|
puk.
Milan Petkovic
Uvod Na Kosovu i Metohiji, posle dolaska medjunarodnih snaga KFOR i Misije UN (UNMIK), pocijnen je veoma veliki broj ratnih zlocina, ali i zlocina protivnih nacelima Povelje UN, Povelje o pravima coveka i drugih relevantnih medjunarodnih dokumenata. 1. Ugrozavanje bezbednosti Srba Na bezbednost Srba i pripadnika drugih nealbanskih nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, utice vise znacajnih cinilaca. To su: Stalno prisustvo nasilja je ocigledno. Teroristicka i druga zlodela u Pokrajini Kosovo i Metohija, od dolaska KFOR-a i UNMIK-a, u periodu od 10. juna 1999. do oktobra 2001. godine, su mnogobrojna: 1.1 Broj izvrsenih teroristickih napada: ukupno 5.089; od tog broja, 4.776 napada je izvrseno na Srbe, 114 na Albance i 199 na pripadnike romske, muslimanske, goranacke, turske i drugih nacionalnosti. Da bi se shvatile razmere teroristickih napada, dovoljno je uporediti navedene podatke sa podatkom da je od 1991.godine do dolaska KFOR-a izvedeno ukupno 1.066 teroristickih napada na celoj teritoriji Kosova i Metohije. 1.2 Broj ubijenih lica: ukupno 1.041; od toga: 910 Srba, 78 Albanaca i 53 pripadnika ostalih nacionalnosti na Kosovu i Metohiji. U periodu od 1991.godine do dolaska KFOR-a, ubijeno je svega 334 lica. Prema saznanjima nadleznih organa SRJ, samo Sahit Jasari, bratanac Adema Jasarija i Sulejman Selimi, zvani Sultan, licno su, u blizini sela Ovcarevo, likvidirali 18 lica srpske nacionalnosti u jednom danu. Daut Redzepi, komandant policije pri OVK je sa jos cetrdesetak terorista, u toku leta 1999.godine, kidnapovao iz Pristine i okoline vise Srba. Kidnapovani Srbi odvedeni su u selo Marovac gde se nalazio zatvor OVK. Po Redzepijevoj naredbi vise lica je likvidirano. Muhamed Ljatifi, komandant jedne od grupa policije pri OVK u Podujevu, licno je likvidirao: Miroslava Milacica iz Podujeva, Branka Markovica i Branka Djurica iz Pristine i Jovicu Kordica iz Vucitrna. Sefko Alomerovis iz Helsinskog komiteta za ljudska prava direktno je optuzio Etena i Agima Cekua, bracu od strica Agima Cekua komandanta KZK, inace oficire iste formacije, da su odgovrni za smrt Ismeta i Dzevada Srdanovica a kao njihove ubice je naveo Besniku Zekata i Dzevata Fetahua. Ubistvo se dogodilo 20.oktobra 1999godine. Zeciri Afrim je 25.maja 2000.godine, u Selu Cernica, opstina Gnjilan, ubio iz vatrenog oruzja Vasic Vojina, Trifunovic Tihomira i cetvorogodisnje dete Petrovic Milorada. Dokazi o ovim i drugim ubistvima predati su sluzbenicima Haskog tribunala. 1.3 Broj kidnapovanih i nestalih lica: Prema podacima savezne vlade, ukupno je kidnapovano ili nestalo 963 lica; od tog broja: 883 Srbina, 45 Albanaca i 35 pripadnika ostalih nacionalnosti. Nepoznata je sudbina 797, 104 kidnapovanih je ubijeno, 8 je pobeglo i 54 pusteno iz zatvora OVK-a.Prema podacima "Udruzenja porodica kidnapovanih i nestalih", ukupan broj kidnapovanih i nestalih je 1300, uglavnom Srba. Vecina kidnapovanih i nestalih bili su civili. Najveci broj kidnapovanja izvrsili su pripadnici OVK. Podatke da su veliki broj tih kidnapovanja izvrsili pripadnici OVK poseduju i brojne nevladine organizacije kao sto su Fond za humanitarno pravo, Helsinski odbor za ljudska prava i druge. Prema podacima kojima raspolaze Fond za humanitarno pravo, a koji se baziraju na izjavama svedoka, 275 kidnapovanja su izvrsili pripadnici OVK. Udruzenje koje okuplja porodice kidnapovanih i nestalih raspolaze sa imenima 200 kidnapera iz redova OVK. Neka od njih su: Jupa Vebi iz Orahovca, pripadnik OVK, kidnapovao Marjanovic Gradimira i Vitosevic Sinisu iz Orahovca, Fahredin Hundozi i Bugari Ramadan iz Orahovca, pripadnici OVK, kidnapovali Grkovic Pantu iz Orahovca 17. juna 1999.godine, kome se posle toga gubi svaki trag, Debusi Ibisi iz sela Krajista, opstina Lipljan, pripadnik OVK, kidnapovao 03. jula 1999.godine Nedeljkovic Svetislava iz sela S. Rabovac-opstina Lipljan, Ademi Muhamed i Lecaj Sulja iz Lipljana, pripadnici OVK, kidnapovali 16. jula 1999.godine Ristic Petra iz sela Novo Toplicane-opstina Lipljan, Tasoli Agim iz sela Gadimlje, pripadnik OVK, 22. juna 1999. godine, kidnapovao Slavkovic Dragoljuba, Lukic Miodraga i Vasic Mladena. Za pritvaranje kidnapovanih lica, OVK je koristila brojne objekte kao zatvore sirom pokrajine. Neke od lokacija u kojima su se ti zatvori nalazili, bile su: u podrumu hotela "Pastrik", prostorijama auto skole "Start", u podrumu zgrade bivseg Doma armije, napustenoj fabrici u naselju Piskote u Djakovici, u zgradi djackog internata, u zgradi u cijem prizemlju se nalazi samoposluga u Bojaninoj ulici, u zgradi Okruznog zatvora, bivsoj policijskoj stanici, skoli za gluvoneme, podrumu zgrada YU programa, bivsem Domu jugoslovenske vojske i u napustenoj kuci Srbina Dragana Spasica u Prizrenu, kao i u privatnim kucama u selima Zlatare i Maticevo, u naselju Dragodan, Taslidze i Ulpijana i u osnovnoj skoli "Meto Barjaktari" u Pristini... Postoji osnovana sumnja da na prostoru Kosova i Metohije i Albanije postoje i funkcionisu i drugi tajni zatvori i logori za Srbe. Lokacije za koje se sumnja da su u njima logori su: selo Maticane, udaljeno 15 km od Pristine, selo Brod u opstini Dragas, naselje Ortokole u rejonu Prizrena, selo Zur, selo Dragobilje, dva logora u blizini sela Junik, selo Strovce, u kojem je, prema nekim informacijama, sef logora Gami Imerci, selo Studenica kod Istoka i druga mesta. Lokacije za koje se sumnja da su u njima zatvori su: Suva Reka, sela Sojevo i Jezerce kod Urosevca, selo Musutiste, rejon Batlavskog jezera, u selu Masine kod Urosevca u zgradi zemljoradnicke zadruge, Malisevo, u kojem je prema nekim informacijama, upravnik zatvora Jakup Hoti iz Crnog Luga, sela Majance, Skrole, Glavnik, Duz i Orlane u opstini Podujevo, Glodjane i Izbica u opstini Srbica, Strvce kod Vucitrna, selo Labljane. Postoji i cela jedna grupa zatvora kojima upravljaju braca Bekim i Gazmedan Ardulji i Lian i Ramadan Abazi, u selima Odanovce, Blato, Ogoste, Topaonica, Stare kuce i Breznica u opstini Kosovska Kamenica, rejon Gorazdevca, selo Ljubizde, selo Skivjane i selo Meja. Lokacije u Albaniji za koje se sumnja da na njima postoje zatvori i logori za Srbe, nalaze se u selima u okolini gradova Tropoja, Kuks i Bajram Curi. Ono sto, izmedju ostalog, onemogucava otkrivanje ovih zatvora i logora je cesta promena njihovih lokacija kako bi se zavarao trag; zatvorenici su smesteni po malim grupama sto olaksava njihov transport na rezervne lokacije a obavestajna sluzba OVK, koja nije ni raspustena, ni demilitarizovana, funkcionise bez greske. Tu su i administrativni problemi jer posle svake prijave o postojanju nekog logora ili zatvora, potrebno je najmanje tri dana za dobijanje dozvole kako bi se sumnjiva lokacija proverila. Kako je veliki broj Albanaca zaposlen pri medjunarodnim organizacijama, medju njima i pripadnici obavestajne sluzbe OVK, to je izuzetno tesko na vreme brzo i efikasno sprovoditi istragu o tacnosti dojave, tako da se izmedju snaga KFOR i lojalnih albanskih organizacija pod kontrolom OVK, vodi pravi obavestajni rat, a potrebno je dosta vremena za proveru navoda tako da je mogucnost oticanja informacija stalno prisutna opasnost. Osim ovog, tu je i problem sto ne postoje iznenadne i brze akcije usmerene na otkrivanje sumnjivih lokacija. Medjunarodne snage u proveru polaze sa kompletnom opremom, oklopnim vozilima, bornim kolima i ostalim potrebstinama, pa su, s obzirom na konfiguraciju terena i solidarnost albanske zajednice sa snagama OVK, uocljivi i o njihocvim pokretima se sve unapred zna, sto omogucava da se grupe zatvorenika premeste na rezervne lokacije. Postoje, naravno, i drugi razlozi kao sto su nemar, nebriga, strah za sopstvenu bezbednost i nedovoljna odlucnost snagas KFOR-a da se zlocinima nad nealbanskim stanovnistvom stane na put. 1.4 Broj ranjenih lica: 1.008; od tog broja - 945 Srba, 20 Albanaca i 43 pripadnika ostalih nacionalnosti. U periodu od 1991.godine do dolaska KFOR-a, ranjeno je svega 771 lice. 1.5 Etnicko ciscenje: U kampanji etnickog ciscenja nakon rasporedjivanja KFOR-a i UNMIK-a, sa Kosova i Metohije je proterano dve trecine nealbanskog stanovnistva tj. preko 360.000 Srba, Roma, Muslimana, Goranaca, Turaka i drugog nealbanskog stanovnistva, od kog broja 226.000-280.000 Srba. U pokrajinu je, zbog lose obezbedjenih granica, uslo oko 250.000 stranih drzavljana, uglavnom iz Albanije, cime je potpuno poremecena demografska struktura stanovnistva. Etnicki su gotovo potpuno ocisceni od Srba, Roma, Muslimana, Goranaca, Turaka i drugog nealbanskog stanovnistva gradovi i naselja: (a) Pristina (posebno najveca stambena naselja: Ulpijana, Suncani breg, Dardanija, Univerzitetsko naselje, iz kojih je proterano svo srpsko stanovnistvo). Od preko 40.000 Srba, koliko ih je zivelo u Pristini pre dolaska KFOR-a i UNMIK-a, 20.000 su bili djaci i studenti. Danas u Pristini zivi 35 djaka Srba koji pohadjaju skolu u Lapljem selu, dok je u gradu ostalo oko 300 Srba; (b) Prizren (ostalo svega 100 srpskih porodica); (c) u Gnjilanu je situacija alarmantna (samo u periodu mart-juli 2000. godine, prodato je preko 450 srpskih kuca). Broj preostalih Srba je prepolovljen i sada ih je oko 1.500. KFOR i UNMIK im savetuju da ne izlaze iz kuca; (d) Djakovica, Pec, Podujevo, Glogovac, sire podrucje Kosovske Mitrovice (Vucitrn, Srbica), Lipljan (u selu Slovinje, u ovoj opstini, teroristi OVK su zapalili 73 od ukupno 75 srpskih kuca), Kosovo Polje, gde je proterano 80% srpskog stanovnistva tj. 7.000 Srba i 4.000 pripadnmika drugih stanovnika nealbanskih nacionalnosti (pale se kuce, vrse pljacke, oduzima imovina vlasnicima lokala i radnji, a albanski teroristi maltretiraju i fizicki zlostavljaju Srbe koji su odbili da prodaju svoje kuce i isele se sa Kosova i Metohije); (e) celo podrucje opstina Istok i Klina sa selima: Osojane, Tucepom, Kos, Zac, Belica, Krnjine, Maticane, Kacanik, Stimlje, Kmetovacka Vrbica i dr., u kojima je do temelja spaljeno 3.440 srpskih kuca; (f) podrucje Urosevca, Slivovo, Nedakovac, Nevoljane, Vrpica, Ljestar, Zegra (opstina Gnjilane), Zitnje, Pozaranje, Grmovo, Drobes, u selu Talinovac su pocetkom aprila 2000.godine, zapaljene poslednje dve iseljene srpske kuce; (g) podrucje Vitine, gde je (od Srba) etnicki ocisceno 18 srpskih sela (Kabas, Binac i dr.), Kosovske Kamenice (Bratilovce, Firiceja i dr.) i Kosovskog Pomoravlja, kao i sela Toplicane, Rujice, Magura, Slovinje, Staro Gracko, Klobukar, opstina Novo Brdo (zapaljene su sve srpske kuce i proterano svo srpsko stanovnistvo). 1.6 Unisteno je, spaljeno ili ozbiljno osteceno i preko 50.000 domova, mahom srpskih, crnogorskih i romskih porodica. Primeri su brojni, a jedan od njih se desio se 15. aprila 2000. godine, kada su albanski ekstremisti buldozerima i bagerima sravnili preko 250 srpskih kuca u selu Bijelo Polje, koje su prethodno opljackali. Prostor ovog sela su pretvorili u deponiju smeca. Buldozerima su sravnjene i srpske kuce u selu Brezanik i u selu Osojane. Teroristi OVK su u selu Siga, opstina Pec, (24. aprila 2001. godine) zapalili osnovnu skolu koja je jedini neosteceni objekat u selu, planiran da bude privremeni smestaj za raseljena lica. U opstini Vitina, 14 srpskih sela vise ne postoji jer su sve kuce sravnjene sa zemljom... Zapaljena srpska naselja: Istok, Klina, Donja Lapastica, Velika Reka, Perane, Lause, sela u okolini Podujeva, Grace, Donja Dubica, Zociste, Orahovac, Naklo, Vitomirica, Belo Polje, Kojlovice, Alos-Toplicane, Krajiste, Rudnik, Donji Strmac, Goles (opstina Lipljan), Orlovic (opstina Pristina), Krpimej i Lausa (opstina Podujevo), Muzicane (sve srpske kuce su spaljene), Zaimovo, Denovac, Lesjane, Gornje i Donje Nerodimlje (sve srpske kuce su opljackane i potom spaljene), Sinaje (opstina Istok), Balovac, Mali Talinovac, Ljubizda, Klobuka i Oraovica (opstina Kosovska Kamenica), Zaskok i Novi Miros (opstina Urosevac). Opljackana srpska sela iz kojih je proterano stanovnistvo: Muzicani, Slivovo, Orlovic, Dragas, okolina Kosova Polja, Livadice, Mirovac, Sirinicka Zupa, Medregovac, Grace, Zociste, Sofalije, Dragoljevac, Tomance, Koretin, Lestar, Donja Sipasnica, Miganovce, Laniste i Zmijarnik (opstina Kosovska Kamenica). 1.7 Nasilno izbacivanje iz stanova i kuca. Prema informacijama kojima raspolazu brojne nevladine organizacije, veliki broj lica je izbacen iz svojih kuca i stanova uz pretnju ubistvom ili primenon sile od strane Albanaca koji su uglavnom bili nepoznati, najcesce naoruzani i u uniformama OVK. Tako je iz stanova izbaceno iz juznog dela Kosovske Mitrovice 500, Srbice 105, Vucitrna 150 Srba, ciji su to stanovi bili... 1.8 Oruzani artiljerijski napadi na srpska sela: Slovinje, Maticane, Orahovac, Konjuh, Berivojce, Gornja Brnjica, Veliko Ropotovo, Kosovska Kamenica; Grncar, Magila, Ajvalija, region Istok-Klina; Gorazdevac kod Peci, Svinjare, Klokot, Paralovo, Izvor, opstina Novo brdo; Zjum, Donja i Gornja Gusterica, Susica, Badavac, Bresje, Vrbovac, opstina Vitina; Cernice, opstina Gnjilane; Dobrusa, Partes, Podgradje, Malisevo i Pasjane, opstina Gnjilane; Ljestar, Budriga, Dobrotin, opstina Lipljan; Grncar, Binac, Ranilug, Silovo, Odovce, Rajanovce, Bosce, Caglavica, Paravolo, Lebane, Gojbulja, Suvo Grlo i Banje, opstina Srbica; na podrucju opstine Gora u selima: Brodosavce, Belobrod, Kukavce. U Kosovskom Pomoravlju zapaljene su i unistene u minobacackim napadima i podmetanjem eksplozivnih naprava sve srpske kuce u selima: Donji Livoc, Kmetova Vrbica, Lipovica i Cernice u opstini Gnjilane, kao i selima Vaganes, Gradjenik i Orahovica u opstini Kosovska Kamenica 1.9 U mestima odakle su Srbi proterani sasvim je unisteno vise od 40 srpskih grobalja. Neka od mesta u kojima su unistena groblja su: Dinac, Zaskok, Lokvice, Prizren, Djakovica, Suva Reka, Musutiste, Slovinje, Dvorani... Oskrnavljeno je preko 500 nadgrobnih spomenika na srpskim grobljima u Kosovskoj Mitrovici. 1.10 Pljacka, uzurpacija i otimanje preko 400 javnih preduzeca i institucija i preko 1000 privatnih preduzeca ciji su vlasnici bili uglavnom nealbanskih nacionalnosti. Nasilno i nelegalno su preuzete prostorije i objekti posta, banaka, medicinskih ustanova, vodovoda i elektroprivrede, univerziteta, osnovnih i srednjih skola, opstinskih i drugih lokalnih organa uprave, mesnih zajednica, objekti MUP-a i VJ, zatim, fabrike, preduzeca, zemljoradnicke zadruge i dr. U Pristini su otete prostorije KBC "Pristina" i Doma zdravlja (medicinska oprema je opljackana i odneta u privatne lekarske ordinacije), Savezne uprave carina, Javnog stambenog preduzeca, Zavoda za urbanizam, JP "Vodovod", TE "Kosovo B", skladista i benzinske pumpe "Jugopetrola", AD "Kosmet-Pristina", "Kosovo -Trans", DP "Energoinvest", DP "Autopristina", fabrika amortizera, "Jugotrans"... U Kosovskoj Mitrovici su opljackana i unistena, izmedju ostalih, i sledeca znacajnija preduzeca: DP "Kosovo-sirovina", DP "Betonjerka", "Luks", "AMD", "Kosmet-prevoz", "Trans-Kosovo", Duvanska, Minel, Zemljoradnicka zadruga, Hortikultura, Mitrovcanka, DES, stovariste "Ibar-Rozaje", JKP "Vodovod", stamparija "Progres", JP "Elektro-Kosovo", PTT i veci broj lokala i kafica, vlasnistvo nealbanskog stanovnistva. 1.11 Unistavanje nacionalnog blaga i kulturno-istorijskih spomenika: Sistematski se unistavaju srpski spomenici kulture medju kojima i oni I i II kategorije i najvredniji simboli visevekovnih korena srpske drzavnosti i duhovnosti na prostorima Kosova i Metohije od kojih su znacajniji: - Ukupno je unisteno, spaljeno ili ozbiljno osteceno 87 crkava i srednjevekovnih manastira i verskih objekata, medju kojima su: crkva Vavedenja Bogorodice u Dolcu, manastir Sveti Marko u Korisi iz 1467.godine, manastir Svetih vraca Kozme i Damjana u Zocistu iz 14 veka, crkva u Kijevu iz 14. veka, manastir Sveto Trojstvo iz 14. veka u blizini Musutista, manastir Devic sagraden 1440.godine, crkva Svete Paraskeve u Dreniku iz 16. veka, crkva Svetog Dimitrija kod Peci, pravoslavne crkve u Grmovu kod Vitine, crkva Svetog Ilije u Zegri kod Gnjilana, crkva Majke Gospodnje u Musutistu iz 1315. godine, crkva Svetog proroka Ilije u Bistrazinu, crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Suvoj Reci, manastir Svetog Urosa u Nerodimlju, manastir Svetog arhangela Gavrila iz 14. veka u Binacu, crkva Presvete Device iz 16. veka u Belom Polju, crkva Svetog Jovana Krstitelja u Peckoj banji, crkve u selu Naklo, Vucitrnu, Petrovcu, Urosevcu, selu Podgorce, Djurakovcu, Krusevu, selu Osojane, Samodrezi, Dresni kod Kline, Rekovcu, Petricu, manastir Binac kod Vitine, Katedrala Svetog Trojstva u Djakovici, crkva Svetog Nikole u Gnjilanu, crkva Svetog Ilije u Pomazatinu. Osim toga, unisteno je i osteceno vise od 150 parohijskih domova. Opljackano je ili unisteno vise od 10.000 ikona i drugih sakralnih predmeta; najvecim delom to su spomenici kulture pod posebnom zastitom drzave. U 70% pravoslavnih hramova unistene su srednjovekovne freske neprocenjive vrednosti. - Memorijalna arhitektura: Spomenik kosovskim junacima - ostecen (spomenik kulture I kategorije). - Stambena arhitektura: Seoska stambena zgrada, XIX vek, selo Kos, unistena (spomenik kulture II kategorije). - Memorijalna grobna arhitektura: Ostaci starog partrijasijskog groblja, XVI vek, Pec, osteceno. Staro groblje, XVI vek, Crni Lug-opstina Istok, unisteno. - Prema podacima Istorijskog arhiva u Kosovskoj Mitrovici, zapaljeno je ili na drugi nacin unisteno vise od dva miliona knjiga na srpskom jeziku (samo u Pristinskoj biblioteci je izgorelo oko 400.000 knjiga). Takodje je unistena brojna istorijska arhivska gradja. 1.12 Sprecavanje povratka Srba i drugih stanovnika nealbanskih nacionalnosti u Pokrajinu. Teroristicki napad kod Strpca dana 12. februara 2001. godine, u kome je jedna osoba ubijena, je samo jedan od slucajeva. 1.13 Ugrozavanje slobode kretanja; neki od brojnih evidentiranih slucajeva: - dana 2. juna 2000. godine, dvojica Srba Sinisa Dimic i Vlastimir Milic poginula su, a jos troje je ranjeno, od kojih dvoje maloletne dece, kada su automobilom naisli na protivtenkovsku minu koju su prethone noci postavili albanski teroristi na putu Uljari-Preoce; - na putu Vucitrn-Kosovka Mitrovica, dana 10. juna 2000. godine, iz svog automobila je kidnapovan Pusurica Safet (37) iz Kosovske Miitrovice; - dana 15. juna 2000., naisavsi vozilom na protivtenkovsku minu, koju su postavili albanski teroristi, na putu izmedju sela Preoce, opstina Pristina, i sela Lepina, opstina Lipljan, poginuli su Denic Zlatibor (38) i Filipovic Borko, a Filipovic Dejan je tesko povredjen; ostao je bez gornjih i donjih ekstremiteta; - dana 05. avgusta 2000. godine, kamenovana je kolona vozila koja se kretala iz Gnjlana za Presevo kojom prilikom su dva lica povredjena, a automobil tesko ostecen; - dana 16. februara 2001. godine, izvrsen je teroristicki napad na autobus Nis-ekspresa u kome je ubijeno 11 srpskih izbeglica, a 40 ranjeno, koji su zbog zadusnica krenuli iz Srbije na groblja sirom pokrajine. Osumnjiceni za taj teroristicki akt, pripadnik "rasformirane" OVK, Fljorim Ejupi (27) uhapsen je ali je pod nerazjasnjenim okolnostima pobegao iz zatvora u Bondstilu. 1.14 Napadi na humanitarne konvoje:kamenovanje humanitarnog konvoja za Strpce u selu Brod, kojom prilikom su tri putnika povredjena dana 21.jula 2000.godine, i brojni drugi slucajevi; 1.15 Teroristicki napadi na institucije Savezne Republike Jugoslavije: - teroristicki napad na sediste Komiteta savezne vlade u Pristini 18. avgusta 2000. godine; - 18. marta 2001. godine, teroristicki napad na predstavnike Komiteta savezne vlade. OVK je svetskom javnom mnjenju vesto lansirala pricu da se radi o osveti za navodne zlocine koje su pocinili Srbi i da je rec o pojedinacnim slucajevima nasilja. Medjutim, struktura nasilja, njegov obim, intezitet, rezultati, trajnost i do sada identifikovani pocinioci, ukazuju da se radi o zvanicnoj politici i praksi OVK i njenih politickih struktura. 2. Trenutno stanje bezbednosti Srba u pokrajini Kosovo i Metohija "Zivot u enklavama je zivot u logorima. Od jedne do druge enklave razlikuje se samo po tome dali je prostor logora veci ili manji. Bezbedonosna situacija, mogucnosti rada i zivota od svog rada i dalje su nepromenjeni. Sloboda kretanja takodje. Ljudi ne mogu da izadju van enklava. Nasi zivoti su ugrozeni. I dalje nas napadju po nasim njivama, livadama u kucama... Gde god ste mozete biti meta za odstrel. Samo u zadnja dva meseca crkva u selu Susica pored Gracanice tri puta je napadana i skrnavljena." (Vladika Artemije 03. avgusta 2001. godine , u svom intervju "Reviji 92"). Kako izgleda zivot Srba na Kosovu i Metohiji i na kom je nivou njihova bezbednost mozda najbolje svedoce segmenti iz prvog godisnjeg izvestaja ombudsmana Mareka Antoni Novickog, parafrazirani po redosledu saopstavanja: - Opstina Lipljan: do dolaska KFOR-a u opstini je zivelo 17.000 Srba, a ostalo je 9.500. U samom gradu je zivelo 6.000, a ostalo izmedju 1.800 i 2.200 Srba. - U periodu od dolaska KFOR-a do danas ubijeno je 37 Srba, 30 teze ili lakse ranjeno, kidnapovano 14, fizicki je napadnuto 250 Srba ili svaki deseti u gradu, zabelezeno je 118 bombaskih napada, 420 kuca zapaljeno, od 16 mesovitih sela u opstini, Srbi su ostali samo u jednom. Srbi su proterani iz svih preduzeca i institucija, nema ni jedan objekat da mogu organizovati svoj javni zivot, telefoni su im iskljuceni vec godinu dana. - Sloboda kretanja Srba je ogranicena; da bi se kretali koriste dvorista i baste drugih Srba. Ombudsman Novicki navodi niz konkretnih dogadjaja: siptarski terorista je 20.03.2001. pucao iz automatske puske ispalivsi tom prilikom 32 projektila u pravcu osnovne skole koja se nalazi u jednoj privatnoj kuci u naselju zvanom Cubura. Deca su se tom prilikom nalazila na odmoru i igrom slucja je izbegnut masakr. Dana 6.01.2000. maloletni Albanac (12 god) oko 20h polio je benzinom i zapalio vrata stana Milanke Antic koja je tu zivela sa kserkom. One su nekako uspele da ugase pozar. Prilikom paljenja zapalio se i maloletni piroman pa su njega morali da gase pomagaci koji su se nalazili u kolima... U Gorazdevcu, kretanje Srba je ograniceno na 2 km, zive u medijskom mraku jer mogu da gledaju samo dve albanske televizije - Dukadjini i Kohu, namirnice dobijaju samo preko humaitarnih organizacija, ne postoji ambulanta... Novicki na kraju izves{taja konstatuje da je nacelo vladavine prava uglavnom nepoznata pojava u pokrajini Kosovo i Metohija, da se bezakonje pretvorilo u neobuzdani progon manjina, pre svega Srba, i da je ugrozenost manjina, posebno Srba, konstantna pojava. Izvestaje sa slicnim zakljuccima dali su i OEBS, Amnesti internesenel, HRW i druge nevladine organizacije koje se bave procenom stanja ljudskih prava u svetu. Zajednicki imenitelj svih tih zakljucaka bio bi da je biti Srbin na Kosovu i Metohiji rizicna pojava, da je bezbednost Srba na izuzetno niskom nivou jer im tu bezbednost koja je relativna moze garantovati samo KFOR i to samo u okviru enklava u kojima zive. Svaki samostalni izlazak iz njih bez pratnje KFOR-a nosi u sebi rizik sa nesagledivim posledicama. Trenutno stanje bezbednosti za Srbe u pokrajini Kosovo i Metohija je i dalje krajnje dramticno. Srbi su relativno bezbedni samo u enklavama koje su pod zastitom KFOR-a, svaki izlazak iz njih bez pratnje KFOR-a nosi veliki rizik po bezbednost licnog integriteta. Obim ukupnog nasilja je nesto smanjen zbog koncetrisanosti srpskog stanovnistva po enklavama, rezultata prethodno izvrsenog nasilja, predstojecih izbora i javno proklamovanog stava medjunarodne zajednice za borbu protiv terorizma. U poslednjoj nedelji meseca oktobra 2001.godine, u napadu vatrenim oruzjem ranjena su dva Srbina kod Istoka. Preovladjuje osecanje opsteg straha i nesigurnosti medju srpskim stanovnistvom. 3. Subjekt nasilja u pokraijni Kosovo i Metohija Osnovni nosilac i subjekt nasilja prema srpskom stanovnistu na Kosovu i Metohiji je transformisana OVK kao deo albanske nacionalne armije (teroristicke organizacije koja deluje na prostorima Kosova i Metohije, juga Srbije i Makedonije) kojoj je osnovni cilj povezivanje svih teritorija na kojima zive Albanci nasilnim putem kako bi se izgradila velika albanska drzava. Demilitiarizacija OVK nije izvrsena adekvatno i potpuno i to je jedan od osnovnih uzroka mnogih teroristickih akata izvedenih protiv pripadnika nealbanskih nacionalnosti, posebno Srba. Obavestajne sluzbe evropskih zemalja procenjivale su da je tokom nereda u Albaniji 1997.godine iz kasarni ukradeno oko 600.000 komada oruzja i da je veliki deo ilegalnim kanalima prenet na Kosovo i Metohiju. Tokom procesa demilitarizacije, OVK je predala samo nesto vise od 10.000 komada oruzja i to uglavnom streljackog. U nekim kasnijim racijama KFOR-a, otkriveno je nekoliko skladista naoruzanja za koja se smatra da su pripadala OVK. Srpska sela su posle zvanicne demilitarizacije OVK nebrojeno puta gadjana iz minobacaca i drugog teskog naoruzanja. Teroristicke aktivnosti na jugu Srbije su takodje izvodjene teskim oruzjem (bestrzajni topovi 82mm, minobacaci i drugo tesko naoruzanje) koja OVK nije predala KFOR-u. Ni jedan od pripadnika OVK, koga su svedoci ili porodice kidnapovanih i ubijenih Srba osumnjicili kao izvrsioca krivicnog dela, nije uhapsen ili osudjen. Neki od njih cak zauzinaju i komandne polozaje u KZK ili su visoki funkcioneri pojedinih politickih partija. Vodje OVK su inspirisali i isnspirisu nasilje prema srpskom stanovnistvu. Tako je Hasim Taci prilikom posete Lipljanu izjavio da se jos mnogo srpskih svinja seta Lipljanom, zapisao je u svom najnovijem izvestaju Vranicki, ombudsman za Kosovo i Metohiju. OVK je zadrzala svoje operativno jezgro sto joj omogucava nesmetano delovanje. OVK se samo transformisala, shodno vojno politickom okruzenju i zahtevu vremena, jedan deo njenih pripadnika usao je u KZK, drugi u Kosovsku policijsku sluzbu, treci osnovao politicke partije (kao Hajradinaj i Taci) i u njih kao glavne aktiviste postavio svoje saborce a cetvrti nastavio sa "revolucionarnim aktivnostima" na jugu Srbije i u Makedoniji. Najocigledniji primeri njihovog nesmetanog delovanja su dogadjaji na jugu Srbije i u Makedoniji, u koje su umesani i pripadnici KZK (Rustem Mustafa Remi i Daut Hajradinaj suspendovani su iz KZK zbog umesanosti u sukobe u Makedoniji). Interesantno je da je OVK uvela nove metode delovanja. Shodno transformaciji, OVK je presla na urbani terorizam cije su mete u prvome redu Srbi, ali i Albanci koji se ne slazu s delovanjem i idejama terorista. Osim teroristickih akcija koje su neposredno vidljive a ciji su rezulatat ljudske zrtve i materijalna razaranja, stanje opsteg straha kao sekundarnog cilja, OVK sprovodi i siroku psiholosko-prpagandu akciju prema albanskom stanovnistvu s ciljem da ono nastavi s bojkotom i izolacijom preostalih Srba. Istovremeno deluje se i prema medjinarodnoj zajednici kojoj je vesto nametnuta prica o albanskoj osveti zbog navodnih zlocina VJ i policije nad Albancima kako bi se svaki pocinjeni zlocin pravdao osvetom. Strategijski cilj ove akcije je nastavak daljeg iseljavanja srpskog stanovnistva ovog puta bez direktne uoptrebe sile, nenasilnim putem, pritisak kako bi se ucinili ustupci i slicno. Zakljucak Na osnovu iznetog, moze se zakljuciti da je nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji izvrseno i da se vrsi konstantno nasilje. Kao oblik socijalnog nasilja, ono se moze definisati kao politicko nasilje (direktna ili indirektna, stalna primena sile nad svescu, telom, zivotom, voljom ili materijalnim dobrima stvarnog ili potencijalnog, odnosno predpostavljenog politickog protivnika) jer je od strane ekstremnog albanskog politickog korpusa koncentrisanog uglavnom oko OVK, citav srpski narod na prostoru Kosova i Metohije shvacen kao politicki protivnik (protivnik njihovim secesionistickim teznjama) i za oblik politicke komunikacije s njim je odabrano nasilje. Ovakav oblik politicke komunikacije sa politickim protivnicima je karakteristican za organizaciju tipa OVK, koja je po svom politickom opredeljenju separatisticka, po ideoloskom nacisticka i ciji su metodi delovanja teroristicki. Kako je svako socijalno nasilje (delovanje silom direktno ili indirektno) radi stvaranja odredjene situacije ili odnosa u drustvu, koji vode realizaciji ciljeva i interesa onoga koji vrsi nasilje, a suprotno volji i interesima objekta nasilja, moze se zakljuciti da nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiji nece prestati sve dok se secesionisticki interesi ekstremnih Albanaca ne ostvare ili oni ne budu u tome zaustavljeni od strane relevantnih medjunarodnih institucija shodno rezoluciji broj 1244 Saveta bezbednosti UN. U suprotnom samo ce se menjati pojavni oblici politickog nasilja nad srpskim narodom do ispunjenja cilja-nezavisnog Kosova. U razmatranju buducih pravaca, pojavnih obilka i metoda politickog nasilja nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji i povecanju stepena njegove bezbednosti ili jos veceg ugrozavanja egzistencije, moraju se uzeti u obzir nekoliko bitnih cinjenica: - Izvrseno je etnicko ciscenje izmedju 226.000-280.000 Srba, koji su, zbog terora napustili Pokrajinu. - Srbi su skoncetrisani po enklavama. - Urbani terorizam se pojavljuje kao novi metod delovanja OVK. - Stav medjunarodne zajednice prema pocinicima teroristickih akata i drugih zlodela od dolaska KFOR-a, njihovo otkrivanje i kaznjavanje kako bi se razbili centri i nosioci nasilja na Kosovu i Metohiji nisu blagotvorni i ne daju pozitivne rezultate. - Stav medjunarodne zajednice prema buducnosti Kosova i Metohije nije do kraja definisan bez rezervi. - Stav medjunarodne zajednice prema eventualnim buducim teroristickim aktivnostima, bar prema dosadasnjim iskustvima, ne garantuje brzo i energicno otkrivanje pocinilaca i adekvatno njihovo kaznjavanje. Ove cinjenice ukazuju na pojavne oblike eventualnog buduceg nasilja, skalu njegovog inteziteta i moguce ciljeve dejstva: - Terorizam: teroristicki napadi na predstavnistva saveznih institucija i povratnike na Kosovo i Metohiju; postavljanje minskoeksplozivnih sredstava na putevima svuda gde je to moguce kako bi se ogranicila sloboda kretanja srpskog stanovnistva; onemogucavanje konvoja humanitarne pomoci da doturaju humanitarnu pomoc srpskom stanovnistvu; ometanje u koriscenju privrednih objekata koji su znacajni za zivot u enklavama; artiljerisjki i minobacacki napadi na srpska naselja i objekte koje koriste Srbi. Moze se ocekivati i organizacija masovnih demonstracija sa pokusajima upada u neku srpsku enklavu. Ovim vidom nasilja posebno moze da bude ugrozen severni deo Kosovske Mitrovice, sto bi najverovatnije doprinelo ulasku ekstremnog albanskog faktora i u ostale enklave. - Pritisak na srpsko stanovnistvo radi raznih ustupaka Albancima sto se tice koriscenja raznih objekata na teritoriji srpskih enklava, koji vode krajnjenm cilju - potpuno etnicki cistom Kosovu i Metohiji. - Demonstacije: protiv neke odluke medjunarodne zajednice, eventaulnog povrataka Srba na Kosovo i Metohiju, povratka dela jedinica VJ i slicno. - Pobuna kao vid aktivnosti na suprostavljanju oficijalnim odlukama medjunarodne zajednice koje ne idu u prilog secesionistickim teznjama albanskih separatista. Medjunarodna zajednica, njeni stavovi, energicnost i konkretne akcije na sprecavanju nasilja, a shodno preuzetim obavezama iz rezolucije broj 1244 Saveta bezbednosti UN, zbog cega Savezna Repubilka Jugoslavija i Republika Srbija nisu u mogucnosti da adekvatnim sredstvima sprece nasilje nad srpskim i drugim nealbanskim stanovnistvom na delu svoje teritorije, u Pokrajini Kosovo i Metohija, koje se konstantno sprovodi od ekstremnog albanskog politickog faktora, su od presudnog znacaja za prestanak nasilja. Da li ce se nasilje nastaviti, u kom obimu, intezitetu i kom pojavnom obliku, direktno utice na to da li ce se bezbednost Srba poboljsati ili pogorsati. Ako medjunarodna zajednica i njeni isnstrumenti KFOR, UNMIK i drugi budu indolentni prema nasilju kao do sada, onda ekstremnom albanskom politickom faktoru ostaje da bira oblik i nivo politickog nasilja kojim ce ostvariti svoj politicki cilj - nezavisnost Kosova i Metohije. Ono sto moze da zabrine jeste izvesna nedoslednost medjunarodne zajednice u javno proklamovanoj borbi protiv terorizma a vezano za najnovije slucajeve teroristickih napada u Makedoniji. Tu je izostala energicna akcija medjunarodnih snaga prema pociniocima - albanskim teroristima, sto od strane albanskih terorista moze da bude protumaceno kao nespremnost medjunarodne zajednice da se s njima uhvati u kostac, i znak za nesmetani nastavak nasilja na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji. U tom slucaju, ne bi se mogli iskljuciti novi pokusaji terorista da izazovu nesigurnost i na jugoistocnom delu Srbije (Bujanovac, Presevo i Medvedja), ali i u pogranicnim oblastima Crne Gore i Grcke, u kojima zivi albansko stanovnistvo. To bi vodilo daljoj eskalaciji nasilja koje bi moglo da se rasplamsa srazmerno rasplamsavanju antiteroristicke ofanzive u Avganistanu i na drugim prostorima, zahvacenim teroristickim aktivnostima povezanim sa islamskim ekstremizmom. (APIS) 5. novembar 2001. godine |
----- APIS - novo61 -----.url
Description: Binary data
