07.06.2006. LEON KOJEN, KOSMET TRENUTNO POSTOJI ZASTOJ U PREGOVORIMA O KOSOVU Na¹ pregovaraèki tim uvek iznese niz argumenata koji se tièu decentralizacije - za¹tita crkava i manastira, privatizacija i slièno, dok Albanci pribegavaju uop¹tenoj argumentaciji tipa "kada jednog dana Kosovo bude nezavisno... Savetnik predsednika Srbije i èlan beogradskog pregovaraèkog tima o konaènom statusu Kosova i Metohije Leon Kojen izjavio je veèeras da trenutno postoji zastoj u pregovorima i ocenio da je postojeæi pristup meðunarodnih posrednika iscrpeo svoje moguænosti. Poku¹aj da se razgovara i o bitnim stvarima kao ¹to je decentralizacija, nezavisno od pitanja statusa Kosova, nije uspeo ne zato ¹to srpski tim nije bio spreman i ¹to nije postojala odreðena volja u meðunarodnoj zajednici, veæ zato ¹to Albanci sve vezuju za pitanje statusa, rekao je Kojen i izjavi TV "Pink". Kojen je istakao da se albanski pregovaraèi "nadaju da æe, stalno govoreæi o nezavisnosti, moæi tu temu da nametnu i vi¹e nego ¹to se to u ovoj fazi mo¾e oèekivati". Meðunarodni pregovaraèi i zemlje Kontakt grupe su na "najveæoj muci" kada je u pitanju decentralizacija, jer "svi u meðunarodnoj zajednici govore da su srpski zahtevi opravdani kada je reè o tom pitanju i da taj proces treba ¹to pre sprovesti", rekao je on. "Kada poène konkretan razgovor i kada ponudimo prihvatljivu platformu i za Albance, sa albanske strane nema ozbiljnije reakcije osim opstrukcije, a meðunarodni pregovaraèi nisu skloni ideji da se izvr¹i pritisak na Pri¹tinu", istakao je Kojen. On je kazao da "na¹ pregovaraèki tim uvek iznese niz argumenata koji se tièu decentralizacije - za¹tita crkava i manastira, privatizacija i slièno, dok Albanci pribegavaju uop¹tenoj argumentaciji tipa "kada jednog dana Kosovo bude nezavisno, onda æe se videti da æemo mi sva pitanja re¹iti u skladu sa evropskim vrednostima". To je, kako je rekao Kojen, bilo izra¾eno i u poslednjoj rundi razgovora o ekonomskim pitanjima, zbog èega su znatno umanjeni rezultati tog dela pregovora. 07.06.2006. ALEKSANDAR SIMIÆ PRAVI TRENUTAK ZA DONO©ENjE NOVOG USTAVA SRBIJE Ja sam optimista, ali ne treba ocekivati èuda, veæ razuman kompromis Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simiæ izjavio je da je sada pravi trenutak za dono¹enje "solidnog ustavnog teksta koji bi bio okvir za buduæi razvoj Srbije i konsolidaciju srpske politièke elite i naroda". Simiæ je gostujuæi na Radio televiziji Srbije istakao da se politièki akteri polako usagla¹avaju da im je u interesu da se donese ustav jer on omoguæava izbore, a izbori novu preraspodelu moæi u izvr¹noj vlasti. "Ovo je momenat za dono¹enje novog ustava zato ¹to je sada potpuno jasno da je Srbija nezavisna i da treba ponovo da defini¹e sebe", istakao je on i dodao da je usagla¹avanje oko novog ustava istovremeno i naèin da politièka elita izaðe iz krize u kojoj se nalazi, a koja se manifestuje kroz incidente i govor mr¾nje. "Ja sam optimista, ali ne treba ocekivati èuda, veæ razuman kompromis", rekao je Simiæ. Politièki analitièar Slobodan Antoniæ i savetnik predsednika Srbije Zoran Lutovac ocenili su da oko dono¹enja ustava Srbije treba da se usaglase svi politièki akteri u Srbiji. Antoniæ je istakao da je dono¹enje Ustava u interesu i opozicije i Vlade Srbije i naglasio da je neophodno da se svi usaglase da je on prioritet. 07.06.2006. SAVET BEZBEDNOSTI I TRIBUNAL SARAÐUJEMO SA TRIBUNALOM NA PRISTUPU ARHIVAMA Moja kancelarija ima vi¹e problema da dobije pristup dokumentima UNMIK nego bilo gde u biv¹oj Jugoslaviji. ©tavi¹e, voðstvo UNMIK ohrabruje klimu koja odbija svedoke da o albanskim poèiniocima razgovaraju sa mojim istra¾iteljima, kazala je Del Ponte Èlan Nacionalnog saveta za saradnju sa Ha¹kim tribunalom Zoran Lonèar izjavio je da Srbija ostvaruje saradnju sa tim sudom u vezi sa pristupom dokumentima i arhivskoj graði, i da je ostalo nere¹eno "samo nekoliko" od 1.148 zahteva tu¾ilastva tribunala. Lonèar je, u telefonskoj izjavi agenciji Beta iz Njujorka, gde je ranije danas govorio na sednici Saveta bezbednosti (SB) UN na kojoj je podnet redovan izve¹taj tribunala, rekao da je od 15. decembra pro¹le godine, kada je podnet prethodni izve¹taj, savet na zahtev tu¾ila¹tva oslobodio 43 svedoka du¾nosti èuvanja tajne. "Tu¾ila¹tvu je udovoljeno i na 39 zahteva za dostavljanje dokumentacije, u kojima je nekoliko hiljada stranica razlièitih dokumenata", rekao je Lonèar, koji je i ministar za dr¾avnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Srbije. Lonèar je rekao da je na sednici SB UN "osporio" tvrdnje da ne postoji odgovarajuæa saradnja sa Ha¹kim tribunalom u vezi sa pristupom dokumentima i arhivskoj graði. "Upoznao sam SB UN i da smo na predlog tu¾ila¹tva usvojili praktiène modalitete uvida u arhive dr¾avnih organa Srbije, kojima æe biti omoguæeno tribunalu da sve ono ¹to je zaista neophodno, ne samo za istrage, nego i za suðenja, bude dostupno u cilju utvrðivanja prave istine", rekao je Lonèar. On je istakao da je "veoma bitno" da je Skup¹tina Srbije i Crne Gore u maju "uspela da konaèno usvoji" zakon o zamrzavanju imovine optu¾enih pred Ha¹kim tribunalom, koji su u bekstvu. Lonèar je rekao da je æe u Njujorku boraviti do petka i da æe razgovarati sa predstavnicima zemalja stalnih èlanica SB UN da bi "razjasnio stavove koje je danas izneo". Glavna tu¾iteljka Ha¹kog tribunala Karla Del Ponte rekla je pred Savetom bezbednosti UN da je na Srbiji glavna odgovornost da pronaðe i uhapsi ¹est optu¾enih koji su na slobodi, na èelu sa Ratkom Mladiæem i Radovanom Karad¾iæem. "Prema mojim informacijama, Ratko Mladiæ, Zdravko Tolimir, Goran Had¾iæ i Stojan ®upljanin su u Srbiji. Nadalje, postoje utvrðeni tragovi koji povezuju Srbiju sa Karad¾iæem, èije boravi¹te je nepoznato, i sa Vlastimirom Ðorðeviæem, za koga se jo¹ veruje da je u Rusiji", naglasila je Del Ponteova, podnoseæi redovan ¹estomeseèni izve¹taj Savetu bezbednosti. Tu¾iteljka je naglasila da je "saradnja Srbije sa Ha¹kim tribunalom bila i ostaje te¹ka i frustrirajuæa". Del Ponteova je primetila i da su prvi rezultati sporazuma Tribunala i vlasti Srbije o pristupu ha¹kih istra¾itelja dr¾avnim arhivama "ohrabrujuæi". Po njenim reèima i Republika Srpska mora znaèajno pojaèati napore da pronaðe i uhapsi begunce. "Premda je nejasno da li Radovan Karad¾iæ jo¹ povremeno boravi ili putuje u RS, sigurno je da je deo njegove mre¾e i njegove porodice ostao tamo", rekla je Del Ponteova, dodajuæi da se posle promene vlade u Banjaluci "potraga za Karad¾iæem mora pojaèati". Ona je poruèila da "Srbija mora mnogo vi¹e uèiniti u cilju hap¹enja i izruèenja Mladiæa", a da je "hap¹enje Karad¾iæa zajednièka odgovornost Srbije, Republike Srpske, NATO-a i Eufora". Zabrinjavajuæe je, naznaèila je ona, i "odbijanje UNMIK-a na Kosovu da u potpunosti saraðuje sa Tribunalom". "Moja kancelarija ima vi¹e problema da dobije pristup dokumentima UNMIK-a nego bilo gde u biv¹oj Jugoslaviji. ©tavi¹e, voðstvo UNMIK-a ohrabruje klimu koja odbija svedoke da o albanskim poèiniocima razgovaraju sa mojim istra¾iteljima. Nedavno je bilo nekih naznaka da je UNMIK spreman da se konstruktivnije pona¹a prema Tu¾ila¹tvu", kazala je Del Ponteova. Predsednik Ha¹kog tribunala Fausto Pokar izjavio je u Njujorku da uspeh izlazne strategije tog suda zavisi od saradnje zemalja u regionu i zalo¾io se za izruèenje preostalih ¹est optu¾enika visokog ranga, pre svih Ratka Mladiæa i Radovana Karad¾iæa. Pokar je u izve¹taju Savetu bezbednosti istakao da æe se suðenja nastaviti u 2009. godini, ali je ponovio re¹enost Tribunala da uèini sve da bi ispunio obaveze u skladu sa izlaznom strategijom. To æe, kako je rekao, zavisiti od izruèenja Mladiæa i Karad¾iæa, od toga da sluèajevi preneseni na domaæe sudove i BiH, Hrvatskoji i Srbiji ne budu vraæeni Ha¹kom sudu i da novi amandmani koji se tièu ogranièavanja obima optu¾nice budu sprovedeni. Savetnik predsednika Srbije Jovan Simiæ rekao je da je problematièna tvrdnja glavne tu¾iteljke Ha¹kog suda Karle del Ponte, koju je iznela u Savetu bezbednosti, da je na Srbiji glavna odgovornost za hap¹enje ¹estorice optu¾enih, jer za Radovana Karad¾iæa i Vlastimira Ðorðeviæa nema dokaza da su u Srbiji. "Za Karad¾iæa nema dokaza da je u Srbiji, a za generala Ðorðeviæa je odavno poznato da se nalazi u Rusiji", rekao je Simiæ u telefonskoj izjavi Tanjugu. On je kazao da "ovu izjavu tumaèi kao jo¹ jedan pritisak vi¹e", dodav¹i da ga brine i izjava predsednika tog suda Fausta Pokara da bi suðenja u Hagu, ukoliko bi se Ratko Mladiæ brzo uhapsio, bila zavr¹ena do 2009. godine. "Pla¹im se da je to vrlo optimistièka izjava koja æe pre svega da ide na u¹trb odbrane. Bili smo svedoci da dosada¹nji postupci jako dugo traju. Sada se najednom, kao u sluèaju i Kosova i Srebrenice dva, skraæuju na sve moguæe naèine", ukazao je on. Simiæ je ocenio da æe "pritisak i suda i tu¾ila¹tva biti sve jaèi, ali ozbiljan pritisaka ne mo¾emo ni da oèekujemo, jer ono ¹to je meðunarodna zajednica do sada preduzela je pun korpus njenih ovla¹æenja, a to je da Srbiji uskraæena moguænost u daljim pregovorima i da put u Evropu sada zavisi od ha¹kih optu¾enika". On je podsetio da su na¹e vlasti Tribunalu otvorile sve arhive i dodao da su ocene da se nedovoljno èini na hap¹enju Mladiæa, "floskula koja mo¾e da nosi odreðene ozbiljne posledice po na¹u dr¾avu". 07.06.2006. SAVET EVROPE POSTOJI PAUKOVA MRE®A TAJNIH ZATVORA U ime kog legitimiteta i sa kojim kredibilitetom ta ista meðunarodna zajednica ima pravo da daje lekcije Srbiji Izvestilac Parlamentarne skup¹tine Saveta Evrope (PSSE) Dik Marti obelodanio je da u Evropi postoji "paukova mre¾a" tajnih zatvora amerièke Centralne obave¹tajne agencije i kritikovao meðunarodnu zajednicu zbog nepristupaènosti zatvorima na Kosovu, za koje se sumnja da su poslu¾ili za ilegalne aktivnosti CIA. U iscrpnom izve¹taju na 67 strana, koji je Marti predstavio na sastanku Komiteta za pravna pitanja PSSE u Parizu, zatvori na Kosovu su opisani kao "prava crna rupa", "nepristupaèni èak i evropskom Komitetu za spreèavanje torture", a pona¹anje meðunarone zajednice je ocenjeno kao "nedopustivo". "To je nedopustivo uzimajuæi u obzir da je meðunarodna intervencija u ovom regionu usledila kako bi bili uspostavljeni red i legalnost", stoji u izve¹taju. "U ime kog legitimiteta i sa kojim kredibilitetom ta ista meðunarodna zajednica ima pravo da daje lekcije Srbiji", pita se Marti u istom dokumentu. U izve¹taju saèinjenom na osnovu dosada¹nje istrage, prvi put su objavljeni sauèenici CIA meðu èlanicama Saveta Evrope u tajnim operacijama privoðenja i transfera osumnjièenih za terorizam. "Jasno je da su vlasti vi¹e evropskih zemalja aktivno uèestvovale sa CIA-om u ovim ilegalnim aktivnostima. Druge zemlje su ih ignorisale uprkos informacijama kojima su raspolagale ili nisu ¾ele da znaju", rekao je Marti na konferenciji za ¹tampu u Parizu. Meðu zemljama koje su u razlièitoj meri odgovorne za kr¹enje prava otetih pojedinaca oznaèene su Bosna i Hercegovina, Makedonija, Velika Britanija, Nemaèka, Italija, ©vedska i Turska. Na mapi globalne "paukove mre¾e" tajnih zatvora CIA i mesta transfera nalaze se Tuzla i Skoplje. Marti je naveo da postoje èinjenice koje ukazuju da su Rumunija i Poljska slu¾ile kao zemlje koje je amerièka obave¹tajna slu¾ba koristila za sletanje svojih aviona koji su prevozili optu¾ene za terorizam do obli¾njih tajnih zatvora. Prema jednom faksu iz egipatskog ministarstva za evropska pitanja upuæeno egipatskoj ambasadi u Londonu, koje je presrela ¹vajcarska obave¹tajna slu¾ba, ilegalni centri za pritvor optu¾enih za terorizam postojali su na Kosovu, u Rumuniji, Bugarskoj i Ukrajini. On je objasnio da je u istrazi koristio podatke nacionalnih i meðunarodnih kontrola leta i izvore iz obave¹tajnih slu¾bi, ukljuèujuæi i SAD, kako bi stvorio detaljnu sliku globalnog sistema ilegalnih otmica i transfera zarobljenika. ©vajcarski poslanik u PSSE je objasnio da je jo¹ nekoliko zemalja uèestvovalo, aktivno ili pasivno, u transferu i privoðenju nepoznatih osoba, i da se istraga nastavlja. Martijev izve¹taj æe biti iznet na plenarnoj sednici PSSE, na kojoj uèestvuje 630 parlamentarnih predstavnika iz 46 zemalja èlanica Saveta Evrope, 27. juna u Strazburu. Meðunarodna organizacija za za¹titu ljudskih prava Amnesti Interne¹nal pozdravila je jasan signal koji je Savet Evrope poslao evropskim vladama i Sjedinjenim Amerièkim Dr¾avama u vezi sa prevozom osumnjièenih za terorizam prema tajnim zatvorima. Parlamentarna skup¹tina SE saop¹tila je da je 14 evropskih zemalja aktivno pomagalo agentima amerièke CIA u prevozu ka tajnim zatvorima osumnjièenih terorista. "Èini se jasnim da je pomoæ u predaji osumnjièenih, koju su SAD uèinile van zakonskih pravila, suprotna osnovnim principima legalizma i obuhvata nestanke, hap¹enja, ilegalne transfere ili druge oblike lo¹eg tretmana ", ocenjuje Amnesti Interne¹nal. Istièe se da izvje¹taj SE potvrðuje nalaze te organizacije da se nekoliko sluèajeva predaje osumnjièenih za terorizam dogodilo u saradnji sa zemljama èlanicama SE. "To zahteva dodatne informacije o moguæem lociranju mesta tajnih predaja osumnjièenih u Rumuniji i Poljskoj. Takoðe, stavlja dodatnu odgovornost na vlastima tih zemalja u voðenju nezavisnih istraga, bez bilo kakvog odlaganja", navodi Amnesti Interne¹nal. U izvje¹taju SE ocenjuje se da su evropske dr¾ave igrale pasivnu ili aktivnu ulogu u operacijama amerièke CIA. "One nikako nisu bile nevine ¾rtve tih operacija", saop¹tila je Parlamentarna skup¹tina SE. Nagla¹eno je da su Poljska i Rumunija imale na svojoj teritoriji tajne zatvore CIA, a da su Nemaèka, Turska, ©panija i Kipar bile glavne taèke sa kojih je i¹ao prevoz osumnjièenih. "Istovremeno, Irska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Velika Britanija, Nemaèka i Turska ume¹ane su u pojedinaène sluèajeve ilegalnog prevoza ljudi koje je CIA osumnjièila za terorizam", ka¾e se u saop¹tenju. ©vajcarski senator Dik Marti rekao je da je sada sasvim jasno, mada puna istina jo¹ ni izdaleka nije utvrðena, da su vlasti vi¹e evropskih zemalja aktivno uèestvovale u nezakonitim aktivnostima CIA. Informativna slu¾ba DSS [Non-text portions of this message have been removed] ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> You can search right from your browser? It's easy and it's free. See how. http://us.click.yahoo.com/_7bhrC/NGxNAA/yQLSAA/1dTolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
