politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/613303/Pogledi/Crtica-o-poseti-predsednika-Kine-Srbiji>
Цртица о посети председника Кине Србији Владимир Павићевић 6–8 minutes _____ Овонедељну посету кинеског председника Си Ђинпинга Европи са посебном пажњом прате релевантни медији на свим континентима. Амерички и бројни новинари у европским државама су до сада већ препунили медијски простор својим рефлексијама о овој посети. Нема дилеме да је боравак председника Кине у Паризу, Београду и Будимпешти нарочито важна вест за све који се баве међународном политиком. Рат у Украјини је додатно ојачао улогу и значај Кине у очима Запада. За све време трајања овог рата, Пекинг и Москва одржавају односе који обезбеђују да председник Си може председнику Путину једнако кредибилно саопштити и своју подршку у односу на поједине потезе Русије око украјинског питања, као и своју забринутост или апеле да у одређеним моментима Русија треба да се креће ка деескалацији кризе. Такво деловање Кине гарантује и западним партнерима и Русији могућност да у случају потребе управо Кина буде актер који ће са позиције велике светске силе ауторитативно посредовати у комуникацији између Запада и Русије око осетљивих питања која се тичу украјинског фронта. Из перспективе Вашингтона, Париза, Лондона или Берлина то пре свега значи да Москву и из Пекинга треба све време опомињати или подсећати на опрез око врсте оружја која се користи или се планира користити током рата у Украјини. За разлику од посете Француској, на Западу је врсту енигме и сумње изазвала вест да након Париза председник Си путује у Београд. Деловало је као да су се и новинари и аналитичари питали који су то мотиви за одлазак у Београд који би били суштински другачији од мотива за разговоре и договоре који су постигнути у Паризу. Уколико желимо рационално и тачно да коментаришемо, председник Кине је актуелном посетом Србији желео да поручи три важне ствари. Прво, иако је по броју становнику и величини територије Кина много већа од Србије, Београд је за Пекинг веома важна међународна адреса. Да је то тако, сазнали смо након што су још пре неколико година најмоћније политичке личности обе државе саопштиле да Кина и Србија развијају челично пријатељство. Долазак председника Сија у Београд потврда је дубинских веза којим је у међувремену само учвршћено партнерство две земље. Друго, свакоме ко посвећеније прати развој билатералних односа између Кине и Србије, јасно је да и овом посетом Београду кинески председник жели да потврди да Кина разуме и поштује виталне националне интересе Републике Србије. А под виталним националним интересима Србије подразумева се очување Косова и Метохије као дела територије Републике Србије, економски прогрес Србије и раст животног стандарда грађана Србије, као и пуноправно чланство Републике Србије у Европској унији. И треће, Кина је задовољна постигнутим нивоом економске сарадње са Србијом и жели да разговара о томе да се сходно потписаном Споразуму о слободној трговини економске релације и даље унапређују. За нешто више од једне деценије колико је прошло од представљања иницијативе „Појас и пут”, Србија је постала једна од европских држава која је имала уочљиве користи од учествовања у тој иницијативи. Осим евидентног снажења односа Кине и Србије, долазак председника Кине у Београд актуелизује и тему односа Србије са другим великим силама. Када је реч о Европској унији, Србија је на путу приступања ЕУ. То значи да између Србије и ЕУ постоји мрежа уговорних односа која по логици ствари значи снажну везу и развијену сарадњу. Постоје, ипак, две велике теме које однос Европске уније са Србијом чини компликованим. Једно је одлука ЕУ да статус Косова и Метохија постане део приступних преговора са Србијом. А друго је сумња да би замор од политике проширења могао да буде реална препрека за пуноправно чланство упркос прокламованој вољи да Србија може да постане пуноправни члан Европске уније. Односи Србије са Сједињеним Америчким Државама се континуирано унапређују од 1999. године, када су били најгори у целокупној историји дипломатских односа две државе. Америка је важан партнер Србији, али се то партнерство, из низа разлога, не преноси у довољној мери на ванполитичке односе. А политички су, ипак, у врсти сенке око несагласности о томе какав је статус Косова и Метохије, као и око војне агресије коју су снаге НАТО, предвођене управо Сједињеним Америчким Државама, извршиле на Савезну Републику Југославију 1999. године. Избијањем рата у Украјини, Србија је морала да дефинише своју позицију према Русији у новим околностима. Та позиција је веома прецизно и добро формулисана и аргументована у Закључцима Савета за националну безбедност. Саопштено је да Србија пружа пуну и принципијелну подршку поштовању начела територијалног интегритета Украјине, али да витални политички и економски интерес Србије није да уводи санкције Русији. Тако је у време веома лоших, па и непријатељских односа Запада и Русије, Србија са Руском Федерацијом сачувала добре односе. Делује да Кина, Европска унија, САД и Русија имају јаке интересе да развијају сарадњу са Србијом. Ако би се мерило географским критеријумима, нема сумње да би Европска унија требало да нам буде најближи партнер. Нема дилеме да је сентимент народа убедљиво усмерен ка Русији, док Сједињене Америчке Државе и Кина највећем броју људи у Србији изгледају као превише удаљени за најближе могуће односе. Актуелна посета председника Кине многе наводи на размишљања да за сарадњу два народа и две државе велика раздаљина није непремостива препрека. Ако је судити по билансу у последњих петнаест година, ту раздаљину много брже од америчких савладавају наши кинески партнери. Русија је у рату, па су приоритети у развијању међудржавних односа детерминисани тим ванредним околностима. Кључно је питање како то да Европска унија, која би требало да нам је по свему најближа, својим политикама не обезбеђује прилику за брзе кораке у унапређивању односа са Србијом. Утисак је да је реч о неспремности наших пријатеља у ЕУ да доносе храбре и добре одлуке око наше заједничке будућности. Отуд не изненађује што се у последње време на овој нашој шаховској табли боље од других актера сналазе Кинези. Доктор политичких наука Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa View article... <https://www.politika.rs/scc/clanak/613303/Pogledi/Crtica-o-poseti-predsednika-Kine-Srbiji> Enclosures: <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_05/160z120_kinesko-prijateljstvo.jpg> 160z120_kinesko-prijateljstvo.jpg (14 KB) <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_05/160z120_kinesko-prijateljstvo.jpg> https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_05//160z120_kinesko-prijateljstvo.jpg -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/13e901daa3cc%24f0332330%24d0996990%24%40gmail.com.
