Marioneta Kondolize Rajs
Da li je gospodin Marti Ahtisari rekao nemačkom listu pigl da je odluka o nezavisnosti Kosova i Metohije već doneta ili nije ni slično rekao, nije bitno. pigl zna vrlo dobro Ahtisarijev (tj. američki) stav o Kosovu pa je, moda, samo slobodnije formulisao ta Ahtisari tj gđa Kondoliza Rajs, misli, dakle bez obzira ta je tačno rekao.
Marti Ahtisari je po nacionalnosti Finac, a po zanimanju honorarni slubenik sekretara Stejt departmenta, gospođe Rajs. To znaju i vrapci na grani. Ali, gospodinu Ahtisariju taj bogato plaćeni honorarni rad, kao Fincu, ne slui na čast. Uostalom kao ni drugim Fincima, američkim honorarcima na naim prostorima, kao na primer Heleni Ranti i Hari Holkeriju. I to iz vie razloga.
Najpre da se prisetimo da je Finska uoči i za vreme Drugog svetskog rata dva puta ratovala sa tada moćnim SSSR-om da bi najpre odbranila, a zatim pokuala da povrati oteti deo svoje teritorije na Karelijskoj prevlaci. Čak i po cenu da se, mimo svoje volje i elje, nađe u neformalnom saveznitvu sa Hitlerovom Nemačkom.
Danas Marti Ahtisari čini sve to mu se sa one strane okeana naredi da se od Srbije otme, ne samo deo njene teritorije, već i njena istorija. Ahtisari je poslat u Srbiju sa zadatkom da obezbedi otkidanje Kosova od Srbije. Za finca Ahtisarija Kosovo, naravno, nije Karelijska prevlaka
Srbiji s divljenjem
Uoči srpsko-turskog rata, 1876. godine, u Srbiju je doao finski pukovnik Valdemar Beker da pomogne kralju Milanu Obrenoviću i Srbiji u pripremama za taj rat. Ali, ne kao jedan od 4.000 ruskih vojnika dobrovoljaca pod komandom generala Černjejeva, već kao pukovnik i član generaltaba srpske vojske zaduen za reorganizaciju vojske, izradu ratnog plana i kao komandant Moravske divizije. Kakva je uloga Ahtisarija danas u Srbiji, vidimo.
Godine 1860. profesor helsinkog univerziteta Karl Kolan doktorirao je na temi "Pregled srpskih istorijskih pesama". Disertaciju je zavrio rečima: "Nadajmo se da je obezbeđena svetla budućnost tom hrabrom, neobičnom, talentovanom narodu u kojoj će, zatićen od spoljnih negativnih uticaja, samostalno stupiti u Evropu i kretati se stazom evropske civilizacije."
Sumnjam da je gospodin Ahtisari uopte čuo za ovu odu srpskom narodu. Radije će izjaviti - to mu je naređeno - da srpski narod zbog svoje (navodno) genocidne prirode nema pravo da bude tretiran kao ravnopravan narod sa drugim narodima (valjda i sa iptarima).
Najveći finski pesnik, vedskog porekla iz prve polovine 19. veka, Johan Ludvig Runeberg, inače autor teksta finske himne, nakon to je preveo tridesetak srpskih narodnih pesama na vedski, bio je zadivljen srpskom narodnom poezijom i herojskom borbom Srba za svoje nacionalno oslobođenje. Srpske narodne pesme su čak uticale na njegov pesnički rad.
Da li je gospodin Marti Ahtisari o tome negde pročitao? Mada to pie i u finskoj enciklopediji.
Legendarni finski predsednik Urho Kekonen, politički daleko od svake vrste levice, bio je veliki prijatelj jugoslovenskih i srpskog naroda kao pristalica neutralnosti i nesvrstanosti Finske i tadanje Jugoslavije. U Bugojnu, 1974. godine, pobratimio se sa Josipom Brozom Titom, rekavi tom prilikom (bio sam kao prevodilac svedok tom događaju) da mu je Tito bio učitelj u spoljnjoj politici. Na mostarskom aerodromu finski predsednik je čak zaustavio svoj avion koji je već bio krenuo, da bi se vratio na aerodrom da se potpie na knjiici, srpskom izdanju jednog finskog romana. Ne znam da li je jedan dravnik u svetu načinio takav gest da bi demonstrirao značaj povezivanja dva naroda i na kulturnom planu.
Gospodin Ahtisari je takođe bio predsednik Republike Finske. Poređenje sa odnosom Urha Kekonena prema naoj zemlji i odnosa gospodina Marti Ahtisarija bilo bi deplasirano. Prethodnik Marti Ahtisarija na poloaju predsednika republike, Mauno Koivisto je javno osudio agresiju NATO-a na Srbiju. Gospodin Ahtisari, naravno, nije.
Degradiranje Nobelove nagrade
Postoji velika razlika u odnosu prema Srbiji između običnog finskog čoveka i retkih proameričkih finskih političara poput gospodina Ahtisarija. Lično sam doiveo da vidim kako su poljoprivrednici iz jednog finskog sela, Toholampija, trajno prihvatili nae učenice finskog jezika koji tamo već drugu godinu borave u porodicama radi usavravanja finskog jezika, tretirani kao članovi porodice. A meni, kao Srbinu, je dodeljena čast da u gradu Kanusu pretprole godine otkrijem jedan spomenik posvećen Fincima koji su se borili za slobodu svog naroda.
Otuda je pogreno identifikovati gospodina Ahtisarija sa finskim narodom i zvaničnom prijateljskom politikom Finske prema Srbiji odnosno SCG. Nedavno sam pročitao da će "mirotvorac" Marti Ahtisari biti kandididovan za Nobelovu nagradu! Kakva bi to bila degradacija Nobelove nagrade.
Ovaj napis se, naravno, naravno, ne moe da dovodi u vezu sa zvaničnim miljenjem nae pregovaračke delegacije o g. Ahtisariju. Ovo je samo nediplomnatski formulisan glas verujem cele nae javnost, objavljen ne u dokumentu Ministarstva spoljnjih poslova već u Glasu javnosti.
Na kraju o jednom kuriozitetu bez direktne veze sa temom ali zanimljivom. Finci su vekovima, i danas jo, bili čvrsto vezani za prirodu to je bitno uticalo i na sam mentalitet Finskog čoveka, kao prirodnog, temeljnog, istrajnog, istinoljubivog, kao to je i sama priroda. Nije slučajno da zbog toga gotovo sva finska prezimena počivaju na elementima prirode, na: umi, reci, jezeru, ostrvu, obali, brdu, planini itd. Prezime gospodina Martija Ahtisarija na finskom znači "podvodno ostrvo". Kakvo simbolično predskazanje!
Čedomir Cvetković, Beograd
| Yugoslavia phone card | Flag of yugoslavia | Yugoslavia |
| Yugoslavia flight |
YAHOO! GROUPS LINKS
- Visit your group "SrpskaInformativnaMreza" on the web.
- To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
- Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
