** *17.07.2006.*
KONFERENCIJA ZA NOVINARE *UBEDITI EU DA SRBIJA POTPUNO SARAĐUJE SA HAGOM* *DSS uživa očigledno poverenje građana. To dokazuju lokalni izbori, a to je suprotno tvrdnjama opozicije, pre svega DS, koja za sebe tvrdi da je velika stranka "sa izuzetnim, divnim kadrovskim rešenjima". Ako je to tačno gde su im ta kadrovska rešenja u šest opština?! Ni u jednim od tih šest izbora DS nije izlazila samostalno, a čak joj ni koalicija nije bila dovoljna. * Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić izjavio je da je smisao posete premijera Srbije Vojislava Koštunice Briselu prikazivanje Akcionog plana koji u sebi sadrži zbir proverljivih mera države kako bi se rešilo pitanje saradnje sa Haškim tribunalom. Aligrudić je na konferenciji za novinare objasnio da je cilj tih mera da utvrde na nedvosmislen i jednostavan način u kratkom periodu šta je do sada urađeno, da li je general Ratko Mladić na teritoriji Srbije ili ne i da se, ukoliko jeste, "Akcionom planom praktično uradi ili završi ono što je započeto - da se on locira i privede Haškom tribunalu". Važno je na kredibilan i dostojan način dokazati da država Srbija čini sve što je u mogućnosti da tu obavezu "privede kraju i to u što kraćem vremenskom periodu". "Mi i dalje ukazujemo da, kada je reč o Mladiću, u pitanju tehnički, a ne politički problem i mislim da ćemo na kredibilan način to uspeti da dokažemo", podvukao je Aligrudić. On je napomenuo da na tom pitanju rade domaće službe bezbednosti, a što se tiče stranih službi, pomoć i komunikacija odnose se pre svega na razmenu informacija, a da "niko sa strane, ko pripada stranim službama, ne može neposredno da radi na teritoriji Srbije". On je naglasio da je Kosovo i Metohija "pitanje svih pitanja" i iznad je svih drugih i ponovio reči predsednika stranke da je Kosovo i Metohija bilo i uvek će biti deo Srbije. Aligrudić je naglasio da nezavisnost Kosova i Metohije "ne dolazi u obzir", da Srbija takvo nametnuto rešenje neće prihvatiti i da rešenje mora biti rezultat kompromisa, jer samo tako rešenje može biti održivo. Šef poslaničke grupe DSS izjavio je i da je pobeda kandidata te stranke na izborima za predsednika opštine Užice, koga su podržali i Nova Srbija i G17plus, još jedan u nizu dokaza da DSS uživa očigledno poverenje građana. Aligrudić je rekao da pobede na izborima za predsednike opština ili skupštine opština u šest gradova Srbije govore da DSS i koalicioni partneri imaju poverenje građana. "Pošto smo videli da to čak nije ni zavisno od regiona u Srbiji, nego se tiče bilo kog kraja, kako centralne Srbije tako i Vojvodine, možemo izvući jedan generalni zaključak da DSS uživa očigledno poverenje građana" rekao je Aligrudić. On je ukazao da je to sasvim suprotno tvrdnjama opozicije, pre svega Demokratske stranke, koja za sebe tvrdi da je velika stranka "sa izuzetnim, divnim kadrovskim rešenjima" i zapitao ako je to tačno, gde su im ta kadrovska rešenja u šest pomenutih opština. Aligrudić je rekao da ni u jednim od tih šest izbora DS nije izlazila samostalno, da joj podrška koalicija nije bila dovoljna, kao i da samo Srpska radikalna stranka izlazi samostalno na izbore, "a rezultati pokazuju gde se i oni nalaze". On je za optužbe i DS i SRS da kandidatima pomažu "vladina svita i ministri" na lokalnim izborima rekao da je u pitanju "logička greška koja se vrlo lako da raskrinkati". "Ako je tačno da Vlada nije popularna i da ima slab rejting i da ministri imaju loš rejting, kako je onda moguće da ti ministri i ta Vlada doprinose pobedi na lokalnim izborima - to nešto logički nije u redu", zapazio je Aligrudić. * * *16.07.2006.* OMLADINA DSS *PODMLADAK EVROPSKE NARODNE STRANKE GOST DSS* *Omladina DSS ima status posmatrača u YEPP i to je jedna korak do prijema u punopravno članstvo ove omladinske političke organizacije u Evropi* Omladina Demokratske stranke Srbije bila je, od 12. do 16. jula, domaćin podmlatku Evropske narodne stranke (YEPP), koja okuplja omladinu evropskih stranaka konzervativno-demohrišćanskog opredeljenja. Letnja škola YEPP ima tradicionalni karakter i svake godine se održava u drugoj zemlji. Ove godine je više od 80 mladih lidera iz 36 zemalja Evrope boravilo u Beogradu i na Zlatiboru gde su imali priliku da čuju neke od srpskih političara i predstavnika Fondacije Konrad Adenauer. Uvodno izlaganje u Beogradu održao je ambasador Nemačke u Srbiji Andreas Cobel, a zatim se gostima obratio potpredsednik Skupštine Srbije Rade Obradović. Na Zlatiboru su im se obratili ministar nauke i zaštite životne sredine Aleksandar Popović i pomoćnik ministra za ekonomske odnose s inostranstvom Dragan Penezić. Omladina DSS ima status posmatrača u YEPP i to je jedna korak do prijema u punopravno članstvo ove omladinske političke organizacije u Evropi. * * *16.07.2006.* VLADETA JANKOVIĆ *POTVRDA POVERENjA BIRAČA U VLADAJUĆU KOALICIJU* *Stalo mi je da dodam kako se iskreno radujem što je, uslovno rečeno, poraženi kandidat u Užicu i Smederevu bio iz Demokratske stranke, jer to potvrđuje nadmoć stranaka demokratske orijentacije nad svakom drugom opcijom u srpskoj politici* Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Vladeta Janković izjavio je Tanjugu da pobeda kandidata DSS na lokalnim izborima u Užicu potvrđuje da biračko telo ima poverenje u ozbiljnost i odgovornost stožernih stranaka vladajuće koalicije. "Pobeda u Užicu samo je najnoviji i jedan od najvažnijih uspeha DSS i njoj bliskih stranaka na dopunskim izborima", rekao je Janković. On je ocenio da je ova pobeda značajna, pre svega, zbog važnosti koju Užice ima na političkoj karti Srbije, ali i dodao da izborni rezultati pokazuju da biračko telo ima poverenje u ozbiljnost i odgovornost stranaka vladajuće koalicije, što demantuje izvesne ankete i antivladinu propagandu. "Stalo mi je da dodam kako se iskreno radujem što je, uslovno rečeno, poraženi kandidat u Užicu i Smederevu bio iz Demokratske stranke, jer to potvrđuje nadmoć stranaka demokratske orijentacije nad svakom drugom opcijom u srpskoj politici", rekao je Janković. * * *14.07.2006.* VLADETA JANKOVIĆ *IDEJA O AUTONOMIJI KOSOVA OSTAVILA UTISAK* *Razgovor Vojislava Koštunice s glavnim izaslanikom UN za pregovore o statusu Kosova i Metohije bio je kratak i posvećen mogućnostima i rokovima za sazivanje sastanka Beograda i Prištine na najvišem nivou* Savetnik za spoljnu politiku premijera Srbije Vladeta Janković izjavio je Tanjugu da je premijerovo predstavljanje ideje o najvećoj mogućoj autonomiji za Kosovo i Metohiju, "u određenom roku i u vidu probne faze", ostavilo utisak tokom boravka srpske delegacije u Vašingtonu i Njujorku. Što se tiče stavova koji su američki zvaničnici izneli premijeru Vojislavu Koštunici, Janković je rekao da "tu nije bilo ništa bitno novo". "Vrlo je važno da je na tom nivou stvar izvedena na čistinu i da oni tačno znaju šta mi možemo i da mi znamo šta oni od nas očekuju i šta oni vide kao neku vrstu krajnjeg ishoda", izjavio je Janković. "Bilo je, po mom mišljenju, nekih novih stvari - samo zbog toga se, recimo, isplatilo ići, jer je premijer predočio varijantu ideje s najvišom mogućom autonomijom koja bi bila na određeni vremenski rok, u vidu neke probne faze. To je ostavilo utisak", istakao je Janković. On je rekao da je razgovor Koštunice s glavnim izaslanikom UN za pregovore o statusu Kosova i Metohije Martijem Ahtisarijem bio kratak i posvećen "mogućnostima i rokovima za sazivanje sastanka (Beograda i Prištine) na najvišem nivou", koji bi trebalo da usledi pre kraja jula. * * *14.07.2006.* MILOŠ ALIGRUDIĆ *USTAV MOŽE BITI USVOJEN ZA ČETIRI MESECA* *Napominjući da postoje "određeni različiti stavovi koje je dala Srpska radikalna stranka", Aligrudić je dodao da "ne postoje naznake da će te razlike ostati do kraja i da će sprečiti usvajanje teksta novog Ustava* Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić rekao je u Jagodini da "novi Ustav nije teško doneti, ukoliko to svi zaista želimo i ukoliko smo zaista iskreni u nameri da se Ustav donese". Aligrudić je dodao, u emisiji TV "Palma plus", da ako bude kompromisa, napominjući da je umereni optimista da spremnost postoji, novi tekst Ustava mogli bi dobiti vrlo brzo, za mesec dva, a sam Ustav bi mogao biti usvojen u naredna četiri meseca. "Razlika imeđu teksta koji je svojevremeno dao tim Borisa Tadića i onog teksta iza koga stoje stranke vladajuće koalicije, vrlo su male, neznatne, i ne prestavljaju bitno suštinske razlike, tako da ta dva teksta lako mogu da se usaglase", rekao je on. Napominjući da postoje "određeni različiti stavovi koje je dala Srpska radikalna stranka", Aligrudić je dodao da "ne postoje naznake da će te razlike ostati do kraja i da će sprečiti usvajanje teksta novog Ustava". On je rekao da biranje predsednika države neposredno ili u parlamentu "jeste suštinska razlika, ali ja nisam siguran da će ta razlika ostati do kraja i da će to biti problem oko koga ćemo se preglasavati". "Mislim da oni koji ostanu u manjini, kada je reč o izboru predsednika države, trebaju da prihvate stanovište većine, jer i jedno i drugo (neposredno i u parlamentu) je legitimno i normalno", rekao je Aligrudić. "Mi mislimo da je sistem neposrednog izbora predsednika dobar, ali ne mislimo da bi se pogrešilo, ako bi se predsednik republike birao na drugi način - u parlamentu", zaključio je Aligrudić. * * *13.07.2006.* GOVOR VOJISLAVA KOŠTUNICE NA SEDNICI SAVETA BEZBEDNOSTI UN *SRBIJA OČEKUJE OD SB UN DA ZAŠTITI NEPOVREDIVOST NjENIH MEĐUNARODNO PRIZNATIH GRANICA* *Pozivam vas da za trenutak pokušate da sopstvenu domovinu zamislite u položaju države od koje se traži da jednoj agresivnoj etničkoj grupi (koja, uzgred rečeno, već ima u neposrednom susedstvu svoju državu) prosto ustupi deo zemlje iz kojeg je nacija potekla, i koji je u istoriji vezan za vremena njenog najvećeg procvata. Zaista, koja bi demokratska država na tako nešto pristala?* Predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica poručio je u govoru na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da Srbija sa punim pravom očekuje da SB, pridržavajući se Povelje Svetske organizacije, u celosti zaštiti suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost njenih međunarodno priznatih granica. Prenosimo govor u celini: "Gospodine predsedniče, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, gospođe i gospodo, Kada sam oktobra prošle godine poslednji put imao čast da se obratim ovom visokom telu, izrazio sam puno poverenje svoje zemlje u spremnost i sposobnost Ujedinjenih nacija da, putem pregovora, a kompromisom koji će biti u skladu sa temeljnim načelima međunarodnog pravnog poretka, pokrene sa mrtve tačke i reši ozbiljni problem južne srpske pokrajine Kosova i Metohije. U toj prilici sam izrazio spremnost srpske strane da na konstruktivan način učestvuje u pregovorima, da doprinese idejama za rešenje i da prihvati svaku vrstu razumnih predloga koji ne bi doveli u pitanje princip nenarušivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih država. Pregovori traju već izvesno vreme, ali na žalost do sada nisu doneli stvarnog rezultata. Svrha mog današnjeg obraćanja jeste da u ime Srbije ukažem na mogućnosti da se ostvari suštinski napredak, da iznesem neke od ideja koje Srbija nudi kao put prema rešenju i da skrenem vašu pažnju na neke elemente kosovskog problema koji su do sada ostali gotovo potpuno potisnuti. Ubeđen sam u to, gospodine predsedniče, da upravo Savet bezbednosti UN mora da podrži napore pregovarača da dođu do rešenja kosovskog problema, i to ne samo zato što postojeće stanje u pokrajini reguliše Rezolucija 1244. U krajnjoj liniji, ovde je reč o poštovanju suštinskih načela i vrednosti koje u celom svetu štiti ovo visoko telo. Reč je, dakle, o temeljnim pravilima ophođenja u međunarodnim odnosima s jedne, i očuvanju mira i bezbednosti u jednom tradicionalno osetljivom delu sveta kao što je Balkan, s druge strane. Sa punom verom u nepristrasnost i odgovornost ovog visokog tela Svetske organizacije, moja zemlja očekuje da njeni argumenti budu razmotreni i poduprti apsolutnim autoritetom Saveta bezbednosti. Podsećam vas, gospođe i gospodo, na to da je Kosovo i Metohija, na osnovu Povelje UN, Završnog akta iz Helsinkija i Rezolucije SB 1244, neosporno deo suverene demokratske Srbije, i da tu elementarnu činjenicu još niko nije uspeo da pravnim argumentima dovede u pitanje. Danas smo suočeni sa situacijom da albanska etnička grupa, koja na Kosovu i Metohiji čini ubedljivu većinu, ultimativno zahteva da dobije nezavisnost, međunarodno priznanje i pun suverenitet nad delom teritorije koja pripada Srbiji. Kažem ultimativno jer je očigledno da se argumentacija za nezavisnost Kosova svodi na nasilje i neprestanu pretnju pukom silom. Činjenice nemilosrdno svedoče da je od 1999. godine naovamo na delu bila zapravo politika nasilja i bezobzirnog etničkog čišćenja. Te činjenice kazuju da je više od 200 hiljada Srba, ili 60 odsto od broja onih koji su tamo živeli pre 1999, proterano, da je više od hiljadu Srba ubijeno, a da je srpska imovina ili uništena ili prisvojena, da je uništeno ili oštećeno više od 150 srpskih crkava i manastira, a da preostalo srpsko, ali i skoro sve drugo nealbansko stanovništvo, živi u neljudskim uslovima, bez posla, bez slobode kretanja, a u stalnom strahu za goli život. Najzad, u martu 2004. došlo je do dvodnevne provale nekontrolisanog nasilja, sa ubijanjem i zlostavljanjem nealbanaca, pljačkom i paljevinama, pri čemu je za to kratko vreme teško oštećeno 35 hrišćanskih crkava, među kojima i jedan jedinstveni spomenik s početka 12. veka. Srbija, s druge strane, dosledno ispoljava spremnost da se suoči sa realnošću, da prihvati kompromis i postigne sporazum, uz zapravo dva elementarna ograničenja: ona odlučno odbacuje svaki pokušaj da se nametnutim rešenjem oduzme skoro 15 procenata teritorije Srbije, i isto tako odlučno zahteva da se obezbede opstanak i egzistencija dostojna čoveka za srpsko i drugo nealbansko stanovništvo koje je na Kosovu i Metohiji ostalo da živi. Tražeći to, Srbija zapravo traži ostvarenje principa multietničnosti, prava na slobodu kretanja, veroispovesti i obrazovanja. Ona traži da se zaštite i sačuvaju verski i kulturni spomenici koji nisu samo njeno nego svetsko kulturno nasleđe, ali isto tako da se na Kosovo i Metohiju vrate prognani koji su bili proterani iz svojih domova, i da se na taj način stane na kraj posledicama ogoljenog etničkog čišćenja. Srbija, gospodine predsedniče, ne traži ništa više i ništa manje od elementarne ravnopravnosti i potvrde spremnosti da se prema srpskoj zajednici u pokrajini, na rečima i delu, postupa kao sa bilo kojim drugim narodom koji je zastupljen pod krovom Svetske organizacije. U pokušaju da se dođe do rešenja kosovskog problema u prvo vreme je preovladavao razložan stav da svakom razgovoru o budućem statusu pokrajine mora da prethodi ispunjenje standarda. Iskoristiću priliku da vas podsetim na to šta je ispunjenje standarda na Kosovu i Metohiji zapravo podrazumevalo. Tu je, gospodine predsedniče, ako se stvari nazovu pravim imenom, u pitanju bila elementarna fizička bezbednost za preostalo nealbansko stanovništvo, pravo tih ljudi da se kreću po pokrajini, pravo dece da idu u školu, pravo vernika da odlaze u crkvu, pravo bolesnih da se leče i pravo mrtvih da budu dostojno sahranjeni. Drugačije rečeno, takozvani standardi podrazumevaju zapravo osnovna ljudska prava koja ne bi trebalo, niti bi smela da budu predmet bilo kakvih pregovora. Pošto se pokazalo da stanje sa standardima, umesto da se popravlja, postaje sve teže, prešlo se na stav da početak ispunjavanja standarda mora da teče naporedo sa procesom pregovora o statusu. Sada smo, na žalost, konačno došli u situaciju da se kao jedini predmet pregovora vidi status Kosova, dok se o standardima – bez mnogo ubeđenja – govori kao o nečemu što će, pretpostavlja se, valjda samo po sebi biti rešeno. Imali smo, dakle, politiku «standardi pre statusa», zatim «standardi i status», da bismo, verovatno zbog uverenja da albanska zajednica nije u stanju da poboljša standarde, došli do politike «status bez ispunjenja i minimalnih standarda». Napredak nije ostvaren ni u pokušaju da se reši pitanje decentralizacije, koje bi garantovalo osnovne mehanizme samouprave u opštinama gde jedna etnička grupa predstavlja većinu. Ukazujem ovom prilikom na to da bi jedan takav sporazum verovatno omogućio srpskoj zajednici da ozbiljno razmotri mogućnost aktivnijeg učešća u radu kosovskih institucija, što bi nas svakako dovelo korak bliže postizanju za sve prihvatljivog i sporazumnog rešenja budućeg statusa pokrajine. Zbog toga je Srbija nedavno pokrenula još jednu inicijativu u pravcu nastavka razgovora o decentralizaciji, kao i zaštiti crkava, manastira i kulturne baštine, kako bi se pre početka razgovora o statusu i uporedo sa njim postigao stvarni napredak u ovoj oblasti. To bi dalo podsticaja i samim razgovorima o statusu, ali bi pre svega srpskom i ostalom nealbanskom stanovništvu u pokrajini otvorilo realniju perspektivu mirnog života, a to znači opstanka i povratka na Kosovo i Metohiju. Suština stava Srbije je da se trajno rešenje može postići uz poštovanje osnovnih principa međunarodnog pravnog poretka koji su izričiti u smislu da su suverenitet i teritorijalni integritet demokratskih država neprikosnoveni. U tim okvirima, postoji niz mogućnosti da se izbegne više nego opasan presedan jednostranog oduzimanja teritorije da bi se zadovoljile ekspanzionističke težnje albanske etničke manjine. Evropsko iskustvo je više nego bogato postojanjem niza odgovarajućih rešenja, sa različitim stepenima autonomije, koji dopuštaju različitim nacionalnostima da u miru i ravnopravnosti razvijaju sopstvene i poštuju tuđe privredne, kulturne i tradicionalne vrednosti. Pre otpočinjanja sledeće faze razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije, Srbija je iznela platformu o suštinskoj autonomiji za pokrajinu. Naša platforma predviđa rešenja po kojima bi Kosovo i Metohija, koje naseljava velika albanska većina, raspolagalo najvećom mogućom autonomijom, i još garantovanom autoritetom međunarodne zajednice kroz međunarodni sporazum i međunarodno prisustvo. U izlaganju ovakvog pristupa rukovodili smo se pitanjem - da li ono što većinski Albanci na Kosovu i Metohiji danas suštinski traže može da se realizuje i na neki drugi način, osim nezavisnošću pokrajine i stvaranjem još jedne albanske države na tlu jedne druge države, Srbije. Došli smo do nedvosmislenog odgovora da je to moguće i ponudili predlog rešenja za ozbiljne razgovore. Srbija je na takvo rešenje bezrezervno spremna, ne tražeći nikakve posebne ustupke. Svojim stavom prema slučaju Kosova, moja zemlja, gospodine predsedniče, zastupa u stvari najopštiji dugoročni interes, a boreći se za očuvanje svoje teritorijalne celovitosti, bori se za princip koji je zaloga zdravih međudržavnih odnosa, pa – bez preterivanja - i osnovni preduslov očuvanja stabilnosti i mira u regionu i celom svetu. Demokratska Srbija ne može da pristane na nezavisnost Kosova i Metohije i zato što je privržena međunarodnom pravu i poštovanju potpisanih dogovora, ali i iz razloga samopoštovanja, nerazdvojnog od poštovanja za druge. Kosovo je za Srbiju neposredno povezano sa tradicijom nacionalnog dostojanstva. Pozivam vas, uvaženi predstavnici vodećih zemalja slobodnog i demokratskog sveta, da za trenutak pokušate da sopstvenu domovinu zamislite u položaju države od koje se traži da jednoj agresivnoj etničkoj grupi (koja, uzgred rečeno, već ima u neposrednom susedstvu svoju državu) prosto ustupi deo zemlje iz kojeg je nacija potekla, i koji je u istoriji vezan za vremena njenog najvećeg procvata. Zaista, koja bi demokratska država na tako nešto pristala? Verujem u to da delimo zajedničko uverenje da bi to u osnovi bio akt prinude i pravnog nasilja, i nema te demokratske države i te izabrane vlasti, u Srbiji ni u celom svetu, koja bi se sa takvim postupkom mogla pomiriti. Na osnovu izloženog, uveren sam u to da možete sa dubljim razumevanjem da sagledate neodrživost zahteva za nezavisnost južne srpske pokrajine. I molim vas da ne zaboravite staru istinu da rđavi istorijski obrti imaju tendenciju da se ponavljaju, kao i da nijedan čovek i nijedna država nikada nisu ostrvo za sebe. U ovoj prilici je, pored razloga koje sam pomenuo, neophodno imati na umu i slovo Rezolucije 1244, koju je ovo telo usvojilo juna 1999, uspostavljajući civilno i vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji pod upravom UN. Taj isti dokument doslovno potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, i još izričito kaže da Kosmet treba da ostvari status suštinske autonomije u okviru međunarodno priznate Srbije. U ovom dokumentu, kao što svakako znate, nema ni reči o samoopredeljenju (odnosno «većinskoj volji stanovništva»), isto kao što se nezavisnost – uslovna ili bezuslovna, posredno ili neposredno - uopšte ne pominje. Ni Rezolucija 1244 ni rukovodeći principi Kontakt grupe, koju je ovo telo ovlastilo, ne govore o nametnutom rešenju i perspektivu vide pre svega u kompromisu i sporazumu dveju strana. Sve je to, gospođe i gospodo, za Srbiju potpuno prihvatljivo. Ono što nije prihvatljivo, i sa čim se ona ne može ni u kojem slučaju saglasiti, jeste rešenje koje bi ipak bilo nametnuto. Rešenje kosovskog pitanja kojem svi težimo mora biti univerzalno upravo radi izbegavanja opasnosti da promena granica postane presedan na koji će druge etničke manjine sa teritorijalnim pretenzijama moći da se pozivaju u budućnosti. Pravedno, trajno i stabilno rešenje se može pronaći isključivo davanjem najšire, suštinske autonomije u okvirima međunarodno priznatih granica Srbije. U regionu kakav je jugoistok Evrope, gde brojnih i kompaktnih etničkih manjina ima u više zemalja, nepovredivost granica je jedini princip koji može na duži rok garantovati stabilnost. Eventualno nametnuto rešenje kosovskog problema neminovno bi imalo posledica po stabilnost i demokratski poredak celog regiona. Podsećam vas, gospođe i gospodo, na to da su, od demokratskog preobražaja zemlje oktobra 2000. godine, srpske vlade uspešno vodile zemlju i samostalno izlazile na kraj sa svim teškoćama tranzicije. Demokratske vlasti Srbije delovale su u regionu konstruktivno, a unutar zemlje je ostvaren privredni rast, obezbeđena sloboda medija, poštovanje ljudskih prava i značajno su suzbijeni kriminal i korupcija. Uspeli smo da ostvarimo suštinski napredak u saradnji sa Tribunalom u Hagu. Samostalno, i po cenu velikih rizika osvojena, demokratija je u Srbiji pustila korena i uspela da za nepunih šest godina bitno popravi položaj naroda, i da zemlju vrati na mesto koje joj u zajednici naroda pripada. Međutim, ako bi Kosovo dobilo nezavisnost, svi ti uspesi bi jednim potezom bili obezvređeni i dovedeni u pitanje. Parlament Srbije bi bez ikakve sumnje odbacio svako nametnuto rešenje i proglasio ga nelegitimnim i pravno ništavnim, a Srbija bi nastavila da teritoriju Kosova i Metohije smatra delom svog suvereniteta. Takav razvoj događaja, gospodine predsedniče, sigurno ne bi doprineo opštem interesu mira, stabilnosti i unapređivanju uspešno pokrenutih demokratskih procesa na Balkanu, već bi bolje rečeno bio izvor nestabilnosti celog regiona. Dopustite mi da još jednom naglasim spremnost Srbije da se ovakav neželjen scenario izbegne na jedini moguć način – pregovorima i kompromisom. Mi smo spremni da pristupimo pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije, i iskreno želimo da preuzmemo svoj deo odgovornosti u pronalaženju kompromisnog i istorijski pravičnog rešenja. Srbija je životno zainteresovana za uspeh pregovora, a nema sumnje da je za uspešan početak i dalji tok razgovora od posebnog značaja način na koji će oni biti pripremljeni i organizovani. Zbog toga i ovde ukazujemo na izuzetno važnu ulogu Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara koji treba da, pre početka prve runde razgovora o statusu pokrajine, zajedno sa srpskom i albanskom stranom okvirno pripremi teme pregovora, pravila, nivo i format vođenja pregovora. Srpska strana već je u dva pisma specijalnom izaslaniku Ahtisariju iznela svoje viđenje i konkretne predloge, a pre nekoliko dana smo, pošto smo kratko obavešteni o datumu početka razgovora, specijalnom izaslaniku dostavili još razvijeniji i detaljniji predlog. Ovo činimo upravo zato što verujemo u celishodnost razgovora i iz uverenja da samo ozbiljni, otvoreni, dobro pripremljeni i nepristrasno vođeni razgovori mogu doneti sveobuhvatno i dugoročno rešenje ovog teškog pitanja. Hoće li doći do pozitivnog rešenja, što podrazumeva kompromisan ishod, u ovom trenutku ne zavisi samo od temeljnih pregovaračkih pozicija dveju strana, nego gotovo isto toliko i od načina na koji će se ovi pregovori voditi. To znači da i treća strana, ona koju čini međunarodna zajednica, a predstavljaju je Specijalni izaslanik Generalnog sekretara i Kontakt grupa, nosi veliku odgovornost za početak, za tok i za ishod razgovora. Štaviše, moglo bi se reći da, zbog velike udaljenosti početnih stavova dveju strana u sporu, posredujući činilac ima posebno veliku odgovornost. Zato je priprema razgovora toliko važna, i uvereni smo u to da će sve uključene strane dati svoj doprinos tome da se na valjan način pripreme razgovori, kako se ne bi dogodilo da oni i pre samog početka budu osuđeni na neuspeh. Gospodine predsedniče, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, cela moja zemlja i moj narod upravljaju pogled u vas kao u najviši autoritet koji garantuje poštovanje prava, pravičnosti i demokratskih vrednosti. Srbija, kao stara evropska država i suosnivač Svetske organizacije, veruje u to da za nju podjednako kao za sve demokratske države važe ova najviša načela na kojima počivaju međunarodni poredak, mir i bezbednost savremenog sveta. Zato, zahvaljujući vam na prilici koju ste mi pružili da Vam se obratim, želim na kraju da naglasim da Srbija sa punim pravom očekuje da Savet bezbednosti, pridržavajući se Povelje Svetske organizacije, u celosti zaštiti suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost međunarodno priznatih granica Srbije", naveo je u govoru predsednik Vlade Srbije. * * *13.07.2006.* SLOBODAN SAMARDžIĆ *VEOMA JE VAŽNO POŠTOVATI MEĐUNARODNO PRAVO* *Premijer Koštunica nije rekao samo da Srbija ne prihvata nezavisnost, već i da Srbija nudi za Kosovo i Metohiju ostvarljiv, povoljan status unutar Srbije, status najveće moguće autonomije u okviru koje bi Albanci sa Kosova mogli da ostvare sve svoje interese* Savetnik premijera Srbije i kopredsednik pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je novinarima u sedištu UN, da je u Savetu bezbednosti svetske organizacije, još izraženije i jasnije izneto stanovište Srbije o budućnosti pokrajine. "To se, pre svega, odnosi na zahtev da se, u pregovorima o budućnosti pokrjaine, poštuju principi međunarodnog prava, odnosno teritorijalni integritet i suverenitet država", izjavio je Samardžić. Na sednici je istaknuto, kako je Samardžić preneo, da je 2000. godine Srbija dokazala da je na demokratskom pravcu i da je okrenuta evropskim integracijama i poštovanju ljudskih prava. "To Srbiji daje kredibilitet u pregovorima u okviru kojih se Kosovu i Metohiji nudi suštinska autonomija", naglasio je Samardžić. Premijer Vojislav Koštunica je, u govoru u Savetu bezbednosti, još jednom naglasio da Srbija odbija bilo kakvo nametnuto rešenje. On se osvrnuo i na sam pregovarački proces, ocenivši da dosadašnjih šest rundi pregovora nisu urodili plodom, ali da ocena celog procesa, ipak, nije potpuno negativna, preneo je Samardžić. "Smatram veoma značajnim Koštuničino ukazivanje na činjenicu da razgovori o statusu Kosova i Metohije neće imati smisla ako ne budu veoma dobro pripremljeni, imajući u vidu činjenicu da su stavovi dveju strana veoma različiti", rekao je Samardžić. On je, kao posebnu vrednost, istakao deo govora premijera Koštunice da stanovište Srbije nije samo negativno. "Premijer Koštunica nije rekao samo da Srbija ne prihvata nezavisnost, već i da Srbija nudi za Kosovo i Metohiju ostvarljiv, povoljan status unutar Srbije, status najveće moguće autonomije u okviru koje bi Albanci sa Kosova mogli da ostvare sve svoje interese", rekao je Samardžić. * * *13.07.2006.* AMNESTI INTERENEŠENAL O KOSMETU *LjUDSKA PRAVA PRE STATUSA* *Ne želimo da statusni pregovori tretiraju ljudska prava kao 'tehničko pitanje' zato što ljudska prava moraju biti na prvom mestu u tom procesu* Početak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije jeste pravi trenutak da se pitanje drastičnog kršenja ljudskih prava u pokrajini podigne na viši nivo, ali i da se naglasi da se o ljudskim pravima ne može pregovorati, izjavio je, u intervjuu Tanjugu u Briselu, istraživač Amnesti internešenela (AI) za Balkan, Omer Fišer. "Ne želimo da statusni pregovori tretiraju ljudska prava kao 'tehničko pitanje' zato što ljudska prava moraju biti na prvom mestu u tom procesu", izjavio je Fišer. "Mi smatramo da, tokom pregovora o statusu, ne sme biti uslovljavanja ljudskih prava... Ta prava se moraju u potpunosti poštovati", naglasio je Fišer u odgovoru na pitanje dopisnika Tanjuga u Briselu, o predlogu takozvane "uslovne nezavisnosti" koja podrazumeva svojevrsnu trgovinu - "poštovanje ljudskih prava za nezavisnost". Prema oceni AI, postoje "ogromni problemi sa stanjem ljudskih prava na Kosovu i veoma dug istorijat njihovog nepoštovanja", naglasio je Fišer i dodao da je početak pregovora o budućem statusu prava prilika da se nivo pažnje podigne i usmeri na taj problem. "Zabrinuti smo za ono što se, zbog istorijata nedostatka adekvatne zaštite, može u budućnosti desiti na Kosovu", upozorio je on i istakao da je AI veoma kritična i zabrinuta zbog uloge koju su u prošlosti imali Kfor i UNMIK kad je reč o zaštiti manjinskih zajednica na Kosmetu. "Nije ispitano nasilje od 17. marta 2004. godine, postoji velik broj nekažnjenih zločina... Veoma smo zabrinuti i zbog etničkih zločina čija meta su pripadnici manjina", naglasio je Fišer. Sem toga, dodao je, ne postoji sloboda kretanja, sudovi nemaju dovoljno sposobnosti, a nedostatak povratka raseljenih je "veoma zabrinjavajući". "Nije, doduše, ni čudo što nema povratka kad nema kažnjavanja zločina", naglasio je Fišer. Takođe bi trebalo ispitati i slučajeve iz perioda sukoba 1998-1999. godine, te povesti istragu o osumnjičenim liderima kosovskih Albanaca koji su sada na visokim političkim funkcijama u pokrajini. Upitan zašto na Kosovu i Metohiji nema kažnjavanja zločina, Fišer je odgovorio da je u pitanju "nedotatak političke volje, ali i sposobnosti". On je istakao i problem zapostavljanja učešća Roma i Aškalija u statusnim pregovorima, kao i nedopustiv položaj raseljenih lica iz tih zajednica, čiji pripadnici žive u zagađenim delovima severnog dela Kosovske Mitrovice. Fišer je jedan od stručnjaka iz oblasti ljudskih prava koji pomažu Evropskoj komisiji u pripremi izveštaja o stanju ljudskih i manjinskih prava u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. Što se Srbije, pak, tiče, on je istakao da je AI razočarana što Ratko Mladić još nije uhapšen, dodajući da pojedini slučajevi i zločini iz decenije 90-ih nisu u potpunosti istraženi. "Ostvaren je izvesan napredak kad je reč o suđenju za ratne zločine, ali još nema suđenja nekim srednjim i višim funkcionerima", naglasio je Fišer. On je ukazao i na zabrinjavajuću tendenciju porasta nasilja nad Srbima u Hrvatskoj u poslednjih godinu dana uprkos činjenici da je Zagreb počeo pregovore o članstvu u EU. I u Hrvatskoj, kao i u svim ostalim državama i entitetima zapadnog Balkana, postoji problem nekažnjavanja odgovornih. U Bosni i Hercegovini se pojavljuje problem etničke diskriminacije pri zapošljavanju, što otežava održivost procesa povratka raseljenih lica, a u Sloveniji ne napreduje dosije takozvanih "izbrisanih" lica uprkos stalnim pozivima AI Ljubljani da žrtvama diskriminacije isplati oDSStetu. Takođe, od vlasti u Ljubljani se traži da iznese punu istinu i učini javnom zvaničnu istragu o slučaju "Holmec" iz 1991. godine kada je tokom sukoba u Sloveniji ubijeno više pripadnika JNA. Ljubljana, takođe, diskriminiše Rome kad je reč o obrazovanju, rekao je Fišer. U Sloveniji su, naime, nakon kritika, ukinuta posebna školska odeljenja za Rome - kao simbol segregacije - ali se pojavila tendencija otvaranja odeljenja za "decu sa specijalnim potrebama" koja ekskluzivno pohađaju romska deca. * * *12.07.2006.* OMLADINA DSS *POČELA LETNjA ŠKOLA OMALDINE EVROPSKE NARODNE PARTIJE* *Škola se odvija pod sloganom - Kampanja za Evropu* Letnja škola omladine Evropske narodne partije, čiji domaćin je Demokratska stranka Srbije počela je u Beogradu. Škola će, prema rečima predsednika omladine DSS Borka Ilića, trajati od 12. do 16. jula, a mladi političari će sesije imati i na Zlatiboru. Prema Ilićevim rečima, na Zlatiboru će se 16. jula, mladima iz 36 zemalja, koji su učesnici škole, obratiti zamenik šefa poslaničke grupe DSS u Narodnoj skupštini i bivši predsednik omladine te partije Dušan Proroković, kao i ministar za nauku i zaštitu životne sredine, potpredsednik stranke i prvi predsednik omladine DSS Aleksandar Popović. Pored Prorokovića, koji će govoriti o regionalnoj stabilnosti, i Popovića koji će govoriti o ulozi omladine u evropskoj i srpskoj politici, podmlatku narodnjačkih stranka obratiće se i savetnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Dragan Penezić koji će govoriti o investiranju u Srbiju. Škola se odvija pod sloganom - Kampanja za Evropu, a na otvaranju je prisustvovao i ambasador Nemačke u Beogradu Andrejas Cobel. Pokrovitelj škole je Fondacija "Konrad Adenauer". * * *12.07.2006.* VOJISLAV KOŠTUNICA *PREDLOG SRBIJE VODI KA BOLjOJ BUDUĆNOSTI* *Sigurno je da predlog, koji Srbija nudi za rešenje statusa Kosova i Metohije, može doprineti ostvarenju bolje, sigurnije budućnosti za ceo region čija stabilnost bi, u protivnom, bila ozbiljno ugrožena* Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je u Vašingtonu, u razgovoru s novinarima u Nacionalnom pres klubu, da se suština kompromisnog, evropskog i demokratskog predloga Srbije za rešenje problema Kosova i Metohije može sažeti u dve reči - bolja budućnost. "Sigurno je da predlog, koji Srbija nudi za rešenje statusa Kosova i Metohije, može doprineti ostvarenju bolje, sigurnije budućnosti za ceo region čija stabilnost bi, u protivnom, bila ozbiljno ugrožena", rekao je Koštunica, odgovarajući na brojna pitanja novinara na veoma posećenoj konferenciji za štampu u Nacionalnom pres klubu. Srpski premijer je rekao da je cilj njegove posete Vašingtonu, posle turneje po prestonicama evropskih zemalja, članica Kontakt grupe, da svojim sagovornicima iznese sve prednosti srpskog predloga za Kosovo, koji podrazumeva suštinsku, najveću moguću autonomiju, ali i da iznese više nego jasno sve nedostatke drugog predloga - onoga o kojem se poslednjih meseci govori, eventualnoj nezavisnosti Kosova. "Međunarodno pravo mora biti poštovano bez izuzetka, a to znači i u rešavanju problema Kosova i Metohije", naglasio je srpski premijer. Podsećajući na evropske standarde u rešavanju problema manjina - davanjem različitog stepena autonomije - Koštunica je rekao da bi eventualna nezavisnost Kosova značila kršenje međunarodnog prava i dovođenje u pitanje samih evropskih, demokratskih vrednosti. "Pokušao sam da, u svim razgovorima, dobijem odgovor na jedno pitanje - koji su razlozi, odnosno argumenti za davanje nezavisnosti Kosovu i Metohiji? Na to pitanje nisam dobio nijedan valjan odgovor", rekao je Koštunica. Osvrćući se na dosadašnjih šest rundi bečkih pregovora, Koštunica je rekao da ti pregovori nisu bili uspešni pa se zapitao kako se sada u kratkom vremenu može rešiti pitanje statusa Kosova. Podsećajući da je, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, Kosovo i Metohija deo Srbije, srpski premijer je rekao da ta pokrajina predstavlja 15 odsto teritorije Srbije i ukazao na opasnost mogućeg presedana kakav bi bilo oduzimanje tog dela srpske teritorije. "Bio bi to presedan koji bi mogao imati vrlo negativne posledice u drugim zemljama", istakao je srpski premijer. "Eventualno davanje nezavisnosti Kosovu bi bilo opasno, potencijalno eksplozivno rešenje, a posledice po stabilnost, demokratiju i mir u regionu bile bi veoma ozbiljne", rekao je Koštunica, dodajući da je cilj njegove posete Vašingtonu, između ostalog, da ukaže na sve te mogućnosti uoči odlučujuće faze pregovora o Kosovu, faze u kojoj će biti otvoreno pitanje njegovog statusa. Koštunica je ponovio da je, tokom srpske diplomatske ofanzive, stekao utisak da je poslednjih meseci porasla svest kod stranih partnera o složenosti kosovskog problema. "Upravo to je razlog što Srbija smatra da rok ne bi smeo da bude ključni faktor u rešavanju tako složenog pitanja", rekao je Koštunica. Odgovarajući na pitanje novinara atinskog dnevnika "Elefterotipije" - da li Vlada Srbije smatra efikasnim prisustvo NATO-a na Kosovu, Koštunica je podsetio da je broj pripadnika međunarodnih snaga od dolaska na Kosovo i Metohiju porastao, a da smo, kako je rekao, u međuvremenu svedoci brojnih nasrtaja na život i imovinu Srba u pokrajini. "Činjenica koja se ne može sakriti, to je da, uprkos prisustvu međunarodne zajednice, ljudi u jednom delu Evrope ne mogu da se slobodno kreću... "Život Srba u getu gori je nego život u zatvoru", rekao je Koštunica. Odgovarajući na pitanje da li može da se govori o izvesnom omekšavanju pozicije Vašingtona i da li ima razlike u reagovanju na srpski predlog između SAD i evropskih zemalja, Koštunica je skrenuo pažnju na činjenicu da Ahtisari i članovi njegovog tima veoma često govore pozivajući se na međunarodnu zajednicu, a u stvari govore u ime Kontakt grupe. "Međunarodna zajednica je svesnija posledica eventualne nezavisnosti Kosova i reagovanja Srbije na takvu mogućnost", istakao je srpski premijer. Novinara sa Kosova je interesovalo kako Srbija planira da integriše dva miliona Albanaca sa Kosova, na šta je Koštunica odgovorio da Srbi i Albanci na Kosovu imaju veoma dugu i složenu, zajedničku istoriju. On je, istovremeno, podsetio da se u okviru srpskog predloga, odnosno suštinske autonomije, predviđaju rešenja koja omogućavaju veze Kosova i Metohije s međunarodnim finansijskim institucijama. "Apelujem da se da šansa kompromisu, odnosno rešenju koje je moguće proveriti u praksi i eventualno popraviti, za razliku od eventualne nezavisnosti što bi predstavljalo definitivan ishod koji više ne bi mogao biti promenljiv", rekao je Koštunica. "Ne polazim od pretpostavke da Srbi i Albanci ne mogu da žive zajedno", naglasio je Koštunica na dodatno pitanje kojim je, u izvesnom smislu, otvoreno pravo Vlade Srbije da brine o interesima Srba sa Kosova. Koštunica je, istovremeno, podsetio da Srbi žive praktično izvan zakona na Kosovu i Metohiji pa je postavio pitanje zašto Vlada Srbije ne bi brinula o njima kad je reč o školstvu, zdravstvu, obrazovanju i ostalom. Odgovarajući na pitanje novinara agencije Asošijeted pres - koliko ima Srba na Kosovu, a koliko raseljenih - Koštunica je rekao da na Kosovu trenutno ima oko 100.000 Srba, a da je više od 200.000 proterano. "Mali broj se vratio na svoja ognjišta, pri čemu valja imati u vidu činjenicu da je politika UNMIK-a da se Srbi vrate u mesta iz kojih su otišli, a to je praktično nemoguće zato što su im kuće srušene i što nisu bezbedni", rekao je Koštunica, podsećajući da je na to ukazao i Kaj Ejde, specijalni izaslanik UN za primenu standarda. Novinar američkog državnog radija Glas Amerike upitao je srpskog premijera zašto nije tražio, "prilikom posete Gračanici 29. juna", susret s predstavnicima albanske zajednice i zašto se on lično ne bi izvinio Albancima na Kosovu za "zločine počinjene nad njima", Koštunica je najpre ispravio neupućenog novinara objasnivši da je u Gračanici bio na veliki praznik, Vidovdan, 28. a ne 29. juna. "U ratovima na prostoru bivše Jugoslavije je bilo mnogo zločina, neke su počinili Srbi, a neke pripadnici drugih naroda", rekao je Koštunica, dodajući da pomirenje mora da bude zasnovano na istini. Odgovarajući na pitanje koji bi bili ekonomski efekti eventualne nezavisnosti Kosova po Srbiju i po Evropu, Koštunica je rekao da se mora imati na umu ozbiljan problem organizovanog kriminala i ogromne nezaposlenosti na Kosovu. Pored novinarskih pitanja bilo je i provokativnih, više komentara nego pitanja kako su se predstavili - studenata sa Kosova ovde u Americi. Na jedno takvo pitanje šta će reći Srbima na Kosovu na kraju godine kad pokrajina dobije nezavisnost, Koštunica je podsetio da svako mora preuzeti odgovornost za odluke koje bude donosio i rekao da se on lično nada da će komromis dobiti šansu. On je podsetio da u Srbiji živi veliki broj pripadnika drugih manjina i da je u tom pogledu Srbija najviša multietnička zemlja u regionu. Zanimljivo je bilo i pitanje zašto u deceniji 90-ih Albanci nisu podržali demokratsku opoziciju Slobodanu Miloševiću. Koštunica je na to podsetio da je Kosovo amandmanima iz 1972. godine praktično dobilo visoku autonomiju, ali da su se predstavnici Albanaca sa Kosova sve vreme zapravo zalagali za nezavisnost pokrajine. "Odmah posle demokratskih promena 2000. godine, poslao sam pismo tadašnjem predsedniku Ibrahimu Rugovi pozivajući ga na razgovor i dogovor o budućnosti. Moj poziv je odbijen", rekao je Koštunica. Novinar albanskog servisa Glasa Amerike je podsetio da su nedavno u Vašingtonu boravili premijer i predsednik Kosova Čeku i Sejdiju pa je srpskog premijera upitao na koliko fleksibilnosti je Beograd spreman u kompromisu. Koštunica je podsetio da se, između dve ekstrenmne pozicije, kao što je Kosovo iz 1992. godine, odnosno iz doba režima Slobodana Miloševića, i nezavisnosti, Vlada Srbije zalaže za rešenje koje bi bilo između ta dva ekstrema, a potpuno u skladu s vodećim principima Kontakt grupe. "To rešenje je najveća najveća moguća autonomija za Kosovo i Metohiju", rekao je Koštunica. * * *12.07.2006.* KOŠTUNICA I ČEJNI *VELIKA PREDNOST KOMPROMISNOG REŠENjA* *U razgovoru je bilo reči o srpsko-američkim odnosima, a najviše o Kosovu i Metohiji* Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je danas, posle susreta s američkim potpredsednikom Dikom Čejnijem, u Beloj kući, da je u razgovoru "izneo razloge koji govore u prilog predlogu Vlade Srbije, odnosno suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije" i da se "to rešenje može staviti na probu vremena, dok se drugo rešenje, nezavisnost, ne može ispraviti". "Još jednom sam ponovio koliko je važno kompromisno rešenje, a više je nego jasno koje je to rešenje i koje su njegove prednosti", rekao je Koštunica, posebno ukazujući na važnost činjenice da je održivost takvog rešenja proverljiva u praksi, što nije slučaj sa, kako je istakao, "onim drugim, ekstremnim i radikalnim rešenjem" (nezavisnošću Kosova) koje ne trpi ispravke. Koštunica je rekao da je Čejniju i drugim sagovornicima u Vašingtonu ukazao na moguće posledice i jednog i drugog rešenja na stabilnost i mir u regionu. "To je posebno važno za potpredsednika Čejnija i celu vašingtonsku administraciju koja toliko brine za stabilnost u svetu", rekao je Koštunica. U razgovoru je bilo reči o srpsko-američkim odnosima, a najviše o Kosovu i Metohiji. Koštunica završava ovim susretom posetu Vašingtonu, odakle putuje za Njujork, gde će učestvovati na sednici Saveta bezbednosti UN, posvećenoj Kosovu i Metohiji. Koštunica je, u Vašingtonu razgovarao i sa senatorom srpskog porekla Džordžom Vojnovičem i obratio se novinarima u Nacionalnom pres-klubu. "Sve što je bilo vodeće u mojoj dosadašnjoj razmeni mišljenja sa američkim sagovornicima, potvrdilo se i u razgovoru s potpredsednikom Čejnijem", rekao je Koštunica. * * *Informativna služba DSS* [Non-text portions of this message have been removed] ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Yahoo! Groups gets a make over. See the new email design. http://us.click.yahoo.com/XISQkA/lOaOAA/yQLSAA/1dTolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
