Гостовање Владике Атанасија Јевтића
Еврослинавци и непокорни
Горан М. Антић
Статус и судбина православља у свету данас, као да су били повод да се, у
какофонији тумачења "националног интереса", кога својата како ко стигне, и
Црква укључи у мртву трку за друштвеним утицајем и својим талом власти и моћи
Поводом дана светог мученика Јустина Филозофа и славе Свеправославог центра
"Отац Јустин Поповић", а у организацији Православне епархије врањске, у
понедељак увече је у амфитеатру Учитељског факулета у Врању, умировљени епископ
захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић одржао предавање на тему "Православље
данас у свету". Сала је била дупке пуна, чак је добар део публике из ходника
пратио излагање беседника.
ВО ИСКУШЕНИЈЕ
Изразивши на почетку беседе задовољство што је у "српском Врању, граду оца
Јустина Поповића и Боре Станковића", владика Атанасије је поменуо фамозне
трибине на Машинском факултету у Београду, од чије реплике су новинари највише
очекивали. Међутим, није било толико "жестоко", како то он уме, али ипак није
одолео искушењу повремених политичких коментара, за које, нажалост, те вечери у
Врању није имао довољно провокативних саговорника за озбиљнији диспут.
Након увода, дотакао се иницијалне теме - православља, и устврдио:
- Искрени познаваоци хришћанства на западу, протестанти, католици, англиканци,
признају да је православље ипак најутентичније сачувало изворно хришћанство,
јер је православна црква изворна црква.
Најзначајнији цитат из овог дела односи се на новог папу, Рајзингера, који је
рекао владикама Амфилохију и Иринеју: "Ви сте нама више потребни, него ми
вама".
У поприлично дигресивном излагању владике Атанасија, следећа тема је била -
зашто је Србима важна заједница?
- Ови наши "еврослинавци" се страшно љуте, погађа их кад нешто кажете тачно,
кад поменете Европу, као дете кад воли торту па му иду слине на торту, они
нападају ту нашу повезаност за народ. Не обожавамо ми народ, знамо ми добро
његове слабости. Свети владика Николај је својевремено у Бритиш Музеуму, питао
једнога стручњака за санскрит: "Шта значи реч Србин"? И тај је стручњак рекао:
"Господине, незгодно ми је да вам кажем". "Слободно, знам ја Србе боље од
тебе". "Србин, значи "непокоран". То је добро, и то је тачно. Ми смо везани за
заједницу. Зашто може да буде Европска заједница, а ипак сви чувају своје
специфичности, сваки народ, и хвала богу, то је дар божји. Зашто се Србима то
забрањује?
Као искусан проповедник, епископ Атансије није пропустио прилику и за мало
маркетинга:
- Између два рата појавило се то "паганско", Чајкановић је као немачки ђак то
ширио, па су почели чак и песници, попут Десанке Максимовић, и ових Петровића,
Вељка и Растка, да шире да је у нама нешто паганско. Све је то више умишљено,
учитавано у српски народ. Најдубљи темељи, најдубљи залози у српском народу су
остављени откако смо крштени, и то не само од светог Саве. Два века су Срби
примали хришћанство, то значи да су га борбено примали, динамично, да су се у
њега уживљавали, да није било лако. На човеку треба радити, на себи треба
радити, то је православље.
У том смислу, владика Атанасије није заобишао ни опоненте, бар како их он
перципира:
- Ја сам гледао емиисије ових Сорошевих плаћеника, Б 92, против Цркве, па су
говорили, нажалост, син Радована Самарџића, честитог човека, историка, син
Никола му се одметнуо, и неколико њих, не знам, оних Соња, онај Ђорђевић, и они
су тако пљували - не разумеју, не знају српски народ.
Незаобилазна тема била је ситуација на Косову:
ВЕРЕРО, ФЕРЕРО
- Ја сам се сусретао са тим фамозним демократима, дошла је у Грачаницу она,
како се зове, Вереро, Фереро: "Како ваша комјунити, заједница, у Грачаници,
видите шта ради она заједница у Митровици?" А они спречили Шиптаре да пређу,
дошли и затворили мост. Ја је гледам: госпођо, дошли сте на Косово? "Јесам".
Проблем Косова није ни комјунити у Грачаници, ни комјунити у Митровици. Како
сте ви дошли? "У пратњи КФОР-а". Хајде да ми заједно прошетамо кроз Приштину,
Ђаковицу, Пећ, Урошевац. То је проблем Косова! Ви сте оставили Грачаницу, и
држите је ту као саксију, као пример, а смета вам Митровица, једини град у коме
је још остало мало Срба! То је та лажна политура, и често пута је европска
култура политура, ово што помажу, а испод тога може бити црвљиво.
На овој тачки се владика Атансије посветио теми у ужем смислу, "Православље
данас у свету", тешка срца се одвајајући од српског дискурса, али не за дуго:
- У манастиру, у Цркви, ми мислимо да можемо постројити људе, "они" мисле -
патријарх Павле ће их постројити па рећи - "напред марш, идите" - ево, тај поп
што је благосиљао те што су ишли да пуцају тамо, те, како се зову, "шкорпионе",
дошли војници, па траже благослов. Црква није војска, није касарна, ми чекамо,
очекујемо, тражимо дисциплину, поредак, послушност, ред, али онај ко жели да
искључи злоупотребе, тај не зна шта је слобода. Велики играч не поштује ни
једно правило, али ни једно не прекрши, а надигра их. Постоје закони, постоје
заповести божје, али нису оне, што кажу деца, "правила, правила, да би ме
удавила". Постоји православље, а православље је слобода, али и одговорност.
О међуодносима Цркве, државе и друштва, владика Атанасије Јевтић има врло
одређено мишљење, додуше мало "скрембловано":
- Скоро рече ту један, завладало је у српској цркви кетманство. Човече, како
можеш? То су наше једностраности - "они" очекују да је Црква нека организација,
секта, странка, и тако је третирају, зато треба да се ослободимо тих намета.
"Они" нама намећу своју слику; рецимо, клерикализам у СПЦ - стално трубе, а
какав то клерикализам, за име божје? Ако некад нешто кажемо, овоме добро, ономе
није, ако сам отишао код Коштунице, човек ме позвао, били смо пријатељи давно,
и добар је човек, али је мек, долазили су он и Коста Чавошки кад нико није
долазио, и сад ја треба тог човека да игноришем зато што је он на власти. А да
сам полтрон "њима", онда би то било демократски. Ма нек иду с милим богом, да
не губимо време на њима.
Ту је владика Атанасије завршио своје излгање, и дао 15 минута пардона за
питања аудиторијума, која, право речено, нису била нешто надахњујућа за госта,
али је он својим одговорима надокнадио и оно што га нико није питао, рецимо,
Сребреницу:
- То је било и ово сада напротив Срба. Нема сумње да је била тенденција.
Видите, може да се прикаже стрељање тих пет-шест људи у Трнову, од тих, као се
зову, шкорпије, шкорпиони, а нису пристали у Хагу да прикажу стрељање Срба, јер
је "шокантно". Од Сребренице су направили, тај манијак, Наташа Кандић, повела
је крсташки рат. Знате ли да је данас објављено, да три хиљаде од тих осам
хиљада у Сребреници су идуће године гласали; ако су већ били убијени, што су их
стављали на списак, него да имају већину гласова. Значи, манипулисали су. Мени
је причао историчар из Бањалуке да је хаос у тим именима. Али су то тако
прогласили, као што је Алија био прогласио да је у Фочи 8.000 убијено од
четника 1942. и 8.000 сада, 92. У Фочи тада није било 1000-1500 становника, и
једно 50-60 људи је побијено, неки су бачени с моста. И сада се то исто десило,
јер су дали отпор, Срби су били у већини, и Алија је после дигао руке од
Србиња, после не помиње Фочу. Према томе, и овде је сада... не кажем да није
било, али кад погледате колико је села уништено около...
И, наравно, проблем са "српском Спартом":
- Сад нас треба да боли питање Црне Горе. Овај засео тиранин, то је један од
задњих тирана, и то је креатура Милошевића, и до данас га држе поједини
моћници. То је мафијаш, то је наркоман, као онај Чеда Јовановић, само овај је
моћнији, јер је на власти. То су ноторни наркомани, он терорише, мангуп је,
лажов је, опасан је, они га још држе, мисле да неће отићи. А нама је битно, шта
ће бити с тим народом, побећи ће Срби из Црне Горе ако буде владао Мило и даље.
Не можемо да не сарађујемо са тим светским силама, не можемо једноставно само
говорити "не", морамо нешто да урадимо. Треба се борити за своје позиције,
колико ја видим, ова се Влада, јадна, таква је каква је, бори за Косово, и има
наде, за пет, десет, педесет година, вратићемо се тамо. Како било да било,
вратићемо се, било шта са њим да буде.
Остаје питање, као на средњошколском писменом задатку, да ли је тема баш
погођена? Статус и судбина православља у свету данас, као да су били повод да
се, у какофонији тумачења "националног интереса", кога својата како ко стигне,
и Црква укључи у мртву трку за друштвеним утицајем и својим талом власти и
моћи. Уосталом, бог је Србин, како кажу.
www.vranjske.co.yu
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
