[SNN] Kosmet je i dalje crna rupa Evrope

Sun, 12 Jun 2005 08:06:19 -0700

 
Glas javnosti,
 
Nedelja, 12.jun, 2005.
 
Politika:
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/P05061102.shtml
 
Šest godina od ulaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju
 
Kosmet je i dalje crna rupa Evrope
 
Albanci nezadovoljni jer nisu dobili nezavisnost, a Srbi zato što su im uskraćena skoro sva prava. Od dolaska Kfora i Unmika ubijeno je više od 1.200 Srba, oko 1.300 je nestalo

BEOGRAD - Kosovo i Metohija su, danas, na šestu godišnjicu dolaska Kfora i uspostavljanja misije UN, i dalje crna rupa Evrope. Učincima međunarodne misije podjednako su, mada iz različitih razloga, nezadovoljni i Srbi i Albanci. Prvi što ni posle šest godina nisu dobili očekivanu nezavisnost, a drugi što su im uskraćena skoro sva prava, uključujući i ono na bezbedan život i slobodno kretanje. Od dolaska Kfora i Unmika ubijeno je više od 1.200 Srba, oko 1.300 je nestalo.

- Ni danas nema pune bezbednosti, ni slobode kretanja, a više Srba odlazi nego što se vraća. Nije rešeno ni pitanje etničkog čišćenja iz 1999. godine, što je minus međunarodnoj zajednici - izneo je Glasu razloge srpskog nezadovoljstva nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju, Oliver Ivanović.

Naš sagovornik, ipak, tvrdi da ima i pozitivnih stvari.
- Svakodnevno ovde dolazi veliki broj međunarodnih predstavnika koji donose novi način razmišljanja. U međunarodnim institucijama zaposlen je veliki broj mladih ljudi koji prihvataju novine i bolje shvataju šta znače evropske integracije, da je to i standard življenja. Takva razmišljanja čine da je manje onih koji nezavisnost postavljaju kao jedini cilj. Znači, nije sve tako crno - zaključio je Ivanović.

Dolazak Kfora i umalo sukob sa NATO

Na današnji dan, pre šest godina, na Kosovo je iznenada ušla jedinica ruskih vojnika stacionirana u Bosni. Bila je to prva od međunarodnih vojnih snaga iz sastava Kfora koja je ušla na Kosovo. Istoga dana počela je akcija napuštanja Kosova tadašnjih jugoslovenskih vojnih i republičkih policijskih snaga. Iznenadni potez tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina pretio je da dovede do sukoba ruskih vojnika i pripadnika NATO-a, čije su jedinice u Makedoniji čekale signal za ulazak na Kosovo. Sukob je izbegnut zahvaljujući prisebnosti prvog komandanta Kfora britanskog generala Majka Džeksona. Današnji komandant Kfora, francuski general Iv de Kermabon, deveti je po redu komandant međunarodnih snaga na Kosovu i pod njegovom je komandom 17.100 vojnika iz 30 država.

Generalni sekretar SPS Zoran Anđelković, koji je posle dolaska Kfora ostao u Prištini dok je to bilo moguće i delio sudbinu tamošnjih Srba, rekao je za Glas da od Rezolucije SB UN 1244 nije ostalo gotovo ništa.
- Osnovni postulati su srušeni. Učinak mirovne misije je mali. Nema bezbednosti, nije rešeno pitanje povratka proteranih Srba, niti je izvršeno razoružanje. Ukratko, situacija je gora nego 1998. godine - istakao je Anđelković.

Jedan od političkih lidera kosmetskih Srba Rada Trajković, primećuje da "svi pominju deceniju Miloševićevog terora nad Albancima, a niko ne govori o neviđenom teroru koji se punih šest godina u prisustvu predstavnika najdemokratskijih država sveta sprovodi nad Srbima".

- Etničko čišćenje Srba traje i vrši se različitim metodama, od onih agresivnih, do sofisticiranih kada se isključuju struja i voda. Srbi i dalje nemaju slobodu kretanja i sve je više onih koji odlaze - rekla je Trajkovićeva.

Momčilo Trajković Civilnoj misiji UN daje negativnu ocenu, a Kforu pozitivnu.
- Dok je Kfor napravio pomak u stabilizaciji, Unmik je svojom pogrešnom strategijom sve vreme proizvodio krizu. Civilna administracija forsira veštačka rešenja i pravi greške što insistiranjem na takozvanoj apriornoj multietničnosti izbegava koegzistenciju. Većinske Albance promovisali su u glavni faktor, ne rešavajući majorizaciju - objasnio je Trajković.

Kosmet je posle dolaska Kfora postao leglo organizovanog kriminala i korupcije. Prištinski novinar Gzim Badžaku napisao je nedavno, posle rasprave o izazovima ekonomskog i društvenog razvoja Kosova, da je "korupcija postala carstvo kojim upravlja više careva, a zvanična administracija, bilo kosovska ili Unmikova, ne može ni da započne lečenje, jer zakoni ne postoje, a praksa je sve tvrdokornija". Međunarodni tužilac Andrea Venegoni rekao je na pomenutom skupu da, ako se to nastavi u nedogled, Kosovo nikada neće biti poželjno mesto za strane investitore. Da je ekonomska situacija na Kosmetu katastrofalna tvrdi i Oliver Ivanović. Međunarodna pomoć prestaje, privreda ne radi, mnoga pitanja se ovlaš rešavaju. Više od 60 odsto stanovnika Kosova i Metohije je bez posla, a među njima je čak 80 odsto mlađih od 30 godina.

Lj. Staletović

######
 
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/P05061108.shtml
 
Odozdo gledano:

Čekajući istinu

Tokom višemesečnog izveštavanja za vreme sukoba na Kosovu i Metohiji, kako se to obično kaže, čuo sam i video dosta onog što se može podvesti pod srpsko-albansku mržnju i ubijanje, trudeći se da iz što pouzdanijih izvora saznam ono što nisam mogao okom dokučiti. Da bi to bilo što potpunije, često sam zalazio tamo gde "srpska noga" nije gazila, na zabranjena mesta, katkad stavljajući glavu u torbu.

Ispostavilo se da su veoma pouzdani izvori oni obični, "mali ljudi", oni negde na sredini, kako bi rekao prištinski advokat Azem Vlasi, s kojim sam takođe često i rado ćaskao. Za dobru sliku o jednom periodu na Kosmetu dugujem upravo tim ljudima, s kojima sam sate i sate proveo u nekoliko, isključivo albanskih kafića, uz opasku da većina njih nije prihvatljiva ni za "naše" ni za "njihove", i da sam na razbijanje te zablude trošio ogromnu energiju kod radikalnih na obe strane. Priznajem, šetao sam (uz pres karticu okačenu na vidno mesto) sa Albancima glavnom prištinskom džadom, ali ne zbog udvaranja ili kamčenja informacija, već na molbu nekolicine prijatelja koje su demonstranti smatrali izdajnicima. Čak sam ih nagovorio da jednom viknemo "Ljiri pavarsi" (sloboda, nezavisnost), što je bio dovoljan znak da su se vratili svojima.

Dreničani Šaban, Adem i Hamza Jašari svakako nisu bili bezazleni ljudi, ali sasvim suprotno mogu ustvrditi za pokojnog profesora Fehmija Aganija ili, recimo, poznatog prištinskog advokata Bajrama Keljmendija, koji su (kao i dva Keljmendijeva sina, tridesetjednogodišnji Kastriot i osamnaestogodišnji Kuštrit) na svirep način lišeni života. Agani jeste bio za nezavisnost Kosova, ali ni mrava ne bi zgazio, dok je Keljmendi važio za golemog Jugoslovena i jedine zamerke (i Srba i Albanaca) na njegov račun bile su da "voli pare" i što "ima lepu kuću". Odveli su Bajrama i decu, rekla je Nekibe... Prištinom i Kosmetom se svašta pričalo. Od toga da su Aganija likvidirali Albanci (potom se ućutali), a Keljmendija i Srbi, potom i jedni i drugi, s ciljem da se zastraše ugledni građani i krenu s Kosova... Srpski izvori tvrde da je Agani ubijen kako bi se sprečili pregovori Ibrahima Rugove i srpskih vlasti, a ko zna kome je sve smetao jedan od najškolovanijih i najpopularnijih Albanaca na Kosovu i Metohiji.

Mnoge informacije, za koje sam verovao da su najbliže istini, prekrivale su druge verzije, dajući sasvim drukčiju sliku o događajima na Kosmetu, BiH, Hrvatskoj, pa i onim u Sloveniji. Koliko znamo o Fikretu Abdiću i njegovim dilovima, počev od ustupanja stolice Izetbegoviću do skrašavanja u Opatiji. Najmanje pet verzija je u opticaju povodom iseljavanja iz Knina i okoline, Like, Banije i Korduna takođe. Znamo li kako je Radovan Karadžić pokrenuo Srbe iz "partizanskih opština" Glamoča, Grahova, Drvara, Petrovca, Ključa, Mrkonjić Grada, stradanju Srba u Mostaru, Sarajevu, tokom "Oluje" i "Bljeska"...

Čekajući istinu, ili nešto nalik na nju, vremenom ćemo ustanoviti da je toliko novih verzija, i da je svaka na svoj način uverljiva. Ona prava tada više nikome neće biti od koristi.

Piše: Dragan Banjac

 

Yahoo! Groups Links

Одговори путем е-поште