Srpski kantoni
na
Kosovu
D.SAVIĆ 11.01.2005,
18:45:11
Od stalnog dopisnika
Ukoliko SAD i Evropa mogu da
stvore jedinstven front koji uključuje Moskvu (koja nikad nije istinski
reskirala odnos sa Vašingtonom u korist Srba) i ponude rešenje koje sadrži
snažnu teritorijalnu zaštitu za manjinske Srbe i srpske verske spomenike, kao i
bogatu finansijsku pomoć EU, Beograd bi mogao da se ubedi da prihvati dogovor za
Kososvo i ne traži bosansku teritoriju u zamenu. Sa rešenim statusom Kosova,
Srbija bi mogla konačno da krene napred i usredsredi se na sopstvene
reforme.
Navodi se ovo u prvom ovogodišnjem broju uglednog američkog
dvomesečnika “Forin afers” u tekstu pod nazivom “Povratak na Balkan” čiji autor
je Edvard DŽozef. Ističući značaj hitnog rešavanja statusa Kosova ne samo za
stabilizaciju regiona, već i za poboljšanje poremećenih odnosa sa evropskim
saveznicima, i sa islamskim svetom (“Ukoliko Vašington zapostavi muslimane u
regiji, imidž SAD na Balkanu i islamskom svetu bi doživeo još jedan neuspeh”),
autor smatra da bi standard za rešavanje preostalih etničkih problema u regionu
- na Kosovu, BiH i Makedoniji - trebalo da bude “pravedan tretman manjina”.
-
Ukoliko neodređeni status Kosova treba da se završi nezavisnošću, kako želi
većina Albanaca u pokrajini, onda je princip i praktični zahtev teritorijalni
sporazum za srpsku manjinu. Pitanje je kako da se to postigne uz minimum
previranja u regionu… Delikatni kompromis bi značio nezavisnost za Kosovo sa
značajnim međunarodnim rukovođenjem, proglašenje podeljenog grada Mitrovice
ujedinjenim “otvorenim gradom” uz nastavak međunarodne supervizije, stvaranje
definisanih kantona i opština za Srbe (uključujući ključna istorijska mesta), i
ponudu svim Srbima koji žive na Kosovu formalne “specijalnih veza” sa Srbijom
(uz kompenzaciju za izbeglice koje ne mogu da se vrate na Kosovo). Kao u Bosni,
Srbi sa Kosova bi zadržali svoje srpsko državljanstvo. Ali, za razliku od Bosne,
spektar “specijalnih veza” bio bi uži, obezbeđujući da se ne podriva novi
suverentitet Kosova - navodi se.
Autor smatra da “činjenica da je polovina
srpskog stanovništva koncentrisana na severu Kosova, a ostali raspršeni po jugu,
ne predstavlja prepreku za stvaranje srpskih kantona”.
- Baš kao što bi
Beograd morao da proguta gubitak celog Kosova kao cenu za godine represije, tako
Priština mora da prihvati kontrolu lokalnih Srba nad nekim albanskim selima i
delovima gradova kao cenu za zapise užasa - kaže se.
Autor smatra da bi takav
pristup izašao u susret bezbednosnim i političkim potrebama bez forsiranja
podele Kosova “čije posledice bi bilo teško kontrolisati”, i da bi se vremenom,
kako Srbija i Kosovo razvijaju ekonomije i sudske sisteme i kreću se ka EU,
pokret za formalnim etničkim odvajanjem smanjio.
- Srpski kantoni na
novonesavisnom Kosovu ne bi trebalo da budu preterano veliki i, za rasliku od
RS, ne bi trebalo da budu razgraničeni (izuzev na severu gde spedijalne mere u
Mitrovici mogu da izdrže proveru otcepljenja). Tačne dimenzije kantona, njihovo
finansiranje, stepen interakcije sa albanskim lokalnim i centralnim vlastima,
kontrola ključnih sredstava, i kompenzacija za one što se ne vraćaju, bili bi
stvar pregovora među stranama - kaže se.
Autor smatra da će strane, kada
Vašington i Evropa budu spremni da reše status Kosova, sesti da pregovaraju, i
da je greška čekanje na ispunjenje standarda. On takođe primećuje i da je
međunarodna zajednica dugo zatrvarala oči pred činjenicom da Dejtonski sporazum
postaje disfunkcionalan:
- Rešenje za Bosnu leži u primeni istih pravednih
principa za manjine kao na Kosovu. Mali broj Srba i Hrvata koji danas žive u
Sarajevu je marginalizovan. Obezbediti im podjednak deo političke i ekonomske
moći stimulisao bi više njihove etničke braće na povratak. Pokret prema
bosanskom centru mogao bi da počne da preokreće centrifugalnu dinamiku Dejtona i
pruži alternativ u njegovoj zastareloj dvojnoj strukturi. Poput uspešnog primera
Brčkog, ranije podeljenog grada na Savi, pokazuje da stvaranje Sarajeva kao
“otvorene oblasti” uz zaštitu za sve može da promeni stav - smatra
autor.
Podela Makeodnije, nastavlja on, bila bi kao u slučaju Kosova i Bosne
“katastrofalna”, ali ranjivost ove zemlje, smatra on, nije razlog da se odlaže
status Kosova i da je sada vreme da se pomogne Skoplju da se za to pripremi. U
te pripreme, uz povećavanje mogućnosti da se ubrza približavanje ove zemlje EU i
NATO, spadaju, prema njegovom mišljenju, garancije Vašingtona i Brisela za prava
Albanaca prema Ohridskom sporazumu i da se obrati pažnja na strahove lokalnih
manjina u Makedoniji:
- Policija mora da se obračuna sa dobro naoružanim
kriminalnim bandama, i treba da se primene strukturne reforme. I što se više
približava odluka o Kosovu, SAD treba podjednako da upozori Albance u Makedoniji
(i u Crnoj Gori) protiv pokreta prema separaciji ili federalizmu, izolujući sve
oni koji se za to zalažu - zaključuje autor teksta.
AUTOR
Autor teksta
Edvard DŽozef je više od decenije proveo na Balkanu, u američkoj armiji, sa UN,
i tokom 2002-3. kao direktor Međunarodne krizne grupe za Makedoniju. U poslednje
vreme je radio za Atlantski savet SAD i u Centru “Vudro Vilson”, gde je napisao
ovaj tekst. Sada je na zadatku u Iraku, gde obezbeđuje pomoć u demokratizaciji
prelaznoj vladi.
http://www.novosti.co.yu/
Yahoo! Groups Links
- To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
- To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
- Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
