DR LJUBOMIR MADZAR, EKONOMSKI ANALITICAR 11.06.2005 Dnevnik Najkomplikovanija smo zemlja na svetu
Stice se utisak da je srpska tranzicija usporena i da nas samo budno oko MMF-a sprecava da potpuno ne stanemo. Kao da je sve manje zelje, energije i upornosti za sprovodenje reformi. Dugogodisnji profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadasnji rektor Univerziteta "Braca Karic" dr LJubomir Madzar ne spori siroku zastupljenost takvog utiska, ali dodaje da se pri tome ispusta iz vida cinjenica da u realizaciji reformi postoji nekakav prirodan redosled. Jedan od najcenjenijih srpskih ekonomista uocava da su prvi "slojevi" reformi oni koji se mogu zavrsiti brzo i ne izazivaju veliki trosak, obavljeni na impresivan nacin i da su se kao vrsni izvrsioci posebno iskazali Dinkic i Labus. - Na red su dosli oni teski, komplikovani i finansijski zahtevni slojevi reformi, koji se sa takvom lakocom i brzinom ne mogu izvesti - kaze dr Madzar za "Dnevnik". - Uzmite privatizaciju: vise je nego ocigledno da se najlakse mogu prodati poslovno efikasna, rentabilna preduzeca. No, sad polako dolaze na red preduzeca ciji su dugovi ogromni, neretko veci od vrednosti imovine. Kojim to kupcima takva preduzeca mogu biti privlacna? To vam je kao eksploatacija nekog rudnog nalazista: najlakse se i najjeftinije skidaju prvi, povrsinski slojevi, a potom, kako se ide dalje i dublje, eksploatacija biva sve teza, skuplja i rizicnija. Dublji slojevi reforme ne mogu se izvesti istom brzinom i s istim troskom kao oni prvi, najlaksi. Slojevi reformi koji su sada na redu traze vise vremena, sredstava, znanja, politicke podrske ili bar zastite od socijalne nestabilnosti i, po svoj prilici, srece. Sa tim objektivnim smetnjama suocio bi se bilo ko da se zatekao za reformskim kormilom. Sadasnja Vlada te smetnje nije dovoljno priblizila ljudima, a izgleda da ne uspeva da poentira ni onim tackama gde je nesumnjivo uradeno mnogo? - Ova Vlada nije toliko vicna politickom marketingu kao one prethodne. Ona je u jedinici vremena donela osetno veci broj propisa nego prethodne vlade, a medu tim propisima neki su veoma znacajni. Takav je Zakon o privrednim drustvima ili ona inovacija u Zakonu o privatizaciji kojom se otpisuju svi dugovi neprivatizovanih ili delimicno privatizovanih preduzeca. Nazalost, ni ova Vlada nije bez senki: nespretnim kadrovskim resenjima najureni su oni koji su se dokazali kao sposobni, a dovedeni su nesposobni. Nepotrebno je usporen proces privatizacije, a u velikom broju javnih preduzeca prevladali su politicki, a ne strucni kriterijumi. Ipak, neke ranije vlade su izgledale bolje nego sto su u stvarnosti bile; kod ove vlade ovo se u neku ruku obrnulo. Kostunica je dobar reformator Privatizacija je samo deo tranzicije, isto toliko je vazna reforma institucija. Tamo gde one ne idu ruku pod ruku, stvara se institucionalni vakuum u kome je naizrazenija posledica - nezasticena svojina. Pre otprilike tri godine, rekli ste da imate sve vise razumevanja za Kostunicinu pricu o vladavini prava. Kostunica je sada na vlasti. Da li ga je sada lakse razumeti? - Za Kostunicinu opsesiju zakonom i pravnim poretkom uvek sam imao reci najodlucnije podrske. Za razliku od onih koji su pre nego sto je on usao u izvrsnu vlast voleli da direktno komuniciraju sa preduzecima, da se u kratkom roku "dogovaraju" sa stotinama direktora, Kostunica je insistirao na institucijama i pravnom poretku. U tom pogledu on je dobar reformator i apsolutno na liniji onoga sto je temeljna poruka savremene nauke. Kad bi se iz Beograda moglo upravljati celom privredom ove drzave, ispostavilo bi se da je Lenjin bio u pravu i svetski socijalisticki poredak ne bi doziveo svoj epohalni slom, kao sto se u stvarnosti dogodilo. Kad bih se potrudio, nasao bih zamerke i Kostunici (uostalom, pomenuo sam kadrovske preme(s)taljke i nepotreban zastoj u privatizaciji), ali Kostunica je na svoj nacin dogmatican u svojoj doslednosti, pa ga, posle svega, i nije tako tesko razumeti. Kreatori ekonomske politike kao da vise brinu o spasavanju tranzcionih davljenika (velikih drzavnih i drustvenih preduzeca), nego o stvaranju stimulativnog trzisnog ambijenta u kome bi se razmahnuo privatni sektor i strane direktne invesitcije? - Tranzicioni davljenici na dugi rok nemaju perspektivu: ili ce se prestrukturirati i stati cvrsto na svoje noge ili ce izumreti poput dinosaurusa. No, ne mogu se svi davljenici okarakterisati kao beznadezan slucaj, a za razabiranje onih koji imaju ekonomsku buducnost i odvajanje od drugih koji je nemaju, treba mnogo i znanja i vremena. Ogromne teskoce u kojima su se zatekla nasa drustvena i drzavna preduzeca posledica su jednog teskog vremena. To ne bi, bez ubitacnih ostecenja, izdrzali ni "Ford" ni "Junajted Stil". Sto se stranih direktnih investicija tice, one se nece na pravi nacin usmeriti ka nasoj zemlji sve dok se u njoj bezbedno i ohrabreno ne budu osecali domaci investitori. Pravni poredak i institucionalna sigurnost u ovom su kontekstu kljucne reci. Nema trzisne privrede bez dobrog sudstva, tuzilastva, izvrsnih organa... Svojevremeno ste rekli da je u Srbiju, od 2000. naovamo, stizalo vise strane novcane pomoci nego u najboljim godinama Titovog rezima. Da li je ta briga da lakse preguramo tranziciju rezultirala kontraefektom - usporavanjem nuznih reformi? - Stranci su nas nakon oktobarskog prevrata doista zasuli lako pribavljenim sredstvima. To je, sto bi rekli Englezi, mesani blagoslov: koliko prija, toliko ubija. Ta sredstva su omogucila dugo, do nivoa svojevrsne dogme dignuto odrzavanje precenjenog deviznog kursa. Taj kurs je mnogo doprineo odrzavanju stabilnosti, sto je, naravno, dobro. Ali on je uzrocnik i svojevrsne holandske bolesti koja je ubogaljila, zaista bolno okljastrila nasu privredu. Jedino mogu dodati da lako pribavljena dopunska strana sredstva zestoko demobilisu domace napore. Privikavanje na tude prihranke stvara sindrom zavisnosti, uzrokuje tesku privrednu boljku koja je dugorocnog karaktera i cije su opasne posledice daleko od toga da budu na pravi nacin sagledane. Devizne rezerve Srbije, uglavnom, zive nezavisno od izvoznog ucinka privrede. U takvim uslovima kurs, naizgled, postaje nebitan. Da li je politika kursa tacka oslonca na kojoj pociva zabluda o bezbolnoj tranziciji? - To sto se kurs zasniva na sredstvima koja nismo sami zaradili i sto su ona privremena i sto se na njih na duzi rok ne moze da se racuna, izvrglo se u pravu pogibelj i egzistencijalnu pretnju za nasu privredu. Precenjen kurs mogao je da se odrzava zahvaljujuci tim obilnim ali privremenim izvorima, cije se presusivanje vec sada nazire. On je znacio strasan udar na konkurentnost nase privrede i znacio je smrtnu presudu za preduzeca koja bi uz manje krutu politiku kursa mogla da opstanu. Taj kurs i privremena sredstva koja su ga omogucila, prosto su davila nasu privredu i tesko ostetila njen finansijski i razvojni potencijal. Priliv "lakih" stranih sredstava uskoro ce utanjiti, vise nece biti lagodnih deviznih alimentacija koje su i omogucile dugo drzanje precenjenog kursa. Kurs ce morati da se znatno koriguje u smislu depresijacije, uslovi za izvoz (i uvoz!) bice znatno blizi ekonomskim imperativima, ali ce tada biti kasno: nakon sto je unisten deo domace proizvodnje, ostacemo, bojim se, i bez (dela) domacih izvora snabdevanja i bez uvoza. U neumitnoj promeni privredne strukture koju donosi tranzicija, izostalo je ocekivano jacanje malog i srednjeg privatnog sektora. Kao da u ovoj zemlji nema dovoljno preduzetnickog elana? Da li je to posledica rezignacije koju je uzrokovalo stvaranje nove drustvene elite pod pokroviteljstvom Milosevicevog rezima, tokom devedestih? - Za podsticanje preduzetnistva u sitnom i srednjem biznisu potrebna je institucionalna stabilnost i jasan i predvidiv, na sve jednako primenjen, skup pravnih pravila. Biznis i preduzetnistvo su u nasoj zemlji jos uvek vise nego opasna stvar. Setite se kakav je udar vlast napravila na jedan broj banaka i kakve su poruke poslate poslovnoj zajednici famoznim Zakonom o oporezivanju ekstra profita i ekstra imovine. U vecem delu postoktobarskog perioda nasa vlast kao da je organski i licno mrzela nase poslovne ljude. Motivisani, valjada, zeljom da se sacuvaju od tih mracnih sila, oni se sada i sami upustaju u politiku. Bojim se da bi iz politickog angazovanja poslovnih ljudi mogle da proisteknu velike stete. Uostalom, institucije se ponekad tesko cak i ruse, a zasigurno nesravnjeno teze stvaraju. Dosta toga sto je davalo pecat starom institucionalnom poretku mi smo srusili, ali te institucionalne praznine ne daju se brzo i valjano popuniti. U tome je deo odgovora na pitanje zasto mali i srednji biznis pokazuje znake posustalosti. Paradoksalno je, ali indikativno, da se sada, zbog toga sto se zakoni ozbiljnije shvataju i doslednije primenjuju nego u Milosevicevo vreme, pojavio jedan inhibitorni, koceci sindrom u razvitku privatnog sektora privrede. Naisao sam na ne jednog poslovnog coveka koji sa nostalgijom govori o liberalizmu Milosevicevog rezima. Taj se rezim nije opterecivao demokratijom, ali je i sirotinji i onim krupnim davao siroko podrucje delovanja. Kurs je destimulativan, konkurentnost privrede niska, vladavina zakona sporna, politicki okviri (Ustav, Kosovo i Metohija, odnosi sa Crnom Gorom) nejasni. Srbija kao da se nalazi u zacaranom krugu u kome je tesko vuci prave poteze. Ima li izlaza iz tog lavirinta? - Napravili ste dobar rezime nevolja koje tiste Srbiju. Mislim da je primerena i metafora o zacaranom krugu. Mogu samo da dodam da je Srbija izuzetno komplikovan objekt za upravljanje, mozda i najkomplikovaniji na svetu. Poznato je da demokratija ne funkcionise podjednako efikasno u svim drustvenim miljeima i da na posebne teskoce nailazi upravo u nacionalno, religijski... heterogenim drustvima. Srbija je na mnogo strana ogranicena i sputana i sadasnja vlast za te objektivno date cinioce ne snosi, naravno, nikakvu odgovornost. Analiticari koji pretenduju da budu objektivni moraju, prilikom ocene svega sto je Vlada uradila i onoga gde je eventualno ostala bez pravog ucinka, uzeti u obzir sve te krupne i niposto malobrojne otezavajuce cinioce. Reformu u Srbiji nece razumeti onaj koji ne uvidi da je tranzicija u toj zemlji neuporedivo komplikovanija i rizicnija nego u vecini drugih zemalja sa kojima nas mnogi povrsno uporeduju. Vladimir Harak http://www.dnevnik.co.yu/ Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
