"Danas", 29. avgust 2001. Komentar Jedinstvo za registraciju Registracija raseljenih sa Kosova za predstojece novembarske parlamentarne izbore u pokrajini, uveliko traje, ali sa zasad mrsavim rezultatima. Prema podacima Republickog komesarijata za izbeglice, u Srbiji se dosad registrovalo oko 30 hiljada raseljenih. Rezultat je jos porazniji u manjoj jugoslovenskoj federalnoj jedinici gde se registrovalo jedva 200 potencijalnih glasaca. Dragisa Dabetic, zamenik komesara za izbeglice Republike Srbije, ocekuje da narednih dana broj registrovanih bude znacajno uvecan. Pomalo zbog naseg mentaliteta da sve radimo u poslednjem trenutku, a vise zbog ozbiljne kampanje u koju se ukljucio i vrh drzave. Apeli patrijarha Pavla, predsednika Vojislava Kostunice, premijera Zorana Djindjica, Nebojse Covica, sefa Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Dragoljuba Micunovica, predsednika Veca gradjana Savezne skupstine, Sande Raskovic-Ivic, republickog komesara za izbeglice, sigurno ce presudno uticati na gradjane Kosova nealbanske nacionalnosti da se registruju. Dobro je sto su, u jeku sukoba dve najjace clanice Demokratske opozicije Srbije koji "drma" celu drzavu, celnici zemlje i glavni akteri politickih zbivanja shvatili da postoje problemi za cije je resavanje neophodno minimalno jedinstvo. Takvo jedinstvo doskora su mnogi ozbiljno narusavali, nepromisljenim politikantskim izjavama kojima svoje partijske protivnike nisu mogli da uzdrmaju, ali su zato pozicije Beograda na Kosovu slabili. Nazalost, takve izjave najcesce su dolazile sa samog Kosova i iz usta onih kojima su srpski nacionalni i drzavni interesi navodno sve i svja. Naravno da registracija potencijalnih biraca ne znaci i obavezu izlaska na izbore. Za to postoje neophodni uslovi koje medjunarodna zajednica jos nije ispunila, ali odbijanjem registracije, Srbi i ostali raseljeni nealbanske nacionalnosti, fakticki bi se unapred odrekli Kosova i sansi za povratak. Stoga najracionalnije deluje upozorenje Sande Raskovic-Ivic, cerke pokojnog Jovana Raskovica. "Mi Srbi smo poslednjih godina mnogo puta sve odbijali, a onda smo bili prisiljeni da prihvatamo losija resenja. Mnogi mi danas govore, "e, da smo bili pametni i slusali tvog cacu", upozorila je u nedavnom TV gostovanju Sanda Raskovic-Ivic. Ko ne shvati ozbiljno njeno upozorenje i apele vrha zemlje, samo ce doprineti ostvarenju davne izjave Vetona Suroia, poznatog albanskog intelektualca. "Kosovo je mozda kolevka srpstva, ali se u njoj sada ljulja albanska beba", ocenio je Suroi na pocetku izbijanja krize na tlu bivse SFRJ. epoznati. "Glas javnosti", 29. avgust 2001. Pise Jovan P. Zaric Koliko ubistava s mogucim politickim motivom nije reseno, a nije na listi Dusana Mihajlovica za nagradu? Ministar policije je pre nekoliko dana obnarodovao da daje nagradu u vrednosti od 300.000 maraka po ubistvu onome koji pomogne u rasvetljavanju jednom od dvadesetak zlocina sa liste koju je napravio. Pa makar bio i ubica, ili nalogodavac. Kriterijum po kome je pravljen spisak neresenih politickih ubistava nije bas najjasniji. Ako je politicki motiv bio kriterijum, onda je tesko objasniti zbog cega na spisku nema i ostalih ubistava. Ivan Djordjevic, sef kabineta ministra policije, u utorak je, posle vidnog izbegavanja, izjavio da su na spisku slucajevi cije bi resavanje bilo od velikog znacaja za otkrivanje pocinilaca nekih drugih politickih ubistava. Da li je to bas tako? Spisak neresenih ubistava koja su od 1991. godine uznemiravala i iritirala javnost drskoscu i surovoscu izvrsenja i slabim rezultatima policije veoma je dugacak. od njih bi moglo da se napuni jedno celo groblje. Podsecamo na neka od tih ubistava u kojima su zrtve bile bliske pojedinim partijama, radile u obezbedjenju, bile u paravojnim formacijama ili bile u bliskim ili poslovnim odnosima s ljudima iz bivse vlasti i s njihovim clanovima porodice. Branislav Matic Beli ubijen je u zasedi na Vozdovcu 3. avgust 1991. godine. Po mnogima, ovo je bilo prvo politicko ubistvo. Matic je bio poznat po burnoj proslosti, dovodili su ga u vezu sa kradenim automobilima, a bio je jedan od najvecih sponzora Srpskog pokreta obnove. U sobi hotela "Hajat" pronadjen je mrtav Aleksandar Knezevic Knele, najpoznatiji iz mladje garde Vozdovackog klana. Upucan je 28. oktobar 1992. godine sa vise hitaca iz pistolja sa prigusivacem. Ni stalno ukljucene kamere u hotelu nisu pomogle u otkrivanju ubice. Knele je takodje bio blizak SPO i pripadnik Srpske garde. Hicem u glavu, s ledja usred bela dana, ubijen je 7. oktobra 1993. godine biznismen Radojica Nikcevic. Za njega se pricalo da je imao bliske veze sa SDB, ali i sa Arkanom. Povodom Nikceviceve smrti citulju "Politici" je poslao i cuveni Pablo Eskobar, kralj droge Latinske Amerike. Goran Vukovic Majmun likvidiran je u centru Beograda 12. decembra 1994. dok je ulazio u kola. Vukovic je bio poznat kao ubica Ljube Zemunca, ali i kao vodja vozdovackog klana koji je u to vreme vazio za najjaci u Beogradu. Vukovic je, govorilo se u carsiji, prvi javno obelodanio da neki ljudi iz policije rade s drogom, sto se moglo smatrati uzrokom njegove smrti. Posle njegove smrti, brojni pripadnici vozdovackog klana za veoma kratko vreme su poubijani. Hicima s ledja, usred bela dana, 21. maj 1995. godine ubijen je najpoznatiji policajac u Beogradu Miroslav Bizic Biza. Bizic je, posto je napustio policiju, osnovao detektivsku agenciju. Ispred hotela "Metropol" 30. avgust 1996. godine u sacekusi je likvidiran Zoran Stevanovic, major "Srpske dobrovoljacke garde". Stevanovic je bio major kontraobavestajne sluzbe. Hrvatske vlasti su ga hapsile 1990. na Baniji sa Arkanom jer je u njihovom vozilu pronadjena velika kolicina oruzja. U kolima ispred svoje kuce u Zemunu 12. oktobar 1996. godine izresetan je pukovnik "Srpske Dobrovoljacke Garde" i Arkanov covek od poverenja, Nebojsa Djordjevic Suca. Ispred centra "Sava" metkom u glavu 20. februar 1997. godine likvidiran je Vlada Kovacevic Tref, blizak prijatelj Marka Milosevica. U svom kaficu "Koloseum" na Dedinju 30. jun 1998. godine, dok je gledao prenos utakmice, izresetan je automatom kontraverzni biznismen Darko Asanin, sestric tadasnjeg ministra odbrane Pavla Bulatovica. Iz zasede, dok je sedeo u kolima, upucan je 26. oktobar. 1999. godine Dorcolac Goran Radulovic Goksi, blizak sa SPO. Ispred restorana "Bojan Stupica", iz zasede je 27. novembar 1999. godine likvidiran vice sampion Evrope u kik boksu i vodja surcinskog klana Zoran Sijan. Ispred hotela "Srbija" na Konjarniku, sledja, hicem u glavu, likvidiran je 21. mart 2000. godine novosadski biznismen i nekadasnji komandant Srpske garde Branislav Lainovic Dugi. U kolima na auto putu, 23. mart 2000. godine, dok se vracao sa sahrane Branislava Lainovica, izresetan je Zoran Davidovic Canda. S njim je poginuo njegov saputnik Ivan Stojanovic. Davidovic je bio jedan od zestokih momaka clan Skoletove ekipe i blizak SPO -u. U pravoj filmskoj jurnjavi kolima i vatrenom obracunu u sred dana, 27. april 2000. godine izresetan je Zoran Uskokovic Skole, vodja ekipe sa Miljakovca. Uskokovic je jedini od svih ubijenih uspeo da vrati vatru. Sa njim je poginuo i njegov telohranitelj. Pricalo se da je njegova likvidacija osveta za Arkanovo ubistvo. U Novom Sadu 11. decembar 2000. ubijen je Velibor Ilicic, nekadasnji telohranitelj Gorana Hadzica i covek za koga se pricalo da je blizak s Lainovicem. Na Konjarniku je 28. mart 2001. metalnom sipkom ubijena Vera Debeljkovic. Razlog ubistva, kao i ubica ove aktivistkinje sindikata u beogradskom "Pupinu", ostali su n
