[SNN] I Srbi su skužili

Fri, 14 Apr 2006 09:01:15 -0700



I Srbi su skužili

Sonja Biserko, predsednik Helsinškog komiteta u Srbiji, ovih dana je shvatila poraznu činjenicu - Srbi bi je obožavali samo da je predsednik Helsinškog odbora u Sloveniji. Pa su svi oni koji je smatraju veleizdajnikom jer je predsednik te "kvinsliške" organizacije u Srbiji krenuli da čitave strane i sate programa posvećuju predsednice te "kvinsliško helsinške" organizacije iz bratske dežele. Imena, prezimena i devojačkog prezimena teškog za pamćenje, ali poznatom borcu za srpsku "stvar" - Nevi Miklavčić-Predan. Slovenačka Sonja Biserko, koju Slovenci smatraju budalom istih razmera koliko srpsku Sonju Biserko smatraju u Srbiji, nije gostovala još samo u terminima kad se emituju izveštaji o vodostaju. Očekuje se da će Slovenci uzvratiti istom merom kada naša Neva ode tamo.

Srž problema nastao je pre ravno 15 godina. Radoznali kamerman uključio je kameru upravo kada je neki slovenački vatrogasac počinio prvi ratni zločin. Ubio je tri Srbina. Od kojih je jedan bio Hrvat. Bar tako izgleda kada pročitate pojedine izveštaje u srpskoj štampi. I 15 godina je trebalo da snimak dospe u srpske ruke, koje tradicionalno vapiju za dokazima o svom mučeništvu. Kada je snimak konačno viđen, setili smo se da smo ratovali i sa Slovencima. Ko bi rekao? Fin narod. Kad se napiju onda su Srbi, a kad su trezni onda su Austrijanci. Preciznije, uglavnom su naši. Mi kad se napijemo onda smo Srbi, a kad smo trezni, onda smo pijani Slovenci.

Počelo je legendarnom rečenicom: "Koliko ja kužim to, ovi, kao, hoće da se otcepljuju, a mi im, kao, ne damo!" Izgovorio ju je neki Bosanac u mikrofon novinaru Jutela na položaju u slovenačkoj nedođiji. I Bosanci, a bogami i plavuše su tada "skužili" o čemu se radi. Jedino mi Srbi nismo. Pa se posle to nastavljalo u nedogled. Hrvati, kao, hteli da se otcepljuju, a mi im, kao nismo dali. Muslimani, kao, hteli da se otcepljuju, a mi im, kao, nismo dali. Albanci, kao, hteli da se otcepljuju, a mi im, kao, nismo dali. Sad i Crnogorci, kao, hoće da se otcepljuju, a mi im, kao, kažemo: ma terajte se, bre. Znači, i mi smo "skužili". Jedino Koštunica nije. On i dalje, kao, ne da Crnogorcima da se "otcijepe", a oni, kao, hoće.

Slovenci su tada formirali vojsku od vatrogasaca, članova lovačkih društava i ribolovačkih sekcija, pa nas je posebno začudila surovost njihovih lovaca i pecaroša. Šta li tek rade srnama i somovima? Onaj radoznali kamerman nije "skužio" da ta njegova radoznalost, 15 godina kasnije, može bitno uticati na posećenost Saboru trubača u Guči. Gde masovno dolaze slovenački ribolovci, i po koji lovac, i troše pare, dajući ih Srbima. To jest nama, koje su slovenački vatrogasni brigadiri ubijali pre 15 godina. Verovatno se seljaci iz Dragačeva sad češu po šajkači razmišljajući - da l' mrskom Slovencu krajem avgusta da izdaju sobu s Vilerovim goblenom za 25 evra po krevetu za noć kada Gučom grune Boban Marković. Nije lako Dragačevcu. Da se taj Slovenac ne probudi podno "Tajne večere" u pola noći i počne s flašom da luta po kući tražeći srpsku krv?

Htedoh reći, strašno je što su neki ludaci poslali golobrade klince da ginu zbog dlakavih političarsko-generalskih guzica u Sloveniju, ali šta sad? Nek' nađu te vatrogasce vešte u rukovanju snajperom, a nas ostale nek' ostave da lumpujemo u Guči. I mi i oni smo "skužili". Bolje je lumpovati, nego ginuti. Činilo nam se to i ranije, ali sad smo mnogo sigurniji.

Dragoljub Petrović

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/D06041405.shtml
YAHOO! GROUPS LINKS



Одговори путем е-поште