KOSOVO PROBLEMI SA STANDARDIMA
Nedovrseni politicki poslovi, zabrinutost za manjinska prava i ekonomska stagnacija produbljuju nezadovoljstvo Albanaca izazvano izostajanjem napretka u pregovorima o statusu Pise: Stejsi SALIVEN (IWPR) OVOG leta Kosovo ce se suociti sa kritickom revizijom procesa ispunjavanja UN standarda, a albanska vecina se nada da ce to otvoriti put za pregovore o nezavisnosti. Pitanje je hoce li ce pokrajina ispuniti uslove koji se smatraju neophodnim za otpocinjanje pravih pregovora? Uprkos izvesnim znacima napretka, politicki i ekonomski problemi sa kojima se Kosovo suocava otezavaju ispunjavanje ovih zahteva i izlazak iz prelaznog stanja u kojem se protektorat nalazi vec sest godina, s obzirom na to da niti Srbija ima vlast nad protektoratom niti je on nezavisan od nje. Ekonomska depresija udruzena sa znacim jacanja radikalnog nacionalizma i neprijateljskog odnosa prema UN administraciji pokazuje da aktuelni status quo ne moze trajti jos dugo - dok, s druge strane, znakovi narastajuce krize jos ne proizvode adekvatne reakcije i prilagodjavanje pristupa medjunarodne zajednice koji karakterise sporost delovanja. Nekoliko uticajnih kreatora politike smatra da poslednji dogadjaji, a narocito nacin na koji je premijer Ramus Haradinaj podneo ostavku i predao se tribunalu u Hagu, gde ce se suociti sa optuzbama za ratne zlocine, dokazuju da su politicke institucije na Kosovu dovoljno sazrele i da mogu otpoceti razgovore o nezavisnosti. U nedeljama koje su prethodile saopstenju iz Haga da se Haradinaj trazi zbog optuzbi za ratne zlocine, lokalni i medjunarodni zvanicnici su strahovali da bi optuznica mogla izazvati talas nasilja slican neredima iz marta 2004. godine, kada je ubijeno 19 ljudi - 11 Albanaca i sest Srba - a hiljade su proterane iz svojih domova tokom nekoliko dana nasilja. U ocekivanju nereda, mirovna misija pod vodjstvom NATO, KFOR, pojacala je svoje snage sa dva dodatna bataljona, ali do nereda nije doslo. Premijer je dobio pohvale zbog predaje Haskom tribunalu za ratne zlocine bez pogovora. U clanku od 11. marta objavljenom u londonskom "Gardijanu", bivsi britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk je izjavio: "Time sto je ohrabrio svoj narod da prihvati vladavinu medjunarodnog prava Haradinaj je Kosovu ucinio vecu uslugu nego bilo cime sto je mogao uraditi ostajuci na funkciji. Zahvaljujuci tome Kosovo je sada blize medjunarodnom prihvatanju konacnog nezavisnog statusa." Ali, Haradinajev miran odlazak na lokalnom nivou izaziva osecaj besa i frustracije medju Kosovarima koji imaju utisak da medjunarodna zajednica nije spremna da se suoci pitanjem statusa i moguce nezavisnosti. Ako se ovome dodaju ekonomska stagnacija, dozivljaj strane administracije kao arogantne i nedovoljno upucene, nepopustljivo lokalno politicko vodjstvo - i jednako tvrdoglava administracija u Beogradu - rastuci radikalizam na univerzitetu i u selima, te dobro naoruzano stanovnistvo, cini se da je obnavljanje nasilja sasvim moguce, narocito ako se pregovori o statusu Kosova ne budu odvijali kao sto je planirano. Nedostizni standardi Ovo je odlucna godina za Kosovo jer ce njegovi medjunarodni mentori ispitati koliko je protektorat bio uspesan u ispunjavanju skupa standarda koje su odredile Ujedinjene nacije kao preduslov za pocetak pregovora o konacnom statusu. Medju najvaznijim kriterijumima jesu stepen postovanja prava Srba i drugih manjina, funkcionisanje demokratskih institucija, postojanje odrzive ekonomije i vladavina prava. Vecina eksperata se slaze da Kosovo nema mnogo izgleda da ispuni standarde koji su izneti u dokumentu UN koji ima 120 strana. "Ne verujem da bilo ko misli da ce Kosovo ispuniti standarde", izjavio je jedan diplomata iz SAD koji se bavi desavanjima na Balkanu. "To se jednostavno nece dogoditi." Ovaj diplomata je rekao da nisu samo kosovski politicki lideri krivi za to sto nisu ispunili ono sto se od njih zahtevalo. Odgovornost za upravljanje Kosovom podeljena je izmedju privremene vlade i UNMIK-a, i mada je jasno da lokalni lideri nisu bili uspesni onoliko koliko se od njih ocekivalo, mora se priznati da ni Ujedinjene nacije nisu uspele da ispune svoj deo pogodbe. Haradinajev odlazak sa politicke scene doneo je tracak nade da bi se dijalog izmedju Beograda i Pristine mogao ponovo pokrenuti. Do proslog meseca, Beograd je odbijao susrete sa albanskim liderima u znak protesta zbog Haradinajevog imenovanja za premijera. Bivsi komandant OVK bio je optuzen za ratne zlocine pred srpskim sudovima davno pre nego sto je protiv njega podignuta optuznica od strane UN. Dan posle Haradinajeve ostavke, Vlada Srbije se slozila da se sretne s nekim od kosovskih lidera radi razgovora o sudbini nestalih lica sa obe strane. Ipak, Haradinaj, koji je prema svim opisima bio dinamican, vredan i efikasan lider, uradio je za potrebe srpske manjine vise nego bilo koji drugi albanski politicar, buduci da je uspeo da izdejstvuje usvajanje kontroverznog pilot pojekta kojim se oblasti s vecinskim srpskim stanovnistvom u okolini Pristine daje ogranicena autonomija. "Ironija ove optuzbe je u tome sto je Kosovo u njegovom mandatu ostvarilo veci napredak u kljucnim standardima kao sto su prava manjina i ostvarivanje uslova za povratak Srba nego u prethodnih pet godina", rekao je Robin Kuk. Ugrozena prava manjina Postovanje prava manjina jedan je od kljucnih uslova koje Kosovo mora da ispuni da bi pregovori o statusu otpoceli. Ali, malo je onih koji ce tvrditi da je albansko rukovodstvo uradilo dovoljno na podsticanju tolerancije prema Srbima i drugim manjinama, omogucavanju njihovog povratka ili pruzanju garancija bezbednosti, da se i ne govori o osecaju sigurnosti. Cirilicom ispisani nazivi ulica prakticno su nestali sa Kosova, a ono malo sto je ostalo cesto je pokriveno uvredljivim grafitima. Izvan srpskih enklava srpski jezik se ne moze cuti. Spomenici i statue vojnika Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, dominiraju raskrsnicama u gotovo svakom gradu. Godine 2004, Albanci u Skupstini Kosova narucili su da se u foajeu skupstinskog zdanja na zidu naslikaju nacionalisticki murali, sto je dovelo do ocekivanog bojkota od strane srpskih clanova ovog zakonodavnog tela. Sportski stadion u centru Pristine ukrasen je ogromnim portretom Adema Jasarija, coveka koga mnogi Albanci smatraju najvecim mucenikom njihove borbe za nezavisnost. Srbi ga, s druge strane, vide kao teroristu. Jasarijeva kuca, mesto uzasnog zlocina koji je od OVK, opskurne formacije ruralnih militanata sa malom podrskom u narodu, stvorio veliku ustanicku silu, pretvorena je u muzej i nesto sto prakticno lici na hram. Albanski ucenici dolaze ovamo da bi bili izlozeni propagandi o Jasarijevoj herojskoj borbi za oslobodjenje Kosova od srpske represije. U albanskim medijima retko se govori o zlocinima koje OVK pocinila za vreme rata, a u javnosti se retko uvazava cinjenica da su Srbi i druge manjine bili viktimizovani po okoncanju sukoba. Ispitivanje javnog mnjenja koje je u decembru organizovao Institut za istrazivanje razvoja, RIINVEST, pokazalo je da se jedna trecina ispitanika u Pristini protivi povratku izbeglica na Kosovo. Parola "Nema povratka za Srbe" dominira medju grafitima sirom pokrajine. U odsustvu istaknutih albanskih glasova koji bi branili prava Srba, ili bilo kakve ozbiljne rasprave o albanskim zlocinima protiv Srba, ne iznenadjuje to sto se tako mali broj Srba vratio da zivi na Kosovu i sto oni koji su ostali strahuju za svoju bezbednost. Na zapadu Kosova srpske enklave su i dalje pod zastitom NATO jedinica, a zlostavljanje je i dalje uobicajena pojava. Cak i u okolini Gnjilana, gde su odnosi, kako se tvrdi, bolji nego u ostatku protektorata, delom i zbog toga sto je region bio uglavnom postedjen borbi i razaranja, tenzije su ocevidne. Srbi i Albanci imaju zasebne otvorene pijace, a srpska pijaca se nalazi u sicusnom prostoru na putu koji je dovoljno udaljen da nemaju nikakvog dodira sa albanskim stanovnistvom Gnjilana. "U gradu je ostalo samo dvadesetak Srba", izjavio je jedan nezadovoljni covek pored usamljene tezge sa uvelim povrcem. "Prostor koji nam daju manji je od kupatila u mojoj kuci. Ako bismo otisli na albansku pijacu, dobili bismo batine." Jedan stariji Srbin koji stoji iza tezge s povrcem, sedamdesetosmogodisnji Velibor Zivkovic samo odmahuje glavom. "Zivim ovde u gradu. Nikada nikoga nisam dirao i mene niko nije dirao do marta (2004)", kaze on. Zivkovic je bio na pijaci kada su se neredi prosirili na Gnjilane. Gomila ga je vec bila okruzila i poceli su da ga maltretiraju, kada ga je spasao komsija, Feti Dzemaili, koji ga je skrivao u svojoj kuci nekoliko dana. Kako su se neredi sirili gradom, gomila je porazbijala prozore na Zivkovicevoj kuci i razvalila vrata. Opstinske vlasti su mu popravile prozore i dale nova vrata, ali, mada ga posle toga niko vise nije maltretirao, ocigledno je da se Zivkovic ne oseca lagodno. Njegov sin je napustio Kosovo i preselio se u Srbiju, posto je daskama zabarikadirao svoju kucu koja se nalazi nekoliko ulaza od Zivkoviceve. Deca koja prolaze pored kuce na putu do skole cesto mu lupaju na vrata i izvikuju uvrede. "Voleo bih da im nastavnici kazu da to ne rade", kaze Zivkovic. Nekoliko kilometara izvan Gnjilana, u selu Kamenica, odnosi su nesto opusteniji. Pijaca je multietnicka, a Srbi, Albanci i pripadnici drugih grupa redovno odlaze u prodavnice onih drugih. U kafeu "Zuca", koji drze Srbi, zajedno sede dva Albanca, jedan Srbin i jedan Rom i piju pivo za vreme pauze za rucak u mini-marketu "Arbana", naizmenicno govoreci srpski i albanski. Ali, cak i tolerancija u Kamenici je bila uzdrmana za vreme martovskih nereda. Sinisa Milenkovic, svestenik cija je pravoslavna crkva bila okruzena ljutitom gomilom, kaze da policija nije nista ucinila da mu pomogne. "Bili su na strani gomile", kaze on. "Uperili su svetla na srpsku imovinu da pokazu gomili kuda da ide." Odgovornost srpskih lidera Srpski lideri na Kosovu takodje moraju poneti deo odgovornosti za izostajanje pomirenja. Beograd podrzava paralelne strukture u srpskim enklavama i obezebdjuje finansijsku podrsku za kosovske Srbe, cime sprecava svaku njihovu inicijativu za ucesce u vladi u Pristini. Cini se da je strategija za koju su se Srbi opredelili uzdrzavanje od ucesca u vlasti na najvisem nivou; to se moglo videti kada je zajednica bojkotovala izbore za kosovsku skupstinu u oktobru 2004. Srpski predstavnici u Skupstini Kosova sistematski su odbijali da ucestvuju u radu grupa osnovanih radi implementacije UN standarda. Umesto toga, lokalne srpske vlasti nastavljaju da insistiraju na podeli Kosova na zasebne entitete, po uzoru na resenje koje je Dejtonskim sporazumom primenjeno u Bosni. Dve strane ostaju jednako udaljene u pogledu buduceg statusa Kosova. Prema brojnim istrazivanjima agencije RIINVEST, 85 odsto ispitanih Albanaca odgovara da zele nezavisno Kosovo, dok preostalih 15 procenata zele ujedinjenje sa Albanijom. Niko ne zeli autonomiju unutar Srbije. Medju kosovskim Srbima, svi zele da ostanu deo Srbije. Sest godina posle nezavisnosti, puzevski korak napredovanja ka ozbiljnim pregovorima o pravnom statusu Kosova nailazi na sve vece osude na terenu. Albanci su narocito nestrpljivi kada je u pitanju UNMIK, koji vide kao prepreku na putu svojim zahtevima za dobijanje nezavisnosti. Posto medjunarodno prisustvo sve vise vide kao prepreku, a ne kao faktor sopstvene sigurnosti, javljaju se strahovanja da ce neki ljudi zakljuciti da je obnavljanje nasilja najbolji nacin da se nametne takva agenda. Samo tokom poslednje sedmice marta bacena je rucna granata na jedno vozilo UN, ispod drugog je pronadjena antitenkovska mina, doslo je do eksplozije ispred staba UN u Pristini i pucano je na satelitsku antenu UN. Kai Vitrup, danski sef UN policije na Kosovu koja broji 3000 ljudi, izjavio je da smatra da su ovi napadi upozorenje koje treba da pokaze pripadnicima medjunarodne zajednice sta se moze dogoditi ako se pregovorima o konacnom statusu ne dodeli najvisi prioritet. Radikalniji elementi, kao sto su studenti i organizacije ratnih veterana, predstavljaju najveci izvor brige. Faik Fazliu, predsednik Drustva ratnih invalida, organizacije koja je imala kljucnu ulogu u demonstracijama protiv haskih optuzbi protiv bivsih pripadnika OVK, potvrdjuje da bi oni zeleli da se medjunarodna zajednica povuce. "Zahvalni smo na medjunarodnoj pomoci, ali sada je vreme da odu. Zelimo sami da ostvarimo svoje ciljeve", izjavio je za IWPR u jednom skorasnjem intervjuu. "Kosovari ne veruju UNMIK-u." Zvanicnici UN kazu da mogu osetiti neprijateljstvo na terenu na Kosovu. "Albanci se okrecu protiv nas. Dosta im je svega i zaista pocinju da gube strpljenje sa UNMIK-om", izjavio je nemacki policajac ukljucen u snage UN. Obilje oruzja koje je dostupno svakom potencijalnom pobunjeniku izaziva veliku zabrinutost. Procenjuje se da se vise od 300.000 komada malog oruzja jos nalazi u rukama kosovskih Albanaca. Godine 2003, UN su pokrenule kampanju za razoruzanje oruzje nudeci novac i amnestiju svima koji predaju oruzje. Plan je bio da se prikupe desetine hiljada komada oruzja, ali predato je samo 155 komada. Ekonomski neuspeh Kada je UNMIK stigao 1999. godine da bi uspostavio upravu u protektoratu, dodeljen mu je cetvorostruki mandat: uspostavljanje civilne administracije, izgradnja policije i sudstva, uspostavljanje demokratskih institucija i nadzor ekonomske obnove. U ovoj poslednjoj oblasti, napredak je bio narocito razocaravajuci. Mada su na Kosovu ostvarene pozitivne stope rasta tipicne za sve postkonfliktne ekonomije, najveci deo tog rasta pripisuje se prispeloj stranoj pomoci - koja nije odrziva na duzi rok - a ne domacoj proizvodnji, gde su perspektive i dalje mracne. Kljucni poljoprivredni sektor svodi se na ratarstvo na malim gazdinstvima i nema znakova da ce ova grana uspeti u modernizaciji zastarelih tehnologija i metoda, sto bi joj omogucilo ulazak na sve konkurentnije medjunarodno trziste. Najveci deo ekonomije u privatnom sektoru fokusiran je na sektor usluga, na primer, kafice i male prodavnice, uz prekogranicni promet (i dosta sverca). U ranoj fazi je postignuta saglasnost da je za pokretanje ekonomije potrebno privatizovati fabrike, velike farme, rudnike i druga preduzeca, koja su vecinom bila u vlasnistvu drzave. Ali denacionalizacija sredstava na teritoriji cije se samo postojanje dovodi u pitanje pokazala se kao veliki problem. Usled toga, proizvodnja i druge aktivnosti industrijskih razmera nalaze se na silaznoj putanji. Osamnaest meseci su se advokati raspravljali o legalnosti privatizacije, a mnogi su tvrdili da UN nemaju pravo da preuzimaju posed na kosovskim preduzecima buduci da teritorijalni status Kosova jos nije resen. U medjuvremenu i srpska drzava polaze pravo na ove kapacitete po osnovu toga sto njene granice formalno nisu izmenjene. Konacno, UNMIK je formirao telo koje ce sprovesti privatizaciju, Kosovsku trust agenciju, KTA, i preneo funkciju nadzora nad ovim procesom na Evropsku uniju. Godinu i po dana po dolasku UN, KTA je konacno pocela da radi. S nadleznoscu za privatizaciju 500 drzavnih preduzeca koja imaju potencijalne dugove prema srpskim vlastima, KTA se nalazi pred ogromnim zadatkom. Agencija je brzo organizovala aukciju nekoliko preduzeca. Mada ta imovina nije imala veliku vrednost, pronasli su se kupci, uglavnom dobrostojeci Albanci iz dijaspore koji su zeleli da investiraju u svojoj domovini. Ali svaki put kada bi KTA pronasla kupca, Beograd bi osporio prodaju, tvrdeci da je Srbija zakoniti vlasnik. Sporovi oko vlasnistva iznoseni su pred specijalno pravno vece koje su cinili domace i medjunarodne sudije. Medjutim, za dve godine od osnivanja veca, doneta je samo jedna odluka, zbog cega je privatizacija prakticno blokirana. Jos veci problemi su nastupili kada je jedan rumunski drzavljanin koji je tvrdio da je zakoniti vlasnik jedne fabrike koja je prodata podneo tuzbu protiv KTA pred sudom u Njujorku. Mada postupak nije uspeo, sluzbenici KTA su se uplasili mogucnosti da budu pozvani na licnu odgovornost u nekim buducim sudskim postupcima. Uskoro su sasvim suspendovali privatizaciju, tvrdeci da ne mogu nista uciniti dok ne bude resen konacni status Kosova. Osam meseci kasnije, posle brojnih pravnih bitki, sukoba izmedju predstavnika EU i SAD u Pristini, i optuzbi za nepotizam unutar KTA, proces je nastavljen, ali i dalje puzevim korakom. "Ujedinjene nacije su mogle jednostavno preuzeti punu kontrolu na Kosovu i resiti to. Umesto toga, napravili su KTA i preneli je u nadleznost EU. Sada su se citavog procesa dokopali advokati i on je blokiran", izjavio je jedan nezadovljni sluzbenik iz KTA. Nesposobnost KTA da se resi preduzeca u drzavnom vlasnistvu imala je ogroman uticaj na ekonomiju u celini. Pre svega, na preduzeca u drzavnom vlasnistvu otpada gotovo polovina nekretnina u protektoratu, sto znaci da se nista od tih nekretnina ne moze koristiti. Drugo, medju preduzecima u drzavnom vlasnistvu nalazi se i preduzece za elektrodistribuciju, koje u svom sadasnjem stanju, na ivici kolapsa, nije u stanju da obezbedi redovno snabdevanje energijom. Iskljucenja struje su gotovo svakodnevna pojava sirom teritorije, sto ozbiljno ometa sve poslovne aktivnosti. Ova prakticne i pravne prepreke, uzete zajedno, cine gotovo nemogucim privlacenje znacajnijih stranih investicija. Florin Krasnici, albanski biznismen koji vodi gradjevinsku kompaniju u Bruklinu u Njujorku i pokusava da izgradi hidroelektranu u Decanu vrednu vise miliona dolara, jedan je od mnogih frustriranih investitora. "Trebalo mi je dve godine natezanja sa UN birokratijom da stignem do potpisivanja ugovora o izgradnji elektrane", izjavio je Krasnici na konferenciji investitora u Njujorku prosle godine. Jasno je da ni proizvodni kapaciteti drzavnih preduzeca ni nerazvijena poljoprivreda ili delatnosti pruzanja usluga nisu u stanju da angazuju sve brojniju radnu snagu. Demografija Kosova im ne ide na ruku: Kosovo ima najmladje stanovnistvo u Evropi, zbog cega se neprestano uvecava brojnost radno sposobnih. Rezultat je stopa nezaposlenosti koja se procenjuje na 60 procenata, mada neki od tih ljudi sasvim sigurno rade u sivoj ekonomiji. Prihodi domacinstava su na odrzivom nivou samo zahvaljujuci posiljkama koje salje siroko rasprostranjena i uspesna albanska dijaspora. Nedostatak izgleda za zaposljavanje direktno utice na socijalnu i politicku dinamiku u protektoratu. Ekonomski problemi su nesumnjivo otezavajuca okolnost koja je doprinela nasilju u pokrajini u martu 2004. Otac Milenkovic, svestenik cija su crkva i kuca u Kamenici bile ostecene tokom proslogodisnjih martovskih nereda, krivi teske ekonomske okolnosti vise nego odsustvo tolerancije. "Da su mladi ljudi koji su ucestvovali u neredima imali posao, ostali bi mirni i ovo se ne bi dogodilo", izjavio je, vodeci novinare IWPR-a po svojoj crkvi. Glogovac, poznat Albancima kao Drenac, rudarski grad u srcu Kosova, nedaleko od regiona Drenice gde je organizovana OVK, ilustruje koliko duboko je Kosovo pogodjeno ekonomskom stagnacijom. Pre rata, oko 2.000 porodica u Glogovcu zaradjivalo je za zivot radeci u rudniku feronikla na obodu grada. Grad je takodje imao fabriku odece i farmu zivine. U sukobu, oko 85 procenata kuca u Glogovcu je unisteno, kao i rudnik, fabrika i farma - bilo da su spaljene od strane srpskih snaga ili pogodjene u NATO bombardovanju. Vecina tih kuca je naknadno obnovljena, a u ocekivanju obnove lokalnih preduzeca u centru mesta je podignut ogroman trzni centar po imenu Kendra Zejtare. Rudarski kompleks feronikla ponudjen je na prodaju na aukciji KTA proslog septembra, ali niko ga jos nije preuzeo, pa je i dalje zatvoren. Bez nastavka rada rudarskog ili drugih velikih kompleksa, trzni centar je promasaj. Vecina lokala je ostala prazna, a oni malobrojni koji su otvoreni nemaju mnogo musterija jer su cene previsoke za lokalno stanvnistvo. Vlasnik centra navodno ima finansijskih problema, delom i zbog toga sto je prinudjen da placa porez na zgradu koja ne donosi prihod. Preko puta blistavog trznog centra, petoclana porodica zivi u necijoj nekadasnjoj garazi, bez struje, bez vode i bez sredstava za placanje lekova za njihovu bolesnu bebu. Zvanicnik iz KTA kaze da u datom ekonomskom kontekstu zahtevi koji se postavljaju pred Kosovo ostaju neostvarivi. "To je apsurdna situacija", kaze on. "Govoriti o tome da Albanci moraju da ispune standarde kao sto je obnova crkava koje su unistene u martovskim neredima, dok stopa nezaposlenosti iznosi 70 procenata (sic) i ne mogu glasati za zvanicnike koji vode ekonomiju, to je apsurdno." Izmedju SAD i EU Eksperti se slazu da jedini nacin da se izbegne novo izbijanje nasilja u protektoratu - koje bi bilo usmereno protiv UNMIK-a - jeste reaktiviranje diplomatije koja je do sada bila prilicno usporena. "Godine 1999. imalo je smisla odlagati odluku o buducem statusu Kosova, ali u poslednih sest godina, niko se nije usudio da se pozabavi ovim pitanjem", izjavio je jedan americki diplomata koji je u prosloj deceniji ucestvovao u politickim desavanjima na Balkanu. Cini se da Ujedinjene nacije nisu spremne da preuzmu vodecu ulogu. Novi sef UNMIK-a, Soren Jesen-Petersen, pokazao se kao efikasan lider, ali potrebno je nadoknaditi godine nedelovanja. Predlozi da se uvede jos jedna visoka funkcija unutar samih Ujedinjenih nacija sa koje bi se pratila desavanja na Kosovu blokirani su u vise navrata. Proslog meseca, "Vasington Post" je pozvao americkog predsednika Dzordza Busa da imenuje specijalnog izaslanika SAD koji bi imao funkciju katalizatora u ovom procesu. Ali, privlacenje paznje Vasingtona, da ne govorimo o direktnom angazmanu, u vreme kada je Amerika okupirana dogadjajima u Iraku, predstavlja tezak zadatak. Kreatori politike u SAD kazu da ocekuju od EU da preuzme diplomatsku inicijativu na Kosovu. To mozda nece biti povoljan ishod za kosovske Albance, jer se pokazalo da su kreatori politike u Vasingtonu skloniji davanju nezavisnosti Kosovu nego njihove kolege u Evropi, koji se opiru cak i samom koriscenju ove reci. "U SAD preovladjuje stav da nije fer smatrati kosovske Albance odgovornim za stvari koje ne mogu kontrolisati", izjavio je americki diplomata. "U osnovi, mi smatramo da Kosovu treba dozvoliti da otpocne pregovore o statusu i pored toga sto UN standardi nisu ispunjeni." Diplomata koji nije zeleo da bude imenovan dodao je da je dosao trenutak da se odustane od pokusaja da se zadovolji Beograd u pogledu pitanja o Kosovu. "Cinjenica je da Srbi nikada nece prihvatiti odvajanje Kosova, pa ono sto treba da uradimo jeste da minimiziramo njihovu opstrukciju." Evropljani to vide drugacije. "U Evropi, nezavisnost Kosova je daleko od resene stvari. Niko u Evropi nece reci da ce Kosovo biti nezavisno", izjavio je predstavnik EU u Vasingtonu koji je zeleo da ostane anoniman. Jedna stvar je jasna: UN, Amerikanci i EU moraju preuzeti inicijativu, jer ako to ne ucine, zadatak ce ponovo pasti na ljude sa oruzjem. Stejsi Saliven je samostalni urednik IWPR u Njujorku. Pisanju ovog izvestaja sa Kosova doprinela je i Kamila Algerhajm, saradnik IWPR. http://www.svetlost.co.yu/arhiva/2005/498/498-1.html Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
