VERONAUKA - ODMAH (10. 07. 2001.) www.yumediacenter.com Ako se veronauka uvede preko noci utisak je da se ne mozemo odreci olako obecane brzine kao jedinom metoda rada, ali on nece dati dobre rezultate, pise Miroslav Prokopijevic Sporovi oko uvodjenja veronauke u skole jednim delom poticu od nejasnoce ko bi o tome trebalo da odluci, a delom iz nase neliberalne proslosti. Proslost se ne moze promeniti, ali se greske iz proslosti mogu izbeci. U privatnim skolama o tome odlucuje vlasnik ili oni koje on odabere. Primera radi, vecina osnovnih i srednjih skola u Belgiji su privatne, pripadaju katolickoj crkvi, i ona tu priliku koristi za klasicnu indoktrinaciju u obliku propovedi, a manje za prikazivanje znanja koje se tice religije. Pojedinci mogu da odluce da ne idu u takve skole, mada vise od 80% Belgijanaca ipak ide bas u takve skole, jer su one superiorne u odnosu na drzavne i smatra se da je indoktrinacija mala cena da se dobije dobro obrazovanje. Drugi privatnici mogu imati drugacije preferencije. Kod drzavnih skola prirodu ovakve nastave odredjuje vecina biraca, tacnije oni koji ih zastupaju, dakle politicari kao menadzeri javnog posla. Vecina moze biti za razlicita resenja, pa i za to da veronauke ne bude ili da ona bude indoktrinativna, kao u crkvenim skolama. Ne verujem da bi ekstremna resenja bila dobra. Protekli period je obilovao indoktrinacijom i njen nastavak u drugoj formi bi bio pokazatelj nase nezrelosti i teznje da uvek imamo neki takav oblik. Ignorisanje religije kao kulturne cinjenice bi bilo jednako lose. U tom svetlu je mozda najzgodnije poceti sa verzijom koja je i predlozena: izborno bi se slusala ili veronauka (manje kao propoved, a vise kao prezentacija saznanja o religijama) ili trzisna demokratija, takodje u formi izlaganja odgovarajucih znanja. Mozda je to manje nezgrapan naslov od predlozenog: "Ljudska prava, demokratija i tolerancija", a prednost mu je i obrazovanje u obe kljucne sfere ljudske delatnosti - politici i privredi. Znanja o privredi veoma hramlju kod nas, a bez njih nema sire prihvatljivosti reformi. Pogodnost ovakvog predloga je sto bi pruzao mogucnost izbora (veronauka ili trzisna demokratija) i sto bi se posle nekoliko godina mogao transformisati, ako ne prodje test vremena. Istovremeno, izbegavaju se ekstremi koji nose vece rizike od ovde predlozenog. Naravno, posebno je pitanje kakav treba da bude postupak za uvodjenje veronauke i alternativnih premeta. To svakako ne moze da se uradi preko noci bez uobicajene procedure i priprema. A ako se tako uradi, onda rezultati ne mogu da budu dobri i ostaje utisak da se ne mozemo odreci olako obecane brzine kao metoda rada. www.yumediacenter.com Miroslav Antic, http://www.antic.org/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
