|
GLAS analizira |
Kakvom terminologijom je - i s kojim ciljem - napisan izve�taj Human Rights Watch-a o zlo�inima na Kosmetu?
Srbi masakriraju, siluju i kolju,
a Albanci dovode civile u opasnost
Me�unarodna organizacija za za�titu ljudskih prava Human rights watch izdala je izve�taj koji se odnosi na zlo�ine koji su proistekli kao posledica ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji.
PI�E: VLADIMIR BO�OVI�
U izve�taju se me�aju humanitarno-reporterski i filozofsko-politi�ki re�nik. Mana ovog postupka je u tome �to je izvesna sociolo�ko-pravna faktografija egzaktna stvar, za razliku od op�tih, �esto pau�alnih komentara. Ti neodre�eni komentari tipa - sigurno je, pretpostavlja se, dobro je poznato, o�ito, tvrdi se, govori se, govori se... - unose i opasnu mogu�nost da upravo ekstremisti s obe strane, srpske i albanske, na�u u njima svoju �ansu; srpski da prigovore nekakvoj na�elnoj subjektivnosti, usmerenoj protiv srpskih interesa, a albanski da pomisle da su srpski gresi druga�iji, ne samo po koli�ini ve� i po su�tini od njihovih, te da zato imaju opravdanje za svoju osvetu.
|
Monahinja u Sokolici |
Zlo�ini moraju da se osvetle, objasne, kazne i spre�e nezavisno od pravih i navodnih razloga. Do mentalne emancipacije ne�e do�i ako ne budemo vodili ra�una o svakom detalju - dakle, o istoriji i politici tamo gde treba, a o humanitarnoj katastrofi i konkretnim zlo�inima jezikom golih �injenica.
Kad se govori o zlo�inim srpske strane ne �tedi se na te�kim re�ima - masakri, silovanja, brutalnosti, te�ki zlo�ini, etni�ko i demografsko �i��enje, pokolji... Ali, kada je re� o zlo�inima albanske etni�ke zajednice koriste se vidljivo bla�i izrazi - ozbiljne zloupotrebe, dovo�enje civila u opasnost, ponekad su postavljali zasede, proterivanje Srba iz domova, najte�e zlostavljanje, veruje se da su ih ubili ljudi iz OVK i sli�no. Pitajte je za�to? Pa se pri tom �esto dovodi u pitanje verodostojnost �ak i ovako opisanih, jezi�ki ubla�enih zlo�ina OVK, �iji se borci u tekstu romanti�no nazivaju pobunjenicima! Ipak, �ak su i razne me�unarodne organizacije, posebno 1998, optu�ivale OVK za terorizam, �to je propisano kao krivi�no delo u �lan 125. Krivi�nog zakona SRJ.
Naro�ito je opasna tvrdnja iz teksta koja se ti�e zlo�ina OVK da �elja za osvetom pru�a delimi�no obja�njenje. Ili momenat kad srpske snage pose�u za osvetom po�to su pretrpele gubitke (!) od OVK. Srbe, dakle, ne ubijaju, ve� oni jednostavno trpe gubitke. Kao da na drugoj strani nema ubica ni krivica. Tako se mo�e govoriti o prirodnoj nepogodi, ne i o terorizmu i organizovanom ubijanju. A na Akademiji za me�unarodno pravo u Hagu 1938. re�eno je: Ja�anje teroristi�kih aktivnosti tokom poslednjih godina dovelo je do toga da terorizam postane jedan od najistaknutijih problema dana�njice. Tek sada, posle 11. septembra 2001, moramo da vodimo ra�una o opasnostima ovakve olako izricane blagosti prema albanskoj etni�koj zajednici.
U izve�taju se govori o �ovinisti�koj politici koju su tokom istorije �esto zagovarali srpski ekstremni nacionalisti�ki politi�ari. Koji su to srpski politi�ari poimenice? Kosmet je pre Milo�evi�a bio deo SFRJ, komunisti�ke i antinacionalisti�ke dr�avne tvorevine kojom je vladao Hrvat i komunisti�ki internacionalist Josip Broz. Pre toga je Kosmet bio deo Kraljevine Jugoslavije, me�unarodno priznate dr�ave, legalne �lanice Lige naroda i Male atante, ratne i poratne saveznice slobodnog sveta. A jo� pre toga je bio Prvi svetski rat, a pre toga je Kosmet vekovima bio deo Otomanskog, turskog carstva u kome Arbanasi nisu bili u gorem polo�aju od hri��anskih srpskih podanika. Naprotiv.
Dakle, postavlja se pitanje kada su delovali ti neimenovani srpski ekstremni politi�ari, ko su bili, kako su se zvali i �ta su radili?
Isto tako, �esto se u izve�taju govori o tri cilja srpskog progona albanskog stanovni�tva, o tri motiva za ubijanje, i tako redom. �ta ako je bilo pet ili deset ciljeva, ili �et ili mo�da samo jedan motiv za ubijanje? Ovakvim maglovitim, improvizovanim analizama ulazimo u lavirint sporednih pravaca. Aritmetika i sociologija se razvodnjavaju u nekonkretne analize, a to daje da se zloupotrebi ovakav tekst. Mi to ne smemo dozvoliti.
Izmene u jugoslovenskoj vojsci i policiji se izri�ito obja�njavaju kao pripreme za srpsku ofanzivu. A svi znamo da su motivi za krupne izmene u Milo�evi�evoj policiji i vojsci ipak bile slo�enije motivisane, pre svega u kontekstu poslu�nosti �itavog represivnog aparata re�imu, i to ne samo zbog Albanaca i samo zbog Kosmeta, ve� pre svega zbog sve opasnije unutra�nje opozicije u Beogradu.
U tekstu se govori o ta�no 3.453 ubistva po�injena od srpskih i jugoslovenskih oru�anih snaga tokom NATO bombardovanja, i bez obzira na nedovr�enost ovakvih ispitivanja i strahotu ovog broja (�esto s radi o potpuno nevinim �rtvama), ipak se ne mo�e govoriti sasvim pouzdano i samouvereno o etni�kom �i��enju i genocidu. To su jednostavno prejake i neodgovaraju�e re�i. Posebno kad se zna da je tokom 1999. u me�unarodnim izvorima pominjana kao sigurna i brojka od 100.000 Albanaca. Mi ne smemo da u�estvujemo u preuveli�avanju ve� dovoljno stra�nih doga�aja i zlo�ina, da ne bismo dolivali ulje na raspaljenu vatru.
Postoji jedno jako opasno mesto u tekstu izve�taja - to je mesto na kome se broju stradalih Albanaca dodaje broj nestalih i ubijenih Srba, i to najpre 95, a zatim oko 1.200. To je nedopustivo! Ne mo�e se optu�ivati samo jedna strana �ak i sopstvenim �rtvama.
Autor je advokat, rukovodilac Odeljenja pravosu�a i ljudskih
prava
Koordinacionog centra za Kosovo i
Metohiju
<<Monahinja.jpg>>
