Zoran Živkovic, eks-premijer, o srpskim idejama pred razgovore o statusu Kosova
"MANJE OD DRŽAVE, VIŠE OD AUTONOMIJE"
ISTO JE KAO SUVA VODA I DRVENO GVOŽĐE
@ Zoran MARJANOVIC
U trenutku kada je tebalo da pocne sednica Saveta bezbednosti UN
posvecena Kosovu, Amerikanci su na sebi svojstven, posredan nacin, stavili do
znanja da je u igri i varijanta po kojoj bi bilo moguce ne samo prekrajanje
granice na jugu, nego i pomeranje granice Srbije preko Drine, do Brckog! Drugim
recima, može se razgovarati i o podeli Kosova, ali i još po necemu. Tako je,
bar, rekao Stiven Majer, profesor Nacionalnog univerziteta za odbranu u
Vašingtonu, koji je 23 godine bio analiticar CIA, a poslednjih pet zamenik
šefa operativnih snaga za Balkan.
Time je oživljena stara Cosiceva ideja o podeli Kosova, koju je, u
novoj varijanti, u poslednje vreme plasirao bivši premijer Srbije Zoran
Živkovic.
Svedok: Kako sada komentarišete americku nezvanicnu inicijativu, za
koju donedavno nisu hteli ni da cuju?
Zoran Živkovic: Ne bih da remetim jedinstvo koje je postignuto u Srbiji
medu politicarima o tome da treba da imaju zajednicki stav prema Kosovu i
Metohiji. Taj stav je formulisan kao: "Manje od države, više od autonomije" i
dobro je što su se svi dogovorili o toj jednoj recenici. Ali, ne znam šta taj
stav znaci! Koliko ja razumem politiku, to ne znaci ništa. Kao drveno gvožde
ili suva voda...
S: Možda oni znaju šta to znaci?
Z.Ž: "Manje od države, više od autonomije" ne postoji! Ali, necu da
remetim jedinstvo. Neka ostvare bilo šta što ce omoguciti da Srbi žive u
svojim kucama, i da se tamo vrate oni koji su iseljeni. Ja cu to pozdraviti.
Pitanje je samo šta je realno. Ono što je definicija ozbiljnog nastupa to je
da imate nacionalni konsenzus o jednoj ideji, ali ideja mora da bude jasna,
svima razumljiva i sprovodljiva.
S: Do pre neki dan tvrdilo se da ideja o podeli Kosova nema medunarodno
uporište?
Z.Ž: Govorio sam o podeli Kosova, ne prvi, naravno, jer smatram da je
to konacno rešenje problema, jedino koje nece otvarati nove negativne procese.
Prošlo je mnogo vremena, koje je potrošeno na odbijanje da se razmišlja o
toj ideji, a ja i dalje mislim da ona ima svoju šansu.
S: Ne kažete da je dobra?
Z.Ž: Nema više dobrih rešenja za srpsku stranu u odredivanju sudbine
Kosova i Metohije. Najbolja rešenja je potrošio Miloševic, pre i posle
Dejtona. Ona su mogla biti dobra i za srpsku i za albansku stranu, a i za
medunarodnu zajednicu. Poslednje dobro rešenje moglo je biti ostvareno
1996/97. Nakon toga, više nije bilo dobrih rešenja. A najbolja rešenja mogla
su biti napravljena pocetkom 90-tih godina, kada je Miloševic mogao da napravi
istorijski dogovor sa albanskim politckim liderima, da oni budu integrisani u
politicki život Srbije i da autonomija Kosova bude istinska, ogranicena
državnošcu Srbije. Ali, on je i tada, kao i u mnogim drugim situacijama,
napravio katastrofalnu grešku, pre svega zato što je pravio paktove s
najgorim Albancima, najgorim Srbima, najgorim Hrvatima, najgorim Amerikancima
i, uopšte, najgorim ljudima na svetu, sve u cilju ocuvanja sopstvene vlasti.
S: Glasovi iz Amerike kažu da bi se Srbiji mogao pripojiti kosovski
sever, s rudnicima, a drugi kažu da je to neprihvatljivo jer polovina Srba
živi na jugu?
Z.Ž: Da, 80 hiljada Srba živi danas južnije, ali ima više od 200
hiljada Srba koji su izbeglice u Srbiji, van Kosova. Oni su takode važan
cinilac, jer ih treba trajno zbrinuti i jer treba na njih misliti ako bude
odredivana velicina teritorije koja treba da pripadne Srbima. Mislim da bi Srbi
sa kosovskog juga, mada teškom mukom, pristali na preseljenje. Ostanak na
Kosovu i Metohiji, u delu koji ce garantovano biti bezbedan za njihov život i
život njihovih porodica u narednim decenijama ili stolecima, jeste cena koju
vredi platiti preseljenjem stotinak kilometara na sever. Pošto dobrih rešenja
više nema, smatram da je ovo najmanje zlo.
S: Ta ista koncepcija kaže da bi Srbija mogla dobiti teritoriju preko
Drine, do Brckog?
Z.Ž: Dejtonski sporazum je jasan i bilo kakvo remecenje tog sporazuma
ne bi bilo dobro ni za koga, a posebno za Srbe. Ne bih da vezujem Kosovo i
Republiku Srpsku, jer se proces može okrenuti i u drugom smeru. Tada bi moglo
da se govori i o enklavama u Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji, Grckoj ili Crnoj
Gori.
S: Zapad bi bio najzadovoljniji kad bi se Srbi i Albanci dogovorili,
bilo kako. Da li je dogovor uopšte moguc?
Z.Ž: Ne! To nije realno i mislim da je poziv na dogovor samo
demagogija. Ne potice sva demagogija o Kosovu i Metohiji iz Beograda ili
Prištine, nego i iz Brisela i Vašingtona. Previše je intenzivno prisustvo
medunarodnih snaga i medunarodne politike na Kosovu da bi oni, posle svega,
danas prepustili vlastima u Beogradu i Prištini da se dogovaraju. To je samo
folklor, ali skeptik sam ako se ocekuje da bi takvi sastanci mogli doneti
nekakav rezultat. Obe strane bi nosile stav nekog iz sveta, ne bi to bili
autonomni stavovi.
S: Postoji i teza da bi Srbija trebalo da razgovara o buducnosti u
sastavu EU, a ne o prošlosti?
Z.Ž: Srpska politika je predugo bila slepa prema buducnosti i licemerna
prema svojoj prošlosti. Stvarani su mitovi, kao veliki zalogaji za gradane u
dnevnoj politici, ali zalogaji koji nisu unosili nikakvu energiju. Nije to bila
hrana, bilo je prazno. Predugo je trajala prica o nebeskoj i zemaljskoj Srbiji,
izdajicama i rodoljubima, oslobodiocima i prodanim dušama. Tek posle 2000.
godine deo srpske politike okrenuo se buducnosti. Normalno da nam je bila
obaveza i potreba da gledamo i prošlost, kako bi na tim iskustvima bolje
kreirali buducnost. Ali, ne da nam jedini temelj bude Kosovski boj ili neki
drugi mit. Do danas se nešto promenilo. Danas na politickoj sceni Srbije ima i
onih politicara koji gledaju u buducnost više nego u prošlost.
S: Veliki deo "patriotske" Srbije bice nezadovoljan rešenjem za Kosovo.
Šta to može da znaci za izbore, koji slede po usvajanju ustava?
Z.Ž: Nisam siguran da ce se izbori poklopiti sa rešavanjem problema
Kosova, mislim da ce to o Kosovu trajati krace. Osim toga, u Srbiji postoje i
razni drugi problemi, pre svih reforme i spremnost da se menjamo nabolje, kako
bi bili prihvatljivi Evropskoj uniji, što je cilj velike vecine gradana i svih
politickih stranaka. Izborna tema ne sme da bude samo Kosovo, ma koliko bilo
važno.
S: Ali bi Kosovo moglo biti dominantno?
Z.Ž: Nisma siguran. Danas imamo najmanje poverenje u vladu i neke njene
institucije, otkad postoje! Vlada ima podršku 15-20 odsto birackog tela. S
takvom podrškom ne može da se vlada. Stranke u opoziciji, DS i SRS, po svim
istraživanjima imaju preko 50 odsto naklonosti birackog tela, plus Kariceva
stranka sa 10-20 odsto (zavisno od toga ko, kada i za koga meri!), što znaci
da je oko 70 odsto birackog tela uz opoziciju. E, to je razlog da se raspišu
izbori.
S: Nece li sve to, uz rešavanje problema Kosova, gde je teško
ocekivati zadovoljenje nacionalnih srpskih težnji, biti dovoljno da radikali
konacno preuzmu vlast?
Z.Ž: Nemam strah ni od koga, pa ni od radikala. To je plašenje mecke
rešetom! Svaka demokratski iskazana volja gradana jeste božja volja. Ako
gradani Srbije misle da je buducnost u onome što cak i ovi malo promenjeni,
našminkani i okupani radikali nude, onda ce radikali imati pravo da upravljaju
Srbijom. Ali, ako me terate da merim naklonost biraca, mislim da se u Srbiji
nikad nece desiti da bilo koja stranka vlada sama, sa više od 50 odsto
glasova, pa ni SRS, zajedno sa satelitom koji se zove SPS.
S: Cemu, onda, proklamacije o rušenju vlade ako ni jacanje radikala
nije opasnost za demokratiju?
Z.Ž: Koštunicinu vladu treba smeniti koji god metod i pristup
koristili! Poverenje u vladu Vojislava Koštunice i njene institucije danas je
upola manje nego što je bilo u moju vladu, u trenutku kad je pala! Poverenje u
policiju i sudstvo je katastrofalno, u vojsku nikad manje u celoj njenoj
istoriji! A Srbija je imala i teže situacije nego u poslednje dve godine. Sve
su to razlozi za obaranje vlade, ali glavni je taj što ona koci reforme.
Potrošila je celu 2004. godinu da reforme gurne unazad. Nije uspela, pa je
pokušala silom da ih nastavi, tempom koji je nevideno spor i koji ce nas veoma
mnogo udaljiti od naših ciljeva.
S: Pominjanje te sporosti postaje za Vas opšte mesto?
Z.Ž: To se uvek iznova mora govoriti, jer smo do 2003. godine bili hit
u jugoistocnoj Evropi po brzini promena kojima smo se približavali Evropi. A
onda smo poceli da kocimo sebe same borbom protiv Darvina, postavljanjem
garniture Radeta Markovica u DB, pogibijom više dece u Vojsci SCG nego za
vreme nekih ratnih operacija, razmišljanjem poslanika o sopstvenim
privilegijama a ne o svom poslu... Sve su to razlozi da danas Makedonija i
Albanija imaju vece šanse da brže od nas udu u Evropu.
S: Da, ali nama Evropa dolazi na noge! Evo, bankari...
Z.Ž: Privid uspešnosti - po sistemu: imali smo skup bankara u
Beogradu, to je dokaz da je Koštunicina vlada dobra - samo je varka. Taj skup
je bio zakazan 2003. godine! Predsednik te banke je sam rekao da je, posle tri
godine uspešnih reformi, došlo do zastoja i tek poslednjih nekoliko meseci
Srbija opet krece napred, ali u saradnji s Hagom, a ne u privredivanju, koje je
katastrofalno! A ova vlada fantasticno ume da se kiti tudim perjem. I dalje
ministarstvo za kapitalce ne radi ništa od onoga što vec nije bilo u
planovima ili potpisanim ugovorima sa izvodacima i bankama, što je, kao
naslede, ostavila moja vlada.
S: Bilo je i nepredvidivih prepreka, poput poplava?
Z.Ž: Borba protiv poplava traje u Srbiji kao da je poplavljeno pola
Evrope, a ne tri sela! I zbog ta tri sela, koja i dalje zavise samo od Svetog
Ilije, još imamo utrkivanje nekih televizija i njihovih vlasnika u tome koja
je koliko kilograma pomoci sakupila! Pa država je to sve trebalo da završi u
pet dana, a ne da televizije od te nesrece prave svoju reklamu ili da vodimo
strane diplomate da pomognu u necemu što je zaista problem, ali je toliki da
prevazilazi mogucnost rešavanja unutar zemlje!
S: Smete li da srušite vladu? Šta cete posle?
Z.Ž: Mogu da govorim samo u svoje ime. Ja sam jasno definisao potrebu
da ona bude smenjena!
S: Kad bi je Zoran Živkovic srušio, šta bi uradio?
Z.Ž: Ono što je bio program DOS-a kad je smenjivao Miloševica, i
program koji je sprovodila Đindiceva i moja vlada. Problem je što na pocetku
21. veka nemamo velikih politicara. Da li je to posledica prirodne selekcije,
ili problem nacina vodenja politike (cemu sam bliži), teško je reci. U svakom
slucaju, da biste bili politicar, ne morate biti genije. Potrebno je da budete
radnik, kompetentan i vredan. Da završite ono što je važno za državu.
S: Da li bi Zoran Živkovic mogao da poveca operativnost svoje stranke?
Z.Ž: U politici sam od 1990, prvo kao neko ko sponzoriše i pomaže, a
od 1992. kao aktivan clan DS. To je bilo vreme bogato dogadajima, tokom kojih
sam pokazao i šta znam i šta ne znam. Mislim da sam dobrih deset godina dao
državi sve što sam mogao, iskreno i bez razmišljanja o porodici ili
prijateljima. Verujem da nisam naneo Srbiji bilo kakvu štetu, cak ni da sam
usporio bilo koji pozitivan proces. Ono što je u mom slucaju generalno dobro,
to je što svi znaju ko je Zoran Živkovic, šta hoce i šta može!
S: Da li je takav covek potreban stranci?
Z.Ž: To je stvar stranke. Neki ljudi iz Niša procenili su da im trebam
na lokalnom nivou, gde su stvari, posle izbora, pošle naopako u odnosu na ono
što je zapoceto još 1997. godine, pretežno pod mojim vodstvom. Odazvao sam
se i uvek cu pomoci u bilo cemu što je potreba Demokratske stranke, na bilo
kom nivou. Nemam nameru da se guram, licno mi je mnogo lagodnije da sam van
politickog vrha. Nisam u politiku ušao zbog egzistencije ili zbog toga što me
neko maltretirao, umeo sam i ranije da se branim od nasrtaja Miloševicevih
ljudi, ali sam ušao u DS jer nisam mogao da živim u državi koja je, tog
trenutka, bila najgora na svetu! Sada Srbija ponovo ima šansu i ja sam spreman
da joj ponovo pomognem, ali ne po svaku cenu i ne time da se posebno
preporucujem. To je stvar DS.
KASNO JE PRICATI O TOME
ŠTA SMO MOGLI BORIS I JA
S: Sa današnjeg aspekta, šta je bilo korisnije za stranku i za državu
- da Zoran Živkovic i Boris budu tandem, ili da budu rivali?
Z.Ž: Ne volim da pricam o prekjucerašnjim novinama, a kamoli o onima od
pre dve godine.
S: Ali u novinama od pre dve nedelje je Slobodan Gavrilovic zvao stranku
da angažuje Zorana Živkovica?
Z.Ž: To je pitanje za Gavrilovica! Nemam nameru da se bavim onim što je
bilo odavno. Vrlo jasno sam rekao na Skupštini DS kako treba stranka da radi,
bez obzira na to što sam znao da nema šanse za moju pobedu na toj sednici
skupštine. Moja je obaveza bila da kažem na koji nacin zamišljam DS, a
stranka je izabrala drugaciju opciju i to je završena prica.
S: Vaš kum i naslednik na mestu gradonacelnika Niša, Goran Ciric, imao
je rezervi prema Vašem povratku u lokalni odbor DS?
Z.Ž: Ne komentarišem!
S: Možete li vas dvojica da saradujete, posle svega?
Z.Ž: Ja sam sada clan Gradskog odbora DS, moja je obaveza da saradujem
sa svima u stranci, pogotovo sa clanovima Gradskog odbora.
S: A kao kumovi?
Z.Ž: To nije pitanje za novine!
GREŠKA "SABLJE" BILA JE DVA ODSTO,
TO ISTORIJA SVETA NE PAMTI
S: Skupštinski Odbor za bezbednost uveliko se bavi nedostacima akcije
"Sablja". Kakav je Vaš komentar?
Z.Ž: I danas postoji ogromna podrška gradana efektima akcije "Sablja",
kao što postoji veliko nezadovoljstvo u delu politicke javnosti Srbije i
žuto-braon štampi tom istom akcijom. Meni je to logicno. Vanredno stanje,
uvedeno nakon ubistva Zorana Đindica, nije uvedeno za gradane Srbije, nego za
kriminalce. Gradani nisu osetili to vanredno stanje, niko od njih nije imao
problem u tih 40 dana, ali su probleme imali kriminalci i sitni kokošari,
iluzionisti, beli magovi i svi slicni, koji se lažno predstavljaju kao
politicari ili novinari. Jedino ta mala, brojcano bezbacajna društvena grupa,
ima problem sa "Sabljom". Nevolja je što dosta njih iz te male društvene
grupe danas sedi u Skupštini Srbije i na urednickim mestima u onome što se
prodaje na trafikama, a nije novina.
S: Da li svi privodeni pripadaju kategorijama koje navodite?
Z.Ž: Od 11.665 osoba pozvanih na informativni razgovor, privedeno je i
zadržano u pritvoru nešto više od 2.700. To su oni koji su prenocili u
zatvoru. Samo protiv 62, od 2.700, nije podneta krivicna prijava!
S: Znaci, greška dva odsto?
Z.Ž: Da, greška je dva odsto! Ne postoji nijedan državni projekat u
istoriji Srbije koji je imao grešku manju od 10 odsto! U svetskoj istoriji,
cak i u Švajcarskoj, logicna je greška od pet odsto, a mi smo imali samo dva
odsto. Ako ta 62 coveka nisu bila za krivicno gonjenje, a mislim da neki od
njih ipak jesu...
S: Recimo?
Z.Ž: Recimo, Aca Tomic i, recimo, Bulatovic! Eto, vec smo smanjili
grešku za još dvojicu! Ali, sudovi su bili takvi kakvi su bili, u sudsku rec
se ne sumnja... Dakle, uz veliku halabuku, posle godinu i po dana, cak i uz to
da je Demokratska stranka prala ruke od "Sablje" (iako su, u politickom smislu,
njeni ljudi to vodili i DS treba da bude ponosna na uspehe "Sablje"), mladani
generalni inspektor MUP-a, Božovic, utvrdio je šest primera torture! To je
0,2 odsto, jedan slucaj na 2.000! S tim što piše da ne postoje podaci o tome
ko je vršio tu torturu, a ja to smatram smešnim! Kako znate da je vršena
tortura ako ne znate ko je vršio torturu!?
S: Mali procenat ne mora da znaci i malu odgovornost!?
Z.Ž: Treba da budu kažnjeni svi koji su vršili torturu. Svi! Ali, za
ukupnu ocenu "Sablje" mora se znati da se, za godinu dana, u Srbiji pozove na
informativni razgovor ili privede više od sto hiljada ljudi! To znaci da
12.000 u "Sablji", za 40 dana, nije dramatican broj u odnosu na opšte stanje.
Cini se da "Sablja" najviše svrbi one koji su se uplašili za svoj politicki
život i za svoje saradnike u kriminalnim radnjama. Zato oni to ne mogu da
oproste. A kad bi imali bilo kakav dokaz da je neki ucesnik "Sablje" izvršio
krivicno delo, taj bi odavno bio uhapšen!
S: Zar general Obradovic nije uhapšen?
Z.Ž: Policijski general Milan Obradovic je dva meseca držan u pritvoru
zato što je neko iz organizovanog kriminala rekao da je on inspirisao nekoga
na torturu u slucaju "Makine grupe", pre "Sablje"! Cak i ako je sve to tacno,
tu ne postoji delo! Koga je on to podsticao, ako nije definisano ko je vršio
torturu!? On je držan dva meseca u zatvoru zato što je moj kadar i što je
bio uspešan i profesionalan, ne samo u akciji "Sablja", nego u svom ukupnom
policijskom stažu. I onda je, posle dva meseca, gurnut na ulicu, kao covek
kojem je ukinuta zaštita. A on je, ipak, nekakav policajac, general!
S: Kako ste reagovali?
Z.Ž: Tako što sam napisao otvoreno pismo Vojislavu Koštunici i danas
(petak) saznao od Obradovica da je dobio obezbedenje. Pa ne možete tek tako
prepustiti sudbini generala policije, koji se zamerio hiljadama kriminalaca i
koji je bez ostatka ušao u svaku policijsku akciju ne praveci odstupnicu.
Obradovic nije pravio veze s kriminalcima i nije šest sati pricao s Legijom,
nije imao svog kriminalca, poput nekih politicara koji se hvale da imaju svoje
"laufere" ili "konje", nego je ozbiljno shvatio da je policajac i da mu je
posao da se bori protiv kriminala. E, on je držan dva meseca u zatvoru i za to
vreme je, prirodno, imao i srcane probleme. Zašto je hapšen? Da ne bi uticao
na svedoke! A svedoci nisu ni saslušavani! Pritvoren je za navodno delo staro
dve godine! Pa da je hteo, kao general policije, mogao je za te dve godine da
utice na svedoke na svakojake nacine.
S: Mnogo komentara izazvalo je i smenjivanje Gurija?
Z.Ž: Guri Radosavljevic smenjen je iz Žandarmerije iz istog razloga -
zato što je bio OK momak! Smenjen je zato što je pomocniku ministra rekao da
je smešno da pravi "srpske vitezove" Žandarmerije i JSO, jer vec ima
Žandarmeriju i SAJ kao dovoljno dobre jedinice.
S: Kako Vi pamtite "Sablju"?
Z.Ž: Ponosim se onim što je DS radila, pa i onim što sam radio i ja,
kao njen clan i funkcioner, od 1990. godine do danas. Svime! Mogu da budem
ponosan na mnoge pojedinacne stvari, a posebno na to što je uradeno u akciji
"Sablja" i na ono što je uradeno u procesu privatizacije u 2003. godini i dve
godine pre toga. Apsolutno bih uradio to isto da sam danas u istoj situaciji!
Ne mislim da je "Sablja" trebalo duže da traje, jer je uvedena da bi policija
dobila mehanizam (vanredno stanje) za efikasan istražni postupak. Kad je to
rešeno, izmenama zakona, nije bilo potrebno da postoji "Sablja". Ona nije bila
usmerena prema politickim protivnicima, niti prema protivnicima iz susedstva u
detinjstvu i rešavanju starih zadevica, nego je bila podredena borbi protiv
kriminala. Tek sada se javljaju neki ljudi, cak i iz policije (UBOPOK) koji
kažu da je "Sablja" obezglavila organizovane kriminalne grupe u Srbiji. To je
tacno!
http://www.svedok.co.yu/
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
