dobra i da građani podržavaju obračun sa korupcijom i organizovanim kriminalom. * * *04.02.2006.* GOVOR VOJISLAVA KOŠTUNICE NA KONFERENCIJI VINSTON HAUSA U BEOGRADU *MODERNI KONZERVATIVIZAM: EVROPSKI PROJEKAT* *Svako narušavanje principa međunarodnog prava opasno je; svaki presedan ugrožava uspostavljene principe; posebno je neprihvatljivo kada su u pitanju osnovni principi kao što je suverenitet i teritorijalni integritet država. Prosto nametanje silom jednostranih rešenja može samo da proizvede nesagledivo pogubne posledice* Dame i gospodo, dragi prijatelji, Poželevši vam pre svega dobrodošlicu, posebno mi je drago što možemo da budemo vaši domaćini i što Demokratska stranka Srbije, zajedno sa britanskom Konzervativnom strankom i švedskom Moderaternom organizuje današnju konferenciju u Beogradu. Pozdravio bih sve prisutne predstavnike stranka - članova Evropske narodne stranake iz Evropske unije i iz susednih zemalja, kao i učesnike konferencije i predstavnike stranaka iz Srbije i Crne Gore. Nesumnjivo je da danas vodeći cilj Srbije i Crne Gore i zemalja Zapadnog Balkana jesu evropske integracije, odnosno pridruživanje i pristupanje Evropskoj uniji, u kojoj se već nalazi više zemalja sa kojima delimo istu, ili sličnu istoriju u drugoj polovini dvadesetog veka. Srbija i Crna Gora suštinski pripadaju Evropi i ono što je potrebno i preostaje jeste i formalna potvrda te pripadnosti, odnosno punopravno članstvo u evropskim strukturama. Zapravo, u prethodna dva veka Srbija i Crna Gora se politički, kulturno i privredno ukorenjivala u Evropu, da bi iz te svoje prirodne sredine, Evrope, bila iščupana po završetku Drugog svetskog rata, uspostavljanjem komunističkog režima. Baš zbog ovoga, na početku 21. veka za Srbiju i Crnu Goru i većinu postkomunističkih zemalja Istočne Evrope osnovni zadaci društva i države jesu jačanje pravnih okvira i demokratskih institucija, izgradnja ekonomije i poboljšanje socijalnog položaja stanovništva, borba protiv siromaštva i otvaranje novih radnih mesta. Danas, uspesi u reformama koje smo u tom pogledu postigli, imaju i mnoge potvrde iz inostranstva kao što je, recimo, izveštaj Svetske banke u kome se ističe da je u 2004. državna zajednica Srbije i Crne Gore bila prva u svetu po sprovođenju reformi koje podstiču razvoj preduzeća i otvaranje novih radnih mesta. Tu je i uspešna saradnja sa Međunarodnim monetarnim fondom, kao i sve veća direktna ulaganja stranih investitora u našu privredu. Od najvećeg značaja za Srbiju i Crnu Goru je naravno pozitivna ocena Studije izvodljivosti i u novembru prošle godine početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i priduživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. Cilj Vlade Srbije od kada je počela svoj rad pre nepune dve godine bio je da se Srbija iznutra uredi, izgrađivanjem jakih demokratskih institucija i učvršćivanjem pravne države. Pravna država podrazumeva raskid sa ostacima svesti i prakse partijske države, makar se ona obnavljala i delovala u okvirima višepartijskog, a ne jednopartijskog sistema. Pravna država zahteva proterivanje korupcije, pogotovo one velike, kao i suprotstavljanje svakom pokušaju da nezakonito stečene povlastice i bogatstva potisnu i obesmisle volju i interese građana i institucija kroz koje se ta volja i interesi ispoljavaju, pre svega u skupštini. Od ne manjeg značaja je i jačanje sudstva, odvikavanje od duboko ukorenjenog mešanja ingerencija različitih grana vlasti, što je još uvek opterećujuće nasleđe nedavne prošlosti. Odlučna borba protiv korupcije može naravno biti efikasne samo u uslovima postojanja i delovanja nezavisnog i stručno pouzdanog sudstva, te, kako je Aleksandar Hamilton pisao, «najmanje opasne grane vlasti», ali u zemljama u tranziciji nasušno važne vlasti. Kada je reč o Srbiji i Crnoj Gori, ali i drugim postkomunističkim zemljama, dugo će trajati proces otklanjanja svih pogubnih posledica koje su proizvod pola veka provedenog u autoritarnim monopartijskim sistemima i posebno nečega što bih nazvao namernim zaboravom istinskih vrednosti i vrlina demokratskog društva. Upravo od države podstican zaborav društvenih vrednosti i radikalni prekid sa nasleđem i kontinuitetom u životu naroda i društva jeste onaj jaz koji je neophodno premostiti da bi se na zdravim temeljima nastavila izgradnja društva. Moglo bi se reći da je upravo to središnje pitanje skoro svih savremenih istočnoevropskih društava. Na kojim načelima počiva zdravo društvo? Kako na ispravan način prenositi moralna načela i vrednosti na naredne generacije? Kako obnavljati i negovati društvo i institucije, razvijati univerzalne principe i ostvariti otvorenost za realna pitanja svog društva i pitanja međunarodne i međudržavne saradnje u 21. veku ? Istakao bih, pre svega, da su osnovni principi na kojima počiva društvo i njegov prirodan razvoj, a koji su dugi niz godina potiskivani u komunističkim zemljama, univerzalnog karaktera. Reč je o moralnim vrednostima utememljenim u hrišćanskom i antičkom korenu evropske civilizacije, vrlinama na kojima se temelji evropska kultura, demokratskim institucijama kao rezultatu vekovnog iskustva i ljudskim pravima kojima se garantuje sloboda kretanja, govora, veroispovesti. Uopšte, za razvoj demokratskih institucija neophodan je kontinuitet i iskustvo, koje postepeno postaje zajedničko, univerzalno, demokratsko nasleđe. Nasleđe, koje čuva i prenosi vrednosti i vrline na koje se moramo oslanjati da bismo išli napred na pouzdan i proveren način, potrebno je negovati, što često previđaju kritičari konzervativizma uzdižući revolucionarne novine, prečice, kao i samo nasilje. S druge strane, proverene vrednosti i vrline nisu naprosto date, već je u njih stalno iznova potrebno ulagati, a vekovno iskustvo mnogih generacija koje se ispoljava na pozitivan način u zakonima i demokratskim institucijama, dostojno poštovati kao pouzdan oslonac svakom novom naraštaju. U postkomunističkim državama, kao što je i Srbija i Crna Gora, potrebno je pre svega krenuti od obnove i učvršćivanja pravnog okvira za sve delatnosti jednog društva. Jačanjem demokratskih instititucija, donošenjem niza važnih, sistemskih, sa evropskim standardima usklađenih zakona i učvršćivanjem tradicionalnih društvenih vrednosti kao što su sloboda pojedinca i moralna načela, podsticanje lične sposobnosti, staranje o zajednici i izgradnja poverenja i međusobnog razumevanja, postiže se otvorenost i angažovanost ljudi neophodnih za napredak privrede, društvenu stabilnost, mir i istinsko poboljšanje života svih pripadnika jednog društva. Zato je i najviša dužnost i obaveza Vlade Srbije od njenog formiranja u martu 2004. godine bila, ne samo da se prekrati višedecenijsko propadanje ustanova u vreme komunističkih vlasti, nego i da se uspostavi takav institucionalni okvir koji će konačno omogućiti stabilan napredak Srbije. Naravno, institucije, zakoni, integracija društva nisu cilj samo za sebe već i sredstvo da u svakom društvu, a pogotovo onom koje je trpelo pod svekolikim nasiljima, unutrašnjim i spoljnim, građani počnu da žive mirnije, bezbednije i uopšte bolje. Kao što je u jednom društvu poštovanje zakona i demokratskih institucija neophodno za stabilnost države i društva i njihov nesmetani razvoj, tako je na međunarodnom planu poštovanje međunarodnog prava temelj mira i stabilnosti u svetu. Međunarodno pravo i univerzalni principi Ujedinjenih nacija nisu čovečanstvu naprosto dati, već su rezultat teško stečenog iskustva iz najvećih i najtežih ratova i pogroma modernog doba, od vremena kada je krajem 18. veka Kant napisao „Večni mir" i od kada imamo kao vodeći cilj međunarodne politike mir među narodima i sprečavanje svakog pokušaja remećenja postignutog mira. Želeo bih i sada da istaknem da je svako narušavanje principa međunarodnog prava opasno, svaki presedan ugrožava uspostavljene principe, što je posebno neprihvatljivo kada su u pitanju osnovni principi kao što je suverenitet i teritorijalni integritet država. Prosto nametanje silom jednostranih rešenja može samo da proizvede nesagledivo pogubne posledice. Nemoguće je ne podsetiti se Lokovog stava da niko ne može da bude potčinjen političkoj vlasti drugoga bez vlastite saglasnosti, odnosno da se legitimnom može smatrati samo ona vlada koja počiva na saglasnosti. Isto se može primeniti danas na međunarodnu ravan. Ako se nameće rešenje bez saglasnosti, onda se to čini na osnovu sile, bilo da je reč o onome ko ima moć da nametne rešenje, ili je pak reč o sili kojom jedna organizacija ili etnička zajednica preti. Ako se zbog sile narušava princip međunarodnog prava nikako ne možemo govoriti o jedinstvenom i neponovljivom slučaju rešavanja jednog problema. Reč je o presedanu koji uvodi, ili bolje rečeno vraća upravo nešto što je međunarodnim pravom, i osnivanjem Ujedinjenih nacija svet hteo da sankcioniše i eliminiše. O tome je reč i kada govorimo o Kosovu i Metohiji, gde su preostalim Srbima i nealbancima dovedena u pitanje i ugrožena najelementarnija ljudska prava – pravo na život i sloboda od straha. Zato se rešenje za Kosovo može jedino tražiti i postići na osnovu dogovora i uz saglasnost obe strane u predstojećim pregovorima, kao i pridržavanje temeljnih principa na kojima počiva međunarodni poredak, pre svega poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta država, pogotovo demokratskih. Demokratska stranka Srbije deli zajedničke vrednosti Evropskih narodnih stranaka, koje su duboko ukorenjene u evropskoj istoriji, odnosno vidi ujedinjenu Evropu kao porodicu naroda koju pored ekonomskih odnosa, povezuju evropske vrline, vrednosti i kultura. Demokratska stranka Srbije, kao i druge stranke koje neguju političke principe narodnih i demohrišćanskih stranaka u Evropi i svetu, veruje u ujedinjenu Evropu koja je otvorena prema različitostima i opredeljena za ostvarivanje blagostanja za sve u Evropi i u svetu. Dame i gospodo, uveren sam da će i današnja konferencija doprineti međusobnom razumevanju naših stranaka koje dele ista ili slična načela. Zajedničke vrednosti za koje se zalažemo povezuju nas u želji da u budućnosti vidimo Evropu kao Evropu vrednosti utemeljenih na zajedničkim vrlinama na kojima će moći pouzdano da stvaraju buduća pokolenja Evropljana. * * *Informativna služba DSS* [Non-text portions of this message have been removed] =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
