ENCODING (UTF-8)
ДРУГИ ПИШУ: SPECTATOR, ЛОНДОН Лицемерје седме силе Да ли је Џорџ В. Буш направио неслану шалу о бомбардовању Ал џазире? Да ли се Тони Блер послушно смејао? Како су могла двојица лидера слободног света да сматрају примереном спрдњу на тему ударања на неугодне арапске новинаре док једна земља – Ирак – гори пред њиховим очима? То су питања која постављају британски новинари који су шокирани гласинама о разговору који се наводно одвио између Буша и Блера. Ја имам једно друго питање: Зашто се чини да су ови новинари више увређени овом наводном бесрамношћу америчког председника изреченом у прикрајку него што су били увређени истинским бомбардовањем једне телевизијске станице по налогу претходног председника? Пре шест година је тадашњи председник Бил Клинтон послао ракете да униште један телевизијски студио и смакнуо 16 медијских радника, и то није била шала. У 2.20 часова, 23. априла 1999, у зениту кампање на Косову, снаге НАТО-а, предвођене Клинтоном и Блером, уништиле су главну зграду Радио-телевизије Србије (РТС) у центру Београда. Ракете су разориле улаз и барем један студио. Више од 120 особа је тада радило у овој згради; 16 је погинуло, док је још 16 повређено – сви су били цивилни радници, углавном техничари и помоћно особље. Џон Симпсон са Би-Би-Сија је описао како је видео „тело шминкерке... како лежи у гардероби”. То је била 27-годишња Јелица Мунитлак, која је изгорела у малој просторији у којој је шминкала телевизијске спикере. Она је била толико унакажена да су је могли идентификовати само по прстењу које је носила. Једном члану техничке екипе РТС-а, заглављеном између два разрушена бетонска блока, морали су да ампутирају обе ноге на лицу места. Касније је преминуо у болници. Данас се новинари питају да ли се Блер смејао Бушовој шали о Ал џазири, или је можда чак нашироко и надугачко причао са председником о озбиљној „завери” да се бомбардује арапска телевизијска станица. Све је то неважно. Ево шта је Блер изјавио након циљаног убијања медијских радника у Југославији: „Медији су апарат који остаје (Слободан Милошевић) на власти и ми имамо пуно оправдање као савезници НАТО-а да оштећујемо и нападамо такве мете”. Њега је подржала Клер Шорт, која је данас антиратни активиста, али која је пре шест година била Блеров главни вођа организованог клицања у корист бомбардовања Југославије. После напада на РТС, она је истакла: „Пропагандна машина продужава рат и представља легитимну мету.” Реците то породици Јелице Мунитлак. Оно што представља још већу међу овим гортескним увредама, званичници НАТО-а су касније покушали да порекну да су намерно гађали студио пун цивилних радника, уместо да тврде да су намеравали да бомбардују телевизијски предајник који се налазио одмах поред. Ипак, према коначном извештају одбора УН за ревизију ваздушне кампање НАТО-а против Савезне Републике Југославије, „НАТО је намерно бомбардовао централни студио медијске корпорације РТС”. А како је „Амнести интернешенел” истакао, „намерно изведени напади на цивилне објекте представљају ратни злочин према Римском статуту Међународног кривичног суда”. Како су британски новинари реаговали на овај „ратни злочин”? Не баш како треба; неки са чак далеко мање беса него што су показали према Бушу и Блеру због њиховог наводног ћаскања о Ал џазири. Неки представници медија који су подржавали кампању на Косову су ћутали. Медијска унија „Бекту” чак није ни прокоментарисала овај напад. На насловној страни „Гардијана” скоро да је преовладавао слављенички тон поводом бомбардовања РТС-а. У првом извештају о овом нападу који је овај лист објавио (а који су написали Мартин Кетл и Меги О`Кејн, обоје подржаваоци „кажњавања” Срба), понављају се апсолутна оправдања НАТО-а што се тиче овог напада: „НАТО је гађао у средиште... Милошевићеве базе моћи у раним јутарњим часовима бомбардујући седиште српске државне телевизије, усред емитовања дневника”. Пропустили су да кажу да су камермани, тонци и шминкерке били у средишту Милошевићеве „базе моћи”. Неки новинари су критиковали бомбардовање РТС-а не зато што је то био злочин, већ зато што је то био прави „дар за критичаре НАТО-а”; укратко, због тога се њихов „добар рат” чинио лошим. У свему овоме било је часних изузетака. Национална унија новинара, на пример, снажно се успротивила овом нападу. Међутим, превелики број новинара је покушао да утисне ово бомбардовање медијских радника у своје виђење кампање на Косову као „хуманитаран” рат. Ипак, идеја да неко може да спали једну шминкерку у име „хуманитаризма” засигурно је исто толико перверзна колико и – ако не и више – помисао да Буш и Блер разговарају о успостављању слободе у Ираку (која, претпоставља се, укључује слободу говора) док причају о дизању новинара у ваздух. Брендон О`Нил http://www.politika.co.yu/ ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
