B I L T E N V E S T I
12. AVGUST 2001.
SR JUGOSLAVIJA
PREDSEDNIK KOSTUNICA OGORCEN ZBOG POGIBIJE MAKEDONSKIH VOJNIKA
BEOGRAD, 10. avgusta 2001. (Beta) Jugoslovenski predsednik
Vojislav Kostunica izrazio je danas ogorcenje zbog pogibije sedmorice
makedonskih vojnika, ocenjujuci da je rec o "najokorelijem terorizmu".
"Kada u razmaku od samo 48 sati bude ubijeno sedamnaest
vojnika,
pripadnika redovne armije jedne suverene drzave, onda je jasno da je rec
o
najokorelijem terorizmu, koji se vise ni ne trudi da prikrije svoju
sustinu", navodi se u pisanoj izjavi Kostunice.
Jugoslovenski predsednik navodi da je ocigledno da, "kako god
da
sebe naziva ta zlocinacka organizacija da li ANA, ONA, OVK ili OVPMB",
rec
o "jednoj istoj, nazalost mocnoj i izuzetno opremeljenoj i obucenoj
paravojsci, koja otvoreno ugrozava ionako krhki mir u celom regionu".
Kostunica je naveo i da ta paravojska "nije opasna jedino za
Makedoniju, nego i za SRJ... ali i za samu Albaniju", jer je njen "pravi
cilj teritorijalno osvajanje i povezivanje prostora radi izgradnje
mononacionalne, monokonfesionalne i apsolutno nedemokratske drzave u
kojoj
ce sve biti pod vlascu organizovanog kriminala".
"Medjunarodna zajednica, sada je apsolutno duzna da pogleda
istini
u oci, ako ne zeli da svojim daljim necinjenjem i pogresnim cinjenjem
zapravo ohrabri teroriste", navodi se u pisanoj izjavi jugoslovenskog
predsednika.
Kostunica je kritikovao medjunarodnu zajednicu jer nije bila
uspesna u preuzimanju odgovornosti za mir i stabilnost Balkanskog
poluostrva, "vec je cesto i sama doprinosila daljoj destabilizaciji".
DJINDJIC UPUTIO TELEGRAM SAUCESCA GEORGIJEVSKOM
BEOGRAD, 11. avgusta 2001. (Beta) Predsednik Vlade Srbije Zoran
Djindjic danas je u svoje i u ime Vlade izrazio saucesce makedonskom
premijeru Ljupcu Georgijevskom povodom jucerasnje pogibije sedam
makedonskih vojnika.
"Ubistvo makedonskih vojnika pocinjeno od strane terorista
govori
da su albanski ekstremisti jedini remetilacki faktor na Balkanu, koji
ugrozava mir i napore drugih balkanskih naroda da svoje probleme
resavaju
mirnim putem", naveo je Djindjic u telegramu Georgijevskom, saopstila je
Vlada Srbije.
Djindjic je zamolio makedonskog premijera da porodicama
ubijenih
vojnika i gradjanima Makedonije prenese izraze dubokog saucesca
LJAJIC: NA JESEN ZAKON O NACIONALNIM MANJINAMA
BEOGRAD, 11. avgusta (Tanjug) - Savezni ministar za nacionalne i
etnicke
zajednice Rasim Ljajic izjavio je da su u izradi Nacrta zakona o
nacionalnim manjinama ucestvovali, pored domacih strucnjaka, eksperti
iz
Saveta Evrope i OEBS-a. "U njega su ugradjeni svi medjunarodni
standardi i
dobili smo priznanja iz sveta da je ovo najbolji od svih slicnih zakona
donetih u zemljama u tranziciji. Koristili smo njihova pozitivna
iskustva, prilagodivsi ih nasoj politickoj stvarnosti i cinjenici
da trecinu stanovnistva SRJ cine nacionalne manjine", rekao je Ljajic
sutrasnjem "Glasu javnosti. Zakon bi trebalo da udje u skupstinsku
proceduru najkasnije u oktobru, a mesec dana kasnije o njemu ce se
izjasnjavati savezni poslanici. Prednacrt zakona dostavljen je svim
partijama, nacionalnim manjinama i nevladnim organizacijama, a u
narednom
periodu o njemu ce biti vodjena javna diskusija.
Prve primedbe i sugestije na prednacrt zakona vec su pocele da pristizu
u
Savezno ministarstvo za nacionalne manjine. Ljajic je rekao da ce,
pored
indivdualnih nacionalnim manjinama, biti zagarantovana i kolektivna
prava,
pre svega, u oblasti kulture, informisanja i obrazovanja. Ovaj akt je,
kako tvrdi ministar Ljajic, pravni osnov za unapredjenje ljudskih i
manjinskih prava u SRJ i pokusaj da se razlike svedu na razumnu
granicu. U septembru ce poceti intenzivna kampanja koja ce za cilj
imati
jacanje svesti u javnom mnjenju da razlike vise nikad ne treba da budu
osnov za sukobe. Ljajic je istakao da je zakonom predvidjeno
osnivanje nacionalnih saveta svake manjine. Ti saveti ce biti partneri
drzave u misiji ocuvanja nacionalnog identiteta tako sto ce,
recimo, davati sugestije kad je u pitanju kreiranje nastavnih planova
i programa manjina. Takodje, bice formiran Savezni savet za pitanja
nacionalnih manjina, u koji ce uci i predstavnici vlasti, a
uvodjenje institucije ombudsmana treba da obezbedi postovanje prava
manjinskih etnickih grupa, rekao je Ljajic.
RODITELJI ZRTAVA BOMBARDOVANJA RTS SE OBRATILI MISIJI OEBS-A BEOGRAD,
10. avgusta (Tanjug) - Predstavnici Misije OEBS u SR Jugoslaviji
sastali su se sa Zivanom Stojanovic i Kuzmanom Stojmenskim, roditeljima
dve zrtve NATO bombardovanja zgrade RTS u Aberdarevoj ulici 1999.
godine,
koji su izrazili predstavnicima svoju zabrinutost povodom dosadasnjeg
toka
istrage protiv Dragoljuba Milanovica, bivseg generalnog direktora RTS,
o
pogibiji 16 radnika televizije u bombardovanju, saopsteno je danas iz
sedista Misije OEBS u Beogradu. Rodjaci su izrazili nezadovoljstvo sa
onim sto su do sada ucinili nadlezni za istragu protiv Milanovica i
drugih
osoba koje se smatraju odgovornim zbog toga sto nisu evakuisali
prostorije
RTS u noci bombardovanja. Svesni da porodice zrtava imaju pravo da
ocekuju fer i transparentnu istragu i razresenje ovog slucaja, Misija
OEBS
u SRJ izrazila je spremnost da prati razvoj istrage. U tom kontekstu
Misija se zalaze za punu saradnju svih ukljucenih u proces istrage
sa porodicama zrtava, dodaje se u saopstenju.
SR JUGOSLAVIJA-SVET
SRJ-CILE: MICUNOVIC RAZGOVARAO SA POTPREDSEDNIKOM CILEA
SANTIJAGO, 11. avgusta (Tanjug) - Predsednik Veca
gradjana Skupstine SRJ Dragoljub Micunovic razgovarao je u petak,
drugog dana boravka u Santjagu sa podpredsednikom Cilea Hose
Migelom Insulsom (Jose Miguel Insulsa) o unapredjenju bilateralnih
odnosa
i situaciji u Latinskoj Americi i na Balkanu. Predsednik Veca gradjana
Skupstine SRJ se takodje sastao sa vrsiocem duznosti ministra
inostranih
poslova Heraldom Munjozom i generalnim sekretarom najuticajnije
vladajuce
partije socijalista Pamelom Pereirom, istaknutom clanicom bivse
Komisije
za istinu i pomirenje. Sagovornici su pokazali veliki interes za
najnoviji razvoj situacije u SR Jugoslaviji, posebno na Kosovu i
Metohiji,
u Makedoniji, i na Balkanu.
Kad je rec o buducem razvoju medjusobnih bilateralnih odnosa naglasena
je
obostrana spremnost za unapredjenje svih vidova saradnje, posebno
ekonomske, a pozdravljen je i predlozeni projekat - tj. protokol o
saradnji Saveznog ministarstva inostranih sa Ministarstvom inostranih
poslova Cilea. Micunovic je podvukao znacaj sto skorijeg
usaglasavanja dva sporazuma koja je inicirala Jugoslavija, ugovora o
podsticanju i zastiti investicija i izbegavanju dvostrukog
oporezivanja,
sto je cileanska strana podrzala i pozdravila i istakao
potrebu medjusobnih cescih kontakata na visokom i najvisem nivou,
koji doprinose unapredjenju bilateralnih odnosa. Micunovic se u Cileu
sastao i sa grupom istaknutih jugoslovenskih iseljenika i tom prilikom
je
bilo govora o aktuelnoj situaciji u nasoj zemlji i mogucnostima za
investiciona ulaganja u jugoslovensku privredu. Cile je prva drzava
Latinske Amerike koja je priznala i cestitala pobedu predsjednika
Kostunice 6. oktobra, a vrsilac duznosti ministra inostranih poslova
Heraldo Munjoz prvi zvanicnik te zemlje, koji je u svojstvu specijalnog
izaslanika predsjednika Lagosa posetio nasu zemlju
SRJ-SLOVENIJA: ZNACAJAN RAST ROBNE RAZMENE
BEOGRAD, 11. avgusta (Tanjug)- Potpredsednik Privredne komore
Jugoslavije
Drago Sofranac rekao je danas da je robna razmena Jugoslavije i
Slovenije
u prvih sest meseci znacajno porasla i iznosila ukupno 63 miliona
dolara. Sofranc je u izjavi Tanjugu precizirAo da je jugoslovenski
izvoz
sa 8.000.000 dolara u 2000. godini, do kraja juna ove godine povecan na
17,1 milion dolara, dok je uvoz iz Slovenije takodje povecan sa 17, na
45,4 miliona. Prema vrsti poslova, najvise je zastupljena
kupoprodaja, koja u ukupnoj razmeni ucestvuje sa 67 odsto,
kompenzacioni
poslovi sa 15 odsto, uvoz radi oplemenjivanja sa 14 odsto, dok
na konsignacionu prodaja odlazi 2,3 odsto. Polovina jugoslovenskog
izvoza
odnosi se na isporuke proizvoda za dalju reprodukciju, roba siroke
potrosnje zastupljena je sa 35,5 odsto, a ostatak su proizvodi za
investicije. Kada je u pitanju uvoz iz Slovenije, proizvodi
za reprodukciju ucestvuju sa 56 odsto, roba siroke potrosnje sa 33
odsto
i proizvodi za investicije oko 10 odsto, precizirao je Sofranac. U
Privrednoj komori Jugoslavije naglasavaju da do kraja godine treba
ocekivati porast robne razmene, sto potvrdjuju sve cesci susreti
privrednika dveju zemalja.
REPUBLIKA SRBIJA
INTERVJU DJINDJICA AMERICKOJ TV MREZI NBC
NJUJORK, 11. avgust (Tanjug) - Jugoslavija treba da bude prihvacena kao
clanica medjunarodnih finansijskih institucija i da resi svoje
finansijske
probleme, izjavio je predsednik vlade Srbije Zoran Djindjic. U
intervjuu
americkoj TV mrezi "En-Bi-Si" (NBC), Djindjic je naglasio znacaj
dobijanja
"konkretne podrske za tekuce ekonomske projekte". Posle 10 ili 12
godina
izolacije, nasa je ekonomija razorena, rekao je on i podsetio da je
Srbija
primila milijardu i 500 miliona dolara medjunarodne pomoci. On je
rekao
da "mladi ne treba da napustaju zemlju pokusavajuci da nadju buducnost
u
SAD i Kanadi, vec da ostaju u Srbiji, sto znaci da u Srbiji treba da
postoje isti uslovi kao i u drugim drzavama". Djindjic se zalozio za
to
da Srbija saradjuje sa demokratskim zemljama. "Nas put je put Evropske
i
zapadne demokratije. Za to ne postoji alternativa", rekao je Djindjic
dodajuci da su uslovi da Srbija bude prihvacena kao partner ta da sama
prihavti pravila demokratskog sveta i da saradjuje sa medjunarodnim
organizacijama. "To znaci saradnja sa haskim tribunalom, borba
protiv korupcije i organizovanog kriminala, odrzavanje
finansijske discipline, zagovaranje slobodnog trzista i
unapredjenje demokratskih institucija", podvukao je Djindjic. Djindjic
je rekao da Milosevic nije danas problem u Srbiji. "On je
proslost", ocenio je premijer i dodao da "narod vise ne podrzava
Milosevica". "Narod vidi sebe kao zrtvu", rekao je on. Govoreci o
albanskom terorizmu na Kosovu i u Makedoniji, Djindjic je ocenio da smo
suoceni s "ozbiljnom situacijom", cije posledice danas vidimo u
Makedoniji. "Albanski politicari imaju dva krila. Jedno politicko,
a drugo militantno. Medjutim, strategija im je ista. Zapadne zemlje
treba
da kazu veoma otvoreno da niko ko trazi promenu granica i ko podrzava
upotrebu sile ne moze biti prihvacen kao partner", rekao je Djindjic.
Na pitanje novinara o buducnosti Srbije i Crne Gore u okviru SR
Jugoslavije Djindjic je rekao: "Verujem da je bolje izvrsiti reformu
postojece drzave i stvoriti Balkansku uniju, vrstu Evropske unije
balkanskih zemalja i formirati zajednicku strategiju za prikljucenje
Evropskoj uniji". "To podrazumeva borbu protiv organizovanog kriminala,
razvoj infrastrukture i energetike, kao i resavanje regionalnih
problema. Ne verujem da imamo dovoljno vremena i energije za raspravu s
Crnom Gorom o tome treba li da stvaramo dve odvojene drzave i da
resavamo pitanja poput armije koja je ustvari zajednicka armija.
Mislim
da treba da budemo prakticni i shvatimo da nasi kapaciteti nisu tako
veliki. Mi za to nemamo ni novac, ni vreme ni energiju. Zelimo da se
fokusiramo na stvari koje su vaznije, a to je prikljucenje demokratskoj
Evropi", rekao je Djindjic. "Moja je sugestija: udjimo zajedno u
Evropu.
Mi smo u Srbiji za to spremni, ali ukoliko to nije moguce, prihvaticemo
ono sto odluci vecina u Crnoj Gori", zakljucio je Djindjic u
intervjuu americkoj TV mrezi "NBC".
DJINDJIC: SRBIJI TREBA HITNA FINANSIJSKA POMOC
BEOGRAD, 11. avgusta 2001. (Beta) Srpski premijer Zoran
Djindjic
ponovio je danas poziv zapadnim zemljama da ubrzaju finansijsku pomoc
Srbiji, ocenjujuci da bez "ozbiljne medjunarodne podrske" nisu moguce
ozbiljnije ekonomske promene i oporavak.
"Imamo dva problema, a to su novac i vreme. Treba nam
finansijska
podrska i to brzo. Nasa situacija je alarmantna, ljudi su nezadovoljni
zivotnim standardom. Posle 10 godina izolacije, posle strasnog rata koji
je
unistio 35 odsto naseg ekonomskog kapaciteta, ne mozemo da preziivimo
bez
ozbiljne medjunarodne podrske", rekao je Djindjic u kracem intervjuu za
americku televizijsku mrezu SiEnEn (CNN).
On je rekao da vlasti u Srbiji nadaju kreditima iz
inostranstva,
ali i brzoj enokomskoj pomoci i sredtsvima obecanim na nedavnoj
Donatorskoj
konferenciji za SRJ.
"Imamo obecanja i nadam se da ce ona biti realizovana u skoroj
buducnosti", dodao je srpski premijer.
On je odbacio tvrdnje da je vlada na cijem je celu
korumprirana,
isticcuci da su njeni ciljevi upravo da "ocisti zemlju od korupcije,
kriminalnih aktivnosti i mafije".
"Imali smo uspeha u kontroli sverca cigareta i nafte, koji su
bili
dva glavna izvora crnog trzista u proslosti. Sada ljudi za to placaju
porez", rekao je Djindjic.
U razgovoru za SiEnEn, Djindjic je govorio i o krizi u
Makedoniji,
ocenjujuci da je problem u tome sto ekstremne albanske grupe ne traze
prava, vec deo makedonske drzavne teritorije i porucio da zapadne zemlje
treba vise da podrze vladu u Skoplju.
"Nije rec o ljudskim pravima ili kolektivnim pravima albanske
nacionalne manjine. Ovde je rec o teritorijama. Tessko je resiti porblem
kad jedna mnjina trazi deo drzavne teritorije. Ipak, za resenje problema
postoji samo jedan put, a to su pregovori i obema stranama treba reci da
nasilje nije dozvoljeno i da se njime nista ne resava", rekao je
Djindjic.
On je pozvao medjunarodnu zajednicu, a pre svega zapadne zemlje
da
prestanu da podrzavaju albanske ekstremne grupe, koje su uvezene sa
Kosova,
najpre na jugu Srbije, potom u Makedoniji, "a sutra mozda i u Crnoj
Gori".
Djindjic je rekao da zapadni politicari treba da podrze i
kolektivna prava Srba na Kosovu, ako se vec zalazu za kolektivna prava
albanske nacionalne manjine u Makedoniji.
Upitan da li je moguce mirno resenje krize u Makedoniji,
Djindjic
je odgovorio da veruje da je to moguce i da je Balkan usao u novu, dobru
fazu.
"Ako albanski ekstremisti znaju da vise ne mogu da dobiju
podrsku
i opravdanje za nasilje od zapadnih zemalja, oni ce stati i bice
izolovani
i bice resenja, kao na jugu Srbije. Zapadne zemlje treba vise da podrze
makedonsku vladu, a ne da stavljaju znak jednakosti izmedju vlade i
ekstremnih grupa Albanaca", rekao je Djindjic.
SLUCAJ GAVRILOVIC-REAGOVANJA-DJINDJIC: NAJOZBILJNIJA KRIZA DOSA DO SADA
BEOGRAD, 11. avgusta 2001. (Beta) Srpski premijer Zoran
Djindjic
ocenio je da je slucaj nedavno ubijenog bivseg funkcionera drzavne
bezbednosti Srbije Momira Gavrilovica izazvao "najozbiljniju krizu" DOSa
od
njegovog osnivanja.
U izjavi koju su veceras preneli beogradski mediji, on je
istakao
da DOS, pre razgovora o rekonstrukciji Vlade Srbije, treba da razgovara
o
moralu i o odgovornosti svakog pojedinca i stranke u vladajucoj
koaliciji.
Tu izjavu veceras je u svojoj udarnoj informativnoj emisiji emitovala i
Radiotelevizija Srbije.
"Rec je o velikom, prvorazrednom skandalu, koji, ako ne bude
rasvetljen do kraja, u buducnosti ugrozava dalje funkcionisanje DOSa",
rekao je Djindjic.
Momir Gavrilovic, nekadasnji funkcioner drzavne bezbednosti
Srbije, ubijen je u petak, 3. avgusta, u Beogradu. U javnost je potom
procurela informacija, koju je potvrdio i jugoslovenski predsednik
Vojislav
Kostunica, da je Gavrilovic nekoliko sati pre ubistva bio u kabinetu
predsednika SRJ i da je razgovarao s njegovim saradnicima.
Pozivajuci se na svoje izvore iz Kostunicinog kabineta,
beogradski
dnevnik "Blic" objavio je da je Gavrilovic dostavio informacije o sprezi
pojedinih drzavnih funkcionera i mafije.
U javnom obracanju javnosti, Kostunica je potvrdio da je
Gavrilovic izrazio zabrinutost zbog stepena kriminalizacije drustva, o
neadekvatnom reagovanju nadleznih drzavnih organa i da je "govorio o
korupciji".
Premijer Srbije Zoran Djindjic je u danasnjem reagovanju na
ovaj
slucaj istakao je da svaka informacija treba da bude proverena i da
treba
dokazati svaku optuzbu.
"Radi se o tome da se pojavila najteza optuzba koju je moguce
izreci da postoje indicije i dokazi da se neki clanovi vlade nalaze u
sprezi za krugovima organizovanog kriminala i onda se uz to jos saznaje
da
to dolazi iz kabineta predsednika drzave, cija je stranka clanica
vladajuce
koalicije i takodje ucestvuje u vladi", rekao je Djindjic.
On se zapitao zasto se takve informacije daju u novine i ocenio
da
je "rec o manipulaciji jednim izgubljenim zivotom".
"Ovo je najozbiljnija kriza DOSa od njegovog osnivanja. Ona
mora
da bude resena na zdrav nacin, beskompromisno, da se proveri svaki
navod,
da se utvrdi ucesce svakog pojedinca u tome i da se utvrdi i odgovornost
svakog pojedinca. Ne moze da se zavrsi tako da niko nije odgovoran i da
je
pojeo vuk magarca", rekao je srpski premijer.
Djindjic je istakao da pre razgovora o rekonstrukciji Vlade
Srbije, DOS treba da razgovara "o moralu koji vlada u DOSu i o
odgovornosti
koji svaki clan i svaka clanica DOSa, kao stranka, ima za uspeh
reformi".
ZIVKOVIC: GAVRILOVIC JE TREBALO DA ODE U TUZILASTVO
BEOGRAD, 10. avgusta 2001. (Beta) Jugoslovenski ministar
unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic izjavio je da je bivsi sluzbenik
Resora
Drzavne bezbednosti Srbije Momir Gavrilovic, koji je ubijen 3. avgusta u
Beogradu, trebalo da ode u Tuzilastvo, a ne u kabinet predsednika SR
Jugoslavije Vojislava Kostunice.
"Zasto Gavrilovic nije otisao u republicki MUP, nego u kabinet
predsednika Kostunice, ne znam. Logicnije bi bilo da je odmah otisao u
Tuzilastvo, jer ako neko tvrdi da se neko bavi korupcijom i kriminalom,
nije logicno da ide u kabinet predsednika drzave, ni u policiju, vec u
Tuzilastvo, pa neka oni onda vide ima li tu elemenata za krivicno
gonjenje", rekao je Zivkovic za sutrasnji "Danas".
Na dan kada je ubijen (petak, 3. avgust) Gavrilovic je isao u
kabinet predsednika SRJ u Palati federacije. Kostunica je juce izjavio
da
je Gavrilovic razgovarao sa njegovim saradnicima o kriminalizaciji
drustva
i da je govorio o korupciji.
"Dosao je zabrinut zbog stepena kriminalizacije drustva, u
zelji
da ukaze na prodor organizovanog kriminala u privredni zivot, na snagu i
razgranatost delovanja pojedinih klanova, i na ono sto je, kao iskusni
policajac, smatrao nedovoljno primerenim odgovorom ili popustljivoscu i
nesnalazenjem vlasti i nadleznih organa", rekao je Kostunica.
On je jos rekao da Gavrilovic tada nije prvi put dosao u njegov
kabinet.
Upitan da li zna nesto o tim sastancima, jugoslovenski ministar
unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic odgovorio je odrecno, i dodao da tim
sastancima nije prisustvovao.
BATIC: BLIC NE MOZE SKRIVATI IDENTITET IZVORA
BEOGRAD, 10. avgusta 2001. (Beta) Ministar pravde Srbije Vladan
Batic izjavio je da mediji ne mogu cuvati identitet svojih neimenovanih
izvora ukoliko od njih poticu informacije o najtezim krivicnim delima.
"Kada je rec o teskim krivicnim delima ne postoji ni tajnost
informacija, niti sluzbena tajna. U ovom slucaju radi se najtezem
krivicnom
delu ubistva", navodi se u Baticevoj reakciji na napise lista "Blic" o
umesanosti clanova drzavnog vrha u ubistvo bivseg funkcionera Resora
drzavne bezbednosti MUPa Srbije Momira Gavrilovica.
Batic je, u izjavi objavljenoj na vebsajtu Vlade Srbije,
istakao
da se zalaze za sprecavanje zloupotrebe medija i odbacio optuzbe glavnog
urednika lista "Blic" Veselina Simonovica da vrsi pritisak na javna
glasila.
"Mislim da se ovde radi o svesnoj zloupotrebi medija.
Neimenovani
izvori vise prilice zutoj stampi i rubrikama 'reklakazala', a ne ovakvim
situacijama koje zadiru u srz naseg drustva", kazao je Batic.
KORAC: IZNELI SMO ISTE STAVOVE KAO KOSTUNICA
BEOGRAD, 10. avgusta 2001. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije
Zarko
Korac ocenio je da je jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izneo
iste stavove u vezi sa kriminalom koje su izneli i predstavnici Vlade
Srbije i dodao da ce on sam prvi traziti odgovornost ljudi iz vrha
vlasti
koji su eventualno umesani u ubistvo bivseg pripadnika Drzavne
bezbednosti
Momira Gavrilovica.
"Ako postoji neko iz vrha vlasti ko je umesan, ja sam prvi koji
ce
traziti njegovu odgovornost, jer se na neki nacin to onda tice i mene",
rekao je Korac Radiju B92.
Kostunica je u jucerasnjem obracanju naciji povodom
Gavrilovicevog
ubistva, prema Koracevim recima, "podrzao ono isto sto smo i mi
podrzali,
ali u sirem kontekstu".
On je, medjutim, rekao da Kostunica "nije odgovorio na
sustinsko
pitanje kako ce nam pomoci u borbi protiv kriminala ta cinjenica je da
je
jedan visokotirazni list objavio na naslovnoj strani da iz njegovog
kabineta njegovi saradnici dostavljaju sledece podatke, koji nisu
demantovani: da postoje neki podaci i dokumenti kojim raspolaze
kabinet".
Kostunica se, medjutim, "ni na koji nacin na to nije osvrnuo",
pa
je Korac zakljucio da "nikakvih dokumenata nema".
Potpredsednik vlade je kazao da je "bitan nacin rada" i ukazao
da
je "neidentifikovan izvor iz kabineta" preneo "listu po svom izboru
jednu
interpretaciju dogadjaja koji ima dalekosezne posledice za nase
drustvo", a
potom je taj izvor "i dalje ostao anoniman".
"Mislim da to nece doprineti borbi protiv kriminala, vec
naprotiv,
stvorice novu konfuziju u nasem drustvu", rekao je Korac.
On jos navodi da je "receno da postoji jasna veza izmedju tog
ubistva i onoga o cemu je nesrecni Gavrilovic govorio".
"Kao sto znate, Kostunica je rekao da se nada da ta veza ne
postoji. Takav stav se moze smatrati razumnim, jer dok se nesto ne
dokaze,
ne moze se tvrditi", rekao je Korac.
JOVANOVIC: UBISTVO GAVRILOVICA ISKORISCENO U POLITICKE SVRHE BEOGRAD,
10. avgusta (Tanjug) - Sef poslanicke grupe Demokratske opozicije
Srbije u republickoj skupstini i istaknuti funkcioner Demokratske
stranke
Cedomir Jovanovic izjavio je da je ubistvo bivseg pripadnika Sluzbe
drzavne bezbednosti Momira Gavrilovica svesno iskorisceno u politicke
svrhe. Jovanovic je sutrasnjem "Glasu javnosti" rekao da o tom slucaju
iz
Kabineta predsednika SRJ Vojislava Kostunice stizu kontroverzne
informacije. On se zapitao zasto se Kostunicin medijski tim, umesto da
se
najpre obrati tuzilastvu i pravosudju, odlucio da prvo komunicira s
medijima i zaobidje nadlezne organe
TUZILASTVO -ZATRAZENO VISE INFORMACIJA OD KABINETA PREDSEDNIKA SRJ
BEOGRAD, 10. avgusta 2001. (Beta) Okruzno tuzilastvo u Beogradu
zatrazilo je danas od Kabineta predsednika SRJ vise podataka u vezi sa
istragom ubistva nekadasnjeg visokog sluzbenika Drzavne bezbednosti
Momira
Gavrilovica.
Pozivajuci se na sinocnje obracanje predsednika SRJ Vojislava
Kostunice javnosti i pisanje danasnje stampe, Tuzilastvo je zatrazilo da
mu
budu dostavljena dokumenta, koja je pokojni Gavrilovic 3. avgusta urucio
saradnicima predsednika SRJ.
U saopstenju se navodi da je od Kabineta jugoslovenskog
predsednika zatrazen i zapisnik, odnosno stenogram sa razgovora
Gavrilovica
i saradnika Vojislava Kostunice ili pismene izjave "savetnika odnosno
saradnika o sadrzini tih pregovora".
To je zatrazeno u vezi sa, kako je saopsteno, "navodnim
ukazivanjima pokojnog Gavrilovica na spregu pojedinih ljudi iz vrha
aktuelne vlasti sa celnicima organizovanog kriminala i korupciji u
drzavnim
organima i pojedinim preduzecima".
Tuzilastvo je zatrazilo i informaciju o tome koja su lica iz
Kabineta predsednika SRJ imala kontakt sa pokojnim Gavrilovicem, odnosno
koja su obavestena o informacijama koje je on izneo, kao i to da li su
ta
lica bila prethodno oslobodjena obaveze cuvanja sluzbene tajne.
"Po pristizanju tih podataka, Okruzno javno tuzilastvo ce u
skladu
sa svojim zakonskim ovlascenjima preduzeti dalje potrebne mere", navodi
se
u saopstenju.
PERISIC: NIKO NE SME ODLUCITI DA VOJNE BAZE USTUPI NATOU
PODGORICA, 11. avgusta 2001. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije
Momcilo Perisic ocenio je da u SRJ "ni jedan pojedinac ne sme" odluciti
ili
"dogovoriti sa nekim inostranim faktorom" da vojne baze ustupi NATOu, "a
onda to verifikovati ili pokriti skupstinskom odlukom".
Perisic je za podgoricki list "Dan" rekao da "Jugoslavija nema
ni
jedan organ koji sam moze doneti odluku o ustupanju bilo cega na
koriscenje
NATO paktu, ili bilo kojoj stranoj zemlji".
Perisic, inace lider Pokreta za demokratsku Srbiju (PDS) je
kazao
da Jugoslavija ne ustupa baze NATOu, ali da je prethodna vlast
"neodgovornim ponasanjem" kompletno Kosovo i Metohiju, kao i "sve luke,
aerodrome i puteve" pretvorila u bazu NATOa.
Pozivajuci se na tumacenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti
UNa
i kumanovskog Vojnotehnickog sporazuma, Perisic je ocenio da je Kosovo i
Metohija, "kolevka srpstva, predata".
Perisic, inace bivsi nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije
je,
pozivajuci se na anekse Vojnotehnickog sporazuma, ocenio da NATO snage,
ukoliko bi "medjunarodna zajednica bas insistirala", imaju pravo
prolaska
putevima, prugama, svim vazdusnim koridorima i lukama u SRJ.
Perisic je dodao da, posto se ne postuje Rezolucija 1244, nova
vlast u Jugoslaviji "ima pravo da taj sporazum o koriscenju puteva, luka
i
aerodroma ne ispunjava".
JUZNA SRBIJA
BUJANOVAC: ZAHTEV VLADI DA POVEDE POSTUPAK PROTIV SUDIJA U VRANJU
BUJANOVAC, 11.avgusta 2001. (Beta) Drzavno Koordinaciono telo
na
jugu Srbije zatrazilo je danas od republickog Ministarstva pravde da
prema
pojedinim sudijama u Vranju preduzme odgovarajuce mere, zbog
neizvrsavanja
obaveza prilikom utvrdjivanja odgovornosti cetiri direktora "Jumka",
osumnjicenih da su za potrebe albanskih ekstremista isporucili oko
hiljadu
kompleta kamuflaznih uniformi.
Policija u Vranju juce je saopstila da je uhapsila Direktore
"Jumka" Nenada i Voju Stankovica, Sretena Zdravkovica i Miodraga
Milenkovica, osumnjicene da su tokom jula i avgusta u dogovoru sa
poslovodjom prodavnice u Presevu Selajdinom Malicijem sklopili poseban
ugovor o snabdevanju i isporuci "uniformi namenjenoj vojsci i policiji i
opreme sa oznakom clanica NATOa".
Vojna oprema iz Vranja je preko Preseva i "ilegalnih kanala"
prebacivana na podrucja Kosova i Metohije i Makedonije i sluzila je za
"opremanje albanskih ekstremista".
Istrazne sudije u Vranju cetvorici direktora "Jumka" nisu
odredile
pritvor, navodeci da se radi o "uglednim gradjanima".
Koordinaciono telo je saopstilo da su prema pravosudnim
organima
"ugledni gradjani" oni "koji su opremali albanske teroriste, a ovi
ubijali,
kidnapovali i sakatili sve one koji se nisu slagali sa njima".
Koordinaciono telo je istaklo da je "nakon otkrivanja i
prekidanja
ilegalnog snabdevanja albanskih ekstremista i terorista vojnom opremom",
za
ocekivati bilo da pravosudni i istrazni organi pred lice pravde izvedu"
direktore Holding kompanije "Jumko" i poslovodju "Jumkove" prodavnice u
Presevu zbog osnovane sumnje da su uniformama opremali naoruzane grupe
Albanaca.
FAZLIJU: OPTUZBE BEOGRADA NEOSNOVANE
PRISTINA, 10. avgusta 2001. (Beta) Politicki predstavnici
Albanaca
sa juga Srbije negirali su danas tvrdnje vlasti u Beogradu da ce
formiranje
Albanske nacionalne skupstine radikalizovati tamosnju politicku
situaciju i
povecati tenzije u regionu.
Predsednik Stranke za demokratsko ujedinjenje Albanaca sa juga
Srbije, Zecirja Fazliju kategoricno je odbacio navode sprskih zvanicnika
i
objasnio da ce se Albanska nacionalna skupstina baviti politickim i
ekonomskim pitanjima.
Fazliju je, takodje, izjavio da ce se unutar Albanske
nacionalne
skupstine formirati uze telo koje ce nastaviti politicke procese za
resenje
problema u Presevskoj dolini, koji, kako je rekao, "teku veoma sporo".
Optuzbe vlasti u Beogradu odbacili su i predstavnici Partije za
demokratsko delovanje (PDD) Albanaca sa juga Srbije.
ZECIRJA UPOZORIO NA OBJEDINJAVANJE ALBANACA NA BALKANU
JAGODINA, 11.avgusta 2001. (Beta) Predsednik Partije za
demokratsko ujedinjenje Albanaca (PDUA) na jugu Srbije Zecirja Fazliu,
upozorio je da ce buduca Albanska nacionalna skupstina, ukoliko vlast u
Beogradu bude "gluva" prema njenim zahtevima, nastojati da se podrucje
juga
Srbije, gde zive Albanci, mirnim putem pripoji Kosovu.
Zecirja je danas u izjavi jagodinskoj TV "Palma plus" rekao da
ce
najavljena skupstina Albanaca na jugu Srbije imati za cilj da resi
"vitalne
probleme" na podrucju opstina Presevo, Bujanovac i Medvedja.
Albanska skupstina ce biti, objasnio je predsednik PDUA, skup
politickih predstavnika Albanaca na jugu Srbije. Oni ce formirati savet
od
10 do 15 clanova, koji ce biti nosilac dijaloga sa vlastima u Beogradu,
odnosno Nebojsom Covicem o realizaciji planova iz majskog sporazuma o
resavanju krize na jugu Srbije.
Zecirja je rekao da je doslo vreme "resavanja velikog albanskog
pitanja svuda gde oni zive na Balkanu" i u tom kontekstu rekao da je
"iluzorno ocekivati da ce Kosovo i dalje ostati u okviru Srbije".
On je upozorio da ce Albanci na jugu Srbije, Kosovu i
Makedoniji
ili uzivati sva prava ravnopravnog naroda u drzavama u kojima zive ili
ce
biti primorani na objedinjavanje "etnickog prostora".
NASUFI: SKUPSTINA ALBANACA POCETKOM SEPTEMBRA
PRISTINA, 11. avgusta 2001. (Beta) Potpredsednik Partije za
demokratsku uniju Albanaca i predsednik Izvrsnog veca opstine Presevo
Naser
Haziri izjavio je danas da ce se Nacionalna skupstina Albanaca sa juga
Srbije sastati pocetkom iduceg meseca.
Haziri je, za pristinsku agenciju Kosovalajv, rekao da je cilj
skupstine artikulacija interesa Albanaca na jugu Srbije.
Iz sastava skupstine ce proizaci i pregovaracki tim Albanaca za
nastavak pregovora sa srpskom stranom koji su "ostali na pola puta",
dodao
je on.
Potpredsednik Partije za demokratsko delovanje Behljulj Nasufi
izjavio je da je cilj formiranja Nacionalne skupstine Albanaca sa juga
Srbije da oko sebe okupi legitimne odbornike iz tri opstine doline
Preseva,
izabrane glasovima naroda.
Nasufi je rekao da vlasti u Beogradu formiranje te skupstine
smatraju kontraproduktivnim, u uverenju da albanska strana time namerno
napusta koncept multietnickog drustva u Presevu, Medvedji i Bujanovcu.
On je upozorio da srpska strana pritom zaboravlja da je podele
izazvala samo ona, formirajuci jednonacionalne skupstine opstina u
Bujanovcu i Medvedji.
"I ukoliko srpska strana nastavi da se protivi radu Nacionalne
skupstine Albanaca, mi cemo nastaviti sa konsolidacijom te skupstine i
izborom upravnih organa ove institucije", izjavio je Nasufi.
Istovremeno, politicko krilo raspustene ilegalne Oslobodilacke
vojske Preseva, Medvedje i Bujanovca ocenilo je da je formiranje
skupstine
od strane dve albanske politicke stranke u dolini Preseva nepotrebno.
Predsednik Politickog veca OVPMB Jonuz Musliu izjavio je da
pregovaracka ekipa za razgovore sa srpskom stranom postoji i da je
nepotrebno formirati novi tim.
KOSOVO-METOHIJA
OEBS: EVERTS POZVAO GRADJANE KOSOVA DA SE ODAZOVU REGISTRACIJI
PRISTINA, 11.avgusta 2001. (Beta) Sef Misije OEBSa na Kosovu,
Dan
Everts zatrazio je od lidera najuticajnijih strana kosovskih Albanaca da
uticu na sunarodnike u pokrajini da provere da li su evidentirani u
centrima za registraciju, pred najavljene novembarske izbore za
Skupstinu
Kosova.
Everts je o tome razgovarao sa trojicom politickih lidera
Albanaca
Ibrahim Rugovom, Hasimom Tacijem i Ramushom Haradinajem.
Ambasador Everts je rekao da je za predstojece opste izbore na
Kosovu potrebno da sto vise ljudi obidje registracione centre i da se
neupisani gradjani evidentiraju.
Poziv Evertsa se posebno odnosi na generaciju gradjana na
Kosovu
koji su od proslogodisnjih lokalnih izbora, napunili 18 godina, i na
ostale
zitelje pokrajine koji su se u nju vratili unazad godinu dana.
Prema evidenciji OEBSa, na Kosovu je u proteklih sedam dana tri
hiljade novoupisanih gradjana sa pravom glasa.
Dopuna birackih spiskova trajace do 8. seprembra.
EVERTS BEZ ODGOVORA NA PITANJE: KO JE SLEDECI?
BEOGRAD, 11. avgusta (Tanjug)- Sef misije OEBS za Kosovo Dan Everts je
izjavio da ne postoji plan nego samo "vizija" medjunarodne zajednice
koja
treba da obezbedi mir i stabilnost balkanskog regiona. Everts je, u
intervjuu "Borbi", objasnjavajuci sadasnju krizu na Kosovu, rekao da je
"Slobodan Milosevic stvorio UCK('Oslobodilacku vojsku Kosova'). Umesto
da
resava probelme na demokratski nacin, on je dolivao ulje na vatru". Na
pitanje da li je Milosevic stvorio albanske teroriste i u Makedoniji,
sef
misije OEBS rekao je da je "makedonska vlada takodje pogresila sto na
pocetku nije imala siri pristup. Svojim krutim stavom, sebe je dovela u
nezgodnu poziciju". "Medjunarodna zajednica postuje ljudska prava i
zeli ravnopravno da zastiti sve gradjane u uslovima
multietnickog drustva", tvrdi Everts. Na pitanje ko sledeci mora da
pripazi da ne naljuti "ugrozene Albance"- Grcka ili Crna Gora, sef
misije
OEBS nije odgovorio. List podseca da je Hasim Taci nedavno upozorio
vladu
u Atini da pazi sta radi inace "Oslobodilacka vojska Camurije" moze da
se
naljuti i da pocne da "brani" ugrozenu demokratiju
GRACANICA- PORODICE NESTALIH I OTETIH SRBA OKONCALE PROTESTE
GRACANICA, 10. avgusta 2001. (Beta) Protest porodica
kidnapovanih
i nestalih Srba sa Kosova, koji se od desetog jula svakodnevno odvija u
Gracanici, okoncan je danas, ali je UNMIKu poruceno da ce protesti biti
nastavljeni ukoliko do 1. septembra ne bude rasvetljena sudbina 1.300
kidnapovanih i nestalih.
"Mi samo zelimo da se pronadju i da se oslobode zatoceni Srbi
iz
tajnih albanskih zatvora, a da se oni koji su ubijeni na pravdi Boga
dostojanstveno sahrane", rekao je Milorad Spasic clan Udruzenja porodica
kidnapovanih i nestalih uoci pocetka 32. protestne setnje ulicama
Gracanice.
Spasic je dodao da medjunarodna zajednica i predstavnici vlasti
Srbije i Jugoslavije moraju izvrsiti pritisak na albansku stranu koja,
prema njegovim recima, "ima kljuc razresenja ove nesrece".
RASELJENI SA KOSOVA PLJUVALI PREDSTAVNIKE OEBSA
KURSUMLIJA, 11. avgusta 2001. (Beta) Nekoliko desetina
raseljenih
Srba sa Kosova i Metohije pljuvalo je na predstavnike OEBSa uzvikujuci
"Vi
ste Siptari", "Necemo izbore", "Bando siptarska", "Spijuni", nakon
pokusaja
da se u Kursumliji odrzi sastanak o registraciji potencijalnih biraca na
novembarskim izborima u pokrajini.
Incident se dogodio sinoc nakon sto je, na sastanku sa
raseljenima
predstavnik OEBSa Volfgang Sprerer, rekao da ce u novom parlamentu na
Kosovu Albanci imati vecinu nakon novembarskih izbora.
Posle te Sprererove izjave nekoliko desetina raseljenih
napustilo
je sastanak, da bi zatim ispred opstinske zgrade, u kojoj je bio skup,
nastavilo sa vredjanjem predstavnika OEBSa.
Sprerer je u izjavi za agenciju Beta ocenio da raseljeni,
napustanjem sastanka o registraciji za izbore, "rade protiv sebe".
Austrijski diplomata je dodao da su izbori na Kosovu od
"istorijskog" znacaja za srpski narod.
UHAPSENO PET ALBANACA, ZAPLENJENO VISE OD 40.000 METAKA
PRISTINA, 10. avgusta 2001. (Beta) Pripadnici Kfora uhapsili su
u
prethodna 24 casa pet osoba koje su iz Makedonije ilegalno pokusali da
predju na Kosovo i zaplenili vise od 40.000 komada municije, saopstile
su
danas medjunarodne snage na Kosovu.
"Patrola Kfora je uhvatila juce tri muskarca koji su tvrdili da
dolaze iz Sipkovice kod Tetova", saopstio je Kfor. U selu Sipkovica kod
Tetova nalazi se komanda Oslobodilacke nacionalne armije (ONA).
Kfor je saopstio da su uhapsene jos dve osobe koje su iz
Makedonije i Albanije pokusale da ilegalno udju na teritoriju
Makedonije.
Uhapseni su predati Vojnoj policiji Kfora radi dalje istrage.
"Patrola Kfora je juce uvece pronasla juzno od Brodosavca 54
sanduka municije, sa vise od 41.000 metaka", navodi sa u saopstenju
Kfora.
REPUBLIKA CRNA GORA
CRNA GORA- LUKOVAC: NE PRIHVATAMO NISTA MANJE OD SUVERENE DRZAVE
PODGORICA, 11. avgusta 2001. (Beta) Crnogorski ministar
inostranih
poslova Branko Lukovac ocenio je da medjunarodna zajednica vise ne
insistira da Srbija i Crna Gora "ostanu u sadasnjem federalnom sastavu".
Lukovac je u intervjuu za najnoviji broj podgorickog "Polisa"
rekao da "medjunarodna zajednica gotovo u potpunosti uvazava
opredeljenje
gradjana Crne Gore i insistira na dijalogu i demokratskoj proceduri" u
resavanju odnosa izmedju Srbije i Crne Gore.
On je objasnio da je to promena u odnosu na raniju situaciju
jer
su se "medjunarodni faktori uverili da na aprilskim izborima nije bilo
nikakvih nevolja, remecenja mira i stabilnosti" i da zbog toga svet
"umesto
ranijih nametanja resenja makar kroz preferiranje jedne opcije sada to
prepusta dijalogu".
Sef crnogorski diplomatije je izrazio zelju da ce do
referenduma o
drzavnom statusu Crne Gore doci "dogovorom svih politickih subjekata u
parlamentu Crne Gore kako ne bi pala ni najmanja senka na referendum".
"Nasi gradjani su obmanuti i iznevereni u ocekivanju da ce
stvaranjem SRJ sacuvati kakvu takvu zajednicu. Nema nikakvih uslova da
se
vracamo toj zajednici. Samo bi jedna nesrecna okolnost da crnogorski
narod
na referendumu glasa protiv svoje drzave mogla da je ozivi", naveo je
Lukovac.
Komentarisuci najnoviju platformu DOSa crnogorski ministar
spoljnih poslova je kazao da "to nije okvir prihvatljiv za Crnu Goru".
On je naveo da Crna Gora "nece ni u kom slucaju prihvatiti
nista
manje od toga da bude suverena drzava i poseban medjunarodno pravni
subjektivitet".
Lukovac je izrazio nadu da ce Crna Gora preko svojih
predstavnistava u inostranstvu "uspevati da artikulise svoje interese i
da
drzi partnere u toku sa njenim opredeljenjima i stanovistima"
