ENCODING (UTF-8) КАКО СПРЕЧИТИ НЕСТАНАК СРПСКОГ НАРОДА (1)
Зашто Срби нестају Процењује се да је око 500.000 младих и образованих у последњој деценији XX века заувек напустило земљу. Међу њима има више од 40.000 високообразованих између 30 и 36 година. Држава и породице су у њихово школовање уложили 24 милијарде долара Србија је вишенационална и мултикултурална заједница. Она носи име (Србија) према Србима, најмногољуднијем народу. Половином 20. века он је представљао апсолутну већину у односу на друге етничке групе. У светским и грађанским ратовима на Балкану, а и због беле куге, Срби су се рапидно бројчано смањивали. То показују следећи подаци. Срба је према пописима становништва било у Србији 1961. – 74,6%, 1971. – 71,2%, 1981. – 66,4%, 1991. – 63%. Попис из 2002. није укључио Космет. Са њим, било би бар још неколико процената мање Срба. У 20. веку 4 милиона Срба је убијено и 4 милиона расељено по целом свету. И још три Србије убијене су у акушерским клиникама. Села су нам испражњена, деце је све мање, а старих људи све више, брак и породица су у дубокој кризи. Постали смо један од најстаријих народа на планети (у првих десет). Према попису становништва из 2002, од 161 општине (без КиМ), у 131 општини становништво се налази у дубокој (просек преко 41 године) и у најдубљој старости (просек преко 51 године). Албанци са Космета у просеку су млађи од 30 година. Има српских села где више нема никога, или само са једним или два становника. Од 1950. до данас насеља у Србији до 500 становника смањила су се за 90%, до 1.000 становника за 80%, а до 5.000 – за 63%. То показује да су наша села готово нестала. У најмлађу групацију „демографска зрелост” спада само једна општина – Прешево, са просечном старошћу око 30 година. Овде живе углавном само Албанци. У нешто старијој групи „праг демографске старости” налазе се Бујановац, Сјеница, Тутин и Нови Пазар. И овде живи претежно несрпско становништво. Просечна старост овде је од 32 до 35 година. Према демографу мр Горану Пеневу, у 181 насељу у Србији и Војводини нема ниједног лица млађег од 20 година. То су углавном мања насеља, али су и она некада била велика, пуна деце и живота. Упоређивање старосних група у 1950. и 2000. у централној Србији, Војводини и на Косову показује такође драстично старење у прва два региона и велику разлику у односу на Косово. Тако, од 1 до 16 година 1950. било је у централној Србији 28,1%, у Војводини 26,0%, на Космету 41,8%. У 2000. удео лица од 1 до 16 година изгледао је овако: централна Србија 16,6%, Војводина 16, 9%, а Космет 34,2% . Старијих од 65 до 80 година било је 1950. у централној Србији – 5,5%, у Војводини – 6,7%, на Космету 5,0%. У 2000. старијих од 65 година било је: централна Србија 16,1%, Војводина 20,4%, Космет 5,3%. Од 25 округа у Србији, њих пет је „на самрти”, док у околини Ниша, Куршумлије и Врања, постоје села где пописивачи „нису забележили појаву становништва” (Вукојевац, Плачковица, Коритњак, Репушица, Јаворје). Таквих села има још доста широм Србије. У селу Доброселица, општина Рековац, у последњих педесет година није рођена ниједна беба. Ускоро ће цео Левач, из кога потичу моји преци по оцу, остати без становника, према предвиђањима демографа. У варошици Багрдан, близу Јагодине, у 2005. није било ниједног ђака. Нема више ђака и у многим другим селима. Многе школе су затворене. Тужна је прича о једном једином ђаку у селу Доњи Бранетићи, надомак Сувобора и Рајца. Средином прошлог века ту је било око 75 ђака. Када је подигнута 1938. имала је 63 ученика. Иако се Војводина мало опоравила због дошљака, у источним општинама је стање исто, или горе него у централној Србији. Све скупа, у 26 војвођанских општина забележен је пад становништва, у другим општинама спречена је демографска катастрофа искључиво миграционим кретањима из Хрватске, БиХ, па и са КиМ. „Бајковиту салашку идилу, опевану у песмама тамбураша, сваким даном замењују суморне слике. Ових дана, рецимо, мештани Мошорина су преко медија позвали потенцијалне снахе да ’баце поглед’ на њихових педесетак момака који су остали у селу да обрађују земљу, али не могу да се ожене, јер њихове младе мештанке листом одлазе у град. Зато је у Мошорину све мање рођене деце” (С. Живковић, „Политика”,18. 4. 2003). Много горе стање је у источној Србији. То је далеко најстарије подручје у Србији. „Бела куга” овде је традиција. Побачаји су деценијска пракса. Чак и убиство рођеног детета, ако је случајно дошло као вишак, као непожељно. Богати домаћини овде имају само једно дете. Али, имају огромне луксузне кућетине које су подигли новцем који су зарадили као гастарбајтери. У неким насељима источне Србије становништво је старије од 60 година, а у свим окрузима у Србији радно активни пољопривредници имају у просеку 54. године. Најстарије становништво живи у насељима „високог степена руралности”. То су пиротски, зајечарски, београдски, нишки, средњобанатски, јужни и севернобачки, шумадијски и моравички округ, где просечна старост износи 54 године. Процењује се да је око 500.000 младих и образованих у последњој деценији XX века заувек напустило земљу. Међу њима има више од 40.000 високообразованих између 30 и 36 година. На пример, само из два научноистраживачка института „Винча” и „Михајло Пупин” емигрирало је више од 900 истраживача. Узимајући у обзир трошкове њиховог школовања, држава је за све њих изгубила 24 милијарде долара. Тај одлив „труста мозгова” није се ни данас, дакле, после 5. октобра 2000. године, зауставио, чак се и повећао. Србија пролази кроз најтеже тренутке у својој историји. Није реч само о томе да се српски народ убрзано топи као „свећа која догорева”, већ је реч и о огромним тешкоћама оних који су још у животу. Резултати показују да је Србија током деведесетих година веома остарила, тако да је становништво централне Србије у периоду између два пописа (1991 – 2002) у просеку старије две и по године. Тако је 1991. године просечно стара особа имала 37,6 година, а априла 2002. године 40,3. У овом времену број старијих од 60 година знатно се повећао: са 18% у 1991. на 25% у централној Србији и 22% у Војводини. Очито је да ужа Србија у последњим годинама брже стари од Војводине. Марко Младеновић Професор Универзитета http://www.politika.co.yu/ ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
