politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/630156/Pogledi/Vlada-Srbije-treba-da-ponovi-zahtev-za-povratak-dela-nasih-snaga-na-KiM>
Влада Србије треба да понови захтев за повратак дела наших снага на КиМ Првослав Давинић 8–10 minutes _____ Политичко-безбедносна ситуација на Косову и Метохији већ дуже време изазива забринутост због поступака привремених органа власти у Приштини, које не само да избегавају да спроведу већ преузете обавезе постигнуте под покровитељством и уз посредовање ЕУ, међу којима посебан значај има оснивање ЗСО, већ однедавно одбијају чак и да учествују у даљем мировном дијалогу. Понашање Приштине, које изазива тензије и страх код српског становништва на КиМ, симптоматично је јер се одиграва у време озбиљних глобалних и регионалних тензија у целини, а посебно два велика оружана сукоба у Украјини и на Блиском истоку. Чини се да Приштина свесно користи изузетну напетост у односима између кључних светских сила, на првом месту САД и Русије, да би у сенци такве ситуације појачала поступке који воде етничком чишћењу неалбанског становништва, с једне стране, и свесном дерогирању примене других преузетих обавеза, с друге стране. С обзиром на улогу страног фактора у октобарским променама у Србији, став Запада према КиМ имао је изузетну тежину. СРЈ се још налазила под западним санкцијама, како политичким и војним, тако и економским, што је имало озбиљне последице за стање у земљи. Да ли због оваквог „пријатељског савета”, или околности да су нове власти, како у Србији, тако и у Црној Гори, поред настојања да стабилизују економске прилике у земљи, ушле, испоставиће се, у сложен процес стварања новог политичко-правног оквира за државну заједницу две државе (што је био политички маневар Запада за довршење растурања Југославије) – Србије и Црне Горе, која је успостављена јануара 2003. године, чињеница је да сложеност целокупне унутрашње ситуације није погодовала покретању тако осетљивог питања као што је повратак одређеног броја наших војно-полицијских снага на КиМ. Тек фебруара 2003. захтев за повратак наших снага на КиМ упутио је премијер Србије Зоран Ђинђић тадашњем команданту НАТО-а за југоисточну Европу адмиралу Грегорију Џонсону, изричито се позивајући на Резолуцију 1244 и чињеницу да се по њој поступало и у вези с другим важним одредбама. Одговор НАТО-а био је негативан, уз образложење да је „прерано говорити о повратку војске на Косово”. Ипак, премијер Ђинђић је истовремено упутио и писмо Савету безбедности УН изразивши у њему забринутост због безбедносне ситуације на КиМ и подсетивши на одредбе Резолуције 1244 која гарантује суверенитет СР Југославије и предвиђа повратак безбедносних снага на КиМ. Ово Ђинђићево обраћање остало је без одговора. Тим иницијативама није претходила одлука Владе Србије, већ су имале карактер обраћања овим органима међународне заједнице у његовом својству председника владе. С протеком времена западне земље су показивале све мању жељу да се о овом питању покрећу било какви разговори. Доласком на место министра одбране Државне Заједнице Србије и Црне Горе (ДЗ СЦГ) априла 2004. године, директно сам се укључио у решавање овог питања. Врховни савет одбране, новоформирани орган ДЗ СЦГ задужен за питања безбедности, затражио је од мене и тадашњег начелника Генералштаба генерала Бранка Крге да о овом питању поднесемо извештај у којем би се реално изнеле наше опције у овом погледу. Закључак је био да нам околности не иду наруку, али је и мени и генералу Крги дат задатак да пратимо ситуацију и о томе обавештавамо ВСО. Ово праћење ситуације врло брзо је добило конкретан суштински садржај. Распоређивање снага Кфора на КиМ захтевало је најтешњу сарадњу између наших војних власти и команде Кфора. У ту сврху договорено је одржавање редовних састанака између две стране, који су на наше инсистирање одржавани наизменично у Приштини и на административној линији у Мердарима, али неколико пута и у Београду, чиме смо хтели да потврдимо постојање чврсте везе између државе матице и њене јужне покрајине. Сваком том приликом наша делегација покретала је питање повратка утврђеног броја наших снага. Одраније сам се познавао с командантом Кфора британским генералом Мајклом Џексоном, тако да су наши разговори били крајње отворени. Увек је давао истоветан одговор. Лако је било договорити се о техничко-организационим питањима повратка ових снага, али је пре тога потребно да он добије такву сагласност из Вашингтона, Лондона или Брисела, јер је то превасходно политичко питање. Таква сагласност није стизала, иако је државни врх у контактима с високим представницима западних земаља постављао такво питање. У почетку западни саговорници су и даље инсистирали на потреби консолидације политичке и економске ситуације у Државној Заједници и на томе да ово питање, за њих, „није било приоритетно”. Овај став западних земаља суштински је потврђен након што су привремене власти у Приштини фебруара 2008. године донеле једнострану одлуку о проглашењу независности Косова. Тиме је за њих ово питање престало да буде актуелно и тог става се и даље држе. У наредним годинама испуњење одредбе Анекса 2 Резолуције 1244 остало је у сенци напора да се кроз дијалог уз посредство међународне заједнице нађе свеобухватно решење за питање КиМ. Године 2009. водећа улога УН у овом дијалогу пренета је на европску заједницу која је постала одговорна за вођење овог процеса. Та политички значајна промена не само да није довела до постизања значајних и трајних резултата, већ је Приштина искористила благонаклон став својих западних савезника да једнострано блокира примену једног броја парцијалних договора који су били усаглашени. У овако насталој атмосфери било је неусловно покретати питање повратка наших снага на КиМ. Међутим, с друге стране, једнострано понашање Приштине током година укључивало је све више и поступке угрожавања српског становништва путем арбитрарног хапшења и прогона, отимања црквене и друге имовине, скрнављења српских гробова и гробаља, отежавање економских услова за живот и стварања опште атмосфере несигурности, понашање због кога је и донет Анекс 2 Резолуције 1244, чији је циљ да се српском становништву управо пружи адекватна заштита, како путем снага Кфора, тако и ограниченог броја наших трупа које би се управо тамо вратиле с таквим задацима. Ово су били јаки разлози да Влада Србије децембра 2022. године донесе одлуку да се Кфору упути формалан захтев за реализацију одредбе о повратку наших војно-полицијских снага на КиМ. Иако се очекивало да ће одговор Кфора бити негативан, што се неколико дана касније потврдило, ова мера била је политички неопходна. Она је имала циљ да скрене пажњу на чињеницу да међународна заједница у погледу КиМ примењује селективни приступ обавезама садржаним у међународним документима, с једне стране, али и да упути јасну поруку тој међународној заједници да Србија очекује испуњење свих међународних обавеза које и даље имају пуну правну важност и да се оне крше управо од оних земаља које су такве одлуке иницирале и јасно прихватиле. Повратак наших ограничених снага је једна од тих обавеза. У вези с медијскиим најавама да би Влада Србије могла опет да покрене питање повратка ових снага на КиМ, треба рећи да је она неопходна и да би била политички веома корисна. Није реч о реалном очекивању позитивне реакције Кфор/НАТО на такав захтев, већ о важном политичком потезу из истих оних разлога који су стајали иза такве одлуке владе децембра 2022. године. Разлика је у томе што је такво понашање Приштине снажно ескалирало, без икаквих последица. Сматрам да би наш поновљени захтев потврдио неопходност поштовања норми међународног права изражених у старој латинској норми „pacta sunt servanda” (уговори се морају поштовати), јер Резолуција Савета безбедности 1244 јесте један такав важан међународни уговор, о којем су се сложиле чланице овог најважнијег органа међународне заједнице. То даје не само моралну, већ и правну снагу таквом нашем захтеву с чијим формалним усвајањем и званичним подношењем не би требало одуговлачити с обзиром на свакодневно деловање приштинских власти којим се све више угрожавају мир и стабилност целог региона. Бивши дипломата и некадашњи министар одбране Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/063001db0034%24060853b0%241218fb10%24%40gmail.com.
