Intervju: Boris Tadić, predsednik Republike Srbije
Moramo imati platformu da nam ne bi nametnuli rešenje
- Srbiji treba platforma za pregovore o budućem statusu
Kosova i Metohije jer mi nemamo dokument sa kojim bismo ušli u razgovore.
Rezolucija usvojena u Skupštini Srbije ne može biti osnova za pregovore jer je u
njoj navedeno šta Srbija ne želi da prihvati. Potrebna nam je platforma koja će
precizno definisati kakva mi rešenja želimo na KiM. Zbog toga sam izašao sa
predlogom pregovaračke platforme koja podrazumeva celovito Kosovo i Metohiju
koje čine dva entiteta, srpski i albanski, uz očuvanje suvereniteta i
teritorijalnog integriteta Srbije - kaže u intervjuu za „Blic“ predsednik Srbije
Boris Tadić.
Srpski predsednik ističe da Rezolucija koja je usvojena u našem parlamentu i ona koju su usvojili Albanci u pokrajini ne mogu biti pregovaračke platforme. One, kaže Tadić, definišu ono što se ne želi prihvatiti, a pregovaraćemo o onome što želimo da prihvatimo i što je konkretno rešenje za neki međunarodni problem, a Kosmet to jeste. Tadić kaže da platforma treba da bude napravljena u naredne tri do četiri nedelje, kako bismo spremni ušli u pregovore koji treba da počnu u januaru, a koji će trajati devet meseci.
Šta tačno podrazumeva vaš predlog?
- Predložio sam pregovaračku platformu koja podrazumeva da Srbija održi suverenitet nad KiM a time i teritorijalni integritet. Pokrajina treba da ostane celovita, a u okviru nje treba da bude definisan srpski entitet. Institucije KiM bile bi izgrađene od srpskih i albanskih institucija, a srpski entitet treba da bude direktno institucionalno vezan za Beograd. To je jedini način da budu zadovoljeni svi principi, a to su: očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije, zaštita naših građana u pokrajini, interes albanske strane za suštinskom autonomijom u odnosu na Beograd i interes očuvanja međunarodnog prava, da se ne pravi pravni presedan koji bi mogao po principu domino efekta da destabilizuje ceo region, a i šire. Predlog platforme poslao sam premijeru i Vladi na razmatranje. O njoj sam razgovarao i sa predsednikom državne zajednice SCG Svetozarom Marovićem, nekim predstavnicima Srba sa KIM i ovih dana ću to učiniti i sa ostalima, kao i drugim relevantnim političkim činiocima u zemlji. A posebno sa ljudima koji su gradili našu politiku na KIM kao što je Nebojša Čović.
Jeste li dobili povratnu informaciju od premijera? Ima li naznaka da je Vlada spremna da krene u izradu pregovaračke platforme kako vi to predlažete?
- Poslao sam premijeru i Vladi Srbije predlog pregovaračke platforme i prva reakcija je pozitivna.
Postoji li opasnost da Srbija u pregovore uđe s dve različite politike ili da se tokom pregovora vi i Vlada raziđete? Koliko bi to oslabilo našu pregovaračku poziciju?
- Želim da verujem da ćemo imati jedinstvenu pregovaračku poziciju. Uveren sam da će Vlada prihvatiti moj predlog. Potrebno nam je konstruktivno i održivo rešenje koje u sebi sadrži jasan plan i koje omogućava da branimo naš nacionalni interes na KiM. Svakako neću doprineti razjedinjavanju naše pregovaračke pozicije.
Zar to što poslanici DS u Skupštini nisu glasali za Rezoluciju i to što ste u javnost izneli predlog platforme pre nego što ste o njemu razgovarali sa premijerom nije doprinos razjedinjavanju pregovaračke pozicije?
- Svi predlozi koji dolaze s moje strane u cilju su postizanja efikasnih rešenja. Ukoliko se dogovor ne postigne, onda će svi činioci u zemlji morati da preuzmu odgovornost u skladu sa Ustavom. Ja sam spreman da tu odgovornost preuzmem. DS nije glasao za Rezoluciju jer ona predstavlja vraćanje na stari ustavni okvir iz vremena Slobodana Miloševića. Pregovori treba da rezultiraju uspehom, a čitav svet okupljen u Kontakt grupi, od Rusije do Amerike, nedvosmisleno je naveo da je nemoguće vraćanje na stara ustavna rešenja iz Miloševićevog vremena. To zna i Vlada koja je predložila Rezoluciju. Mogu sada da kovertiram da rešenje za KiM neće biti u okviru tih ustavno-pravnih rešenja koje je još Milošević formulisao.
Zbog čega ste taj plan izneli baš nakon posete ruskom predsedniku Vladimiru Putinu? Zar ne bi bilo logično da ste ga najpre predstavili u zemlji, a potom ga izložili u Moskvi?
- Do sada sam imao 36 međunarodnih poseta i u svim tim prilikama branio sam naš interes na KiM, tražeći rešenje koje je prihvatljivo i za međunarodnu zajednicu. Poslednji koji sam vodio bio je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i njemu sam objasnio taj plan. Mislim da je vrlo važno to što sam njemu taj plan prezentovao pre nego što sam izašao u javnost, jer se time završio krug veoma važnih međunarodnih poseta. To je jedini razlog zbog kog to ranije nisam saopštio. Ranije, u razgovorima sa Koštunicom, u dva navrata sam pominjao mogućnost formiranja srpskog i albanskog entiteta - i on je to razmatrao. Taj predlog je sastavni deo dokumenata o KiM koje su analizirali još 2001. godine kada je Zoran Đinđić bio premijer a Koštunica predsednik SRJ. Uopšte ne želim autorstvo nad tim dokumentom. Taj plan proizilazi iz svih dokumenata usvojenih od 5. oktobra 2000. godine do danas.
Da li ste od ruskog predsednika i od predstavnika Kontakt grupe dobili podršku za formiranje dva entiteta na KiM?
- Mi ulazimo u pregovore i za tu podršku treba da se izborimo. Uspeh Srbije u pregovorima o budućem statusu KIM direktno zavisi od naše inicijative i konkretnog predloga za rešenje. Ukoliko Srbija nema konkretno rešenje i ako bude pasivna u pregovorima, povećava se verovatnoća nametanja rešenja. Naša pregovaračka pozicija više je nego teška, ali moramo da se borimo za svoje interese do poslednjeg trenutka. Važno je istaći da je moj predlog o formiranju dva entiteta naišao na razumevanje i dobar prijem Rusije i nije bilo negativnih odjeka u EU, dok je Unija ostala uzdržana po pitanju i naše i albanske rezolucije. Mi moramo da pridobijemo velike sile iz Kontakt grupe da nam pomognu, a to možemo samo konkretnim rešenjima koja su i za njih prihvatljiva.
Dolaskom Ahtisarija u Beograd i Prištinu pregovori su počeli. Da li će on u Beogradu dobiti jedinstvenu poruku i šta ćete mu vi reći na prvom sastanku?
- Ne postoji opasnost da Ahtisari čuje različite stavove. Ovi razgovori imaju opšti informativni karakter, a konkretni pregovori počeće u januaru. Preneću mu poruke koje sam i do sada govorio a to je da je nezavisnost KiM neprihvatljiva i da je to opasno rešenje koje može destabilizovati region. Reći ću mu da je Srbija spremna na kompromis, da na Kosovu i Metohiji branimo i međunarodno-pravni poredak i da Srbija ne želi da se odrekne svojih legitimnih interesa i zaštite naših građana u pokrajini.
Predlog o formiranju dva entiteta u nekim krugovima tumači se kao uvod u podelu pokrajine. Postoji li mogućnost da se ta opcija u jednom trenutku pojavi kao kompromisno rešenje i da li bi za vas to bilo prihvatljivo?
- Ne mogu da govorim o hipotetičkim rešenjima, već o onome što su kao okvir za pregovore definisali Savet bezbednosti i Kontakt grupa. Samo u tom okviru biće definisano rešenje, a u tom okviru je i moj predlog o formiranju entiteta. Ne treba da se samozavaravamo, sva rešenja su u opticaju pa čak i ona najgora. Ali svako prihvatljivo rešenje mora da vodi stabilnosti kako Kosova i Metohije tako i Srbije i celog regiona. O tome moraju da vode računa ne samo srpski i albanski pregovarači nego i međunarodna zajednica.
Ukoliko kao krajnje rešenje bude nametnuta nezavisnost ili uslovna nezavisnost KiM, ima li Srbija plan šta će raditi nakon toga?
- U pregovore ulazimo s ciljem da sprečimo nezavisnost pokrajine. Ni uslovna i bezuslovna nezavisnost za Srbiju nije prihvatljiva. Međutim, ukoliko pregovori zapadnu u ćorsokak, povećava se opasnost od nametanja rešenja. U tom slučaju, uslediće nova strategija naše zemlje. Ponovo naglašavam da, ukoliko ne budemo imali konkretan predlog, povećava se verovatnoća nametanja rešenja, što svako dobronameran želi da izbegne. Međunarodna zajednica neće dozvoliti da se u nedogled produžava traganje za rešenjem problema na KiM.
Upozorili ste da, ukoliko se albanska i srpska strana ne dogovore, postoji opasnost da Albanci dobiju mogućnost na samoopredeljnje. Šta ste time hteli da kažete?
- Upozorio sam da jedan deo međunarodne zajednice razmišlja o davanju prava samoopredeljenja albanskoj strani. Za mene je to neprihvatljivo. Moj kontraargument je da čak i pravo na samoopredeljenje ne podrazumeva pravo na otcepljenje. Zbog toga mi moramo da insistiramo na pregovaračkoj poziciji koja će biti za sve prihvatljiva i ne smemo sebe da dovedemo u situaciju da to neko Albancima omogući zbog naše pasivnosti i nedefinisanog cilja.
Da li ste zadovoljni sastavom pregovaračkog tima? Jesu li pregovori o njegovom formiranju tekli bez trzavica?
- Taj tim se bazira na paritetnoj osnovi, a odluke se donose konsenzusom predsednika Srbije i premijera. To smatram solidnom osnovom za rad. Od samog tima važnija je saglasnost o cilju i ulogama, i disciplina u obraćanju javnosti. Ako sve to ne postoji, nema tima koji može da postigne uspeh. Na ovome ću insistirati do kraja.
Ljiljana Begenišić
| Yugoslavia phone card | Flag of yugoslavia | Yugoslavia |
| Yugoslavia flight |
YAHOO! GROUPS LINKS
- Visit your group "SrpskaInformativnaMreza" on the web.
- To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
- Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
