ENCODING (UTF-8) ПОЧИВАЛИШТЕ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА НАЛАЗИ СЕ У ЛИСИЧИЈЕМ ПОТОКУ
Тајна гроба на Дедињу Документа о том догађају као да су у земљу пропала, а сведоци ћуте Драгољуб – Дража Михаиловић, врховни командант Југословенске краљевске војске у отаџбини, министар војни и четнички ђенерал стрељан је и сахрањен 17. јула 1946. године, сат и по после поноћи у багремовом шумарку Лисичијег потока, око 400 метара од Белог двора на Дедињу. Ова тврдња са огромном вероватноћом досад, нажалост, није добила и потврду у документима којима се од тог времена ни данас трагови не знају. Она се заснива првенствено на сведочењу човека који је присуствовао том догађају – Љубе Лазаровског, тада поручника Југословенске војске, и високих функционера Озне и Удбе који су аутору ових редова потврдили где је обављена егзекуција Драже Михаиловића и још осморице високих припадника Равногорског покрета. Сведок Лазаровски је потписника текста одвео на лице места. У Улицу Велисава Вуловића која се протеже од дворске капије на Дедињу до Улице Пере Велимировића у Раковици. На око двеста метара низ улицу, са леве стране од пута, двадесетак метара у дубину шумарка, голим око видљива су три гробна улегнућа из којих у рано пролеће већ деценијама најпре озелени вегетација. Сведок Лазаровски је тада објаснио новинару зашто је после пола века проговорио: – Немам разлога да се више бојим. Нико не може да ми припише да сам српски националиста јер сам Македонац. Сматрам да је грех сакривати место где је човек сахрањен. Зато што сам ћутао, ја тако мислим, доживео сам велику породичну трагедију. И одлучио сам да проговорим. Жао ми је да и остали који су присуствовали том догађају и даље ћуте. Ваљда се држе заклетве коју су дали свом врховном команданту, или се, могућно је, плаше за потомство ако би проговорили. Због тога су деценијама биле у оптицају лажне приче да је стрељање обављено на Ади Циганлији, тело однето подно Авале, па бачено у креч и слично. Оно што је, дакако, веома занимљиво јесте прича о документима о том догађају. Новинар се после ове исповести пре пет година одмах обратио генералу Милошу Гојковићу, тадашњем председнику Врховног војног суда, где су водили трагови о постојању тих папира. – Код нас у суду се налазила нека грађа о томе. Да ли је било и докумената о погубљењу ђенерала Михаиловића ја не знам. Моја сазнања говоре да су све фасцикле, односно документа предата Војноисторијском институту и да би требало да се тамо налазе – објаснио је јуче генерал Гојковић. У Војноисторијском институту тада су категорично одбацили могућност да се тражени папири налазе код њих упућујући новинара у Институт за безбедност на Бањици. У Институту за безбедност званично је саопштено да је комплетна постојећа архива која се односи на четнички покрет предата Архиву Србије и да код њих више не постоји ниједан папир на ту тематику. У Архиву Србије од Вјере Митровић, директора, сазнали смо да су они заиста добили обимну грађу из послератног периода. – Не могу да тврдим сто одсто, али мислим да о том догађају из 1946. године код нас нема докумената. Наравно, ми ћемо у следећем периоду систематизовати комплетну грађу и моћи поуздано да говоримо чега има или нема. Напомињем да нико из Архива Србије досад о томе није ником дао никакву званичну информацију – разјаснила је директорка Митровић. И јуче је новинар обавио разговор са Радетом Булатовићем, директором БИА-е. – Колико се сећам, грађа о том догађају налазила се у Врховном војном суду, а они су је, по мојим сазнањима, предали Војноисторијском институту. Шта се даље дешавало није било предмет мог интересовања. Једно је сигурно: код нас више нема докумената из тог периода – нагласио је Булатовић. Шта о свему томе данас кажу историчари? – Највећа срамота српског народа у последњих 60 година јесте што не зна где је гроб ђенерала Драже Михаиловића. Као што је исто срамота што српски народ не зна где је гроб Јосипа Броза Тита – био је сликовит проф. др Радош Љушић, а његов колега професор доктор Славенко Терзић ће рећи: – Несхватљиво је да се ни после 60 година не саопштавају подаци где је сахрањен Драгољуб – Дража Михаиловић. Донедавно је био жив тадашњи тужилац који је морао да присуствује извршењу казне и знао где је обављена сахрана. Срамота је крити гробно место човека који је био војни и политички вођа једног од два антифашистичка покрета у Југославији за време Другог светског рата. То је елементарна цивилизацијска норма да се зна где је гроб те личности. Др Коста Николић је одбранио докторат с насловом „Дража Михаиловић”. Изјавио је пре неколико месеци, а јавност забележила: – Све досад објављено на ту тему указује да је ђенерал Михаиловић већ 59 година на том месту, у Лисичијем потоку. У јучерашњем разговору др Николић је рекао да се ништа ново од тада до данас није догодило уз коментар. – Чињеница је да као друштво нисмо спремни да се суочимо са тоталитарном прошлошћу, а без тога нема реалног сагледавања садашњости, а још мање будућности. Да ли је само реч о неспоразумевању историчара и политичара ко ће први да повуче ногу и покуша да објасни нашу узбуркану прошлост, или су, пак, посреди неки виши интереси и чији – нејасно је. Остаје само нада да ће нека нова покољења знати више о свему томе када актера збивања из 20. века више не буде међу живима. Драган Влаховић http://www.politika.co.yu/ ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
