U jednoj anketi, 30 studenata je odgovaralo na pitanje ta im prvo padne na pamet pri pomenu nevladinih organizacija: 12 sagovornika odgovorilo je nekom vrstom definicije NVO - pet je pomenulo novac i projekte, njih troje povezuje ih sa pijunima, dvoje s prevarom, jedan s neuspenim studentima, sedam sagovornika nije imalo odgovor...
Tako su govorili studenti, po pravilu veoma obaveteni, ali običan svet kod nas nevladin sektor definie kao onih desetoro - neke mračne ispostave Zapada, organizacije uglavnom povezane sa parama (opet inostranim), pijuniranjem ili prevarom. Za takvo miljenje o njima dosta je zasluna propaganda iz Miloevićevog vremena, kada su nevladine organizacije dugo, sve do 5. oktobra 2000, identifikovane kao organizacije koje se protive dotadanjem reimu. Tretirane su kao neprijateljske, antivladine i pijunske organizacije.
Posle 5. oktobra 2000. one ne nose takve ni slične epitete, ali njihov status, uticaj, pa i odnos (ne) saradnje sa dravnim institucijama ostao je manje-vie nepromenjen. Ako se ima u vidu da su gotovo sve nevladine organizacije podravale smenu koja se odigrala 5. oktobra 2000, moglo bi se zaključiti da se dananja vlast ponela nezahvalno prema nevladinom sektoru.
|
Namćori, ugursuzi i baksuzi U Kruevcu postoji i deluje Udruenje namćora, ugursuza i baksuza "Dobra narav". Njegovi članovi su ljudi odbojne i otre spoljanjosti, ali u sutini dobroćudni. Oni se svakog devetog utorka u godini okupljaju u restoranu hotela "Rubin", gde skupljaju priloge u robi i novcu za tićenike gradskog Doma za nezbrinutu decu. Tom prilikom oni međusobno ne razgovaraju i svi su namrgođeni. |
||||
Prema rečima Sonje Liht, ne treba govoriti o "nezahvalnosti, jer Fond za otvoreno drutvo nikada nije nita činio da bi mu neko zbog toga bio zahvalan. Ali, o neodgovornosti i neozbiljnosti svakako moe biti reči. Tako su nekadanji neprijatelji drave postali u stvari nepotrebni prijatelji". Ipak, upravo ona, zajedno sa Nataom Kandić, Sonjom Biserko i Biljanom Kovačević-Vučo svojim, blago rečeno, neobičnim nastupima kod običnog sveta stvaraju utisak antisrpskog opredeljenja organizacija na čijem su čelu, kao i ubeđenja da su i sve njihove kolege ispostave Zapada koje svoj "prljav" posao obavljaju za velike pare. Upravo to inostrano finansiranje stvara najveće zabune, jer je jedno istraivanje utvrdilo da gotovo polovina njih nije spremna da iznese podatke o načinu finansiranja - upravo oni koji se najvie zalau za transparentnost, pre svega drave.
- Činjenica je da običan svet zaista ne zna čime se mi zapravo bavimo, čak se misli da nevladin znači "protiv vlade", ali mi smo i nepartijske i neprofitne organizacije - kae za Glas Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa. On objanjava da je vrlo moguće da mnogi ne prijavljuju prihode upravo iz razloga to ih drava tretira kao profitne firme i opterećuje velikim porezima.
- Mi ostali smo svesni da se na sve nevladine organizacije gleda preko stavova "četiri jahačice Apokalipse", koje ponekad zaista imaju i neuravnoteene nastupe, ali ipak smatram da je dobro da postoje. S druge strane ima i ekstremnih organizacija, za koje čujem da primaju ogromne pare iz inostranstva, ali naalost takvo finansiranje je legalno i biće sve dok se ne utvrdi njihovo destruktivno delovanje. Ne treba zaboraviti da se veliki broj organizacija i ne bavi politikom, već humanitarnim radom, a moj centar radi istraivanja - ističe Nikolić.
Upravo jedna od "četiri jahačice" Sonja Biserko, koja je na čelu Helsinkog komiteta za ljudska prava, ističe da nije tačno da ih običan svet smatra anti-Srbima i izdajnicima.
- Ba pre dva meseca urađeno je istraivanje prema kojem nam veruje 25 odsto građana, to je vie nego vladi. Čitava ova kampanja koja se bori protiv nas smiljena je zato da se za sve loe to se događa u drutvu okrivi nevladin sektor, tako da očekujem da budemo krive i za Kosovo. Da li iznosim antisrpske stavove? Naprotiv, to radi vlada - zbog nesaradnje sa Hagom, zemlja trpi posledice, a preti nam i suspenzija pregovora sa EU - kae ona. Biserko demantuje i da prima, kao to se priča, ogroman novac "za razbijanje drave".
- Sve podatke o naem poslovanju imate na naem sajtu, a sve donacije iz inostranstva idu preko SDK i tu nema ni dinara koji smo utajili. A to se tiče naeg navodnog bogaćenja, i dalje svi ivimo isto i u istim stanovima, bolje pogledajte ta su u proteklom periodu stekli političari i koliko su se obogatili - zaključila je naa sagovornica.
Inače, pravni status domaćih nevladinih organizacija regulisan je Zakonom o drutvenim organizacijama i udruenjima građana. Udruenje građana moe osnovati bilo kojih deset dravljana Srbije i Crne Gore s pravom glasa, a uslov za rad je registracija. Za registraciju i rad međunarodnih nevladinih organizacija jo nema adekvatne zakonske regulative, pa na teritoriji Srbije deluju na osnovu uverenja koje i dalje izdaje MUP.
S druge strane, one su uglavnom preputene same sebi, sopstvenoj kreativnosti i spremnosti stranih donatora da finansiraju njihove projekte. Gotovo sve nevladine organizacije funkcioniu na projektnom principu. Projekti se zasnivaju na procenjenim potrebama drutva. Najpre se na osnovu detaljnih istraivanja utvrđuje problem prioritetan za reavanje. Potom se analiziraju reenja kako bi najbolje i najbre taj problem trebalo otkloniti ili bar ublaiti, imajući u vidu mogućnosti i predviđajući efekte i reakcije građana na aktivnosti koje će biti sprovedene.
Obračunava se cena projekta, uključujući sve trokove - od hemijskih olovaka i goriva koje će biti potrebno, do materijala i aktivista koji će biti angaovani u realizaciji. Detaljno pripremljen izvetaj podnosi se donatorima koji odlučuju o sudbini projekta. Ma koliko bio dobro formulisan i opravdan, projekat ne mora biti i finansiran. I ako donator podri realizaciju projekta, finansiranje počinje tek jednim delom neophodnih sredstava, s onoliko novca koliko je nuno za početak. Za svaki naredni korak trai se posebno odobrenje. A stie, najčeće, kontrola. I ne samo jedna: osim donatora, i drava se veoma interesuje za sredstva i način njihovog troenja.
Nevladine organizacije, po miljenju Nenada Konstantinovića iz Otpora, imaju četiri osnovne funkcije u kojima se jasno mogu definisati odnosi vlade i NVO. One bi trebalo da omoguće podrku u ostvarivanju onih vladinih programa koji su specifični, odnosno programa usmerenih na određene drutvene grupe. Drugo, trebalo bi da sarađuju s vladom po principu partnerstva na ostvarivanju zajedničkih projekata. Dalje, nevladine organizacije bi trebalo da uspostave kritički stav prema vladi, odnosno da ukazuju vladi na loe poteze i upozoravaju na moguće negativne posledice po građane. Najzad, NVO bi trebalo da budu neka vrsta kontrole, to bi značilo pozivanje na odgovornost i smenjivanje onih koji su direktno krivi za lou situaciju u pojedinim drutvenim oblastima.
|
Jedna vlada i oko 3.000 nevladinih Pre neto vie od deset godina, 1994. bilo je 196 nevladinih organizacija, a već 1997. njihov broj porastao je na 695. Krajem devedesetih dolazi do prave hiperinflacije, pa ih je već 2000. bilo oko 2.000. Posle 5. oktobra pojavljuje se oko 800 novih. Kada je 1998. donet "eelj-Miloevićev" Zakon o Univerzitetu i kada je po njemu jedan broj univerzitetskih profesora ostao bez posla, Beogradski krug je započeo akciju "U odbranu Beogradskog univerziteta" kojim je pokuao da spreči nepravdu, pozivajući se na evropsko i svetsko zakonodavstvo. Zbog pomenutih i velikog broja drugih antireimskih aktivnosti, 1999. godine se pojavljuje lista proskribovanih na kojoj se nalaze nevladine organizacije koje na bilo koji način i po svaku cenu treba zatvoriti. Pored Otpora na prvom mestu, na listi se naao i Centar za proučavanje alternativa, a sličnim neprijatnostima su bili izloeni i Nataa Kandić (Fond za humanitarno pravo), Sonja Liht (Fond za otvoreno drutvo), ene u crnom i mnogi drugi. |
||||
Milan Mijailović
| Yugoslavia phone card | Flag of yugoslavia | Yugoslavia |
| Yugoslavia flight |
YAHOO! GROUPS LINKS
- Visit your group "SrpskaInformativnaMreza" on the web.
- To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
- Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
