Trenutak kosovskog ocajanja 03.09.2005 dnevnik1 POLITICKA SCENA SRBIJE
Ubistvo dvojice srpskih mladica na Kosovu prosle nedelje nije previse ustalasalo ovdasnju politicku scenu preokupiranu traganjem za skupstinskom vecinom i kadrovskim promenama u institucijama namenjenim resavanju problema na jugu Srbije kao i u njenoj juznoj pokrajini - odlaskom Covica sa funkcije, prelaskom njegovih i Orlicevih socijaldemokrata u opoziciju i ustolicavanjem Sande Raskovic-Ivic i Rasima LJajica kao odgovornih za sprovodenje "skupstinski utvrdene vladine politike" u ovom eksplozivnom regionu. Pokazalo se, kao i nebrojeno puta dosad, da su drzavne institucije zatecene u raskoraku i nemaju pravi odgovor na krizu, izrucene medusobnim pogodbama stranaka koje vode svoju politiku pod vidom "zbijanja koalicionih redova". Ali nije dovoljno manipulisati kadrovima poput figura na sah-tabli i krpiti svoje redove da bi se smisleno pomoglo srpskoj zajednici u njenim enklavama dole. Sve ono sto je do sada zamisljeno ostalo je mrtvo slovo na papiru jer nije naislo na pozitivan odjek "tamo gde treba", tako da ni pogorsavanje albanske pozicije na terenu ne dovodi, nekakvom povratnom spregom, do jacanja i znacaja inicijativa iz Beograda. Srpski kokus u americkom Kongresu vise je tamo primecen kao telo koje se suprotstavlja potezima politickih protivnika, nego sto je viden neki njegov prodor u promeni opste politicke klime povodom Kosova - koju karakterise kupovina vremena i posvemasnja bezidejnost. Ako bi se zamislilo nekoliko mogucih rdavih ishoda koji bi mogli proisteci iz cele konstelacije na Kosovu i unutar odnosa Beograd - Pristina - Vasington (SAD) - NJujork (UN) - Brisel (EU), prema dosadasnjem iskustvu cak ni novi otvoreni oruzani sukob poput onog iz marta prosle godine, ne bi bio poguban za Kostunicin kabinet - jer to nije njegova nadleznost. Da li su zato reakcije odavde posle ubistva i bile tako mlake, prepustene sefu diplomatije Vuku Draskovicu i njegovom pisanju pisama na adrese sirom sveta? "Nova kristalna noc", kojom su cak javno pretili pojedini albanski lideri, verovatno bi na trenutak ucvrstila podrsku javnosti aktuelnom premijeru koji, sasvim sigurno, ima moc mobilisanja politickog naroda kao "zajednice patnje", i koji posle novog probijanja praga bola umirujuce deluje svojim saosecanjem i simbolicnim iskazivanjem jedinstva. U tom smislu izostanak bilo kog predstavnika Beograda na sahrani dvojice mladica u selu kod Gnjilana ozbiljna je greska, ali buduci da trenutno tim povodom u areni nema zainteresovanih koji bi Kostunici bacili rukavicu u lice, ta greska ne izaziva vecu stetu po njega. Sustinsko pitanje, medutim, jeste da li bi prisustvo na sahrani ista uticalo na dogadaje unutar samog Kosova? Ocigledno, odgovor je negativan. Zato, usred novog kosovskog ocajanja, sve je izvesnije da se dosadasnja politika iscrpela i potrosila i da je vreme da se razmisli nije li ipak uputnije raditi na politickoj integraciji Srba u lokalne institucije i na taj nacin biti u kontaktu s albanskom zajednicom, tj. traziti partnere medu umerenim albanskim partijama i vodama cije ambicije nisu samo da se odrzi nekakvo plemensko ustrojstvo nego zele da se distanciraju od ekstremista i terorista (na primer - ORA Vetona Suroija) i integrisu u Evropu. Kakve su uopste perspektive za manjinske zajednice na Kosovu ako se ne radi na ozivljavanju minimuma poverenja i olaksavanja napetosti s albanskom vecinom, kada vec i vrapci znaju da ce tema konacnog statusa doci na dnevni red tek kada velike sile to odluce. Insistiranje DSS na odbijanju "davanja legitimnosti privremenih institucija na Kosovu ulaskom u njih" nije dovelo ni do kakvog rezultata, sem sto su po koji pojedinac ili partija dole zabelezili nesto mrsavog profita za sebe. Izostanak dijaloga, makar i u krnjim demokratskim institucijama kosovskog protektorata, medutim, slabi poziciju srpske strane na medunarodnom planu i u albanskom okruzenju. Vlada se zapravo suocava s gnevnom reakcijom ocajnih kosovskih Srba koji bi, po nekim tamosnjim liderima, i "posle ove kapi koja je prevrsila casu mogli definitivno da se isele sa Kosova" - i dodu u Srbiju. Novi zbegovi pokazali bi svu nespremnost vlasti da prihvati realnost i upravlja talasom koji bi je gotovo sigurno potopio i doveo na vlast radikale. Vlada je svojevremeno podrzala vecinsko misljenje i lidere kosovskih Srba kada su odustali od izbora i ulaska u institucije jer su nedostajale garancije da ce se njihov polozaj poboljsati. Ali ako se pogledaju primeri Bosne i Hrvatske, to je ipak bio logican redosled stvari. Nekada su se vajni nacionalni lideri smejali "patuljastim strankama Srba" u Hrvatskoj koje hoce da ucestvuju u politickom procesu, da bi se danas ispostavilo da bez njih nema nista od formiranja lokalne vlasti i povratka isteranih u svoje domove. U poslednje vreme se pored aktuelne price o decentralizaciji cak nesto zucka i o aktiviranju dela Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o dolasku hiljadu uniformisanih pripadnika srpskih snaga u cilju zastite bogomolja, a nacelnik Generalstaba Paskas je ove nedelje, po prvi put od kako su strane trupe na Kosovu, boravio u Pristini na primopredaji duznosti u vrhu Kfora. Jasno je da bi takvo prisustvo izazvalo pozitivne emocije kod Srba i ohrabrilo mnoge da se odluce na povratak. Ali, njihovi lideri moraju biti spremni na ustupak, svesniji nego do sada da se mnogo sta moze uciniti u lokalnim sredinama i tamosnjim institucijama. Bez obzira sta Beograd sada kaze, ipak ce prihvatiti razvoj na terenu. Nesto malo laksu nocnu moru aktuelne politike srocio je jedan analiticar recima da bi "nalazenje resenja za konacni status Kosova moglo potrajati i svih pedeset godina". Za tako nesto analogija u savremenoj istoriji ima sasvim dovoljno, ali to nikako ne bi bilo dobro za zemlju koja je ne tako davno dozivela drzavni slom, potpuno iscrpljenu pitanjem koje nikako ustavno da resi: svog unutrasnjeg ustrojstva i teritorije. I zato svako ko misli ozbiljno da bude u vlasti mora da vadi tu kost iz grla, aktivno doprinoseci resenju, a ne da ponavlja samouspavljujucu mantru "vise od autonomije, manje od nezavisnosti", cekajuci veceg i starijeg brata da vadi kestenje iz vatre. Ako nista drugo, trenutak kosovskog ocajanja opominje da vreme neumitno gazi. Stoga valja preispitati politiku i utvrditi nove prioritete - da ne bi Janko (opet) stigao prekasno. Relja Knezevic http://www.dnevnik.co.yu/ ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
