Miroslav Antic wrote:
DOLAZAK STRANOG KAPITALA I KAKO GA PRE�IVETI
Rasprodaja fabrika na kilo i metar
Hrvatski privrednici nisu previ�e zainteresovani za domoljubne tirade saborskih èasnika, po kojima �nijednu kunu ne treba ulagati u susjedstvo, dok se ne re�e politièke razmerice�. �Podravka� veæ godinu dana ispituje tr�i�te SRJ i osniva vlastitita i me�ovita preduzeæa, dok æe rovinjska fabrika duvana otvoriti svoju novosadsku filijalu za balkanski region, jer se sa svetskim gigantima BAT ili �Filip Moris� samo tako mo�e nadmedatiPi�e: Du�anka Vujo�eviæ
Vlada Srbije je veæ odredila 16 preduzeæa za koje æe tra�iti strate�ke partnere i investicione savetnike za privatizaciju. Prvi na listi na�li su se: "Nevena" i "Zdravlje" u Leskovacu, "Zorka-farm" u �apcu, "Merima" i "�upa" u Kru�evcu, beogradska "Duga" "Hipol" Od�acima, PKS "Lateks" u Èaèku, "Gibnjaèa" u Kraljevu, "Fred" u Aleksincu, Mitrovaèaka industrija ventila u Sremskoj Mitrovici, rumska "Rumaguma", "Vulkan" i Valjaonica aluminijuma u Sevojnu, ni�ki "Nisal" i "Istra" u Kuli. Veæina tih kolektiva su predstavnici hemijske i gumarske industrije, a tek manjim delom metalske.
Naredene èetiri godine biæe raspisani tenderi za 150 preduzeæa, koje vlada smatra strate�ki va�nim za domaæu privredu. Zainteresovani æe moæi da dobiju do 70 odsto udela u njima. Radnicima æe pripasti 15 procenata, a toliki æe biti i dr�avni kontrolni udeo. Sva druga preduzeæa privatizovaæe se putem aukcije. Pri tom æe udeo radnika biti 30 odsto.
Kupci mogu biti i obièni ljudi koji su novac dr�ali u slamarici. Zatim, biznismeni koji su, ko zna kako i gde, a najpre prodajom cigareta, alkoholnih piæa i druge akcizne robe, stekli novac. To su iskustva zemalja u kojima je tranzicija poèela. Pravi stranci iz SAD ili EU èekaju da cena padne a onda kupuju. Izuzetak je ako su za ne�to veoma zainteresovani, a videæemo ima li kod nas takvih kompanija.Vojvoðanska trpeza u Istri
Kako sve to izgleda moglo se videti nedavno na primeru Bosne i Hercegovine. Èekali su Amere, a doèekali Slovence, koji su postali vlasnici najveæih privatizacionih fondova jer je to bilo na osnovu tamo�njeg zakona, najlak�i naèin da se doðe do veæinskog udela u preduzeæima. Momentalno se stranci o na�im fabrikama ne izja�njavaju, ba� kao i Slovenci, koji ne kriju da su zainteresovaniji od drugih. Kao kupci mogli bi da iznenade biznismeni iz Hrvatske.
Dobrim i lo�im stranama privatizacije u Srbiji bavio se ovih dana i rjeèèki "Novi list". Istrani imaju razloga za to. Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi iz pogona srpskih kombinata bili su èesto servirani turistima u ovoj hrvatskoj regiji jo� u samoupravno doba. Vojvoðanske kombinate i hotelske komplekse u Istri vezivali su samoupravni sporazumi, dru�tveni dogovori.
Nakon usvajanja Zakona o privatizaciji u Srbiji i u hrvatskom Saboru su se mogla èuti mi�ljenja da nijednu kunu ne treba ovde ulagati dok se izmeðu dveju zemalja ne re�e brojna pitanja i politièki problemi. No, pravi poslovni ljudi to posmatraju na drugi naèin. "Podravka" veæ godinu dana ispituje ovda�nje tr�i�te i na njega ulazi osnivanjem vlastitih i me�ovitih preduzeæa. Prièa o fabrici duvana u Rovinju je poznata. Direktor Ante Vlahoviæ smatra da sledeæa etapa u razvoju te fabrike mo�e biti samo osvajanje susednih tr�i�ta, jer sa svetskim kompanijama tipa BAT ili "Filip Moris" ne mogu da se nadmeæu. Da stara novosadska fabrika cigareta "Dukons" nije oti�la pod steèaj pre vi�e od deset godina, sada bi imala odliènog partnera za privatizaciju. Tako bi se lak�e prebrodili sve brojnije prepreke i nerazumevanje izmeðu pokrajine i republike.Èekajuæi Srbe i Ruse
Op�ta je ocena u Hrvatskoj da je srpsko tr�i�te iako dva puta veæe od hrvatskog, nerazvijeno i slabih plate�nih moguænosti. No, Jugoslavija je jedina evropska zemlja koja sa Rusijom ima zakljuèen sporazum o slobodnoj trgovini, a jo� ni mi ni Rusi nismo postali èlanovi Svetske trgovinske organizacije. U Hrvatskoj smatraju da æe ba� taj sporazum biti kljuèni argument koji æe nagnati strane kompanije da se zainteresuju za srpsku privatizaciju. Zbog toga multinacionalne kompanije pa�ljivo prate sve korake srpske vlade i merkaju na�e fabrike.
Domaæi direktori kao da jo� nisu svesni �ta se jo� dogaða. Meðu vojvoðanskim fabrikama za koje æe vlada prvo tra�iti strate�ke partnere jesu "Istra" i "Hipol". "Hipol" uglavnom proizvodi polipropilen i plastiène èa�e koje se koriste za ambala�u. Sem na domaæe tr�i�te, ovaj program plasira u biv�e republike: Sloveniju, Bosnu i Hrvatsku. Treæinu proizvodnje izvoze, a godi�nje proizvedu 10.000 tona robe.
Fabrika je poèela da se privatizuje jo� po zakonu donetom na predlog vlade Ante Markoviæa. Posle vi�e nije, pa je udeo privatnog kapitala zanemarljiv. Tad je vrednost fabrike procenjena na 40 miliona maraka.
Druga vojvoðanska fabrika, "Iskra", izvozi na tr�i�te EU, uglavnom u Nemaèku. I u njoj je privatizacija poèela kada i u "Hipolu", a udeo privatnog kapitala je oko 25 odsto. Èekaju da vide da li æe njihove slavine biti interesantne strate�kim partnerima. Direktor Ðorðe Romoda nije optimista. Ka�e da se program slièan njihovom preselio iz Evrope u zemlje Bliskog i Dalekog istoka, a ono malo �to ga ima uglavnom je u zemljama u tranziciji. Jedan od najveæih proizvoðaèa te robe je sada Kina.http://www.dnevnik.co.yu/Strane/ekonomija.htm
To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
