Tim povodom, Jeljcin je napisao da je stav Rusije prema Kosovu, nasuprot
proširenom verovanju o tradicionalnoj povezanosti Rusa i Srba, temeljno
principijelno pitanje medunarodne politike, sudbinsko pitanje Evrope, pa
cak i
sveta.
Ovo je rezime ondasnjeg i sadasnjeg stava Rusije prema Srbiji. Ni Amerika ni
Rusija ne zele vise da se stvaraju zategnuti odnosi, a interes Evrope ja da na
njenim prostorima bude mir. Poruka Srbiji koja je identicna sa porukom koju je
jednom prilikom Velja Ilic uputio Zoranu Djindjicu.
Zoran Djuric
> From:: "ANTIC.org-SNN" <[EMAIL PROTECTED]>
> To: <[EMAIL PROTECTED]>, <[EMAIL PROTECTED]>, <[EMAIL PROTECTED]>, "'SIM'"
> <sim@antic.org>, "'Sorabia'" <sorabia@yahoogroups.com>, <[EMAIL PROTECTED]>,
> "'Srpska Informativna Mreza'" <SrpskaInformativnaMreza@yahoogroups.com>
> Subject: [sorabia] Razgovori Borisa Jeljcina sa Klintonom, Blerom i Sirakom
> o Kosmetu
> Date: Sat, 28 Jan 2006 09:44:52 -0500
> Razgovori Borisa Jeljcina sa Klintonom, Blerom i Širakom o Kosmetu
>
> Bivši šef jugoslovenske države i jedan od bliskih saradnika Slobodana
> Miloševica
> dr Borisav Jovic oživeo je ponovo razna pitanja iz naše nedavne
> prošlosti i, u
> vezi s tim, podsetio na uloge pojedinih državnika i predsednika inostranih
> vlada
> u jugoslovenskoj i srpskoj drami. Pošto je u tom kontekstu pomenut i Boris
> Jeljcin, koji je bio na celu ruske države od 1991. do kraja 1999. godine,
> uputno
> je upoznati našu javnost i one koji se bave istorijom naše bliske
> prošlosti kako
> je on doživeo i opisao dramu Srbije, koju je NATO marta 1999. godine
> obeležio
> krvavim pecatom.
>
>
>
> "Ponocni dnevnik", knjiga u kojoj je "car Boris" opisao svoje godine u
> Kremlju,
> sadrži poglavlje "Kosovo" u kome su izložena zvanicna gledišta Rusije o
> Kosovu,
> njegovi razgovori sa tadašnjim predsednikom SAD Klintonom, engleskim
> premijerom
> Tonijem Blerom, francuskim predsednikom Žakom Širakom, razgovori
> Cernomirdina s
> Miloševicem, zakljucno sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN, koja
> predstavlja,
> po Jeljcinovoj oceni, "kapitulaciju" Srbije.
>
> Jeljcinu je pre pocetka bombardovanja, 24. marta 1999. godine telefonirao
> Bil
> Klinton.
>
> "On je hteo da razgovara sa mnom o položaju Kosova. Miloševic je nastavio
> vojni
> pohod, dopustio je rezervnim trupama da umarširaju, ubijaju nedužne ljude
> i pale
> sela. Ja sam sve to znao, ali sam znao i to: moraju se voditi politicki
> pregovori. Pregovori, makar bili i bezuspešni, bolji su nego kad se jednim
> udarcem sve zdrobi i razori. Avion našeg šefa vlade, koji je išao u
> posetu
> Klintonu, bio je u tom casu iznad Atlantika. Rekao sam Klintonu da je
> poseta
> Primakova prvi korak, a dalji koraci ce uslediti".
>
>
>
>
>
> Prema Jeljcinovim recima, Klinton nije odstupao od svoga gledišta.
>
> "On me je uveravao da od mene zavisi da li ce se Miloševicu dozvoliti da
> razori
> americko-ruske odnose, uništi sve što smo uspeli da izgradimo u
> poslednjih šest
> godina. 'Ja mu to ni u kom slucaju ne bih dozvolio', rekao je Klinton.
> Klinton
> je, zatim, kazao da "u Evropi tece krv, da je 250.000 ljudi napustilo
> Kosovo i,
> ako se ne to ne zaustavi, bice 2, 5 miliona izbeglica. “Ako sad ništa ne
> preduzmemo, dobicemo novu Bosnu. Miloševic hoce da uništi Albance na
> Kosovu
> vojnom silom".
>
> Tim povodom, Jeljcin je napisao da je stav Rusije prema Kosovu, nasuprot
> proširenom verovanju o tradicionalnoj povezanosti Rusa i Srba, temeljno
> principijelno pitanje medunarodne politike, sudbinsko pitanje Evrope, pa
> cak i
> sveta.
>
> "Moj odgovor je glasio: Ja sam ubeden da bismo Miloševica oborili da smo i
> dalje
> zajednicki saradivali. Klinton me je, medutim, neprestano uveravao da se
> njegovo
> gledište podudara sa gledištima evropskih državnika i šefova vlada".
>
> Jeljcin je potom konstantovao da su se i NATO i Klinton prevarili u svojim
> procenama da ce bombardovanjem naterati Miloševica da se povuce.
>
> "Tome je doprineo tek zajednicki diplomatski angažman Rusije, Finske i
> SAD",
> saopštio je Jeljcin.
>
> Jeljcin je u nastavku svoga Dnevnika zapisao šta je rekao Klintonu:
> "Nedopustivo
> je da zbog jednog coveka ginu stotine i hiljade ljudi, da njegove reci i
> ponašanje odreduju naše postupke". Ali, nasuprot Jeljcinovom zalaganju da
> se
> nadu politicka i diplomatska rešenja, Klinton je kazao da on ne deli
> "Jeljcinov
> optimizam" koji se tice metoda pomocu koga se može uspešno uticati na
> Miloševica.
>
> "Mislim da me je Klinton kao covek razumeo.To se osecalo u njegovom glasu.
> Kao
> predsednik SAD stavio mi je, medutim, do znanja da su pregovori besmisleni.
> To
> je bila velika greška".
>
> Jeljcin je, dalje, napisao da je Klinton u jednom kasnijem razgovoru, izneo
> još
> jedan argument:
>
> " Miloševic je poslednji komunisticki diktator, koji hoce da razori savez
> izmedu
> Rusije i Evrope i on nastupa protiv demokratizacije kontinenta".
>
> Taj argument bio je za Jeljcina "najvažniji". U casu dok je Jeljcin
> razmišljao o
> Klintonovim recima i "muci i trudu" koje je trebalo uložiti da bi se
> izmenio
> odnos obicnog coveka i politicara Rusije prema SAD i Zapadnoj Evropi, što
> može
> otici u nepovrat, NATO avioni su vec leteli prema Srbiji.
>
> Jeljcin smatra da je Amerikancima stalo do toga "da jacaju
> severno-atlantsku
> solidarnost svim sredstvima", jer su se u suštini bojali prevelike
> samostalnosti
> Evrope u privrednom, politickom i moralnom pogledu.
>
> Rusija je 25. marta 1999. godine, neposredno pred napad na Srbiju, izdala
> saopštenje, u kome je receno da je NATO u 21. veku nastupio u "uniformi
> svetskog
> žandara", sa cime se "Rusija nece nikada saglasiti". Da je rat trajao
> duže od
> dva meseca, Rusija bi se morala, tvrdi Jeljcin, bez oklevanja ukljuciti u
> taj
> konflikt. Rat je poceo da narušava unutrašnju stabilnost Rusije, jer su
> komunisti, nacionalisti i razne druge snage te zemlje pocele stvarati savez
> i
> širiti histeriju, ciji je slogan bio: "Danas Jugoslavija, sutra Rusija!".
> Ispred
> americke ambasade u Moskvi pocele su masovne demonstracije, Duma je
> objavljivala
> rezoluciju za rezolucijom, a komunisti su poceli da razgovaraju sa
> Miloševicem o
> stvaranju vojnog saveza izmedu dveju zemalja. Tome se pridružio i
> gradonacelnik
> Moskve Juri Ljuškov, koji je podržavao demonstrante, dok se policija
> više
> starala da zaštiti demonstrante, nego americku ambasadu, napisao je
> Jeljcin.
>
>
>
> Pod tim okolnostima, Jeljcin se odlucio za dvostruku aktivnost: vršiti
> pritisak
> na NATO i istovremeno na Miloševica. Njegova je glavna misao bila:"Ovaj
> rat mora
> biti bezuslovno zaustavljen".
>
> U cilju pronalaženja brzog mirovnog rešenja, Jeljcin je 14. aprila
> imenovao
> Viktora Cernomirdina da ga zastupa u mirovnim pregovorima. Kako je
> obrazložio,
> njegov izbor Cernomirdina nije bio slucajan. Protiv toga su bili frontalno
> strucnjaci Ministarstva inostranih poslova, koji su predlagali da to bude
> "iskusan covek i diplomata visokog ranga". Drugi, imajuci u vidu da je
> došlo do
> pogoršanja u odnosima sa Zapadom, predlagali su da misiju preuzme Jegor
> Gajdar,
> koji je godinama živeo u Jugoslaviji, jer je njegov otac bio dopisnik
> "Pravde"
> iz Beograda.
>
> "Posle zrelih promišljanja, ostao sam pri mojoj odluci da to bude
> Cernomirdin".
>
>
>
> Jeljcin je, zatim, objavio sadržinu svoga razgovora sa britanskim
> premijerom,
> Blerom.
>
> "Toni Bler me je nazvao 22. aprila. Od pocetka krize imali smo tri ili
> cetiri
> razgovora. Rekao sam mu: ja sam ubeden da je NATO nastavljanjem
> bombardovanja
> jugoslovenske teritorije pocinio veliku grešku. Ishodi su pogrešno
> kalkulisani.
> Umesto da stavite Miloševica pod pritisak, vi ste ojacali njegovu
> poziciju.
> Umesto rešenja humanitarnih problema, nastala je humanitarna katastrofa.
> Umesto
> pregovarackih procesa, za šta se London zalagao, imamo vojnu
> konfrontaciju. Nas
> uznemiravaju planovi o kopnenim operacijama na Kosovu. Kažem sasvim
> otvoreno:
> taj put vodi u provaliju... Toni, ja apelujem na tebe: nadi snage i ucini
> kraj
> ovom ludilu. To je jedan evropski, ako ne i svetski rat. Miloševic nece
> kapitulirati. Ako se zaustavi bombardovanje, ponovo ce oživeti procesi
> pregovora
> izmedu Srba i Albanaca, izmedu Jugoslavije i NATO, ukljucujuci SAD i Veliku
> Britaniju. Pokušajte da se prizovete pameti još danas, jer ce sutra biti
> kasno.
> Odgovornost za sve što se može dogoditi, snosice oni koji su zapoceli
> ovaj rat
> bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN".
>
> Po dnevnickim zabeleškama Borisa Jeljcina, Bler je takoreci ponovio ono
> što mu
> je Klinton kazao mesec dana ranije: "Mi smo tokom pregovora u Rambujeu
> ucinili
> sve što je bilo ljudski mogucno uraditi, kako bi se pronašlo miroljubivo
> politicko rešenje. Medutim, mi ne možemo više tolerisati to kako je
> Miloševic
> postupio sa izbeglicama i kako su se srpske trupe i milicija ophodili na
> Kosovu.
> Jeljcin mu je replicirao: "Želim da znam da li se može moralno pravdati
> bombardovanje izbeglickih kolona, u kojima su bili i Albanci i Srbi".
>
> Bler je na kraju razgovora, poželeo Cernomirdinu uspeh u pregovorima sa
> Miloševicem.
>
> Pregovori su poceli u jeku bombardovanja. Cela zemlja je opustošena.
> Hiljade
> NATO - bombardera imaju zadatak da razore zemlju i njenu privredu,
> konstantovao
> je Jeljcin.
>
> Francuski predsednik Žak Širak došao je 13. maja 1999. u "blic-posetu".
> Jeljcin
> mu se obratio recima: "Bezdušno nastavljate vaše bombardovanje i Rusiji
> negirate
> ulogu specijalnog izaslanika NATO, kako bi Beograd primorali na vaše
> ultimatume.
> Vama nije jasno da vi ne bombardujete samo Jugoslaviju? Reci cu vam
> otvoreno i
> prijateljski: ovu igru mi necemo i ne možemo da igramo sa vama. Zahtevamo
> da,
> ako bombardovanje nije vec zaustavljeno, da ga prekinete".
>
> Širak je odgovorio da nije došao u Moskvu samo da bi razgovarao o Kosovu.
> Podsetio me je na to da sam ja taj koji od sada vodi Rusiju u buducnost,
> nazad u
> Ujedinjene nacije, dok je Miloševic covek prošlosti. Pažljivo sam
> slušao.
> Razgovor je neocekivano dobio novi preokret. Širak mi je rekao da u NATO
> postoji
> mišljenje SAD i Francuske. Mišljenje SAD je jednostavno - ceo svet pod
> njihovim
> politickim vodstvom. Francuska se, medutim, ne slaže sa tim. On ne želi
> da se ta
> jednostrana koncepcija sveta ostvari. Trenutno, Amerikanci poseduju
> sredstva da
> to i ostvare.
>
> Širak je jednostavno objasnio kako se u poslednje vreme, bukvalno u
> poslednjih
> nekoliko godina, situacija u Evropi promenila kroz promenu vlasti. Prvo
> promena
> vlasti u Španiji, zatim u Engleskoj i Nemackoj. Svi su se odlucili da
> prate
> americki tvrdi kurs - to je verovatno povezano sa unutrašnjom politickom
> konjukturom.
>
>
>
> "Nasuprot tome", nastavio je francuski predsednik, "Francuska zastupa
> multipolarni svet. Cak i francuski bataljon na Kosovu treba da ispunjava
> samo
> humanitarnu misiju".
>
> "Na kraju razgovora, objasnio je Širak, morao bih konacno da se odlucim:
> da li
> cu biti uz Miloševica ili cu se okrenuti protiv njega. Za Rusiju postoje
> samo
> dva moguca puta, ili neka beznacajna uloga kod donošenja odluka o
> evropskim
> pitanjima ili da ude u moderan svet pod mojim vodstvom. Rusija mora da
> sprovede
> ljudska prava. Mislio sam, sve je tacno. Ali, kako da sprovedem ta ljudska
> prava
> pred bombardovanjem Jugoslavije?"
>
> Cernomirdin i Miloševic su se sastali pet puta, od toga cetiri puta u
> cetiri
> oka. Ponekad su pregovori trajali devet sati i to bez ikakve pauze.
> Cernomirdin
> je obavestio Jeljcina da je pri kraju pregovora otvoreno pitao Miloševica:
> "Ne
> veruješ valjda stvarno da možeš da dobiješ rat?" Miloševic je
> odgovorio na
> diplomatski nacin: "Ne, ali necemo ga ni izgubiti. Nismo se predavali 400
> godina. Samo neka pokušaju da udu na kopno. Kopnene trupe mogu samo da
> izgube".
>
> Miloševic je imao svoje razloge zašto je verovao u neuspeh kopnenih trupa
> NATO.
> Dobro uvežbana srpska vojska je bila spremna. Narod je bio odlucan da se
> okupi
> oko Miloševica. Cesto je nagovarao Cernomirdina da vodi pregovore u tom
> pravcu
> da uskoro i dode do operacija kopnenih trupa. Medutim, ovome nije padalo na
> pamet da ostvari namere jugoslovenskog predsednika. Istrovremeno, bilo je
> ocigledno da strategija bombardovanja NATO zamalo nije propala, jer se
> bazirala
> na tome da ce se Miloševic predati posle nekoliko dana vazdušnih napada.
>
> Jeljcin je, zatim, napisao da je posle, otprilike, jednog meseca Miloševic
> promenio svoju strategiju. Više nije bio za eskalaciju konflikta vec je
> tražio
> da se obustave napadi. "Kao pobedeni, ne smem samo tu da stanem!", rekao je
> on.
>
> Pošto Rusija nije više mogla da gleda kako sve više ljudi gine, kako
> narod pati,
> Cernomirdin je terao Miloševica da pocne ponovo da pregovara, iako je
> jugoslovenski predsednik postavljao neprihvatljive uslove. Na primer,
> zahtevao
> je da umesto trupa NATO, na Kosovo dodu trupe iz Rusije, Ukrajine, pa cak i
> Indije. Nasuprot pregovorima, bio je tu i ulazak Jugoslavije u savez Rusije
> i
> Belorusije, o cemu je raspravljala ruska Duma. Ideja je bila nerealna. Ipak
> sam
> dao svoju saglasnost, da njegove zahteve predocim tokom pregovora, kako
> Miloševic ne bi prekinuo pregovore.
>
> Cernomirdinov zadatak se narocito sastojao u tome da privoli Miloševica da
> prihvati mirovne pregovore sa Zapadom. Dao je na znanje poslednjem
> komunistickom
> lideru u Evropi da Rusija nece vojno podržati Jugoslaviju i da su se sva
> politicka sredstva iscrpljena.
>
> Cernomirdin je pokušao da od Amerikanaca dobije saglasnost da se NATO
> povuce iz
> politickih pregovora i da palicu preda UN. Miloševic nije želeo da
> kapitulira ni
> pred Rusima ni pred NATO. Cernomirdin je dva puta putovao u SAD. Sa
> Klintonom je
> pregovarao dva sata, sa Al Gorom cetiri sata. Na kraju je osam
> Miloševicevih
> tacaka preneseno u rezoluciju UN. Kako ne bi Miloševica još više
> ponizili,
> kapitulacija je imala formu rezolucije Saveta bezbednosti UN. Dobio je
> odredeno
> vreme za razmišljanje kako bi taj dokument izglasao u skupštini i sa
> vojskom. Na
> kraju je dokument prihvacen bez izmena. Cernomirdin je uradio sve što je
> bilo u
> njegovoj moci. Rat je završen.
>
> Sve se to dogodilo uprkos apsolutnom gubitku svih principa Miloševica. U
> vezi sa
> svojom vezom sa Rusijom, Miloševic je narocito polagao nade u eskalaciju
> nezadovoljstva Rusa sa mojom spoljnom politikom, u podelu ruskog društva i
> u to
> da Rusiju uvuce u politicki i vojni sukob sa zapadnim zemljama.
>
>
>
> Jugoslovenska strana je 28. maja, tokom nove posete Cernomirdina Beogradu,
> izjavila da je spremna da prihvati preporucene principe o Kosovu od strane
> ministara G-8. 1. U Bonu su se 1. i 2. juna Cernomirdin, Ahtisari i
> americki
> posrednik Strob Talbot dogovorili da ce na Kosovo doci - Rusi i
> Amerikanci.U
> Beogradu su 2. i 3. juna održani pregovori Cernomirdina i Ahtisarija sa
> Miloševicem. Predstavnici srpske vlade su prihvatili mirovni plan iz Bona.
> Tako
> je rat napokon okoncan 3. juna 1999. godine. Mirovni plan Cernomirdina i
> Ahtisarija je sadržao deset tacaka. Najvažnije tacke su sadržale zahteve
> koje je
> alijansa zahtevala i pre vazdušnih napada: povratak svih izbeglica i
> stacioniranje mirovnih trupa, povlacenje srpskih vojnih i policijskih
> jedinica i
> regulisanje statusa Kosova na bazi uradenog sporazuma u Rambujeu.
>
> Miloševic je ustvari bio prisiljen da se vrati na pocetnu tacku. Izgubio
> je više
> nego posle pregovora u Rambujeu. Pomocu rata je ostvario samo jedan cilj:
> uklonio je sve svoje politicke protivnike sa politicke scene i kompletnu
> medunarodnu izolaciju svoje zemlje. Još nisam upoznao politicara koji je
> postupio na tako cinican nacin.
>
> Antrfile:
>
> Miloševic u "Crnoj knjizi KGB-a"
>
> U "Crnoj knjizi KGB-a" sadržan je takode jedan podatak o Slobodanu
> Miloševicu.
> Rec je o podatku iz vremena kada je Jeljcin bio šef ruske države:
>
> "Danas SWR odustaje od takvih birokratskih stvari. On direktno predsedniku
> dostavlja izveštaj i Jeljcinu svaki dan šalje razne vrste rezimea raznih
> tajnih
> informacija, nešto slicno CIA u SAD sa svojim "President's Daily Brief"
> (Svakodnevni predsednikov brifing). Za razliku od CIA, SWR odmah predlaže
> opcije
> za politicka rešenja i ne libi se da ih preporuci svojim
> pretpostavljenima.
>
> Ne zna se koliko tih izveštaja SWR bolesni Jeljcin cita. Sredinom 90-ih
> godina
> je obicno govorio svom šefu personala, Viktoru Iljušinu, da ga "ne
> opterecuje
> svim tim sranjima". Kao i Primakov pre njega, Trubnikov je imao direktan
> pristup
> Jeljcinu. 1998. je tokom svade oko kontrole naoružanja Iraka Ujedinjenih
> nacija,
> pomogao da se formuliše ruska politika.
>
> Uskoro zatim, ucestvovao je u razgovorima Jeljcina i Miloševica oko
> Kosova.
> Mediji ga uopšte nisu ni primecivali. Trubnikov je pratio Primakova marta
> 1999.
> godine u Beograd gde su se održavali razgovori sa Miloševicem. Iako SWR
> nije ni
> na strani Miloševica ni na strani Iraka, ne bi voleli da ih Zapad
> primorava da
> se privole nekoj strani."
>
>
> U kosovskom sukobu su se pojavile neke opasne tendencije sadašnje zapadne
> politike, kao što je tendencija duplih standarda. Tako se tvrdilo da
> ljudska
> prava imaju prednost nad pravima jedne države. Medutim, povredom prava
> države
> automatski se na najgrublji nacin povreduju i prava njenih gradana -
> narocito
> pravo coveka da živi na sigurnom.
>
> U ovom ratu je bilo na hiljade žrtava, konstatntovao je u svome Dnevniku
> Jeljcin.
>
> Opisujuci stanje koje je nastalo kasnije, Jeljcin je zapisao da su sada
> Srbi
> postali žrtve pripadnika albanske UCK. Po njegovom sudu, "Rusija nije
> dopustila
> da bude moralno pobedena, niti da se uvuce u rat".
>
> Poglavlje o Kosovu Jeljcin je završio recima: "Prelistana je tužna strana
> najnovije istorije. Za koje vreme?"
>
> Rajko Ðuric
>
>
>
> <a href=http://www.tanjug.co.yu/>http://www.tanjug.co.yu/</a>
>
>
> ===============
> Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
> page at <a
> href=http://magazine.sorabia.net>http://magazine.sorabia.net</a>for more
> informations about current situation in Serbia <a
> href=http://www.sorabia.net>http://www.sorabia.net</a>
> Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
> <a href=http://radio.sorabia.net>http://radio.sorabia.net</a>
> Yahoo! Groups Links
>
> href=http://groups.yahoo.com/group/sorabia/>http://groups.yahoo.com/group/so
> rabia/</a>
>
> href=http://docs.yahoo.com/info/terms/>http://docs.yahoo.com/info/terms/</a>
Lycos email has now 300 Megabytes of free storage... Get it now at
mail.lycos.co.uk
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
