|
�ALBA VRHOVNOM SUDU U PRI�TINI
Presuda za genocid montirana Miroslav Vu�kovi� osu�en na 14 godina
robije
Kosovska Mitrovica, avgusta Tim branilaca optu�enog Miroslava Vu�kovi�a
iz
sela Suvi Do, op�tina Kosovska Mitrovica, koga je Okru�ni sud u Kosovskoj Mitrovici osudio na 14 godina zatvora za genocid, podneo je ovih dana �albu Vrhovnom sudu u Pri�tini u kojoj tra�i da novoformirano Sudsko ve�e "instalirano" od me�unarodnih sudija presudu i ukine. Optu�enom Miroslavu Vu�kovi�u zvanom
Mose,
tokom maratonskog su�enja koje je zapo�elo 6. juna 2000, a zavr�eno 18. januara 2001. godine, stavlja se na teret da je od kraja marta do po�etka maja 1999. godine u dva sela, op�tine Kosovska Mitrovica, u kojima prete�no �ive Albanci "u nameri potpunog, ili delimi�nog uni�tenja albanske zajednice u saizvr�ila�tvu sa jo� nekolicinom, nasilno proterivao Albance iz ku�a, palio njihovu imovinu da se ne bi vratili, �ime je izvr�io genocid iz �lana 141. stav 1. u vezi sa �lanom 22. Krivi�nog zakona Jugoslavije". Ovo je, da podsetimo, prvi slu�aj u istoriji sudstva
u
SRJ da je optu�eni Srbin i osu�en za ovo krivi�no delo. Razgovarali smo sa jednim od branilaca optu�enog Vu�kovi�a, advokatom Miodragom Brklja�em. - Pozivaju�i se na Konvenciju iz 1948. godine
i
rezolucije pod brojem 260-a i 260-b istakli smo da je tim me�unarodnim dokumentima izri�ito propisano da za genocid mo�e da sudi samo Me�unarodni sud, ili sud dr�ave. Po�to Okru�ni sud u Mitrovici nije ni jedno ni drugo jasno je da nema ni nadle�nost za to delo. Na� zahtev da se o tome izjasne glavni eksperti UN, sveo se na usmene konsultacije predsednika Ve�a sa navodnim stru�njacima pri odseku za pravosudne poslove u Pri�tini, koji su nama ostali nepoznati. Svedoke predlagao tu�ilac, Albanac
Svedoke je predlo�io okru�ni javni tu�ilac,
Albanac.
Saslu�ano je, ka�e Brklja�, 28 Albanaca i samo trojica Srba od 31. predlo�enog. U izjavama ovih svedoka, naravno Albanaca, postoji drasti�na razlika izme�u onoga �to su govorili u istrazi i onoga �to su rekli na su�enju, pod izgovorom da su u istrazi bili istraumirani pa su zaboravili sve da ka�u. Tako�e, napominje Brklja�, svedocima je
namerno
dopu�teno da naduga�ko i na�iroko pri�aju o doga�ajima koji nemaju nikakve veze sa periodom optu�enja, kao i to da svi svedoci ka�u da su "li�no" videli kako Vu�kovi� plja�ka i pali njihove ku�e, iako su svi pobegli iz sela koja je, kako tvrde, granatirao NATO. Listom tvrde da su imali dvoglede i da su tako prepoznali Vu�kovi�a. Advokat Brklja� ilustruje i primerom da ni jedan od devet svedoka nije video i �uo isto, a svi se nalazili na bliskom rastojanju, mada se ni sami me�usobno nisu videli: - Francuski eksperti utvrdili su da kosti koje
su
navodno na�ene u ku�i Selima Sahitija nisu ljudske kosti, a stare su deset godina, pa je jasno koliko mogu da budu ta�ne izjave ovih devet svedoka i koliko se njima mo�e verovati. Sud je prihvatio samo trojicu svedoka Srba,
ostale
je odbio, a odbio je i izve�taj Medicinskog centra u Kosovskoj Mitrovici sa prate�om dokumentacijom koji za jedan od klju�nih datuma, 15. april 1999. godine, potvr�uje alibi optu�enog Vu�kovi�a. Naime, ve�i broj svedoka Albanaca je tvrdio da je optu�eni sa svojom dru�inom ba� tog dana upalio njihove ku�e, a mi smo dokazali da je tog dana optu�eni bio de�urni voza� Hitne pomo�i u bolnici puna 24 �asa neprekidno. Optu�eni hodao i tr�ao
- Ve�ina svedoka Albanaca nije uo�ila ni�ta
kod
optu�enog �to ga "razlikuje od drugih ljudi". Tako je jedan svedok "koga je Vu�kovi� primorao da se iseli iz svoje ku�e" kazao da je optu�eni "hodao i tr�ao bez smetnji", a optu�eni je te�ak invalid i vrlo vidno hramlje, te�ko hoda bez kori��enja �taka - ka�e Brklja�. Kontradiktorne su i izjave svedoka koji ka�u
"da
misle da je to uradio Vu�kovi�", zatim, "upalio je jedno drvce �ibice i ubacio ga u hodnik ku�e i tako je upalio", a posebno je karakteristi�no svedo�enje starijeg Albanca koji ka�e "da slabo vidi i �uje, da jedva razaznaje predsednika Suda", ali da je "sa 200 metara udaljenosti video optu�enog kako pali ku�u njegovog kom�ije". - Sve ove izjave ne zna�e i ne moraju da zna�e
da
je kod optu�enog postojala namera da uni�ti albansku zajednicu, jer namera mora da se doka�e, a ne pretpostavlja i izvodi iz same posledice. Uni�tavanjem ili oduzimanjem imovine, makar i da
je
dokazano, ne mo�e se ostvariti genocid jer kao grupni i masovni zlo�in zahteva �vrstu organizaciju i saradnju na vi�em nivou, uklju�uju�i tu i planere i neposredne izvr�ioce. - Predrasuda o Vu�kovi�u formirana je i poznata
u
ovom kraju odranije. Njegova konstitucija je tipi�no srpska, nosio je bradu, �esto se odevao u srpsku narodnu no�nju, a �esto je nosio i �ajka�u, pa �ak i crnogorsku kapu koja simbolizuje srpstvo. Me�utim, dobro je poznato i to da je �ak 90 odsto Albanaca imalo prijateljski stav prema njemu, jer su znali da je njegovo srbovanje benigno, a poznat je i njegov svakodnevni odnos prema Albancima, ne samo u prijateljskom ku�nom dru�enju, ve� i zbog toga �to je radio kao voza� u bolnici. B. Radomirovi�
|
Title: Message
