Iz poslednjeg broja Vremena. Stigose na kraju i do kardeljevog nuklearnog
programa.......
Postnuklearna era:
Smrtonosni arsenali
ezdeset godina posle prvih bombi svet nikada nije bio ravnoduniji a da,
istovremeno, ukupna snaga svetskog nuklearnog arsenala nije bila veca.
Dokument Pentagona koji predvida izmenu americke nuklearne doktrine
najavljuje da bi zemlje kao to je Iran mogle i uivo da vide deo tog
arsenala
pie: Slobodan Bubnjevic
Ljuljake u parku dok se klate na vetru, nekoliko penzionera na klupama i
dva decaka koja se igraju na toplom jesenjem danu. Bezbrina scena iz
americkih filmova nalik na uobicajeni intermeco pred dolazecu nuklearnu
apokalipsu. Kada se ta slika zaista vidi u nekom od naih parkova, mada nema
nikakve nuklearne pretnje, moe se dogoditi da motiv nuklearne bombe bude
razraden onako kako ga scenaristi apokalipticnih filmova nikad ne bi
ocekivali. Jedan decak pritrcava drugom i uzvikuje "Bang", to drugog
ostavlja sasvim ravnodunim. "Bomba", kae prvi decak. Drugi se, pak, penje
na ljuljaku i samouvereno objanjava: "Najjaca je atomska bomba, ona moe
da razori celu Zemlju." Posle toga, nijedan od decaka ne pokuava da
interpretira eksploziju najjace bombe na svetu. Obojica se samo ljuljaju.
U meduvremenu, daleko od parka sa ljuljakama, vodeca nuklearna sila i
zemlje koje bi da to postanu igraju svoje decje igre. U najnovijem sukobu sa
Iranom, SAD su pokrenule lavinu optubi za ilegalno razvijanje nuklearnog
programa. U zamrenom spletu diplomatskih pritisaka i inadijskih odgovora,
nedavno je postalo jasno da Iran ima nuklearnih ambicija ova zemlja je
odbacila superviziju Medunarodne agencije za nuklearnu energiju, a na
ulicama Teherana okupilo se skoro milion ljudi da podri nuklearnu bombu u
islamskoj proizvodnji. Posle primera jalovih otpubi sa Irakom, citav sukob
bi bez sumnje ostao na nivou tekih reci iz antiteroristickog vokabulara, uz
mogucnost konvencionalne vojne intervencije, da se oko 11. septembra ove
godine nije pojavila jedna manje-vie nezapaena vest koju je preneo AFP.
Ova novinska agencija dola je do dokumenta iz odeljenja Pentagona za
prilagodavanje promenana nastalim nakon 11. septembra u kome se od americke
vojske zahteva "priprema za koricenje nuklearnog oruja". Dokument predvida
promenu nuklearne doktrine i mogucnost preventivnih nuklearnih udara na
vladine ili nevladine ciljeve. To znaci da bi SAD pod nekim izgovorom mogle
da upotrebe nuklearno oruje protiv Irana ili bilo koje zemlje optuene za
terorizam.
MOHAMED EL BARADEJ: Medunarodna agencija za nuklearnu energiju
MAD STRATEGIJA: Tokom prvih trideset godina nuklearne ere, uz velik razvoj
vie nacionalnih nuklearnih programa, nastala je takozvana MAD strategija,
kojom je bilo predvideno da se nuklearno oruje koristi samo kao odbrana od
nuklearnih napada. Ova strategija je odravala ravnoteu medu nuklearnim
silama, ali se uz razne izmene i dopune zadrala i posle pada Berlinskog
zida. Do sedamdesetih godina mnoge zemlje razvijale su nuklearna postrojenja
za vojne potrebe, ali je sa porastom svesti o globalnoj opasnosti taj trend
zaustavljen, tako da je drugih trideset godina nuklearne ere obeleeno
skladitenjem i unitavanjem onoga to je u prvih trideset godina
napravljeno. Mada je MAD bio na snazi, potpisano je vie medunarodnih
sporazuma o prekidu proliferacije nuklearnog oruja, a njihov dalji razvoj
je u velikoj meri zaustavljen takozvanim NPT protokolom (Non-Proliferation
Treaty) iz 1970. godine kome su pristupile skoro sve zemlje koje su do tada
bile pokrenule svoje nuklearne programe. Pocetkom devedesetih stupio je na
snagu i sporazum o zabrani nuklearnih proba (CBTB), ali je on u nekoliko
navrata bio grubo prekren.
KAKO KUPITI NUKLEARNO GORIVO: Ruda uranijuma
Cuvanje i skladitenje zaostalog nuklearnog materijala zahteva velika
materijalna sredstva, tako da sve zemlje koje su prihvatile NPT dobijaju
finansijsku i logisticku podrku medunarodne zajednice. Svaki prijavljeni
gram uranijuma i plutonijuma nalazi se pod stalnom kontrolom Medunarodne
agencije za atomsku energiju (IAEA). Inspektori IAEA redovno obilaze
lokacije na kojima se nalaze nuklearna postrojenja, a vecina nuklearnih
skladita je pod njenim elektronskim nadzorom. IAEA, kao agencija
Ujedinjenih nacija sa seditem u Becu, vie puta u poslednjih nekoliko
godina demonstrirala je svoj integritet, suprotstavljajuci se pokuajima SAD
da okrive Irak za razvoj nuklearnog oruja, to je bio glavni americki
izgovor za pocetak poslednjeg rata u Iraku.
Za tu vrstu savesnog delovanja, agencija je ove godine podelila Nobelovu
nagradu za mir sa svojim predsednikom Mohamedom el Baradejem, ali je sukob
sa SAD doneo mnoge neugodne posledice po rad agencije. Budet IAEA je
ozbiljno smanjen, a uz to americka obavetajna agencija CIA obustavila je
saradnju, tako da svoje operativne podatke vie ne alje u Bec. Zapravo,
slucaj sa nepostojecim nuklearnim arsenalom Sadama Huseina najbolje pokazuje
koliko je IAEA nemocna da zaustavi sukobe na temu nuklearnog oruja, ma
koliko pritom uspevala da ocuva svoju neutralnost. Bilo da se nuklearnih
oruja nekim cudom dokopaju teroristi ili da ga, nasuprot tome, upotrebi
antiteroristicka koalicija u preventivne svrhe, to je uz novu doktrinu
jedan od mogucih raspleta scenarija u Iranu, teko da ce IAEA ili bilo koja
druga mirovna organizacija uspeti da zaustavi nuklearni rat. No, to zapravo
nije cudno, narocito ako u SAD dode do izmene nuklearne doktrine. Istorija
XX veka je definitivno pokazala da nuklearne udare neke zemlje ne moe da
spreci jedna kancelarija sa nekoliko racunara, gomilom papira i stotinak
funkcionera Ujedinjenih nacija, vec samo druga nuklearna sila.
SVETSKI NUKLEARNI ARSENAL: 3730 tona nuklearnog materijala u deset zemalja
REZERVE STRAHA: Da li je zato opravdan strah od nuklearnih oruja? Posle
stupanja na snagu NPT-a, citav svet je iz nuklearne paranoje polako preao u
ravnodunost na istu temu. Uz svest o nuklearnim opasnostima i primere kao
to je nedavno odustajanje Libije od dalje proliferacije nuklearnog oruja,
razloga za strah realno ima manje. No, cinjenica je da ezdeset godina posle
prvih bombi svet nikada nije bio vie ravnoduan, a da uporedo s tim ukupna
snaga svetskog nuklearnog arsenala nikada nije bila veca. Kada su u avgustu
1945. bacene prve atomske bombe na Japan, eksplozija u Hiroimi imala je
snagu eksplozije 15.000 tona obicnog TNT eksploziva (15 kilotona), a
eksplozija u Nagasakiju 20 kilotona. Prema najniim procenama, ukupan
svetski nuklearni arsenal danas ima snagu od 3000 megatona TNT-a, to
odgovara snazi od 150.000 bombi bacenih na Nagasaki. Manje optimisticni
istraivaci smatraju da je u arsenalima nuklearnih sila uskladiteno raznih
fisionih i fuzionih oruja ukupne snage do 15.000 megatona, to je uporedivo
sa 750.000 bombi kakva je u Nagasakiju za jedan sekund usmrtila 70.000
ljudi. Prema ovogodinjim podacima objavljenim u delu J. Cirincionea, J. B.
Volfstalsa i M. Rajkumara Smrtonosni arsenali: nuklearno, hemijsko i
bioloko oruje, na svetu trenutno ima vie od 27.600 nuklearnih bojevih
glava.
Najtacniji uvid u snagu pojedinacnih nacionalnih arsenala moe se dobiti
kroz raspodele masa uskladitenog nuklearnog goriva. Prema podacima
Instituta za nauku i medunarodnu bezbednost iz Vaingtona (ISIS), ukupna
kolicina radioaktivnog plutonijuma i visoko obogacenog uranijuma (uranijum
koji ima vie od 20 odsto radioaktivnog izotopa U235) iznosi 3730 tona. Po
podacima ISIS-a, u vojnim zalihama se na kraju 2003. godine nalazilo 2106
tona, od cega su 263 tone plutonijum, a 1843 tone visoko obogaceni uranijum.
Ove zalihe su neravnomerno rasporedene medu nuklearnim silama. Pet zemalja
koje su zapocele svoje nuklearne programe pre 1970. godine SAD, Rusija,
Kina, Velika Britanija i Francuska poseduju cak 2103 tone, dok preostale
nuklearne sile Izrael, Indija, Pakistan, Severna Koreja i Iran sve
zajedno imaju samo tri tone nuklearnog materijala. No, mada su neke od njih
jo daleko od bombi koje se mogu upotrebiti, uopte se ne moe govoriti da
su nuklearni arsenali ovih zemalja za potcenjivanje. Svaki kilogram
uranijuma i plutonijuma vredi deset hiljada ljudskih ivota. Zato nita u
vezi sa nuklearnim orujem nije decja igra, narocito ako se promeni
nuklearna doktrina koja je tokom i posle hladnog rata svet bombi odravala u
nekakvoj ravnotei.
Osam pravih i dve potencijalne nuklearne sile
SAD
Sjedinjene Americke Drave imaju 10.000 nuklearnih bojevih glava, prema
procenama Medunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA). Veci deo tog
arsenala rasporeden je na nuklearnim podmornicama, a ostatak cine
interkontinentalni balisticki projektili i avionske bombe za dugodometne B2
i B52 bombardere. Prema podacima Instituta za nauku i medunarodnu bezbednost
(ISIS) iz Vaingtona, SAD u vojnim zalihama poseduju 799,5 tona nuklearnog
goriva. Mada je americki Kongres predvideo smanjenje nuklearnog arsenala za
50 odsto, SAD planiraju razvoj naprednih nuklearnih oruja. Njihova
proizvodnja mogla bi da pocne ako dode do izmene nuklearne doktrine i
preventivnih nuklearnih udara na zemlje optuene za saradnju sa teroristima.
SAD su od 1945. do 1992. godine izvrile 1030 nuklearnih proba, da bi potom
potpisale ugovor o njihovoj zabrani (CTBT). Mada u meduvremenu nisu vrile
probe, SAD jo nisu ratifikovale ovaj sporazum.
Rusija
Ruska Federacija ima vie od 16.000 nuklearnih bojevih glava, sa 1215 tona
nuklearnog materijala, po podacima ISIS-a. Veci deo tog materijala
uskladiten je na desetak lokacija u Rusiji, ukljucujuci i materijal koji je
preuzet od Ukrajine, Kazahstana i Belorusije, ali mnogi eksperti smatraju da
nije obezbeden na odgovarajuci nacin. Poslednjih godina Rusija je pokrenula
nekoliko programa za razvoj interkontinentalnih raketa u cijem se vrhu
nalazi vie nuklearnih projektila koji mogu da izbegnu rakete presretace
razvijene u americkom programu strateke odbrane "Rat zvezda". No, Rusija
ulae velike napore da smanji svoj arsenal cije je odravanje skupo i
rizicno. Posle 715 nuklearnih proba iz doba Sovjetskog Saveza, Ruska
Federacija je obustavila dalje testove. Jedna je od retkih nuklearnih sila,
uz Francusku i Veliku Britaniju, koje su i potpisale i ratifikovale CTBT.
Kina
Kina ima oko 400 nuklearnih projektila, sa oko 25 tona nuklearnog goriva.
Vecina ovih projektila su kratko i srednjedometne rakete, i mada poslednjih
godina ne proizvodi novo nuklearno oruje, Kina pokuava da razvije sistem
dugodometnih projektila. Kina je izvrila 45 nuklearnih proba, potpisala
CTBT, ali ga nije ratifikovala.
Francuska
U francuskom arsenalu trenutno postoji 350 nuklearnih bojevih glava, sa 34
tone nuklearnog materijala, mada je od 1960. godine proizvela 1110
nuklearnih oruja, od kojih su mnoga kasnije demontirana. Sadanji materijal
je rasporeden na 84 bombardera sposobna da nose nuklearnu bombu i cetiri
nuklearne podmornice od kojih svaka moe da nosi 16 projektila. Francuska
planira da zameni sadanji arsenal u nuklearnim podmornicama novim
savremenijim projektilima, ali ce ga naoruati postojecim nuklearnim bojevim
glavama. Izvrila je 210 nuklearnih proba, potpisala i ratifikovala CTBT.
Velika Britanija
Po podacima ISIS-a, Velika Britanija ima 27,5 tona nuklearnog materijala, a
prema medusobnom ugovoru koji datira jo iz vremena projekta "Menhetn",
Britanci mogu da pozajme nuklearne bojeve glave od SAD. Britanija ima cetiri
nuklearne podmornice od kojih svaka moe biti naoruana sa 16 Trident II
projektila i ukupno 48 nuklearnih oruja. Britanija zavisi od americkih
kapaciteta tako da nikada nije mogla samostalno da izvodi nuklearne probe.
Pod americkim nadzorom izvela je 44 probe. Potpisala je i ratifikovala CTBT.
Izrael
Prema istraivanjima ISIS-a, Izrael ima samo 580 kilograma radioaktivnog
plutonijuma. Mada nikada nije objavio podatke o postojanju i broju svojih
bombi, taj nuklearni materijal dovoljan je za opremanje 100170 nuklearnih
bombi. Proizvodnja materijala se nastavlja, a Izrael svoje nuklearno oruje
moe da upotrebi pomocu nekoliko vrsta aviona i balistickih projektila, ali
precizni detalji nisu poznati.
Indija
Indija ima 380 kilograma plutonijuma, a po procenama ISIS-a mogucna je i
proizvodnja visoko obogacenog uranijuma. Ovaj materijal je dovoljan za
75110 nuklearnih bombi. Smatra se da Indija ima komponente da za samo
nekoliko dana ili nedelja sklopi nuklearno oruje. Indija proizvodi nove
kolicine plutonijuma, ali nema zvanicnih najava o daljim planovima u razvoju
nuklearnog programa. Indija je jedna od nekoliko zemalja koje nisu potpisale
ni NPT ni CTBT.
Pakistan
Pakistan ima 40 kilograma radioaktivnog plutonijuma i vie od jedne tone
visoko obogacenog uranijuma. Moe da proizvede oko 50110 nuklearnih bombi.
Komponente za ovo oruje uskladitene su u delovima, a fisiono jezgro je
odvojeno od eksploziva koji slui kao upaljac za bombu. Kao i Indija,
Pakistan nije potpisao NPT, ali je zato potpisao CTBT. Smatra se da je od
1998. proizvodnja nuklearnog materijala uvecana.
Severna Koreja
Severna Koreja ima izmedu 15 i 40 kilograma plutonijuma, a kolicina visoko
obogacenog uranijuma nije poznata. Drugi detalji o severnokorejskom
nuklearnom programu takode nisu poznati, ali CIA pretpostavlja da Severna
Koreja moe da sastavi devet nuklearnih bombi. Prema nekim neproverenim
obavetajnim izvetajima, Severna Koreja je tokom devedesetih uspela da
proizvede dve nuklearne bombe.
Iran
Nije poznata trenutna kolicina nuklearnog goriva. Sumnja se da je Iran
zapoceo svoj nuklearni program posle 1970. godine. Pod izgovorom da ce
koristiti nuklearnu energiju u civilne svrhe, Iran je razvio postrojenja za
obogacivanje uranijuma. Poto je veci deo opreme kupljen u evropskim
zemljama, narocito u Francuskoj, nedavno je dolo do sukoba izmedu Irana i
Evropske unije zbog 3000 gasnih centrifuga koje Iranci ele da koriste za
proizvodnju slabo obogacenog uranijuma. One godinje mogu da proizvedu 25
tona slabo obogacenog uranijuma, koji ne moe da se koristi za nuklearne
bombe. Medutim, kada rade u bloku, prema procenama IAEA ove centrifuge mogu
da proizvedu i dovoljno visoko obogacenog uranijuma da Iran godinje napravi
dve do tri nuklearne bombe.
Sovjetsko naslede
Prema klasifikaciji Instituta za nauku i medunarodnu bezbednost, medu
zemljama koje su pristupile NPT protokolu, posebnu grupu cine drave koje su
nasledile nuklearno oruje. To su tri zemlje biveg Sovjetskog Saveza:
Ukrajina, Belorusija i Kazahstan. Politicka situacija u ove tri zemlje
uglavnom je nestabilna, ali one ne predstavljaju nikakvu nuklearnu pretnju.
Tokom devedesetih sve tri zemlje su svoj nuklearni arsenal predale Ruskoj
Federaciji, a potom potpisale NPT. Preostale zalihe nuklearnog goriva
koriste se samo u civilne svrhe i nalaze se pod redovnom kontrolom
inspektora IAEA.
Titova nuklearna bomba
Biva Jugoslavija smatra se jednom od zemalja koje su imale vojni nuklearni
program, ali su od njega odustale kada su potpisale NPT. Postoji mnogo
dokaza o postojanju nuklearnog programa u SFRJ, ali on nikada nije dostigao
nivo zemalja poput Francuske ili Izraela. Poznati jugoslovenski naucnik
Pavle Savic, koji je jo 1939. godine zajedno sa Irenom olio-Kiri radio na
cepanju jezgra uranijuma neutronima, tokom kasnih cetrdesetih osnovao je
Institut za nuklearne nauke u Vinci gde su nastale prve ideje o
jugoslovenskoj bombi. Na sastanku dravnog vrha odranom 17. januara 1950.
Edvard Kardelj je rekao: "Mi moramo imati atomsku bombu. Makar nas kotala
polovine godinjih prihoda." No, i pored raznih intencija i velikog ulaganja
u tri jugoslovenska nuklearna instituta, nije ucinjeno mnogo da se realizuje
ovaj Kardeljev stav. Tokom 19481952. potroeno je vie od 35 miliona dolara
za razvoj nuklearnog programa. Od 1955. program je nadgledao Aleksandar
Rankovic i mada je uranijumsko gorivo uglavnom kupljeno u Sovjetskom Savezu,
na izgradnji reaktora u Vinci SFRJ je saradivala sa Norvekom. Kasnije je
program obustavljen, da bi 1974. bio obnovljen kao Program A, koji je vodio
pukovnik Martin Sajnkar. U meduvremenu, SFRJ je javno zagovarala
protivljenje irenju nuklearnog oruja, ali je ovaj program sasvim
obustavljen tek 1988. godine. Rezultati su izostali zbog nedovoljnih
ulaganja, neaurnosti vojnih vlasti, birokratskih zavrzlama i pacifizma
naucnih radnika koji su ovaj program koristili uglavnom da nabave opremu za
svoje laboratorije. Titova bomba je izvesno bila tema za igru izmedu dve
nuklearne sile, to se najbolje moglo primetiti u vreme NATO bombardovanja.
U seriji clanaka u "Njujok tajmsu" tokom aprila 1999. raspravljano je o tome
kolika opasnost preti od ezdesetak kilograma uranijuma u Vinci, s obzirom
da u to vreme inspektori IAEA nisu mogli da ga kontroliu. Kasnije, posle
petooktobarskih promena, taj uranijum je izvezen iz zemlje i prenesen u
Rusiju.
http://www.vreme.com/
------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~-->
Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page
http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM
--------------------------------------------------------------------~->
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
