http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=17869&r=30.htm
СТАРА И НОВА ЕЛИТА
Изгубљена игра
По посланике из Подгорице Милошевић је 6. октобра 2000. послао авион, али
летелица се истог дана у Београд вратила празна
Да 6. октобра 2000. авион из Подгорице није слетео празан у Београд, ко зна
шта би с нама још било – помисао је која се намеће после онога што је на
трибини у београдском Дому омладине прексиноћ рекао професор Светозар
Стојановић.
Дан после признања сопственог изборног пораза, Слободан Милошевић је, наиме,
послао у Подгорицу авион којим је требало да у Београд хитно допутују
новоизабрани посланици СНП-а Црне Горе. Заједно са социјалистима и
радикалима из Србије, они су могли да формирају скупштинску већину и изаберу
нову владу. Према тој Милошевићевој замисли, власт његове партије на
савезном нивоу била би очувана, јер би СПС формирао владајућу коалицију у
скупштини, а новоизабрани председник, Коштуница, био би само формална
фигура. Милошевић није успео у свом науму, јер су у СНП-у били свесни да би
се упустили у изгубљену игру. И – напустили су га.
Повратак подгоричког „авиона без путника” професор Стојановић је поменуо у
свом излагању о политичким елитама и „контраелитама”. Осврћући се на познату
оцену да је ,,револуционарни преврат” у Србији 5. октобра остао недовршен,
те да је „изостао 6. октобар који би означио потпуну елиминацију претходне
елите”, професор се запитао да ли је то уопште тада било могуће. Мирним
путем, кроз институције – не, јер на септембарским изборима 2000. био је
изабран само нови председник, али скупштинска већина није могла бити
формирана без учешћа представника старе елите – црногорског СНП-а.
У српском парламенту и влади „6. октобар” такође није био могућ јер то је
време „коминистара” и блокиране власти.
Компромис за устав
Да ли је стару елиту било могуће одстранити силом? Стојановић каже да није и
подсећа да је режим тада био наоружан „до зуба”. Додуше, 5. октобра насиља
није било јер су представници полиције, војске и обавештајних служби
проценили да им се више исплати да напусте Милошевића него да се
конфронтирају с народом. Али, ако су напустиле Милошевића, то не значи да су
ове снаге хтеле да „напусте себе”, што је касније, а нарочито у време побуне
„црвених беретки”, постало очигледно.
Професор је коментарисао и актуелни спор унутар данашње политичке елите о
томе како донети нови устав Србије – да ли по постојећој процедури или на
уставотворној скупштини. Уставни суд је поручио да мора на уставан начин,
али група експерата око Демократске странке се залаже за дисконтинуитет и –
уставотворну скупштину.
– По мом мишљењу, проблем је у томе што политичкој групацији окупљеној око
ДС-а не одговара то да ДСС уђе у историју као „уставотворац”. Поред тога, ДС
је заинтересован за одржавање нових избора што пре, јер истраживања показују
да би ова странка добила више мандата од ДСС-а.
Шта у таквој ситуацији чинити? „Разумни људи би морали да размишљају о
компромису, али имајући у виду и то да је Уставни суд пресудио да се устав
мора променити на уставан начин. Зато би вође ДС-а и ДСС-а, као председник
Републике и премијер, требало да се појаве пред грађанима заједнички
форсирајући доношење новог највишег правног акта. И то у првој етапи по
уставној процедури, уз референдум, па ако не буде успеха – онда на
уставотворној скупштини”, коментарише Стојановић.
Замена ресурса
Говорећи такође о елитама у посткомунизму, социлог др Младен Лазић је навео
да је у бившим социјалистичким државама током деведесетих година дошло до
њихове такозване адаптивне реконструкције: добар део дотадашње елите је
покушао да се прилагоди новим условима – и неки су у томе успели, а неки не.
Код нас је, међутим, каже Лазић, у истом периоду дошло до „конверзије
ресурса”. У време Милошевићевог режима и блокиране трансформације тадашња
политичка елита у Србији је, наиме, своју политичку моћ почела да замењује
за приватно власништво. Зато је тој елити и одговарао плуралистички систем:
није изгубила политичку власт, а могла је да се домогне и економске. Кад је
та конверзија политичке у економску моћ била завршена, средином прошле
деценије, владајућа елита више није била заинтересована за систем у којем је
доминирао Милошевић. Јер, нови власници су хтели нови институционални систем
у којем не би више зависили од доминације тадашњег вође.
– По мом мишљењу, у овим интересима нове економске елите, бивших припадника
номенклатуре, треба тражити један од важних разлога пада Милошевића. У
сваком случају, без оваквих интереса нове економске елите, тај пад би био
много тежи, дужи, а можда и крвавији – сматра Лазић.
– Представници нове елите код нас су настали у условима ратног профитерства.
Они који су нешто опљачкали одједном су постали врло релевантни економски,
политички, па и културни чиниоци, тако да Србија заправо и нема елиту. А
нисам сигуран да јој и треба – рекао је учествујући на трибини др Божидар
Јакшић. У истински демократској земљи, људи не морају знати ко је председник
академије наука, а ни премијер, њима је важно да добро живе, уз
самопоштовање и достојанство. У таквој земљи, каже он, елиту чини онај ко
истински вреди и нешто ствара.
Б. Радивојша
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
