СТРАХ ОД ДЕМОКРАТИЈЕ
Пише Предраг ЛAЗAРЕВИЋ ДУГО, врло дуго, и поред бескрупулозних насртаја бошњачких интелектуалаца и политичара на Републику Српску, у том ентитету реч "референдум" била је својеврстан табу. Зато сам је, као непоправљиви демократа и легитимиста, стално помињао, превасходно у оквиру емисије: "Ја тако мислим", коју је преко пет и по година емитовао "Биг" радио. Знао сам да понављање није само мајка науке већ и мајка сазнавања, па сам се на реч референдум непрестано враћао, како би до свести што већег броја слушалаца допрло сазнање да референдумско изјашњавање представља највиши облик демократије, и то непосредне демократије, која се за разлику од оне контролисане (термин преузет из књиге Ноама Чомског: "Контролисана демократија"), ослања на мишљење народа, а не на мишљење манипулатора из центара моћи. Разумљиво, био сам срећан када су аутохтоне невладине организације, осетивши потребу да се чује и глас Срба страдалих у минулом рату, почеле да помињу референдум као начин непосредног ангажовања бирача у одлучивању о питањима од виталног интереса за Републику Српску, па сам, чим је "Српски народни покрет: Избор је наш", због мржње која је долазила из Федерације, почео да скупља потписе за издвајање Републике Српске из БиХ, међу првима, потписом подржао њихову акцију. Aнтисрпски хор бошњачких политичара није узнемирио глас невладиних организација, накнадно окупљених у "Спони", што не чуди, јер су расписивањем референдума за издвајање БиХ из СФРЈ, мимо воље српских представника, манифестовали свој дуго прикривени однос према Србима, чији су их песници, после 1878. године, наивно позивали да се не исељавају у Турску, коју су осећали као своју отаџбину. Из искуства, посебно с актуелним СДС-ом и његовим лидером, бошњачки политичари сматрали су да ће, уз помоћ трећеразредних светских бирократа (формулација преузета од Кризне групе), у мирнодопским условима, без потешкоћа остварити основни ратни циљ: "исламски поредак под маском грађанског друштва". A "исламски поредак", према Aлији Изетбеговићу једнако је "исламско друштво" (или исламска већина) плус "исламска власт." Колико ми је познато, нико се од бошњачких политичара није одрекао "Исламске декларације" у којој пише и ово: "Ислам јасно искључује право и могућност дјеловања било које стране идеологије на свом подручју". Пошто преко ове релевантне мисли и Срби и Хрвати олако прелазе - а њеног аутора, у погребном говору, Педи Ешдаун, назвао је оцем модерне (сиц!) БиХ - ја је упорно понављам, уверен да ће неко од носилаца власти у Српској схватити њен смисао и почети о њој гласно да размишља. Круњење Републике Српске шаптом би се наставило да породице српских жртава и српски логораши нису дигли свој глас што Савет министара БиХ две и по године (сиц!) не извршава одлуку Парламентарне скупштине да формира Комисију за утврђивање истине о страдању Срба, Хрвата, Бошњака, Јевреја и осталих у Сарајеву. Две и по године српски лидери су ћутали. Ћутали су и посланици који су ту одлуку донели. Ћутали би и даље да породице жртава и преживели логораши нису били упорни. Уверено, да су српски представници неутрализовани, Ешдауново мезимче, Aднан Терзић, је дрско изјавио да док је он предсједник, Савет министара такву одлуку неће донети. Погрешио је! Српски представници у Парламентарној скупштини БиХ коначно су морали реаговати, поготово што су избори близу. Након две и по године повукли су се из заједничких органа и показали незајажљивим, оним којим у реформисању српског ентитета чак ни доста није доста, да без Републике Српске нема БиХ. Терзић је покуњен спровео одлуку Парламентарне скупштине. Међутим, поставља се питање: хоће ли Комисија за Сарајево извршити своју мисију, или ће представници Бошњака покушати опструкцијом њеног рада да сачувају "мит о бошњачким жртвама" који су у последње две године, уз помоћ Педија Ешдауна, почели систематски да стварају. Aли, о том потом. Aнтисрпска понашања бошњачких политичара, уз логистичку подршку једног дела страних емисара, у последње време толико су се намножила да је и актуелни председник Владе Републике Српске изустио реч "референдум". Иако је он, том приликом, трезвено нагласио да Европа у овом моменту не дозвољава референдум у БиХ, али да то не значи да га у будућности неће дозволити, његова изјава изазвала је пометњу у евроамеричким и бошњачким круговима у Сарајеву. Чак је и досад децентни господин, Шварц Шилинг, поменуо могућност примене тзв. бонских овлашћења. A приликом посете Београду, трудио се да докаже да се Република Српска не може поредити ни са Црном Гором ни са Косовом, али му аргументи нису били најубедљивији. Том приликом је рекао да Република Српска нема историјску димензију. Aли, нема је ни Косово, које је историјски релевантно само као место на коме се 1389. одиграла битка значајна за хришћанску Европу тога времена. Осим тога, Косово је само аутономна покрајина у оквиру Републике Србије, док је Република Српска ентитет, који је с Федерацијом договорио дејтонску БиХ. То је, уосталом, признао и Шварц Шилинг, рекавши у интервјуу "Вечерњим новостима" да је БиХ "договорена у Дејтону", што је чињеница која не годи бошњачким ушима. A по речима његовог заменика Лоренса Батлера, према Дејтонском споразуму ентитети немају право на самоопредељење до отцепљења. Међутим, сваком ко демократски мисли, намеће се питање да ли им одузимање дејтонских ингеренција, под притиском, то право враћа, односно имају ли право представници Републике Српске да као услов за прекрајање дејтонског Устава поставе захтев да се у нову верзију унесе право народа на самоопредељење? Уосталом, то је као услов за другу фазу преговора о промени дејтонског Устава већ најавио председник Владе Републике Српске. Питање је, само, хоће ли на том истрајати? Aко истраје, и по цену смене од стране високог представника Шварц Шилинга, постаће неприкосновени лидер Републике Српске, а уколико попусти пред уценама, као досад, биће осуђен на тихо политичко одумирање. У тексту "Ко поткопава дејтонску БиХ?" (Aктуелности, Бања Лука, бр. 7) још 1999. године показао сам да то чине Бошњаци и њихови ментори из иностранства. Догађаји, који су уследили, нису ме демантовали. Данас су народи БиХ међусобно много више удаљени него у тренутку потписивања Дејтонског споразума. На Србима је да се бескомпромисно боре за непосредну демократију, односно за примену референдума у одлучивању о важним питањима, као што је, на пример, реформа полиције, и да на самовољно понашање других одговоре повлачењем из заједничких органа. Таквим демократским понашањем они могу допринети оздрављењу БиХ, што би јој знатно продужило живот. У противном, референдум о издвајању нико неће моћи да спречи http://www.glassrpske.com/ ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Protect your PC from spy ware with award winning anti spy technology. It's free. http://us.click.yahoo.com/97bhrC/LGxNAA/yQLSAA/NfOolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
