B I L T E N V E S T I
27. AVGUST 2001.
SR JUGOSLAVIJA
ALPBAH-SVILANOVIC RAZGOVARAO SA KOLEGAMA IZ AUSTRIJE I SLOVENIJE
BEC, 26. avgusta 2001. (Beta) Sef jugoslovenske diplomatije
Goran
Svilanovic, koji ucestvuje u dvodnevnom radu evropskog Foruma pod
nazivom
"Evropa vizija i realnost" u Alpbahu, razgovarao je veceras sa
austrijskom
ministarkom inostranih poslova Benitom FereroValdner i slovenackim
resornim
kolegom Dimitrijom Rupelom.
"FereroValdner se posebno interesovala za refomske procese u
SRJ,
kao i planove savezne i republicke vlade s tim u vezi", izjavio je
Svilanovic agenciji Beta.
Sefovi jugoslovenske i austrisjke diplomatije razgovarali su i
o
tome dokle se stiglo u potpisivanju bilateralnih sporazuma.
Svilanovic je istakao da je razgovor sa FereroValdnerovom bio i
prilika da izrazi zadovoljstvo sto je postignut dogovor oko oslobadjanja
skolarine austrijskih studenata u SRJ, a jugoslovenskih studenata u
Austriji.
"Postoji jos tehnicki problem da nasi studenti moraju da plate
skolarinu, pa da im se novac potom vrati", kazao je on.
"Sa ministrom inostranih poslova Slovenije razgovarao sam o
njegovoj predstojecoj poseti Jugoslaviji, do koje ce najverovatnije doci
u
drugoj polovini septembra", rekao je Svilanovic.
"Sutra ce sigurno biti prilike da razgovaram i sa ministrom
inostranih poslova Belgije Lui Miselom, koji je ujedno i predsedavajuci
EU.
Ti razgovori bice u vezi sa procesom prikljucenja SRJ, i koracima koje
ona
treba da ucini na putu ka EU", najavio je sef jugoslovenske diplomatije.
Nakon bilateralnih susreta Svilanovic je veceras ucestvovao na
skupu posvecenom regionalnim problemima, kao i situaciji u SRJ.
U radu politickog dela evropskog foruma "Alpbah", pored sefa
jugoslovenske diplomatije ucestvuju austrijski kancelar Volfgang Sisel,
premijeri Madjarske i Ceske, ministri inostranih poslova Poljske,
Belgije,
Slovenije i drugih zemalja, kao i bivsi nemacki kancelar Helmut Kol,
koji
je otvorio skup.
SVILANOVIC: NAJVECI PROBLEM SRJ ORGANIZOVANI KRIMINAL
BEC, 27. avgusta 2001. (Beta) Savezni ministar za inostrane
poslove Goran Svilanovic ocenio je na evropskom forumu u Austriji da
najveci problem u SRJ nije nepostojanje zelje za demokratizaciju, nego
organizovani kriminal.
"SRJ se od pada bivseg predsednika Slobodana Milosevica,
diplomatsko receno, nalazi u prelaznoj fazi, a nediplomatski, u zemlji
vlada polumafijaski status", naglasio je Svilanovic u raspravi koja je
vodjena u nedelju kasno uvece.
On je upozorio da "odredjen krug ljudi, koji su vec i pod
Milosevicem bili uticajni, i dalje uziva ogromne privilegije", isticuci
da
je, zbog toga, jedan od prioriteta demokratske vlade promena zakona i
reforma pravosudnog i policijskog aparata.
"Organizovani kriminal i siva ekonomija, medjutim, nisu
nacionalni, jugoslovenski problem, vec se ticu citavog Balkana. Zbog
toga
je vazno da nadjemo jedan nacin kojim bi se sve zemlje partnerski
priblizile. Samo u jednoj zajednici drzava mozemo stvoriti trajne
politicke
i ekonomske demokratske strukture. Samo tako mozemo postici
priblizavanje
ili cak dugorocno gledano clasnstvo u EU", ocenio je Svilanovic.
Sef jugoslovenske diplomatije rekao je da zemlje Balkana nemaju
nameru da u bloku pristupaju EU, ali da to ne mogu uciniti ni same.
"Dok stanovnistvo razmislja o blagostanju, vladajuci politicari
pre svega, pri tom imaju u vidu da samo ujedinjena Evropa moze doneti
trajan mir. Zbog toga ce SRJ, za prijem u EU, uciniti sve, iako sam
svestan
da ce taj put biti dug i mozda trajati decenijama", zakljucio je
Svilanovic.
PESIC: NEOPHODAN POLITICKI DIJALOG ZA IZLAZAK IZ KRIZE
BEOGRAD, 27. avgusta 2001. (Beta) Jugoslovenski premijer
Dragisa
Pesic izjavio je da pripreme za izradu novog saveznog ustava mogu da
pocnu
onog trenutka kada bude postignut politicki dogovor o buducem uredjenju
zajednicke drzave Srbije i Crne Gore.
Pesic je za danasnje "Vecernje novosti" izjavio da se nada da
ce
politicki dogovor biti postignut u relativno kratkom periodu, ocenjujuci
da
u taj dijalog treba da budu ukljuceni svi politicki cinioci.
On je rekao da u taj dijalog mora da se ukljuci i crnogorska
vlast, jer je to jedino razumno resenje za izlazak iz drzavne krize i
ocenio da referendum, jedan ili dva, treba najmanje da zaokuplja paznju.
"Oko toga mozemo lako da se dogovorimo, pogotovo ako je rec o
referendumu koji treba da ucvrsti, osnazi i unapredi zajednicku drzavu",
kazao je Pesic.
Savezni premijer je ocenio da izbori imaju smisla i opravdanja
samo u uslovima politickog konsenzusa i posle donosenja novog ustava i
drugih zakona na nivou zajednicke drzave.
Prema njegovim recima, kriza u DOSu moze da ima ozbiljne
politicke
posledice, ali ne i fatalne, jer drzava nece biti ugrozena, bez obzira
na
konacni rasplet te krize.
"Neslaganja u DOSu i, uopste sukobi na politickoj sceni u
Srbiji i
u Crnoj Gori, ohrabruju pristalice razbijanja zajednicke drzave. To se
koristi kao specifican argument koji ima dosta uspeha u Crnoj Gori",
rekao
je Pesic.
KOSOVO METOHIJA
DRZAVNI ZVANICNICI POZVALI SRBE SA KOSOVA DA SE REGISTRUJU
BEOGRAD, 26. avgusta 2001. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica, premijer Srbije Zoran Djindjic i potpredsednik republicke
vlade
Nebojsa Covic pozvali su, posredstvom drzavne televizije, Srbe sa Kosova
da
se registruju za predstojece parlamentarne izbore u toj pokrajini.
"Registracija je bitna da bismo pokazali i dokazali koliko nas
na
Kosovu ima i sta je sve tamo nasa svojina. Registracija je mogucnost da
sprecimo dalju manipulaciju brojkama kada je rec o nealbanskom ali i o
albanskom stanovnistvu na Kosovu i Metohiji", izjavio je Jugoslovenski
predsednik.
Kostunica je rekao da je registracija prvi korak ka tome da se
problemi prognanih Srba i onih koji su ostali na Kosovu ublaze, ali i
naglasio da registracija ne podrazumeva obavezu izlaska na izbore.
Izlazak Srba na izbore na Kosovu bice, prema njegovim recima,
moguc samo ako pocne povratak prognanih i stvoreni bezbednosni uslovi.
"Zaista sam ubedjen da je registracija u nasem nacionalnom
interesu ali i u interesu svakog od vas", porucio je Kostunica.
Premijer Djindjic je istakao da se Srbima sa Kosova moze pomoci
u
regulisanju njihovog prava na povratak i imovinu samo ukoliko se "zna
njihovo ime i prezime", to jest ukoliko se registruju.
Sef drzavnog Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa
Covic porucio je da je registracija, osim sto je pitanje od najviseg
nacionalnog interesa, i pitanje licnog interesa prognanih Srba.
"Uveravamo vas da sam cin registracije ne podrazumeva
automatski
izlazak na izbore, niti povratak na Kosovo. Registrujte se jer je to
jedini
nacin da pokazemo koliko na Kosovu ima Srba i srpske imovine", izjavio
je
Covic.
Apeli su tokom veceri objavljeni nekoliko puta na
Radioteleviziji
Srbije, u okviru kampanje: "Pokazi sta je tvoje. Da dokazemo koliko nas
ima".
Poziv najvisih zvanicnika vlasti u Beogradu usledio je nakon
sto
se za cetiri sedmice registracije kosovskih Srba popisalo jedva
dvadesetak
hiljada osoba, mahom raseljenih u Srbiju. Na Kosovu i Crnoj Gori
registrovalo se svega oko 2.000 kosovskih Srba.
COVIC: APEL IZBEGLIM I PROGNANIM DA SE REGISTRUJU
BEOGRAD, 27. avgusta 2001. (Beta) Predsednik Koordinacionog
centra
za Kosovo i Metohiju pozvao je danas Srbe i ostalo nealbansko
stanovnistvo
izbeglo iz juzne srpske pokrajine da se registruje.
Covic je, u tekstu koji je danas objavljuje beogradska stampa,
naglasio da "ako ne bude registrovano vise od 50 hiljada ljudi, mnogi ce
komentatori potrcati da kazu kako ih i nema vise".
"Podaci dobijeni registracijom koja traje ovih dana, a sprovodi
se
pod kontrolom OEBSa, bice u buducnosti jedino validni i na njih ce se
pozivati politicari, medjunarodne organizacije, novinari i svi koji se
bave
i koji odlucuju o Kosovu i Metohiji", istakao je Covic.
On je podsetio da su apel za registraciju uputili i patrijarh
srspki gospodin Pavle, predsednik SRJ Vojislav Kostunica i premijer
srpske
Vlade Zoran Djindjic.
Covic je ostro kritikovao protivnike registracije izbeglica,
naglasivsi da su to uglavnom "pripadnici pojedinih stranaka koje su
izgubile vlast, pa sada pobednicima na izborima nastoje da otezaju
svaki,
pa i drzavni posao".
"Neprestano uzrujani, razdrazljivi i srditi, oni svoja
raspolozenja prenose na susede i ukucane, na mnoge svoje sagovornike",
oceni je on.
Covic je podsetio da je "tako svojevremeno bilo sa Srbima u
Hrvatskoj, svadjali su se ti mali lideri tako dugo i glasno da nisu ni
primetili 'Oluju'".
"Mislim da je vreme da se uzmemo u pamet i da se, barem u tako
krupnim pitanjima kao sto je Kosovo i Metohija, pocnemo svi ponasati
odgovorno, jer ako propadne registracija izbeglih i prognanih uveliko ce
biti kriva medjunarodna zajednica, koja ih svojim drzanjem nije
ohrabrivala, ali bice krivi i svi agitatori protiv registracije, nasi
sunarodnici liseni istorijske odgovornosti", zakljucio je predsednik
Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.
BATIC: OCEKUJEM OPTUZNICE PROTIV TACIJA I HARADINAJA
BEOGRAD, 26. avgusta 2001. (Beta) Ministar pravde Srbije Vladan
Batic izrazio je danas ocekivanje da ce Haski tribunal za ratne zlocine
podici optuznice protiv nekadasnjih komandanata naoruzanih albanskih
ekstremista na Kosovu Hasima Tacija i Ramusa Haradinaja.
"Vise od 40 svedoka saslusano je u Beogradu i oni su potvrdili
zlocine celnika i pripadnika Oslobodilacke vojske Kosova nad Srbima na
Kosovu. Nasi patolozi bili su u Hagu i svedocili o svojim nalazima u
vezi
sa masovnim stratistima Srba u Kleckoj i Glodjanu. U svetlu onoga sto su
oni svedocili, nadam se da ce postupak biti pokrenut", rekao je Batic u
intervjuu za BK Televiziju.
On je rekao da ocekuje da bi optuznice protiv Tacija i
Haradinaja,
koji sada predvode dve politicke partije kosovskih Albanaca, mogle da
budu
podignute i pre izbora na Kosovu, zakazanih za 17. novembar.
Batic je podsetio da rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN o
Kosovu zabranjuje ucesce u politickom zivotu i na izborima onima koji su
cinili zlocine.
Ministar pravde Srbije ponovio je opredeljenje vlasti u Srbiji
da
se jugoslovenskim drzavljanima za ratne zlocine sudi u SRJ, po domacim
zakonima.
On je rekao da je pred Okruznim sudom u Prokuplju pokrenut
krivicni postupak protiv dvojice jugoslovenskih drzavljana optuzenih za
ratne zlocine tokom 1999. godine.
"Ja sam za to da se svima, za koje bude dokaza i elemenata za
pokretanje postupaka, sudi u nasoj zemlji", naglasio je Batic.
MILJO:SADA NIJE VREME ZA RASPRAVU O KONACNOM STATUSU KOSOVA
BEOGRAD, 27. avgusta 2001. (Beta) Albanski ministar inostranih
poslova Paskal Miljo izjavio je za danasnje izdanje beogradskog lista
"Danas" da sada nije pravo vreme za raspravu o konacnom resenju
kosovskog
pitanja.
"Kosovo je sada medjunarodni protektorat. Konacno resenje za
Kosovo nije pitanje dana. Mnogo je vaznije uspostaviti proces poverenja
i
stabilnosti, odrzati izbore i ukljuciti u njih Srbe sa Kosova. Izgradnja
poverenja Srba i Albanaca na Kosovu prvenstveni je zadatak", rekao
Miljo.
On je to "Danasu" kazao na tradicionalnoj manifestaciji
"Prespa"
koja se svake godine odrzava u Florini (Grcka), i koja je posvecena
afirmaciji duha olimpizma i saradnje, prvenstveno balkanskih zemalja.
Miljo je ocenio da je "Kosovo proces" i da je neophodno poceti
izgradnju politickih institucija gde bi Albanci, Srbi i svi drugi ziveli
zajedno. "To je perspektiva Kosova", zakljucio je Miljo.
O odnosima Albanije i Jugoslavije, Miljo je izrazio uverenje da
ce
se oni zasnivati na obostranom interesu i razvoju ekonomske saradnje.
"Imamo mnogo stvari koje nas vise ujedninjuju nego sto nas
dele.
Moramo zaustaviti istorijsku netrpeljivost Albanaca i Srba u novom
milenijumu. Da bismo to uradili neophodno je da izgradimo poverenje kroz
realnu politiku u regionu i preko evropeizacije nase politike, narocito
preko manjina, dajuci im u svakoj zemlji mogucnost da zive kao
ravnopravni
gradjani", rekao je sef albanske diplomatije.
Osvrcuci se na svoju nedavnu, prvu zvanicnu posetu Beogradu,
Miljo
je rekao da su "njegova osecanja podeljena".
"Video sam novi razvoj o predstavnike nove demokratske vlade i
konstruktivni duh koji je posebno dosao do izrazaja u razgovoru sa mojim
kolegom (Goranom) Svilanovicem", kazao je Miljo.
On je izrazio nadu da se s tim razgovorom moze nastaviti i da
se
saradnja dve vlade moze razvijati.
"U isto vreme video sam umorne gradjane koji ocekuju ne samo
rekonstrukciju, nego obnovu i vracanje samopouzdanja i najboljih
vrednosti
nacije", kazao je "Danasu" Paskal Miljo.
REPUBLIKA SRBIJA
HIBER: PREDLOG DA SRBIJA IMA SEST AUTONOMIJA
BEOGRAD, 26. avgusta 2001. (Beta) Potpredsednik Gradjanskog
saveza
Srbije (GS) Dragor Hiber izjavio je za sutrasnji "Blic" da bi, prema
predlogu koji su GS i Demokratska stranka Srbije ponudili Predsednistu
DOSa, Srbija bila podeljena na sest autonomija.
"Teritorijalna organizacija Srbije podrazumevace podelu
teritorije
Republike na opstine, okruge, oblasti i autonomije. U ovoj podeli ne bi
samo Vojvodina imala autonomno uredjenje, vec bi Srbija bila podeljena
na
sest autonomija", rekao je Hiber, ne navodeci koje bi to autonomije
bile.
Autonomije bi, prema nejgovim recima, imale sirok krug
nadleznosti
sto bi podrazumevalo unutrasnji regulacioni akt, neku vrstu ustavnog
zakona
koji bi uredjivao uspostavljanje izvrsne vlasti i sopstveni budzet.
Poredeci taj predlog sa zahtevima vojvodjanskih stranaka, on je
rekao da "nas predlog ne ukljucuje mogucnost postojanja ustavnih i
vrhovnih
sudova, jer bi to ipak bili neki elementi drzavnosti".
On je dodao da je zastita osnovnih prava zajednicka za sve
gradjane i da zbog toga sudstvo mora biti na nivou cele Republike
jedinstveno.
REPUBLIKA CRNA GORA
LIDER SNP ZA TO DA SE REFERENDUM ODRZI STO PRE
NOVI SAD, 26. avgusta 2001. (Beta) Predsednik Socijalisticke
narodne partije (SNP) Crne Gore Predrag Bulatovic izjavio je da "ne
razume
ljude" koji se "ne zalazu za odrzavanje fer i demokratskog referenduma
sto
pre".
U intervjuu koji danas objavljuje novosadski "Dnevnik",
Bulatovic
je rekao da "veruje" da je vecina gradjana u Crnoj Gori "za zajednicku
drzavu Srbije i Crne Gore" i dodao da bi "sto pre trebalo resiti tu
dilemu".
"Bojim se da medju politicarima u jugoslovenskom bloku ima onih
koji ne veruju da mi imamo vecinu u Crnoj Gori, skloni su radikalizaciji
i
nekim nesuvislim predlozima da bi verbalno stvorili sto komplikovaniju
situaciju, koja ide na ruku (predsedniku Crne Gore) Milu Djukanovicu",
rekao je Bulatovic.
On je ocenio da sto duze traje agonija "raste i
antijugoslovensko
raspolozenje u Crnoj Gori i anticrnogorsko u Srbiji".
"Stvari treba da se dese sto pre, ali da se pre toga stvore
uslovi
za demokratsko odmjeravanje snaga", kazao je Bulatovic.
On je rekao da pocetak pregovora izmedju SNPa i Demokratske
partije socijalista (DPS), sa stanovista SNPa, za sada znaci "samo korak
ka
demokratskom resavanju politicke krize" u Crnoj Gori.
Bulatovic je ocenio da kriza u DOSu "ne moze biti i kriza SRJ"
jer
su "najozbiljnije politicke partije u DOSu opredjeljene za Jugoslaviju".
"Van DOSa ima jos partija za koje su glasali gradjani Srbije
koji
su za zajednicku drzavu. Bojim se da bi eventualno produbljivanje krize
u
DOS pospesilo one politicke snage koje su za komadanje Srbije", rekao je
Bulatovic.
On je dodao da misli na one partije koje "Vojvodinu vide kao
samostalnu drzavu".
"Politicke partije u DOSu treba da ostvare konsenzus ili
dominantnu vecinu u pogledu resavanja drzavne krize ne samo u SRJ, nego
i
krize koja je inicirana pitanjima autonomije Vojvodine", ocenio je
Bulatovic.
On je dodao da je za to da treba stvarati decentralizaciju
svuda
gde je "opravdano", ali i da je protiv politickih stavova koji iza ideje
o
autonomiji "vide komadanje Srbije, odnosno stvaranje drzave Vojvodine".
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
